| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 09.12.2024. | Predlog za razrešenje predsednice Narodne skupštine, Ane Brnabić |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Počeo bih jednim citatom – srpski narod doživljava teške dane, u ovim sudbonosnim časovima dužnost je svakog Srbina, svakog pravog rodoljuba da svim svojim snagama pomogne da se u zemlji sačuva mir i red, jer je samo tako moguće da se uspešno izvrši veliko delo nacionalne obnove otadžbine i našem napaćenom narodu obezbedi bolja budućnost. U trenutku kada ogromna većina našeg naroda jasno uviđa da je to jedini put našeg nacionalnog spasenja, šaka tuđinskih plaćenika i sabotera, po naredbama zločinačkog boljševizma, svojom bezumnom akcijom dovodi u pitanje sve napore na sređivanju naših prilika i namerno pokušava da u zemlji izazove požar uništenja i istrebljenja, u varljivoj nadi da će time nešto pomoći svojim gospodarima. Razbojničke banke sastavljene od komunista i odbeglih robijaša koji su se odmetnuli od vlasti upropašćuju narodnu imovinu, ubijaju i pljačkaj naše sugrađane i ugrožavaju živote nevinih žena i dece.
Ne, ovo nije deo iz ekspozea dr Lazara Macute, koji smo imali prilike juče da čujemo, ovo nije deo, mada razumeo bih zašto biste mogli da ih pomešate, da pomislite tako nešto. Ovo nije neka izjava Dejana Vuka Stankovića koji objašnjava kako se treba obračunati sa blokaderima. Ne, ovo je, mada jeste, autor jeste bio ministar prosvete, u pitanju je Velibor Jonić, a ovo je odlomak iz „Apela srpskom narodu“, tog sramnog dokumenta napisanog i objavljenog 13. avgusta 1941. godine.
Dok sam slušao juče ekspoze novog mandatara, u više navrata mi se učinilo da čujem besmrtni duh Velibora Jonića. Čujem pozive da se još jedom obračunamo sa borcima za slobodu, da se obračunamo sa ljudima koji se bore za vrednosti, jednakosti, pravde, slobode, patriotizma.
Puno je vremena posvetio gospodin Jonić, pardon, mislio sam naravno gospodin Macuta, puno je vremena posvetio gospodin Macuta obrazovanju. Međutim, on o obrazovanju ne govori konstruktivno, on o obrazovanju govori kao o nečemu što treba pripitomiti, disciplinovati, kazniti. O studentima i profesorima govori kao o teroristima. Na taj način govorili su i njegovi prethodnici iz Vlade gospodina Miloša Vučevića, na taj način govori Aleksandar Vučić, koji profesore i studente optužuje da su kriminalci, članovi kriminalnih klanova. Na taj način režim govori o akademiji, o prosveti generalno.
Ja dolazim iz Niša, dolazim sa niškog univerziteta na kome već nekoliko dana traje besramni pokušaj, već nekoliko nedelja traje besramni pokušaj da se zgrade univerziteta u blokadi okupiraju, da se blokade razbiju, da se studenti pokore, potčine, ponize, da se profesori zastraše, da im se preti, da se privode itd. To nije ništa drugo nego pokušaj da se akademija okupira. Ali, kao i svaki okupator, tako i ova vlast koja akademiju, sopstvenu prosvetu tretira kao plen, a ne kao ono najbolje što ova država ima, tako i ova vlast zna da ne može da okupira bez pomoći kolaboracionista, bez pomoći saradnika iz redova potčinjenih.
Jedna uticajna definicija kolaboracioniste kaže – kolaboracionista je neko ko pomaže grupama kojima ne pripada da prete i zastrašuju grupe kojima pripada.
Mi u ovoj Vladi zaista vidimo nekoliko profesora i doktora nauka, ali ti profesori i doktori nauka nisu ovde da se bore za prosvetu i obrazovanje. Oni su ovde da potčine i kazne prosvetu i obrazovanje. Svako ko je slušao izjave Dejana Vuka Stankovića zna o čemu govorim, zna da su ti ljudi dovedeni da kazne svoje i da zastraše svoje kolege.
Bilo je puno u ovom ekspozeu i reči o svetlim tradicijama srpskog naroda. Svaki narod, nažalost, ima različite tradicije i samo mi, samo od nas zavisi koje ćemo od njih odlučiti da nastavimo, da produžimo, a koje ćemo zauvek odlučiti da ugasimo i da sa njima prestane. Jedna tradicija srpskog naroda je tradicija borbe za slobodu, zajedničke borbe za slobodu, zajedničke sa svojim bratskim narodima, sa Bošnjacima, sa Hrvatima, sa mnogima drugima koji žive u našoj zemlji. Ovu tradiciju najbolje oličava studentski pokret i način na koji se svih ovih meseci ponašaju studenti. Oni su ti koji zajedno sa svojim drugovima iz svih krajeva zemlje neustrašivo koračaju, marširaju kroz ovu zemlju, boreći se za slobodu i pravdu.
Nažalost, postoji i ona druga tradicija, tradicija kolaboracija, potčinjavanja, kažnjavanja slabiji, kaznene odmazde. Svojim ekspozeom dr Đuro Macut jasno nam je stavio do znanja da stoji u ovoj drugoj tradiciji. Hvala najlepše.
Hvala, predsedavajuća.
Mi smo imali prilike da čujemo juče, a i tokom poslednjih par meseci, kako izgleda ova rasprava oko "Rio Tinta" i na koji način se vlast brani od optužbi da je dopustila projekat koji je izuzetno štetan za Srbiju i sve njene građane i građanke. Ta odbrana obično ide u dva koraka. Prvi korak je - pa, znate kako, ovo još nije ništa strašno, još uvek je ovo samo istraživanje, nije ovo strašno, pa ništa nismo potpisali, pa ništa se nije desilo, pa nije, ništa, ništa, sve u redu, nema problema, još smo u istraživačkoj fazi. A onda dođe drugi korak koji kaže - e, pa sad je kasno. Znate šta, kasno je sad. Ne možete ništa. Sad postoje međunarodni ugovori, sad postoje tužbe potencijalne kojima će Srbija biti izložena i sada je kasno. Kriv je neko drugi, krivi su žuti, krivi su oni prethodni, krivi su ne znam ni ja ko.
Saznali smo proteklih dana da je u oblasti sela Gornja Studena i Bancarevo u blizini Niša, izuzetno blizu jednog važnog vodoizvorišta u Studenoj, iz koga se snabdeva ceo Niš, da je jedna australijska kompanija, ovog puta je u pitanju "Apolo mineral limitid", počela istraživanje, odnosno bušenje u sklopu istraživanja. Ista kompanija je podnela zahtev da počne istraživanja u oblasti Kopajske reke. Dakle, hajde da sada intervenišemo na vreme i da vidimo kako je moguće da uključimo lokalnu zajednicu, pre svega žitelje ovog kraja, u pitanju su obronci Suve planine, kao i svi građani i građanke Niša koji se snabdevaju vodom iz ovog kraja, kako oni mogu da učestvuju sada na vreme u odlučivanju o tome šta će se dešavati sa ovim istraživanjima u svakom koraku ovog procesa?
Dakle, mene interesuje, ovo je pitanje za ministarku Đedović Handanović, na koji način građani i građanke Niša i ovog kraja mogu da učestvuju u odlučivanju i u razmatranju svih narednih koraka u ovim istraživanjima. Šta to znači - kako mogu da učestvuju? Kako mogu stvarno da učestvuju, ne samo pro forme, ne samo fasadno, nego kako zaista mogu da odlučuju i da učestvuju u odlučivanju o ovom pitanju, o ovom procesu? To možemo da merimo time što svako pravo odlučivanje može njima da u svakom trenutku omogući pravo veta. Dakle, može građanima i građankama Niša da omogući da kažu - ne, čuli smo, saslušali smo ekspertska mišljenja, sve smo čuli i uprkos tome ne želimo ove projekte u svom kraju. Moje pitanje za ministarku je - koji su institucionalni načini za ovo učešće?
Ukoliko takvih uslova nema građani i građanke Niša će se svakako suprotstaviti svakom štetnom projektu, samo što će to morati da se dešava kroz proteste, na vaninstitucionalne načine i tog projekta na kraju svakako neće biti, zato je bolje da znamo koji su institucionalni načini za ovaj dijalog. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje ima veze sa nečim drugim, sa međunarodnom politikom. Mi smo videli nedavno da se predsednik Aleksandar Vučić susreo sa Benjaminom Netanjahuom, bilo je tu puno smeha, puno zadovoljstva, ova dva demokratske lidera su očigledno vrlo naklonjeni jedan drugom, izrazili su sve najlepše želje.
Šta stoji u pozadini ovog susreta, to smo takođe saznali u nedavno objavljenom istraživanju BIRN-a, kaže da je tokom proteklih godinu dana Srbija izvezla više od 23 miliona evra naoružanja u Izrael. U ovom trenutku, kao što znamo, odvijaju se brojne vojne akcije Izraelske vojske kako na teritoriji Gaze, sada vidimo i na teritoriji Libana, u njima na žalost, postoji mnogo kršenja normi i pravila ratovanja. Postoji mnogo potencijalnih i realnih ratnih zločina države. Eksperti UN su još u junu ove godine izrazili, zahtevali da države ne izvoze naoružanje Izraelu, da je to nešto što ih izlaže potencijalnom saučešću u ratnim zločinima. Čuli smo i od Emanuela Makrona zahtev da se više ne izvozi naoružanje Izraelu, moje pitanje je - šta je potrebno da se desi da Srbija prestane da izvozi naoružanje Izraelu?
Toliko od mene i hvala puno.
Hvala.
Ovaj rebalans budžeta je još jedna dobra prilika, još jedna propuštena dobra prilika da se povećaju nenamenski transferi lokalnim samoupravama. O tome je ovde već bilo reči. Ali, želeo bih da podvučem još jedan mehanizam koji stoji iza ovoga.
Vlada je već 10 godina ili vlade kontinuiteta već proteklih 10 godina odbijaju da povećaju sredstva za nenamenske transfere lokalnim samoupravama, a razlog za to je vrlo jednostavan i on leži u činjenici da koriste namenske transfere kao sredstvo klijentelističke kontrole nad lokalnim samoupravama.
Znate kako to izgleda i mislim da svi ljudi to znaju u Srbiji iz sopstvenog iskustva ili iskustva ljudi koje poznaju. Najlakše je i najbolje je držati svoje potčinjene u stalnoj zavisnosti u situaciji u kojoj stalno zavise od vas, stalno moraju da dokazuju svoju poslušnost, svoju potčinjenost, činjenicu da stalno moraju da se zahvaljuju, da dozivaju predsednika Vučića. On mora da ide tamo lično, da im poklanja puteve, škole, kilometre asfalta itd. Kada bi se ova sredstva unapred namenila kroz budžet, odnosno kroz budžetsku liniju za nenamenske transfere lokalnim samoupravama, onda bi lokalne samouprave mogle da imaju autonomiju, onda bi one mogle da imaju samostalnu kontrolu nad svojim novcem, nad svojom autonomijom, nad svojim projektima, nad onim što treba uraditi u konkretnim mestima. I u tom slučaju ne bi bilo moguće ucenjivati ih. Na taj način vi kontrolišete ne samo one koji vam nisu politički bliski, nego čak i sopstvene ljude iz sopstvene stranke, iz sopstvenih stranaka kojima ne verujete i koje na ovaj način držite pod kontrolom. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Mi smo imali prilike da čujemo juče, a i tokom poslednjih par meseci, kako izgleda ova rasprava oko "Rio Tinta" i na koji način se vlast brani od optužbi da je dopustila projekat koji je izuzetno štetan za Srbiju i sve njene građane i građanke. Ta odbrana obično ide u dva koraka. Prvi korak je - pa, znate kako, ovo još nije ništa strašno, još uvek je ovo samo istraživanje, nije ovo strašno, pa ništa nismo potpisali, pa ništa se nije desilo, pa nije, ništa, ništa, sve u redu, nema problema, još smo u istraživačkoj fazi. A onda dođe drugi korak koji kaže - e, pa sad je kasno. Znate šta, kasno je sad. Ne možete ništa. Sad postoje međunarodni ugovori, sad postoje tužbe potencijalne kojima će Srbija biti izložena i sada je kasno. Kriv je neko drugi, krivi su žuti, krivi su oni prethodni, krivi su ne znam ni ja ko.
Saznali smo proteklih dana da je u oblasti sela Gornja Studena i Bancarevo u blizini Niša, izuzetno blizu jednog važnog vodoizvorišta u Studenoj, iz koga se snabdeva ceo Niš, da je jedna australijska kompanija, ovog puta je u pitanju "Apolo mineral limitid", počela istraživanje, odnosno bušenje u sklopu istraživanja. Ista kompanija je podnela zahtev da počne istraživanja u oblasti Kopajske reke. Dakle, hajde da sada intervenišemo na vreme i da vidimo kako je moguće da uključimo lokalnu zajednicu, pre svega žitelje ovog kraja, u pitanju su obronci Suve planine, kao i svi građani i građanke Niša koji se snabdevaju vodom iz ovog kraja, kako oni mogu da učestvuju sada na vreme u odlučivanju o tome šta će se dešavati sa ovim istraživanjima u svakom koraku ovog procesa?
Dakle, mene interesuje, ovo je pitanje za ministarku Đedović Handanović, na koji način građani i građanke Niša i ovog kraja mogu da učestvuju u odlučivanju i u razmatranju svih narednih koraka u ovim istraživanjima. Šta to znači - kako mogu da učestvuju? Kako mogu stvarno da učestvuju, ne samo pro forme, ne samo fasadno, nego kako zaista mogu da odlučuju i da učestvuju u odlučivanju o ovom pitanju, o ovom procesu? To možemo da merimo time što svako pravo odlučivanje može njima da u svakom trenutku omogući pravo veta. Dakle, može građanima i građankama Niša da omogući da kažu - ne, čuli smo, saslušali smo ekspertska mišljenja, sve smo čuli i uprkos tome ne želimo ove projekte u svom kraju. Moje pitanje za ministarku je - koji su institucionalni načini za ovo učešće?
Ukoliko takvih uslova nema građani i građanke Niša će se svakako suprotstaviti svakom štetnom projektu, samo što će to morati da se dešava kroz proteste, na vaninstitucionalne načine i tog projekta na kraju svakako neće biti, zato je bolje da znamo koji su institucionalni načini za ovaj dijalog. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje ima veze sa nečim drugim, sa međunarodnom politikom. Mi smo videli nedavno da se predsednik Aleksandar Vučić susreo sa Benjaminom Netanjahuom, bilo je tu puno smeha, puno zadovoljstva, ova dva demokratske lidera su očigledno vrlo naklonjeni jedan drugom, izrazili su sve najlepše želje.
Šta stoji u pozadini ovog susreta, to smo takođe saznali u nedavno objavljenom istraživanju BIRN-a, kaže da je tokom proteklih godinu dana Srbija izvezla više od 23 miliona evra naoružanja u Izrael. U ovom trenutku, kao što znamo, odvijaju se brojne vojne akcije Izraelske vojske kako na teritoriji Gaze, sada vidimo i na teritoriji Libana, u njima na žalost, postoji mnogo kršenja normi i pravila ratovanja. Postoji mnogo potencijalnih i realnih ratnih zločina države. Eksperti UN su još u junu ove godine izrazili, zahtevali da države ne izvoze naoružanje Izraelu, da je to nešto što ih izlaže potencijalnom saučešću u ratnim zločinima. Čuli smo i od Emanuela Makrona zahtev da se više ne izvozi naoružanje Izraelu, moje pitanje je - šta je potrebno da se desi da Srbija prestane da izvozi naoružanje Izraelu?
Toliko od mene i hvala puno.
Hvala predsedavajuća.
Dakle, moje prvo pitanje postavio bih celoj Vladi, ali naročito ministru za saobraćaj i infrastrukturu, koji trenutno nije ovde, želimo mu brz oporavak, kada će, prvo pitanje zapravo, da li u ugovoru sa Vansiem, koncesionom ugovoru sa Vansiem, za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ postoji klauzula kojom se eksplicitno ograničava broj putnika sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“, odnosno, sa drugih manjih aerodroma u Srbiji?
Pitanje za celu Vladu kada će biti skinuta oznaka tajnosti sa ključnih delova ovog ugovora, čije je objavljivanje obećala još prethodna predsednica Vlade pre više od šest godina?
Dakle, malo konteksta za ovo pitanje, dakle, kada je niški aerodrom pre šest godina poklonjen državi, navodno objašnjenje za to bilo je vrlo neubedljivo, rečeno je da se to dešava zato što aerodrom ne može da napreduje u drugom slučaju, to nije tačno, kao što smo imali prilike da vidimo, mnogi drugi aerodromi širom sveta u vlasništvu lokalnih samouprava vrlo lepo napreduju uz podršku države. Postoje brojni zakonski načini i postojali su i još uvek postoje, da se razvoj niškog aerodroma pomogne, bez obzira na to što je bio u vlasništvu lokalne samouprave, konkretno grada niša. Pravi razlozi za ovo poklanjanje mogu se naći na drugom mestu. Mnogi raniji ministri su nehotice to otkrili, jedan od njih je Tomislav Momirović, koji je 2021. godine, izjavio da je broj putnika sa niškog aerodroma ograničen na milion putnika, jel tako? Međutim, zvaničnu informaciju da postoji klauzula u ugovoru do sada još uvek nismo dobili. Tadašnja premijerka Ana Brnabić je eksplicitno obećala da će ugovor o celosti biti objavljen u roku od dve nedelje, pa u roku od dva meseca, i to se ni do dan danas nije desilo.
Mislim da je jako važno postaviti ovo pitanje. Prošle godine je ministar Vesić i sam kritikovao Vansi, rekao da krše neke ugovorne obaveze, koje nije mogao da navede, jer ne znamo tačno koje su to obaveze, pošto ti delovi ugovora nisu objavljeni. Mislim da je važno da dobijemo odgovor na ovo pitanje, upravo u ovom trenutku, jer u načinu na koji je koncesioni ugovornike, ključni delovi ovog koncesionog ugovora na način na koji su oni sakriveni od javnosti pokazuje jednu matricu ponašanja ove vlasti, koja na različite načine štiti strane investitore, na račun ili na uštrb javnog interesa, konkretno u ovom slučaju ovo je bio interes građana i građanki građa Niša, a u prilog stranog investitora konkretno u pitanju je bio Vansi.
Imamo razloga da verujemo da se slična stvar danas dešava i sa rudnikom koji se najavljuje u Jadru. Drugo pitanje, vezano je za vanredni inspekcijski nadzor koji je Ministarstvo zdravlja u februaru ove godine propisalo za lekare i zdravstvene instiutcije koje propisuju bolovanja radnicima u Nišu, i tom prilikom je tadašnja premijerka Ana Brnabić optužila niške radnike za preveliki apstentizam, odnosno da zloupotrebljavaju bolovanja, a ova mera nije bila samo mera inspekcijskog nadzora nad lekarima i ona je zapravo podrazumevala ulazak u zdravstevene kartone velikog broja niških radnika.
Ja bih želeo da pitam ministra zdravlja Zlatibora Lončara i ministra rada Nemanju Starovića, po kom osnovu je određena ova mera, vrlo ivazivna mera, vanrednog inspekcijskog nadzora i to su moja pitanja. Hvala.