Hvala, predsedavajuća.
Poštovane dame, poštovana gospodo, imam dva pitanja za Vladu. Prvo pitanje. Znamo šta je sve učinjeno povodom Briselskog sporazuma, prvog Ohridskog, drugog Briselskog, da su ugroženi srpski nacionalni interesi na Kosovu i Metohiji. Mislim da je krajnje vreme da Vlada sačini program kako dalje i da u okviru tog programa definišu se interresorni odgovori na to ključno pitanje. Ne može se ćutanjem dostići nacionalno poželjno rešenje.
Drugo pitanje se odnosi na odnos Republike Srbije prema EU. Pre svega, mi vidimo da EU postaje sve više militantna, vojna organizacija, da se javno od čelnika EU ili država koje vode EU iznose planovi za neki projektovani rat 2029-2030. godine, da se u skladu sa tim ulažu enormna finansijska sredstva za razvoj novih borbenih sistema, za izgradnju fabrika, kao i za formiranje i jačanje vojski i sve više se govori o uvođenju i služenju vojnog roka u državama koje su pripadnice NATO pakta. Govori se o toj budućoj evropskoj vojsci. Da li mi želimo ulaskom u EU da budemo deo te evropske vojske, da jurišamo i da se spremamo za neki rat na istoku Evrope? Da li nakon sporazuma Nemačke sa Ukrajinom, strateškog sporazuma koji zadire upravo u budućnost Evrope u smislu njene militarizacije i planiranje rata, želimo da budemo deo takve Evrope gde Nemačka ima ponovo vodeću ulogu, nakon jednog veka i izazvana dva svetska rata da gledamo otvorenih očiju kako se sprema novi evropski rat? Mislim da takva EU nije
5/3 TĐ/JG
strateški interes niti Srbije, niti srpskog naroda. Postavlja se ozbiljno pitanje da je neophodno uraditi novu bezbednosnu procenu kako dalje Srbija da se strateški pozicionira i da se u skladu sa nadležnostima Vlade informiše i Skupština o zaključcima te nove bezbednosne procene. Toliko. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam za Vladu tri pitanja.
Prvo pitanje odnosi se na potrebu promene spoljnopolitičkog kursa Republike Srbije. Naime, od 2000. godine i prošla vlast i ova zastupa maksimu „Evropska unija nema alternativu“. I danas kada nestaje unipolarni svetski poredak, kada se konstruišu nove globalne sile, kada treba da odredimo svoju poziciju, mi uporno hrlimo ka Evropskoj uniji, po cenu gubitka Kosova i Metohije. Predlažem sasvim opravdano da je neophodno od strane Vlade Republike Srbije doneti odluku da se zaustavi proces pridruživanja Evropskoj uniji sve do onog momenta dok iz uslova iz pregovaračkih poglavlja, iz 35. poglavlja, ne izbaci taj uslov vezan za Kosovo i Metohiju.
3/1 VS/MT 10.20 – 10.30
Mi danas, takođe, veoma bojažljivo branimo nove pozicije globalnih sila, a zalažemo se za opstanak EU, ovakve kakva jeste, koja se pokazala veoma nepovoljna u jednostavno pozicioniranju u odnosu na nove globalne sile. Vidimo iz dana u dan nanosi sve veće probleme, a regionalne organizacije evropske poput EU i NATO postaju zaborav po malo istorije.
Drugo pitanje – kada će Vlada uraditi, preko nadležnih institucija, bezbednosnu procenu sa organima kojima je to dužnost i namena? Tom bezbednosnom procenu na zatvorenoj sednici trebalo bi da budu upoznati i poslanici Narodne skupštine. Za tim postoji potreba, ne da se informišemo samo iz javnih medija, nego da dobijemo i kredibilne informacije od vladinih institucija.
Treće pitanje odnosi se na strategijski sistem države. Mi imamo sporadično strategije za državne funkcije koje s vremena na vreme dođu ovde u Narodnu skupštinu, ali nemamo uređen strategijski sistem.
Naime, u svim uređenim, razvijenim državama svaka funkcija države treba da ima strategiju koju usvaja Skupština ili parlament. Mi danas to imamo za nekoliko strategija, ali kada odete na sajte Vlade Republike Srbije onda tamo ćete naći preko 120 strategija od kojih većina nisu strategije, nego su neki projekti, planovi ili programi.
Mislim da je sazrelo vreme posle dvadeset pet, šest godina od demokratskih promena da se uredi taj strategijski sistem i da jasno znamo, pa i tražimo od Vlade da sve držane funkcije dostave urađene strategije.
U okviru ovog pitanja zadnje ili poslednje Strategija nacionalne bezbednosti i Strategija odbrane urađene 2019. godine, desio se lom u promeni spoljno-političkih činilaca bezbednosti, od globalnog do regionalnog nivoa. O tome mogli bi danima da raspravljamo, ali mislim da postoji potreba, ali u metodološkom i zakonskom smislu obaveza nadležnih organa da urade tu novu bezbednosnu procenu i shodno rezultatima te procene da pristupe izradi nove Strategije nacionalne bezbednosti i Strategije odbrane.
Hvala, toliko.
Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo, poštovani narode, imam tri pitanja.
Prvo pitanje – strateško pozicioniranje Srbije rekao bih odavno pogrešno. I dalje tvrdoglavo idemo kao EU, hvalimo se da su nam SAD strateški partner, saveznik, a onda dobijamo njihovo pozicioniranje i odnos prema nama da treba da priznamo lažnu NATO državu Kosovo i da to isto ta država učini prema Srbiji, a da posle toga ne oglasi se ni Vlada, ni jedan državni organ. Pa, i za nas ovde kao Skupštinu, najviše zakonodavno telo, izgleda mi to nije problem.
Drugo pitanje – zašto tvrdoglavo Vlada Srbije srlja u rasprodaju strateških resursa?
Zadnja odluka Vlade u vezi proglašenja sedam preduzeća doo društvima sa ograničenom odgovornošću ide ka tome da se i ono malo resursa što je ostalo nakon rasprodaje od 2000. godine do danas rasproda i da potomstvo naše ostaje bez elementarnih resursa za život.
Samo bih naveo – kome može pasti na pamet da ono što je sad zaista vredno u Srbiji stavlja u mogućnost privatizacije, pre svega „Putevi Srbije“, „Emisiona tehnika“, „Srbija vode“, „Zavod za udžbenike“, o kome smo govorili upravo šta nam znači taj zavod, „Javna skloništa“ i slično?
Treće pitanje – Generalštab, Ministarstvo odbrane ponovo je postalo u medijima, u medijskom prostoru a među političkim strankama centralno pitanje podele i borbe za taj prostor, odnosno klevetanje jedne ili druge strane zašto se to desilo. Neka tužilaštvo i sudovi utvrde odgovornost lica koja su učestvovala u tom procesu već očigledno nezakonito.
2/2 JJ/MT
Moje pitanje prema Generalštabu i Ministarstvu odbrane, prvenstveno Ministarstvu odbrane kao delu Vlade – da izađe sa predlogom uređenja tog prostora nakon svega što se desilo. Kakav god predlog bio da ide na Vladu, a Vlada da informiše Narodnu skupštinu šta je njen predlog sa tim prostorom da se učini.
Nije uljudno u medijima da se taj prostor naziva ruglom, kao da je to ruglo napravio srpski narod a da nije napravio NATO tokom agresije 1999. godine. Mislim da u tom pogledu treba uticati na medije da se to ne dešava i da se ne proglašava nešto što je kulturno dobro ruglom jer to ruglo nije napravio niko u Srbiji, pod navodnicima, negu su upravo napravili ti tzv. prijatelji iz NATO pakta i pre svega SAD u tom periodu.
Hvala vam.
Na kratko. Pa, vidim da ovde kolega Bandić, eh, poziva se na određene stavove iz Strategije nacionalne bezbednosti i odbrane, što je u redu, važeća dokumenta, ali usvojena 2019. godine, mislim da ih je umnogome vreme pregazilo, posebno spoljni činioci, mnogi su se promenili. Ajde da koristim priliku na ovaj način da se uputi apel nadležnim telima i ovde iz skupštine, a i Vlade, Ministarstva, da se pristupi izradi novih dokumenata. Kritični su trenuci i za tu famoznu evropsku bezbednost i globalnu i našu nacionalnu bezbednost.
Evo toliko, hvala.
Ovaj. Ok. Hvala poštovani predsjedavajući. Ja ću par reči o drugoj tačci dnevnog reda. Mislim da Evropska unija i njena bezbednosna i odbrambena politika promenila je karakter u zadnjih pet godina.
Europa nije u tom smislu što je bila. Sve više se poistovetila sa NATO organizacijom, čak u nekim stavovima je ekstremnija od NATO pakta. Mislim da trebamo racionalizovati svoje učešće u okviru evropske odbrambene i bezbednosne politike na minimum u onom smislu što je neophodno radi pridruživanja Evropskoj uniji, dokle država drži tu strategiju da je bitna i da je neće menjati. Sledeći problem učešće u evropskoj borbenoj grupi. Mi vidimo šta velikodostojnici vodećih sila Evropske unije izjavljuju da se spremaju za rat 2029, 30-te godine.
Takođe smatram da mi trebamo napraviti otklon od takve njihove bezbednosne politike, bez puno pompe, ali sa puno razuma i ne dajući u te njihove planove ni resurse u smislu logistike, proizvodnje, njihovog učešća u našim fabrikama odbrambene industrije, promene strukture vlasništva, ali i na jedan direktan način da ne želimo dalje da učestvujemo u toj borbenoj grupi koja sigurno sutra može biti zadejstvovana kao borbeni sastav buduće evropske vojske, pogotovo posle ovog svega što se zbiva u okviru NATO pakta i mimoilaženja između vodećih sila NATO pakta. Podržavam povlačenje iz mnogih misija, ne samo ovih nabrojane, nego i mnogih drugih gde mogu naši ljudi doći u opasnost i gdje nemamo iz-izvesnu političku dobit za državu i za njenu spoljnu politiku. Evo toliko