Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici.
Vi očigledno u opoziciji ne možete između sebe da se izdogovarate, iskomunicirate, pošto sam ja već ovakva pitanja već imao od gospodina Aleksića. Ne znam da li ste vi tada bili prisutni prepodne? Nije problem, ponoviću ponovo još jednom i objasniti. Što se kaže – ne zbog vas, jer vi očigledno ili ne razumete ili nećete da razumete situaciju o čemu se dešava i šta je prava istina, ali prvenstveno zbog naših građana Srbije ću to još jednom objasniti.
Vidite ovako, vi veoma dobro znate da je ovo neko drugi postavio pitanje, ko neradi u sferi finansija, ja bih to razumeo, da neko od mojih kolega iz struke, pa ni po jada, da ne znaju da smo mi prošli tržišnu privredu pre više desetina godina i da se cene formiraju na tržištu. Ja mislim da vi to veoma dobro znate, barem mislim da bi trebalo da poznajete to. Pa, ću čisto, evo, pokazati zbog naših građana da znaju zbog čega se desila ta mleka.
Prvo, nije istina, vi iznosite pojedinačne primere kada nekom pojedincu gde se još čak režira pa se pojedinačno nekom plati 25 ili 30 dinara je bilo u jednom momentu, a za vašu informaciju, čisto da znate, ovo su prosečne cene mleka u Srbiji, građani ,po godinama ima od 2020. godine do 2026. godine, prosek za ova četiri meseca. Znači, cene 2026. godine su nešto niže u odnosu na 2025. godinu, ali do čega je došlo do pada cena, čisto da i taj deo znate, vidite ovako, ovo su vam cene, pretpostavljam da znate šta je spot tržište i gde se javljaju viškovi mleka. Čim se javljaju viškovi mleka, to vam je ovo dole, vidite, pogledajte. Ovde imate prethodno od 2022. do 2026. godine, ovo su vam cene u Evropi i molim vas, saslušajte me, jer ja sam vas slušao i imajte poštovanja pa saslušajte, ali se ja obraćam prvenstveno gledaocima, a ovo dole je cena u Evropi na spot tržištu ovog momenta i od početka godine, i pogledajte koliko su pale cene. Cena spot tržištu je trenutno 1,8 centi.
Verujem da znate da računate pa pomnožite koliko je to dinara, ali da bi čisto, da bi znali kolika je cena farmerima u Srbiji, ovo ovde što vidite plavo, ovo je cena u Srbiji, a ova zelena linija je cena u Bavarskoj, Nemačkoj. Ali u Nemačkoj i bilo kojoj zemlji EU, nemaju podsticaj kao što imaju kod nas, 19 dinara po litri mleka, 55.000 po kravi, 100 hiljada po junici i kada se to doda, 30 dinara je i ova crvena linija je prava cena mleka. Ja znam da je našim poljoprivrednicima teško i to je moja najuža struka, više nego vi, i verujte mi mnogo ih više poznajem da ne kažem, pola Srbije znam i znam koliko je teško, ali verujte mi na toj ceni oni imaju profitabilnost i veoma mogu da rade, i ako niste čuli, a danas sam najavio, čak smo otkazali meru pravdanja računima i šta je moja poruka bila da se traži pravdanje računima. Kada su počeli da kukaju kako ne mogu da opravdaju, onda su shvatili da ja znam da ima dovoljno zarade od te proizvodnje, a tom proizvodnjom se najuže bavim, kao što se vi bavite finansijama, ali da se bavite finansijama, znali bi ovo što ste me pitali i ne bi građane naše dovodili u zabludu i da poentirate na njihovim problemima, nego našim poljoprivrednim proizvođačima treba pomoći što naša odgovorna država radi, i trenutno je situacija mleka u celoj Evropi veoma teška i Evropa se sa tim bori.
34/2 VS/JG
Mi nismo uzročnici te krize i ta kriza je nastala tako što je Kina uvela carine zemljama EU, uvela je SAD, javili su se viškovi mleka i mi smo zemlja koja je na tržištu.
Ono što isto treba da se zna, gde se pravi našim građanima lažna predstava, a to je da smo mi zemlja koja mnogo više izvozi mleko i mlečne proizvode, nego što uvozi i kako vi mislite da budemo konkuretni na drugim tržištima, sa većom cenom mleka, to može samo čarobnjak da reši ili možda vi. Ja čarobnjak nisam.
Prema tome, ja bih vam preporučio kao što sam rekao i prethodnom poslaniku, bavite se realnim činjenicama, jer demagogija ne prolazi kod građana Srbije i oni to veoma lako prepoznaju. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem predsedavajuća. Građani Srbije moraju da znaju istinu pre svega, znači ovo što ste dobili objašnjenje koje se odnosi na cenu mleka, tako treba da dobijete objašnjenje i za cenu nafte i zašto je cena nafte kod nas skuplja bez obzira što imamo najsavremeniju rafineriju. Prvo, rafinerija nije u našem vlasništvu, pod jedan.

Pod dva, sam transport preko JANAF-a određuje taksa onog ko je vlasnik JANAF-a i tako je Mađarska imala tri puta veću naknadu, a mi imamo dva i po puta veću naknadu, nego zemlje EU i prema tome, ulazne komponente su mnogo veće kada govorimo uopšte o krajnjoj ceni proizvodnji litre nafte.

Treća stvar, cena električne energije nije uopšte poskupela i nismo najskuplji u regionu, bili smo najjeftiniji i upravo je zato MMF tražio da izvršimo određenu promenu kada je u pitanju klasifikacija potrošača do 1200 kilovata, a oni koji troše preko toga, da dođe do određenog povećanja i upravo zbog toga što smo imali najmanju cenu električne energije u regionu, ali i u EU. Zato su investitori dolazili da otvaraju fabrike, jer smo ovde imali najmanju cenu električne energije, jednostavno MMF je smatrao da to nije u redu, da mi se bavimo određenom vrstom konkurencije koja nije na tržištu baš adekvatna i zbog toga su tražili da na određeni način redefinišemo svoje odnose što se toga tiče, opet smo najpovoljniji i opet su investitori zainteresovani da dođu ovde i upravo zbog ovih stvari o kojima govorim, zato što smo predvidiva, jednostavno kada je ambijent u pitanju, privreda i kada je u pitanju stabilnost stranih direktnih investicija i to građani dobro znaju, jer ne bi bilo ni povećanja plata ni penzija, ni zapošljavanje ni otvaranje novih kapaciteta. Hvala.

Hvala vam. Gospodine Nikeziću, javili ste se na osnovu čega, ali ministar vas nije pomenuo, ni gospođa Tomić. Niste vi jedini koji se bavi finansijama i koji rade ovde, na vas je pokazivao, pokazivao je na čitav deo taj, ali evo izvolite.
Imate dva minuta pošto ste imali korektno izlaganje i držali se teme, izvolite, ali nemate po Poslovniku pravo.

Vrlo kratko, ministre, niko ne spori da je pala otkupna cena mleka, pala je u Srbiji, u Evropi. U Srbiji je pala značajno i moguće je da proizvođači mleka mogu da budu profitabilni sa tom cenom i bilo bi dobro da porazgovarate sa njima i siguran sam da vam neće reći da su profitabilni. Ja vas pitam, kako je moguće da sa tako niskom otkupnom cenom, cena mleka na rafovima ostane 155 dinara, a cena mleka u Nemačkoj i Sloveniji, bude 135 dinara i to vas pitam i tu građani Srbije stradaju.

34/3 VS/JG

Što se tiče cene goriva, nije baš da je zbog JANAF-a, zato što zemlje u okruženju kupuje gorivo od naših rafinerija i cena na NIS-ovoj pumpi, u Republici Srpskoj, godinama je 30 do 50 posto niža, nego cena na NIS-ovoj pumpi u Srbiji.

Da li je to zbog JANAF-a? Cena u Severnoj Makedoniji je danas 31 dinar niža, nego ovde a oni takođe kupuju gorivo sa NIS-ove pumpe i budite iskreni, i recite, to je zato što imamo ubedljivo najveću akcizu i već godinama imamo najveću akcizu i ona je duplo veća, nego što je bila 2012. godine, i vratite akcizu koja je bila na nivo 2012. godine i imaćete cenu goriva koja će biti konkurentna u regionu.

Što se tiče cene struje, ona je povećana 120 posto, za građane, a za privredu još više i ni u jednoj drugoj Evropskoj zemlji, toliko nije povećana cena struje kao građanima Srbije. Hvala.

Reč ima ministar Dragan Glamočić. Izvolite.
35/1 GD/IR 16.40 – 16.50

Pošto sam profesor po profesiji, pa onda navikao sam da objašnjavam studentima, pa očigledno ću morati još jednom da vam pojasnim vezano za cenu mleka samo na drugom primeru.
Vidite ovako, ova plava boja, to je bila cena 2025. godine. Ova ovde crvena boja, to je prosečna cena na tržištu EU trenutno. Pogledajte kako opada od početka godine sve do današnjeg dana i ona iznosi 43 centa. Tolika je prosečna cena i u Srbiji. Razumete me? Znači, ista je, samo što u EU nemaju 30 dinara još na litru mleka. Jeste teško, ali teško… Ja sam uskršnje praznike proveo u Italiji, teško je, pa sam pitao.
Prema tome, znate kako, u poljoprivredi, pošto sam u tome ceo život, poljoprivrednici dobro znaju, svi koji su ozbiljni poljoprivrednici, koji se bave, a bavio sam se i sam proizvodnjom, a čuo sam da se i vi bavite određenom proizvodnjom i cene idu, nekada su malo više, nekada su malo niže, ali onaj ko se bavi ozbiljnom poljoprivredom, poljoprivreda je, ja to volim da kažem, najveća kocka i jedina kocka na kojoj se uvek dobija zato što je fabrika pod vedrim nebom tako.
Što se tiče cene mleka u prodavnicama, ja ću vam reći kratko, a onda će verovatno se javiti moja koleginica ministarka Jagoda Lazarević, i ja isto idem u prodavnice, ali ona cene mnogo bolje zna. Ja ne znam u koje vi prodavnice idete. Cena mleka varira od ćoška do ćoška, pa od male prodavnice do velikog marketa i nigde nije… Evo, ja ću vam reći, pošto ja ponekad budem prinuđen da odem na ćošak, jer nemam vremena da odem do marketa gde bude cena značajno jeftinija, ali naši građani, za razliku od vas, gledaju gde je cena najkorektnija, imaju i akcije itd. Ne, vi izvučete najveću cenu koja je tog momenta, a isto to mleko može da se kupi duplo jeftinije, ali, dobro, to je na vama da birate gde ćete kupovati, u najskupljoj ili najjeftinijoj prodavnici, svako ima pravo da bira. Prema tome, mleka ima dovoljno. Vidite, da li sam za to da marže budu manje, da bude jeftinije - jesam i zato se i borimo, zato smo i donosili zakon i sve, ali to će koleginica Jagoda Lazarević mnogo bolje da vam objasni, jer ona je ipak ekspert u toj oblasti. Neću da se mešam kao vi u neke oblasti koje baš ne razumete.

Hvala, ministre.
Reč ima ministar spoljne i unutrašnje trgovine Jagoda Lazarević.
Izvolite.

Hvala, predsednice.
Par komentara na ovo o čemu se govorilo.
Kada je uvedena Uredba o ograničenju marži i drugih nameta, onda je bilo dosta kritike zašto država interveniše. Trgovci su, naravno, imali, većina, ne svi, poziciju da marže ipak nisu toliko visoke. Postojali su oni segmenti gde nadležnost trgovine prestaje. Ja sam i te kako bila zainteresovana da uđem u strukturu proizvodnih marži upravo zato ono što dođe na kraju lanca u maloprodaji rezultat je zidanja cena koja počinje od one prve karike i, naravno, kada nemate sve elemente onda ne možete ni da uđete u tu arhitekturu kako se zida svaka cena.
Prvo, cena mleka koja je specifična zbog poremećaja na tržištu i, da kažem, prevelika ponuda koja je dovela do viškova, ali da kažemo o bilo kom proizvodu, ali evo, ono što su bila neka moja zapažanja, obzirom da ja stvarno već godinama, a naročito ovih meseci redovno obilazim različite trgovinske lance upravo i pratim i toliko cena znam nekad da je to prosto… ali mi pomaže da sagledam i sećam se vikenda pre početka uredbe, znači vikend, mislim da je 30. ili 31. avgust kada sam ušla u objekat jednog od najvećih trgovinskih lanaca i kada je gotovo ceo proizvodni program jednog od najvećih proizvođača mleka bio na akciji od 50% i onda je to meni bilo potpuno kako je moguće, znači imaju računicu, a znala sam da već za sutradan, odnosno za dva dana počinje uredba o ograničenju marži, tako da zidanje cena se dešava u različitim segmentima.
35/2 GD/IR
Ono što je uredba pokazala, jer mi ne možemo kao država da intervenišemo stalno u kontinuitetu i definitivno na strani marži u trgovini, a to smo videli upravo zato što su neke cene ostale i te kako visoke, čak nije bilo pomeranja dok nisu ponovo krenuli sa nekim akcijskim sniženjima i onda imate tačno indikaciju u kom delu lanca se najviše zida cena, da li je to na samom početku ili gotovo kod uvoza, da li je u distribuciji, da li je kod proizvođača, da li kod distributera, odnosno veletrgovca ili na kraju ili su svi u nekom određenom procentu, da kažemo, zaslužni da na kraju imamo ono što imamo na rafu.
S druge strane, ono što je bilo uočeno, pitanje zapravo sa čime se poredite i nije isti koncept diskantera koji imaju veći udeo privatne trgovačke marke, gde su cene povoljnije i naravno ljudi više kupuju i tamo gde imate one trgovinske lance koji su držali i više marži i privatnu trgovačku marku i imaju svoje brendove, ali s druge strane sniženje cene koje se desilo i koje je bilo u daleko većem konceptu upravo kod jednog dela trgovinskih lanaca kada su privatne trgovačke marže je ukazalo da su oni imali ogromne marže na proizvodima koji bi trebalo da budu značajno jeftiniji od brendova, tako da ono što je bila situacija na terenu je da su pojedini akteri radili dosta toga. Prosto, snaga i veličina na tržištu im je omogućila da mogu, ali s druge strane i dalje postoji mogućnost izbora.
Svakako, u proizvodnji, u tom delu postoje visoke marže, ali postoje i u onim nižim segmentima, a to je ono na šta su ukazivali primarni poljoprivredni proizvođači sa kojima smo mi komunicirali, a tiče se otkupljivača.
Ja sam se u prepodnevnom delu današnje sednice dotakla nekih elemenata Zakona o trgovačkim praksama, odnosno predloga zakona koji do sada nismo imali upravo zato što jedan od primarnih ciljeva je da maksimalno zaštiti upravo taj segment primarnih poljoprivrednih proizvođača koji su najslabija karika, najslabija pregovaračka moć, ali bih ukazala i na jednu promenu, izmenu koja će biti u izmenama i dopunama Zakona o trgovini, a tiče se uvođenja elektronske evidencije otkupljivača upravo da bi mogli, ali to i trgovina i poljoprivreda zajedno da možemo da sa više uspeha kontrolišemo gotovo ceo lanac.
Nije jednostavno. Navešću još jednu stvar, a to je nešto što predviđa Zakon o trgovačkim praksama. Nisu uvek trgovci ti koji se služe nepoštenom praksom. Zakon prepoznaje snagu brenda, kada imate veliki i moćan brend, odnosno proizvođača koji zbog svoje snage može da diktira određene uslove. Znači, zakon će prepoznati i to i onda će se dokazivanje sive ili crne trgovačke prakse zapravo odnositi na dobavljača, a ne na trgovca. To su sve načini, zato ih i spominjem, koji će svakako pomoći da se anomalije koje postoje na tržištu u značajnom delu eliminisati i svakako će se reflektovati na jedan normalniji balans u toj ceni i zidanju cena.
Ono što sada vidimo kao jedan od efekata, odnosno perioda nakon isteka uredba da je došlo do određene cenovne stabilizacije uprkos izazovima koji su više nego jasni, dolaze iz eksternog sektora, a s druge strane što određeni trgovinski lanci i to vidimo kreću da menjaju svoj poslovni model u pravcu većeg udela i privatne trgovačke marke, a opet kako bi se te cene, kažem, na neki način na tom nekom nižem nivou, sve ono što je MMF smatrao da će se desiti… Zapravo, oni su očekivali da će se cene vratiti na neki nivo iz avgusta. Nije se desilo. Mi već evo osam meseci u kontinuitetu imamo prilično stabilne cene sa izuzetkom nekih sezonskih proizvoda, tako da pomaci jesu napravljeni. Ovo je vrlo kompleksna materija. Mnogo anomalija koje su zatečene i koje moraju i sistemski da se rešavaju korak po korak. Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandra Tomić.
Izvolite.
36/1 TĐ/CG 16.50 – 17.00