Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala predsednice Skupštine Republike Srbije.
Gospođo Ana Brnabić, poštovani ministri sa saradnicima, poštovane poslanice, poslanici, poštovani predstavnici medija, uvaženi građani Srbije, ja bih se ukratko osvrnuo na neke od međunarodnih sporazuma u sklopu drugo zajedničkog jedinstvenog pretresa. Među njima su tačka 48. i 49. usvojenog dnevnog reda, odnosno na potvrđivanje međunarodnih sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Egiptom.
Mislim da nije potrebno posebno naglašavati od kolikog su značaja ovi sporazumi sa ovako velikim uticajnim državama koje predstavljaju regionalne politike i ekonomske sile na Bliskom Istoku i afričkog Sredozemlja.
Ovim sporazumima mi stvaramo mogućnost za bolju i konkurentniji plasman naših proizvoda i usluga na tržištima koja zajedno imaju oko 130 miliona stanovnika. Ukupni sadašnji obim trgovine sa ovim državama iznosi više stotina miliona evra i ovo su jedne od retkih država sa kojima imamo spoljnotrgovinski suficit. Što je još značajnije one se dobrim delo ostvaruju iz segmenta poljoprivrede kao najveća pojedinačna investicija Ujedinjenih Arapskih Emirata kod nas.
Zato treba očekivati da će se usvajanje ovih sporazuma ti pozitivni trendovi još više proširiti i popravljati u korist naše strane, a da će svojim pojačanim prisustvom na tržištima ovih zemalja posredno pozitivno uticati i na naš trgovinski položaj u njima susednim državama, u tim regionima.
Deo ovih zakona odnosi se na potvrđivanje sporazuma o kreditnim linijama za različite projekte, a pre svega u oblasti energetike i elektroprivrede i zaštite životne sredine.
Ovde je reč o više stotina evra kredita. Pošto dolazim sa prostora zapadne Srbije, naglasiću da preko ovih kredita novac uložen u projekte, događanja rehabilitacije postojanja u hidroelektranama „Potpeć“ i „Bistrica“ na Limu, da će se otpočeti sa pripremnim radovima za novu revizibilnu Hidroelektranu „Bistrica 2“. Zatim za sanaciju određenih sanitarnih regionalnih deponija komunalnih otpada, pre svega za deponiju „Duboko“ kod Užica, sa kojom jeste bilo problema u proteklom periodu i ona mora da se hitno sanira.
Odlaganje otpada u zapadnoj Srbiji po jedinicama lokalne samouprave predstavlja veliki problem i veliki trošak. Možda je potrebno razmišljati o regionalnim spalionicama. Takođe se među ovim sporazumima nalaze i dva kredita za potrebe unapređenje železničke infrastrukture. Iako to nije predviđeno, ja bih samo iskoristio priliku da podsetim i apelujem da je važno da što pre krenemo u revitalizaciju dela pruge od Valjeva naniže ka Užicu, Prijepolju i Crnoj Gori. Ta pruga je na važnom magistralnom pravcu odavno u vrlo lošem stanju.
Time bi kompletirali saobraćajnu infrastrukturu na prostoru zapadne Srbije, s obzirom da izgradnja autoputa na ovom pravcu uskoro stiže do Požege. Važno je napomenuti da su ova zaduženja koja se planiraju ovim zakonima usvojeni u budžetu za 2025. godinu.
U sklopu ovog zajedničkog jedinstvenog pretresa imamo i nekoliko sporazuma koji će omogućiti bezvizni režim putovanja sa određenim državama, kao što su Venecuela, Gvatemala, Tuvali, Antigva i Barbuda. Takođe, sa prijateljskim Kazahstanom potpisana su dva sporazuma o saradnji u oblasti odbrane i reanimacije lica, o tome je pričao i ministar Nikola Selaković.
Ja sam svestan da je pošteno reći da će vrlo mali broj naših građana imati priliku i potrebu da putuju u ove nama udaljene države, ali moramo imati u vidu da je usvajanjem ovih sporazuma još jedan vid priznanja kako našoj diplomatiji, tako i našoj državi u celini, kao i to da se radi o državama sa kojima imamo tradicionalno dobre diplomatske odnose.
Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje daće svoju podršku za usvajanje i ovih međunarodnih sporazuma i ostalih zakona na dnevnom redu ove sednice. Zahvaljujem na pažnji. Živela Srbija.
Poštovani predsedavajući, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.
Zamenik predsednika poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda Hadži Milorad Stošić je svojim izlaganjem izneo naše stavove u vezi ključnih tačaka dnevnog reda današnje sednice, ja bih samo dodao izvesne dopune za koje smatram da su bitne.
Svakako na prvom mestu interesovanje naše partije, pitanje penzije i drago nam je da je značajan tok pitanja prepoznat sa najviše mesta u državi kao i samog predsednika Republike Aleksandra Vučića, tako i od strane ministra finansija koji je naglasio njegov značaj već na samom početku svog izlaganja. Vanredno povećanje penzija od 5,5% koji ćemo imati, a početkom naredne godine u skladu sa Zakonom, zakonskom formulom za usklađivanje penzije će biti povećanje od 14,8% što krajnjoj liniji treba da rezultuje time da će prosečna penzija u 2024. godine trebala da dođe do iznosa od oko 45.800 dinara. Ako se ima u vidu i pomoć od 20.000 dinara, to su vrlo značajna povećanja koja su usledila da u najvećoj meri sačuvaju standard naših penzionera, tim pre ako se zna da je država ponovo morala da pristupi izvesno povećanje udela transfera iz budžeta unutar finansijskog plana PIO fonda za ova davanja.
No, kako su ministri naglasili u svojim izlaganjima osnovne su mere pretpostavili da će merama ekonomske politike biti omogućene stabilne državne finansije koje će dalje uspešno moći da se servisiraju ostvarenje sistema socijalnog osiguranja. Pošto sam član skupštinskog Odbora za poljoprivredu želeo bih da se osvrnem na deo budžeta koji se odnosi na poljoprivredu za 2024. godinu. Predviđena su sredstva za subvencije od oko 88.000.000 dinara, ta sredstva čine gotovo 40% od ukupnog iznosa sredstava koja su budžetom opredeljena za subvencije. Iako su ova sredstva u apsolutnom iznosu nešto niža u odnosu na iznos koji je bio opredeljen poslednjim rebalansom budžeta, to se mora imati u vidu činjenicom da su unutar ovog iznosa rebalansa za 2023. godinu bio je predviđen i novac za isplatu ranijih zaostalih isplata koji se nažalost bilo je u nekim slučajevima, ali sada kada su ti dugovi napokon izmereni i kada imamo značajna povećanja u samom iznosu subvencija u odnosu na prvobitno planiranog budžeta za 2023. godinu kada su ta sredstva bila planirana u iznosu od oko 68 milijardi dinara. Možemo videti da su ova uvećanja za gotovo trećinu prošlogodišnjeg iznosa zajedno sa namirenim ranijim dugovima i ova povećanja su znak koliko ova Vlada misli na razvoj poljoprivrede, a time se izašlo u susret i zahtevima reprezentativnim udruženjima poljoprivrednika.
U tom smislu uočljivo je i značajno povećanje budžetskih rezervi ne manjih Ministarstvu prosvete za oko 58 milijardi dinara, ova sredstva prvenstveno su namenjena za povećanje zarade zaposlenih osnovnog i srednjeg obrazovanja za koje se moramo priznati da su u proteklom periodu u izvesnoj meri zaostali u odnosu na zarade u ostalim delovima javnog sektora.
No, država je sada našla mogućnost da se taj rad naših učitelja, nastavnika, prosvetara dodatno verujući da je osnovica zarade u septembru bila vanredno povećanje za 5,5%, a od januara će ova kategorija zaposlenih u javnom sektoru dobiti redovno povećanje zarada od 10%.
Ali, pored toga u novom budžetu se našlo više sredstava, raduje nas i povećanje od 2,7 milijardi dinara koji je namenjen za Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacije.
Najveći deo ovih povećanja odnosi se na rast sredstava koja će se izdvojiti za rad Fonda za nauku i podršku mladih talenata, da imamo povećanje od po više 100.000.000 dinara za 2024. godinu.
Ovde želim da pozdravim nameru Ministarstva da i dalje sufinansira rad naučno-tehnološkog parka u Čačku i nadamo se da će ta sredstva u perspektivi i dalje uvećavati. Od osnovih zakona, od ostalih zakona naša poslanička grupa smatra da je važno da se paketom prosvetnih zakona napokon krene pooštrenje discipline u školama.
Svi ovde smo odrasli ljudi i svesni smo da mladalačko doba već vuče i povoljne nestašluke, ali tragediju koju smo imali nedavno i ranije incidente po školama, jasno su pokazale da smo u davanju dečijih prava u protekle dve decenije otišli u jednu negativnu krajnost, krajnje je vreme bilo da se preduzmu koraci da se ponovo vrati značaj vaspitanja i discipline u našim školama i mislim da su ove izmene prava, pravi korak u tom pravcu, ali se na njima, i mislim da će novi skupštinski saziv morati da se intenzivno pozabavi ovim pitanjima. Od međunarodnih sporazuma, izdvojio bih 34. tačku dnevnog reda, odnosno sporazum...
Hvala, predsedniče.
Poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, poštovani ministre, ministarko, poštovane narodne poslanice, poslanici, uvaženi građani, razmatramo 3. tačku dnevnog reda – Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije Bratislavu Gašiću. Pokretanje glasanja o nepoverenju ministru unutrašnjih poslova u situaciji kada policija nije imala parametre da deluje, nema uslove ni za komandnu odgovornost, nema ni konkretne odgovornosti pojedinog službenika MUP-a.
Nezadovoljstvo i ogorčenost ovim zločinskim delima obuzima svakog građanina, bilo da ga politika ne zanima, bilo da je pripadnik opozicije ili pozicije. Stoga moramo da budemo solidarni sa porodicama nastradale dece. Ovim zločincima unet je veliki nemir u stanovništvo Srbije. Potencirati da je za ove zločine krivo Ministarstvo unutrašnjih poslova i da ministar zbog toga treba da bude smenjen predstavlja unošenje zabuna pred građane Srbije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je u ovom i u prethodnom mandatu izvršavalo svoje redovne zadatke i, kao što je uneto u izveštaju, ukupan broj krivičnih dela je smanjen u odnosu na prethodne periode. Ova dva zločina koja su se dogodila u jako kratkom vremenskom periodu nemaju dodirne tačke jedan sa drugim. Ističem u ovom momentu dve bitne stvari. Nije bila jasna naznaka da će ovi, a pogotovo ovakvi zločini biti izvršeni ni u Beogradu ni u Mladenovcu. Ovi zločini su bili skoro potpuno nepredvidivi. Sve je različito, i motivi i okolnosti izvršenja. Jedino što je slično, to je lak pristup, neovlašćeno korišćenje oružja i municije, a za šta odgovornost snose roditelji zločinca. Zbog toga inicijativa za izglasavanje nepoverenja ministru unutrašnjih poslova nije opravdana i ne predstavlja ni meru kazne pojedincu za konkretnu ili komandnu odgovornost, niti predstavlja meru preventive za bolji rad MUP-a ili nekog drugog ministra. Ni u javnosti nema primedbi na konkretan rad pripadnika MUP-a povodom ovih zločina, od najnižih do najviših hijerarhijskih nivoa.
Podsećam na donete konkretne mere, kao i na predlog mera iznetih nakon ovih nezapamćenih zločina. Što se tiče nelegalnog oružja, naredbom ministra unutrašnjih poslova i pored neregistrovanog oružja učinjen je izuzetno značajan pomak u povećanju bezbednosti svih građana Republike Srbije i građani su dobro razumeli svrhu i značaj ove naredbe. Nikada do sada nije predato toliko oružja i municije kao u ovom zadatom roku. Ova mera Vlade Republike Srbije i naredba ministra unutrašnjih poslova pozitivno su ocenjene u regionu i u Evropskoj uniji. Ipak, pored konkretnih mera Vlade Republike Srbije i naredbe MUP-a, izuzetno je važno da celo naše društvo dobro razmisli o svim savremenim uticajima na decu i omladinu i na ulogu porodice u formiranju zdravih ličnosti.
Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje neće glasati za predloženu tačku dnevnog reda. Zahvaljujem na pažnji.
Hvala, predsedniče.
Poštovana premijerko, poštovani ministri, poštovane poslanice, poslanici, uvaženi građani, penzioneri prate rad predsednika Aleksandra Vučića i potpuno mu daju podršku, kao i premijerki i kompletnoj Vladi.
Imam dva poslanička pitanja da postavim premijerki u vezi penzionera. Penzioneri traže preko Udruženja penzionera da dobiju za ovu kalendarsku godinu ogrevna drva, ugalj i pelet. Pošto imamo u svakoj lokalnoj jedinici po nekoliko udruženja koja su formirana, ali penzioneri sa niskim penzijama snabdevaju se preko tih udruženja, na rate uzimaju, kao što sam rekao, drva, ugalj i pelet.
Drugo pitanje bih postavio ministru za rad, zapošljavanje i boračka pitanja. U svakoj lokalnoj samoupravi, tamo gde nema domova za stare, liste čekanja su povelike i imamo potrebe da imamo društvene domove za stare, pošto privatne cene su ekonomske za penzionere sa niskim penzijama, ne mogu da budu smešteni, kao što rekoh, a imamo dosta penzionera i građana koji imaju potrebe da budu smešteni u domove za stare. Hvala.