Hvala.
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana SDA, PDD.
Vladimir Pajić. Izvolite.

Ja ću ponovo podvući da se za borbu protiv trgovine ljudima moramo osloniti na dve važne stvari. Prvo je protiv korupcije, drugo je apsolutno neupitno poštovanje ljudskih prava. Vi kao vlast niti ste se dokazali u poštovanju ljudskih prava, već upravo suprotno, dokazali ste se da ste zarad vlasti vrlo sposobni da kršite ta ljudska prava, a niste se ni dokazali ni u borbi protiv korupcije. Korupcija u našoj zemlji je sve veća i veća.

Onda nije ni čudo što podaci pokazuju da je u poslednjih godina broj prijavljenih slučajeva trgovine ljudima porastao za oko 6,5%. Dobre su odene kada dolaze od nekih institucija, u smislu da li se donose akti, da li se usvajaju zakoni, da li se nešto povoljno radi, ali ako na terenu mi imamo 6,5% više prijavljenih slučajeva trgovine ljudima to samo znači da taj sistem iako pohvaljen nije dobar i nije dovoljan.

Pokret slobodnih građana podvlači još jednom, ja kao poslanik, mi apsolutno poštujemo ljudska prava, zalažemo se za očuvanje integriteta i dostojanstva svake žene, kako u ovom domu, tako i mimo ovog doma. Još jednom pozivam i vas kao predsednicu Skupštine da za sve uvrede koje budu upućene izreknete određene mere koje su predviđene Poslovnikom. Mi se toga uopšte ne plašimo.

Ja mislim da je problem zato što će se ispostaviti da će onda na vašoj strani, na strani vlasti biti izrečeno 500 takvih opomena za vreme jedne sednice, a sa ove strane možda pet ili deset. Zbog toga vi održavate da percepcija o Skupštini bude kao da se ovde radi o cirkusu, upravo da ovakve stvari o kojima sam do sada pričao ne bi bile relevantne i medijski interesantne. Hvala vam.

Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno levi front – Ne davimo Beograd.
Bogdan Radovanović. Izvolite.

Poštovani građanke i građani Srbije još jednom da kažem, radi se o amandmanima na Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, ne o zakonu o sprečavanju trgovini robljem kako to kaže Aleksandar Vučić. Robovlasništvo je u Srbiji ukinuto Sretenjskim Ustavom 1835. godine. To bi trebalo da zna.

20/2 VS/CG

Ja ne znam da li on želi da bude robovlasnik, a vi robovi? Voleo bih da mu sugerišete to i da prestane da se blamira sa takvim izjavama.

Mi smatramo da stav 6) člana 46. treba da glasi ovako: „Postupak se smatra pokrenutim kada centar o tome obavesti pretpostavljenu žrtvu, zakonskog zastupnika, punomoćnika, podnosioca prijave, nadležnog javnog tužioca, organizacionu jedinicu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove nadležnog za koordinaciju aktivnosti u oblasti borbe protiv trgovine ljudima, nadležnu policijsku upravu, kao i organ starateljstva ukoliko postoji sumnja ili je utvrđeno da je u pitanju dete i grupu za koordinaciju i saradnju kada se radi o pretpostavljenoj žrtvi radi čije zaštite se primenjuju i odredbe Zakona o sprečavanju od nasilja u porodici.

Dakle, smatramo da u ovom stavu 6. treba dodati da je Centar dužan da obavesti postupajućeg višeg javnog tužioca, kao i grupu za koordinaciju i saradnju u slučaju kada se radi o pretpostavljenoj žrtvi trgovine ljudima na koju se primenjuje i postupanje po Zakonu o sprečavanju od nasilja u porodici. Hvala.

Na član 46. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović. Nije tu.
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Zeleno levi front, Ne davimo Beograd.
Reč ima Rastislav Dinić, izvolite.

Dakle, mi smo dopunili ovaj član tako da on bude malo detaljniji, a razlog je to što je neophodno bliže opisati situaciju u kojoj Centar ne može odbiti zahtev koji se licu priznaje status žrtve trgovine ljudima, ukoliko je Centar dobio obaveštenje, nadležnoj javnog tužioca, da je doneto rešenje o sprovođenju istrage za krivično delo trgovine ljudima.

Na ovaj način se obezbeđuje adekvatan tretman žrtve, trgovine ljudima od strane centra. Ja sada dajem primer, recimo u štampi čitamo da je zaštitnik građana Zoran Pašalić u junu 2010. godine, iznajmio kuću u blizini Slavije koja je pre toga bila striptiz bar. Objekat je pretvorio navodno u klub zatvorenog tipa, gde su se okupljali njegovi poslovni partneri, pevačice, političari, ljudi iz sudstva, tu su dolazili brojni biznismeni i ovo je sve navodno naravno kojima je Pašalić preko svojih prijatelja, obezbeđivao druženje sa devojkama i ne samo njima nego i pojedinim advokatima i kolegama iz pravosuđa, političarima, funkcionerima MUP i BIA. E sada, ukoliko bi tužilac doneo rešenje o sprovođenju istrage za krivično delo trgovine ljudima, onda je jako važno da centar ne može odbiti zahtev povodom neke osobe koja je radila u ovom klubu, koji je navodno u vlasništvu Zorana Pašalića, važno je da centar ne može odbiti zahtev kojem se licu priznaje status žrtve trgovine ljudima i evo odprilike tome služi taj amandman.

Hvala vam.
Samo da napomenem, poslaniče Diniću, s obzirom na to da svaki amandman koristite da pričate o Zaštitniku građana, gospodinu Pašaliću, prvo on nije ovde.
Drugo, niko od nas nema takve informacije i ne možemo da pričamo o tome, nije okej, i pustila sam jedan, dva puta, tri puta, ali peti put, hajde da ne pričamo o čoveku koji nije ovde i koji ne može ništa da vam kaže i ne može da odgovori. Samo radi korektnosti. Svi smo čuli, zapamtili i verujem da je čula javnost i postigli ste vaš cilj i idemo dalje.
Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničkih grupa Pokret slobodnih građana, SDA, PDD.
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj, izvolite.
20/3 VS/CG

Dakle, mi smo ovim amandmanom tražili da se u članu 48. posle stava 5. dodaje novi stav koji glasi – u slučaju kada centar dobije obaveštenje od nadležnog javnog tužioca da je doneto rešenje o sprovođenju istrage za krivično delo trgovine ljudima, centar ne može doneti odluku kojom se odbija formalna identifikacija tog lica, kao žrtve trgovine tim ljudima. Takođe smo predložili da se u okviru ovog člana stav 6. promeni i da glasi – odluka iz stava 5. ovog člana, dostavlja se pretpostavljenoj žrtvi, policiji, subjektu preliminarne identifikacije, nadležnom tužilaštvu, zakonskom zastupniku, organu za starateljstvo ukoliko se radi o detetu ili licu lišenom poslovne sposobnosti i grupi za koordinaciju i saradnju kada se radi o pretpostavljenoj žrtvi, radi čije zaštite se primenjuju odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Takođe smo predložili ovim amandmanom da se doda još jedan stav koji glasi – pretpostavljenoj žrtvi, odluka se dostavlja i u elektronskom obliku na adresu, elektronske pošte, ili broj mobilnog telefona koji je navela.

21/1 JD/VZ 13.25 – 13.35

Zašto? Ovim izmenama koje smo predložili otklanja se ključna slabost ovog predloga, mogućnost da krivični postupak ide jednim tokom, a socijalna identifikacija drugim bez dovoljno usklađenosti i na štetu žrtve, a koji nadležni javni tužilac već doneo rešenje o sprovođenju istrage za trgovinu ljudima nedopustivo je da žrtva ostane bez formalnog statusa i zaštite u sistemu podrške.

Istovremeno obavezno obaveštavanje grupe za koordinaciju i saradnju elektronska dostava odluke jačaju pravnu izvesnost, dostupnost postupka i povezanost ovog zakona sa realnim životnim okolnostima.

Dalje, što me još zanima u vezi ovog zakona, ako su tu lica koje je Vlada odredila kao svoje predstavnike u vezi ovog zakona postoje neke nedoumice.

Na primer, Centar za zaštitu trgovine ljudima iz člana 20. on je definisan članom 10. Zakona i kao jedan nacionalni mehanizam koji, između ostalog čini i Centar za zaštitu trgovine ljudima.

Kako je on organizovan? Pošto se radi o jako važnom pitanju, da li je on organizovan na terenu, da li ima neke svoje ispostave, ogranke ili se sve to radi iz jedne kancelarije u Beogradu?

Drugo pitanje. Ako ima neko koga je Vlada odredila, kao predstavnika da ovde u Narodnoj skupštini brani ovaj zakon? Ja ne vidim nikog, čini mi se.

Druga stvar, lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima nema detalja u vezi kvalifikacije i kompetentnosti tih lica.

U drugim slučajevima, Zakon jasno navodi koje obuke i koje kvalifikacije lica koja se bave ovim pitanjem treba da ispunjavaju kada su u pitanju lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima, apsolutno nema ni jednog slova u vezi sa tim.

Ono što je ključno, jeste nadzor nad primenom ovog zakona. U članu 61. stoji nadzor nad primenom ovog zakona i podzakonskih propisa donetih na osnovu ovog zakona, vrše nadležna ministarstva.

Imamo različite segmente zakona i mislim da je ovo možda i ključni problem u sprovođenju ovog Zakona, kako se određuje, koje je ministarstvo, u kojoj fazi sprovođenja ovog zakona je dužno da vrši nadzor.

Drugo, kako ćete da vršite nadzor nad nečim što radi Zaštitnik građana? Nadzor nad radom Zaštitnika građana ne može da vrši ni jedno ministarstvo, već Narodna skupština.

Mislim da imamo nekog u ime Vlade, treba da brani ovaj zakon ovde, trebali bi da dobijemo odgovor na ova pitanja.

Kako je organizovan Centar za zaštitu žrtava? Koje kompetencije moraju da ispunjavaju lica u lokalnom timu za sprečavanje trgovine ljudima? I kako i na koji način će da se vrši nadzor nad primenom ovog zakona?

Hvala.

Hvala.
Gospodine Škrijelj, vi ste tek ušli sada u salu. Da ste bili ovde videli bi da je zakon branio ministar pravde Nenad Vujić, takođe bi svedočili tome da je odgovarao na većinu amandmana i dao obrazloženje.
Tako da nije fer da govorite o tome, s obzirom na to da niste, čak ni bili ovde. Hajde da ste nas makar pratili na RTS 2, nego niste ni to.
Reč ima Ministar Vujić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
21/2 JD/VZ
Što se tiče samog Predloga, pa već je propisano da Centar za potrebne formalne identifikacije pribavlja i komunicira sa svim organima, tako da je to ovim zakonom vrlo jasno propisano i znaju se i pozicije, dužnosti i nadležnosti i javnog tužioca. To nije nešto što će izazivati probleme, nego naprotiv ovo jeste zakon koji ide i u pravcu prevencije, ali i u pravcu uvezivanja svih organa u borbi protiv trgovine ljudima ili što bi Evropski sud za ljudska prava rekao – u borbi protiv modernog ropstva.
Nemojmo zaboraviti da u Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima ne postoji član koji govori o zabrani trgovine ljudima, nego se podvodi pod član 4. Evropske konvencije, koja je inače napisana 1950. godine, koji govori o zabrani ropstva.
Praksa Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu tretira trgovinu ljudima kao ropstvo i kao moderno ropstvo. To je jasno definisano i u bazičnom slučaju to je RANTSEV protiv Kipra, gde je baš eksplicitno rečeno da se na trgovinu ljudima primenjuje član 4. Evropske konvencije, a to je zabrana ropstva.
Tako da, i kada govorimo o tome da je ovo moderno ropstvo potpuno smo pravno ispravni i u skladu smo i sa stavom Evropskog suda za ljudska prava.
Što se tiče svih ovih amandmana o kojima smo govorili, sada trenutno oni bi usporili sistem i sporili bi funkcionalnost sistema. Naprotiv, drugim zakonima nadležnostima jasno je propisano svako, onaj ko je u ovom lancu borbe protiv trgovine ljudima ili protiv modernog ropstava.
Hvala.