Da odgovorimo za cenu električne energije. Prvo, sećate se da je od 1. oktobra 2025. godine stupila na snagu Metodologija za određivanje cene električne energije kojom je garantovano snabdevanje, posebno za stanovništvo, a posebno za privredu. Za stanovništvo je uvedena ta crvena zona kojom je praktično podignut prag, odnosno na 1.200 megavat sati, a koja govori o tome da svi oni koji su potrošili više od 1.200 plaćaju po većoj ceni. Ukupno povećanje cene je 5,5% na osnovu predloga Agencije za energetiku Vladi Republike Srbije koja je usvojila taj predlog, a na osnovu predloga i kompletne metodologije koju rade javna preduzeća.

O čemu se radi? Kada vi uvedete i pomerite te zone, znači kada dolazi zimska sezona, normalno je da ljudi koriste više električnu energiju u svojstvu svoje grejne sezone. Jednostavno smatraju da im je jeftinije da se time bave nego drugim alternativnim energentima. Tada dolazi do tog skoka jer lako pređete tih 1.200 kilovat sati i onda dolazi do povećanja tog računa koji sigurno nije više 5,5% nego ide do 30%, četrdeset, pedeset, što se naravno svodi na normalnu meru sada kada je prošla grejna sezona i sada ti računi koji dolaze će biti upola manji. To je ono na osnovu čega mi kažemo da je to opet najpovoljnija cena kada pogledate zemlje u regionu.

Kada pričamo o privredi, cene inače na TTF, na toj berzi su skočile više od duplo. Bila su nekada 60 evra po kilovat satu, sada su 120, a inače privreda od 98 do 105 evra pravi te ugovore, koji su opet manji nego što su cene na berzama. To znači da ipak država negde u određenom delu daje subvencije i samoj privredi i samom građanstvu. Preko 140.000 imate zaštićenih korisnika kada je u pitanju opšta cena električne energije, što znači da se ponašamo krajnje socijalno odgovorno. Nije istina uopšte da su ovolike cene, nego je najlakše, kada su tri meseca najjača u potrošnji da izračunate taj prosek, pa da kažete – ne vi ste povećali cenu više nego duplo.

S druge strane, kada pričate o nafti onda budite realni pa kažite da se Makedonija snabdeva iz grčkih rafinerija, da Republika Srpska ne kupuje baš uvek od NIS-a nego kupuje od drugih rafinerija. Prema tome, ta cena inače utiče na ulazne elemente koji predstavljaju i transport i proizvodnju. Na kraju krajeva, taj NIS je u vlasništvu Ruske Federacije, ugovor ste vi pravili a ne mi. Prema tome, cene na tržištu je određivao vlasnik Naftne industrije Srbije u saradnji sa Rafinerijom i tu izlaznu cenu davao na tržištu, naravno, na kome smo mi morali u svakom trenutku da budemo prisutni. Hvala.

Hvala.
Gospodine Nikeziću?
(Dušan Nikezić: Da se zahvalim ministarki.)
Da se zahvalite?
(Dušan Nikezić: Da.)
Smatrajte da se gospodin Nikezić zahvalio, ministarka.
Da li je to sve? Hvala vam mnogo. Samo ministarki za spoljnu i unutrašnju trgovinu ili i ministru poljoprivrede?
(Dušan Nikezić: Samo ministarki.)
Samo ministarki. Ništa, ministre Glamočiću, za vas nema zahvalnosti.
Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić.

Ja sam sada u toku zasedanja čuo da su dva evroposlanika danas u našoj Narodnoj skupštini, u našem centralnom holu, držali konferenciju za štampu i da su na toj konferenciji izjavili da će da se zalažu da se pristupanje Srbije EU zaustavi, kao i da se obustavi pristup Srbije svim evropskim fondovima.

36/2 TĐ/CG

Ja sam dugo narodni poslanik i ovako nešto nisam čuo ni video u životu. Ovakvo poniženje građana Srbije, mene kao narodnog poslanika, sve kolege ovde niko nije ponizio kao taj koji im je omogućio da drže takvu konferenciju za štampu u našoj Narodnoj skupštini. Najveće poniženje koje ste mogli da napravite Srbiji, svakom građaninu i taj koji je to uradio treba da ga bude sramota. Da pitam, koliko to čovek može da mrzi i koliko može da bude jeftin da to uradi, kolika je to mržnja protiv Aleksandra Vučića da tako nešto uradi, ponizi sve građane Srbije. Treba da vas bude sramota. Niko nikada u ovoj skupštini nije nešto slično uradio, nije mu padalo na pamet. Nemoj ti koji si zabranjivao na Fakultetu političkih nauka da se drži tribina povodom NATO agresije 24. marta da mi prebacuješ nešto, kao prodekan, znaš ti dobro šta ti ja pričam, dok ste razmatrali kojim ćete studentima kakve ocene da date, po političkoj liniji. Nemoj da se praviš naivan i Englez.

Dalje, pitao bih gospodina ministra poljoprivrede – ko je prodao srpske mlekare, jeste li vi, ministre, ili dinastija „Ces Mekon“? Problemi koje imamo sa mlekarama su zbog jeftine prodaje najvećih srpskih mlekara, a prodaju je organizovala dinastija „Ces Mekon“, pa nemoj da taj iz „Ces Mekona“ pita vas nego neka ide da pita one sa kojima je dogovarao prodaju mlekara zašto su cene mleka tako velike, a otkupne tako niske.

Da pitam ministra trgovine – ko je prodao i kada najveći srpski trgovinski lanac prvo iz stečaja, a zatim iz trgovine najobičnije? Ko je prodao „C market“ Miškoviću, a zatim „Delezu“?

(Dušan Nikezić: Cica Tabaković.)

Taj koji je prodao prodao je i preko 60% srpskog tržišta i sve ove probleme koje vi danas imate nastali su tom prodajom, opet dinastija „Ces Mekon“, pa neka pita njih zašto su cene mleka velike u prodavnicama, što pita vas, sa njima je dogovarao to, sa njima je pravio dilove.

Vi ste u neku ruku čak i pristojni. Trebate da kažete da su građanima naplaćivali čak i mesto u rafu, dotle su išli, jer su kontrolisali kompletno tržište. Dobavljače su unakazili, jer nisu hteli da im plate robu, a ovi nisu imali kome da prodaju, jer oni drže, Bože moj, skoro 70% tržišta. Usporili su potrošnju, usporili prihode u budžet i sad se prave nevešti i naivni i pitaju zašto, a svemu su oni ovome kumovali.

Postavlja se pitanje oko akcizne politike u vezi naftinih derivata. Prihodi od svih akciza na naftine derivate u Srbiji su 45 milijardi dinara. Rashodi Ministarstva odbrane 277, pa kažite, evo ponovo, pozivam svakog ko sme, ko hoće, ne treba nam vojska, hoćemo jeftino gorivo.

(Dušan Nikezić: Ne treba nam nacionalni stadion.)

Evo neka kaže to. Neće, ali će populistički da priča kako država otima od građana, pa će populistički da priča kako je sve opljačkano. Samo neka mi neko kaže koja to opljačkana država može da ima rezerve derivata nafte, za tri meseca da se litar nafte i derivata ne uveze, pa država te derivate kupuje na tržištu kao i svaki drugi kupac, pa kako je to onda opljačkana, kako nema nikakvih problema u snabdevanju gorivom.

37/1 MV/MT 17.00 – 17.10

Kad neko kaže – EKSPO 18 milijardi, samo da ga podsetim u tim milijarda EKSPO je Dunavski koridor, od požarevačke naplatne rampe do Golupca.

(Dušan Nikezić: Koliko košta?)

Gospodine Nikeziću, ajde molim vas ne dobacujte.

Pa neka kaže da je protiv izgradnje Dunavskog koridora jer on je u projektu

Ajde ne dobacujte.
Bila sam više nego fer prema vama. Ispoštujte.

. On pripada u projektu EKSPO.

Neka izađe pred Požarevljane i neka to kaže.

Stalno pričaju o nekom padu životnog standarda, velikoj inflaciji u Srbiji. Da podsetim, inflacije 2008. godine 11,7%, 2009. godine 8,4%, 2010. godine 6,5%, 2011. godine 11%, danas je ispod 3%.

Što ne budete iskreni pa ne kažete da je prvi put u istoriji prosečna plata u Republici Srbiji veća od prosečne potrošačke korpe? Ne, držaćemo se demagogije –Srbija je protiv EU, institucije, ovo, ono. Što ne kažete lepo – ako hoćemo da nastavimo evro integracije uslov je da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, to znači skuplji gas, skuplje sve drugu, rizik po gubitak radnih mesta, pad konkurentnosti privrede? Jer, u procesu pristupanja EU imate dva procesa. Prvi je pravno zakonodavni i u tom procesu smo i u ovom trenutku mnogo bolji nego neke članice EU. Drugi je političke prirode. Što onda zloupotrebljavate tešku situaciju zemlje, u tom političkom delu procesa?

Pa, jeste, teška je politička situacija zemlje kada neko od vas traži da se odreknete svog dela teritorije da biste nastavili proces pristupanja.

Jedino se kolega Bakarec dohvatio, po meni, jedne jako zanimljive stvari. Pošto se ćuti o tome kakvo je zaista stanje u Srbiji i šta zaista radi vlast Aleksandra Vučića za građane Srbije. Čak ste to i namerno pogrešno interpretirali.

Nije reč ovde ni o kakvom zaduženju za „Beogradski Metro“, nego potvrđivanju finansijskog protokola. Nema zaduženja još uvek. To je protokol, saradnja, predviđanje i šta su i koje su čije obaveze. A, zar nije lepo da Beograd dobije metro? Zar nije lepo da konačno izbegnemo ove gužve u našoj prestonici u kojoj se toliko teško živi da na dva miliona stanovnika imate milion 170 hiljada registrovanih automobila?

Život vas prilično demantuje ma koliko vi pokušavali taj narativ da je ova vlast loša, da ne rade institucije, a to mi kažu oni koji su na opštinskim odborima birali sudije, tužioce, itd. Institucije rade, država funkcioniše. Jer, da nismo ozbiljna država danas bi sipali gorivo iz kantica, što bi se desilo da ste vi kojim slučajem na vlasti. A, građani Srbije ne moraju da brinu. Ako i budu teška vremena država će ta teška vremena da podeli sa svojim građanima, a ne da misli samo na sebe kao što je ranije bilo. I, to je velika razlika između vas i nas, između vaših lidera i Aleksandra Vučića.

I dok prizivate izbore hrabrite sebe, u nadi da će opet neko čudo da se desi, a čuda se ne dešavaju baš često, skoro nikad, koje će da vas dovede na vlast kao što vas je dovelo 5. oktobra. Peti oktobar je obojena revolucija u Srbiji. Više nikad.

Gospodine Pavićeviću, replika zbog?
(Đorđe Pavićević: Pominjanje. Jedini profesor političkih nauka u ovoj sali sam ja.)
Pa niste vi jedini profesor političkih nauka. U ovoj sali? U ovom trenutku?
37/2 MV/MT
Nisam sigurna da li se vama obraća ili nekom drugom profesoru, ima vas još, nažalost.
Idemo dalje.
Reč ima ministar Dragan Glamočić.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, zahvaljujem se gospodinu narodnom poslaniku Arsiću zaista na ovom odličnom pitanju. Da mi niste postavili zaista se ne bih ni setio, zato što je to davno bilo, tamo dvehiljaditih godina. Tada je napravljen ključni problem u sektoru mlekarstva. Da su u tom momentu mlekare date, kao što je to urađeno u većini evropskih zemalja, da učesnici u kapitalu budu poljoprivredni proizvođači, da oni budu akcionari, da se napravi po zadružnom principu, mi danas ovaj problem ne bi imali. Ali, kad ste ih onda prodali, sada to više ne može da se ispravi tako lako i mi moramo da se borimo sa svim posledicama.
Samo bih još nešto dodao vezano za vaše pitanje. Zaboravili ste da pomenete i privatizaciju i uništavanje naših svih poljoprivrednih kombinata. Mi smo imali poljoprivredne kombinate na kojima su se učile druge zemlje. Ne bih sad pominjao imena zemalja, ali ispričao mi je moj kolega ministar kada je bio i pitao ih kako ste vi uspešno tako razvili te kombinate i sve, znate šta su mu rekli? Kaže učili smo na primeru vaših kombinata. A kada se došlo 2000. godine na vlast, onda su prvo stradali ti kombinati da bi se došlo do zemlje, do svega. Naravno, radnici otpušteni na ulicu, stoka završila u klanicama i sada dolazimo na temu da o tome diskutujemo.
Tako da, ja bih to nazvao tornado privatizacija koja je opustošila Srbiju i mislim da je posle toga trebalo dugo godina da se to vrati, ali hvala Bogu mi smo žilav narod, vredan narod i dobro je.
Što se tiče cena, u međuvremenu sam pogledao malo podatke pa ću vam uporediti cene, a pomogao mi je jedan moj dobar prijatelj i poslao mi prosečne cene i razliku gde je šta jeftinije. Uzeli smo poređenje između Beograda i Berlina. Ako uzmemo prosečnu cenu, a ne cenu mleka na ćošku u najskupljoj prodavnici, mleko je u Srbiji jeftinije za 10,3%, prosečna cena, nego u Berlinu.
Dalje idemo. Jedino su u Nemačkoj jeftiniji proizvodi za kućne ljubimce, tamo je 40,5% jeftinija hrana za kućne ljubimce. Hleb i peciva su u Srbiji jeftinija za 31%. Kućna hemija nije tema poljoprivrede, ali i to je 20% jeftinije u Srbiji. Meso, živina, kobasice 42,7% jeftinije.
Prema tome, to je informacija za naše građane, pa nek oni prosude sami kome će verovati. Hvala.

Hvala.
Idemo dalje.
Sledeća na listi je narodna poslanica Dijana Radović. Nije tu.
Branislav Josifović.
Na odboru je? Ništa, idemo dalje.
Đorđe Pavićević. Izvolite.