Poštovana predsedavajuća, članovi Vlade, poštovane kolege, ja u dozvoljenom vremenu neću ulaziti u pojedinosti ovih zakonskih rešenja. Pokušaću da ukažem na neke probleme u donošenju zakona i pre, a posebno, i sada, evo na kraju ovog zasedanja.
Naime, radi se o odnosu zakonodavne i izvršne vlasti i opozicije u smislu kreiranja zakona i izmena tih nacrta zakona. Neodoljiv je utisak da Skupština veoma malo utiče na predložena zakonska rešenja, negde kao da je Skupština obavezna da prihvati baš sve ono što joj Vlada predloži i tu negde počiva suštinski problem da nema izmene tih rešenja u onom smislu argumentacije koja je veoma vidljiva. Znači, kao da postoji neka barijera u samoj Vladi, pa i u Skupštini, skupštinskoj većini, da i ono što je očigledno dobro ne sme da se prihvati zato što je predlagač taj i taj personalno ili iz te i te poslaničke grupe.
Očigledan primer navodim za izmene Zakona o budžeta. Od 166 amandmana nemoguće da nijedan nije zaslužio pažnju da se nađe u procesu javne rasprave. Ipak su to predlagali ljudi i poslaničke grupe sa dosta argumentacije. Treba generalno i za taj zakon i za sve druge imati više sluha, pogotovo za ona rešenja koja su argumentovana. Dakle, nemoguće je da 166 amandmana ne zaslužuje pažnju ove skupštine.
Ne bih ulazio u druge amandmane, ali slična je sudbina i drugih predloga zakona. Vlada čim nije prihvatila ili je sugerisala da su ti amandmani nepoželjni ili da nemaju zakonske pretpostavke, potpuna obrazloženja, sva su eliminisana. To je u nadležnoj službi Skupštine prihvaćeno, kao konačni stav i otud taj utisak da izvršna vlast ima ingerencije iznad zakonodavne vlasti. To nije dobro ni u jednoj državi gde se pojavi. I nije to, čini mi se, praksa ove današnje skupštine, nego naše društvo baštini takav odnos zakonodavne i izvršne vlasti u dužem periodu. Ono što kreira Vlada, određeno ministarstvo, to mora negde i da prođe.
Izvršna vlast time u suštini ne poštuje ni svoje poslanike, odnosno iz one većinske grupacije koja čini vlast. To je pogrešan pristup gde se ne mogu konkretna kreativna rešenja od strane pojedinca ili poslaničke grupe prihvatiti na nivou skupštine.
2/1 AL/LjL 10.15 – 10.25
Dakle, stvorena je atmosfera isključivosti, ako je neku izmenu predložila vlast, onda ona ima šanse da prođe, i suprotno – svaki predlog iz opozicije nije dobro došao i ne može proći.
U ovom dosadašnjem zasedanju mogli bi statistiku izvući koliko je amandmana iz opozicionih poslaničkih grupa prihvaćeno za ove dve i po godine rada. Ne bi dobro bilo da to postane praksa i u narednom zasedanju neke druge većine, ali, eto, nadamo se da će se i tu napraviti neki pomak da ipak zakonodavna vlast, tj. ova Skupština bude najviši organ vlasti.
Mi ovde imamo i scena gde se pojedini ministri ponašaju veoma bahato, kao da su oni nadređeni bilo kom pojedincu, poslaniku, koji iskaže neslaganje sa njihovim stavom. To nije dobro za parlamentarni život, niti za demokratiju.
Mi ćemo izglasati i ova zakonska rešenja. Zna se, čim zakoni uđu u skupštinsku proceduru, oni će takvi ili malo izmenjeni biti prihvaćeni.
Na kraju, ja iznosim jedan osvrt na ovaj nezdrav odnos unutar Skupštine. Tu prvenstveno mislim na stranke vlasti i opozicije. Tu se čuju pojmovi i termini koji nisu poželjni ni za ulicu, a kamoli za Skupštinu i za narod koji je glasao sve nas da uđemo u ovu Skupštinu. Nije ničim opravdati ovoliku mržnju između različitih političkih opcija, isključivost, nepoverenje, spremnost na sukobe, pa čak i fizičke, medijsku podeljenost i isključivost, prenošenje atmosfere sukoba na svoje sledbenike, na narod. To se čini već jedno duže vreme i priprema se narod, po nečijem scenariju, za ulične sukobe.
Uticaj stranih ekspozitura i obaveštajnih službi u tom smislu je veoma veliki i dosta je u medijskom prostoru taj "Dan D" posle izbora, šta će se desiti. Od tog dana strepi narod, lično strepim i ja, kao vojnik i kao učesnik ratova, ali najgori je rat unutar svog naroda. Ne onaj klasični rat, ali rat sa posledicama po mir, stabilnost države i njenih institucija.
Neko je dobro podelio narod i to se nije desilo preko noći. Ne vidi se strategija za smirivanje te negativne energije, za eliminisanje iz nacionalnog tela i preventivno delovanje da ne dođe do tih sukoba na neki "Dan D" kako ga je neko projektovao.
Neka su narodni izbori srećni za Srbiju i to mnoge države koriste da se ustabili društvo. Ovde kod nas pripremljeno je sve otprilike da se narod i država gurnu u sunovrat krize, destabilizacije i nepoštovanja državnih institucija.
U prošlosti smo dokazali kao narod da se nekako olako odričemo svoje države u svim većim geostrateškim pomeranjima. To je konstanta koja se očito može zapaziti od Drugog svetskog rata, raspada bivše SFRJ pa do danas. Nekako, i opozicija i vlast, ne možemo da se složimo oko ključnih nacionalnih interesa, koji se ne dovode u pitanje, a sve ostalo, i zakon i zakonski projekti, mogu biti stvar diskusije. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, građani Srbije, predloženi rokovi za periodični monitoring podzemnih voda i zemljišta jednom u pet godina, odnosno 10 godina ne obezbeđuju blagovremenu kontrolu i zagađenje. Takvi vremenski intervali nose ozbiljne ekološke rizike jer omogućavaju da se eventualno zagađenje otkrije tek kada su posledice već teške ili nepovratne. Zbog toga predlažemo da se monitoring podzemnih voda sprovodi najmanje jednom godišnje, a posebno u rizičnim zonama, a za zemljište jednom u tri godine. Zaštita životne sredine mora počivati na prevenciji, a ne na otklanjanju posledica.
I, jedan predlog, vidi se da ova oblast dugo nije sistemski uređena, a to znači da ekološka dimenzija ove države kao svaka funkcija države treba da bude uređena sistemski u smislu organizacije, funkcionisanja od lokalnog do najvišeg nivoa države. To znači, takođe, da postoji jasna strategija do 2035. godine sa akcionim planom, a da se na bazi te strategije i akcionog plana izgrade planovi zaštite životne sredine od lokalne zajednice, gradova, autonomne pokrajine do Republike. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, kolege, poštovani građani Srbije imam dva pitanja prvo za Vladu, vidimo da je oblast ekologije izuzetno složena i sporna po velikom broju problema u našem društvu. Juče nisam istakao, a danas i na ovaj način želim da iskažem potrebu donošenja strategije za zaštitu životne sredine gde bi se jasno utvrdili prioriteti i sva bitna strateška pitanja u vezi ekologije ove države i u vezi sa tim uredile nadležnosti ili obaveze od lokalnog nivoa preko gradova do Ministarstva i Vlade.
Drugo pitanje odnosi se, po meni, na nezakonito ili nedovoljno transparentno ponašanje VBA u procesu izbora kandidata za Vojnu akademiju i Vojno-medicinski fakultet. Naime, po prijavi jednog od roditelja ističem taj problem, da za budućeg studenta Medicinskog fakulteta Vojne Akademije, odnosno Univerziteta odbrane, kandidat je eliminisan zbog bezbednosne provere. Znači, ušao je u sve radnje koje su bile prethodno neophodne, a onda na kraju pozvao ga je jedan od službenika VBA, potpukovnik NN, i saopštio mu više – sreće drugi put, pa eto, nije podoban da se upiše na studije, a tamo još nije saopštena lista kandidata koji su prošli prema tim kriterijumima. Mislim da ta netransparentnost i samovolja ljudi koji rade bezbednosnu procenu krnji ugled i vojske i Ministarstva odbrane kod te mlade generacije. Toliko. Hvala.
2/2 AL/MJ
Poštovani predsedavajući, dame, dame i gospodo, imam komentar na ovo pitanje zato što sam delimično učestvovao u profesionalnoj karijeri u procesu snabdevanja opremanja vojske, i to na tom strategijskom nivou. Ovde ovaj sporazum shvatam i prihvatam na način da je on okvirni sporazum koji tek definiše uslove saradnje, šta će se konkretno nabavljati, šta će se zajednički raditi na novim proizvodnim kapacitetima. To je stvar nekog narednog vremena. Što se tiče geopolitičkog trenutka, u ovakvim vremenima ne možemo mi dočekati neko mirno vreme, pa da kažemo e sad, sa ovima ćemo da sarađujemo, sa ovima nećemo. Mislim da jesu ovo nesretna vremena, da treba sa, da sarađujemo sa onima koji su nam najpouzdaniji.
Izraelski narod jeste stradao zajednički sa srpskim narodom. Mislim da u njima i sa njima trebamo izgrađivati prijateljstvo i videti u njima prijatelje. Problem zaista jeste što su pod tim uslovima priznali lažnu državu Kosovo. To je nešto što mislim da u narednom vremenu treba da se prevaziđe. Treba na osnovu ove strateške saradnje raditi na tome da dođe u nekom momentu i do otpriznavanja Kosova i Metohije i to je iz njihovih eh, razloga strategijski opravdano.
A kada gledamo ovde ovu ulogu Izraela u odnosu na rat zajedno sa Amerikom protiv Irana, mi moramo se setiti vremena šta je Iran kao država radila sve ili šta su radili na prostoru Bosne i Hercegovine u građanskom ratu. Ne bih opisivao te slučajeve, ali to su one najjezivije monstruozne scene na Ozrenu za vreme njihove ofanzive pri kraju Građanskog rata. Takođe, da su celo vreme držali u Bosni i Hercegovini u prosjeku oko tri hiljade svojih ratnika, da je oko osamsto bilo i nacionalne garde, da je logistika takozvane armije Bosne i Hercegovine išla preko Irana, čak i od susednih i drugih islamskih država. Mi možemo imati neke ljudske empatije za Gazu, al' nikako ne trebamo menjati strateški odnos prema Izraelu. Mislim da Izrael takođe ima velikog uticaja na Ameriku i danas i ubuduće i da preko strateške saradnje sa Izraelom posredno možemo poboljšavati i odnose sa Amerikom.
Dakle, u celini mislim da je sporazum celiskvozan. Što se tiče tajnih podataka, vojska baš ne mora sve da kaže, pa ni Narodnoj skupštini o detaljima nekih stvari koje predstavljaju državnu tajnu. Ne zbog toga što su narodni poslanici nepoverljivi, nego zato što su mediji veoma zainteresovani za svaku reč koja se izgovori na ovom odboru i na Narodnoj skupštini. I kad bi sve vojska iznela i u minulim vremenima i sada pred nas, to bi veoma brzo došlo u javnost Ako već se želi da se dobiju takvi podaci, onda o tome mora biti zatvorena sednica i zna se na koji način se to radi. Toliko, hvala
Na kratko. Pa, vidim da ovde kolega Bandić, eh, poziva se na određene stavove iz Strategije nacionalne bezbednosti i odbrane, što je u redu, važeća dokumenta, ali usvojena 2019. godine, mislim da ih je umnogome vreme pregazilo, posebno spoljni činioci, mnogi su se promenili. Ajde da koristim priliku na ovaj način da se uputi apel nadležnim telima i ovde iz skupštine, a i Vlade, Ministarstva, da se pristupi izradi novih dokumenata. Kritični su trenuci i za tu famoznu evropsku bezbednost i globalnu i našu nacionalnu bezbednost.
Evo toliko, hvala.
Ovaj. Ok. Hvala poštovani predsjedavajući. Ja ću par reči o drugoj tačci dnevnog reda. Mislim da Evropska unija i njena bezbednosna i odbrambena politika promenila je karakter u zadnjih pet godina.
Europa nije u tom smislu što je bila. Sve više se poistovetila sa NATO organizacijom, čak u nekim stavovima je ekstremnija od NATO pakta. Mislim da trebamo racionalizovati svoje učešće u okviru evropske odbrambene i bezbednosne politike na minimum u onom smislu što je neophodno radi pridruživanja Evropskoj uniji, dokle država drži tu strategiju da je bitna i da je neće menjati. Sledeći problem učešće u evropskoj borbenoj grupi. Mi vidimo šta velikodostojnici vodećih sila Evropske unije izjavljuju da se spremaju za rat 2029, 30-te godine.
Takođe smatram da mi trebamo napraviti otklon od takve njihove bezbednosne politike, bez puno pompe, ali sa puno razuma i ne dajući u te njihove planove ni resurse u smislu logistike, proizvodnje, njihovog učešća u našim fabrikama odbrambene industrije, promene strukture vlasništva, ali i na jedan direktan način da ne želimo dalje da učestvujemo u toj borbenoj grupi koja sigurno sutra može biti zadejstvovana kao borbeni sastav buduće evropske vojske, pogotovo posle ovog svega što se zbiva u okviru NATO pakta i mimoilaženja između vodećih sila NATO pakta. Podržavam povlačenje iz mnogih misija, ne samo ovih nabrojane, nego i mnogih drugih gde mogu naši ljudi doći u opasnost i gdje nemamo iz-izvesnu političku dobit za državu i za njenu spoljnu politiku. Evo toliko