Prihvatam, muslimanska braća, nisu islamska braća, izvinjavam se. Ali, samo da znate da u enciklopediji muslimanska braća, kaže islamistička organizacija, tako piše, nije do mene.
Ne bih se složio sa vama da je Ministarstvo unutrašnjih poslova najvažniji oblik vlasti. Najvažniji oblik vlasti je ova Skupština u kojoj vi sedite. Vi nama određujete šta ćemo da radimo, po kojim pravilima će da radimo i ako ne poštujemo to što ste vi rekli, što ste vi odlučili, završićemo kao predsednik muslimanke braće, u zatvoru.
Dakle, ovo je najvažnija grana vlasti. Ovo je grana iznad koje nema niko više, kojoj niko ne može da nameće svoja pravila. Srbija je pravna država, nije policijska država. Ovo je najvažnija grana vlasti, a policija je samo poslušni deo izvršne vlasti, koja bespogovorno poštuje to što vi, gospodine poslaniče, ovde donesete. Hvala.

Ja sam siguran da MUP, odnosno pripadnici policije, uživaju iskreno poštovanje svih građana Republike Srbije, bez obzira na veru i naciju, zato što se i mi tako ponašamo prema svih građanima Republike Srbije, ne misleći ni o čijoj veri i naciji, odnosno vodeći računa o običajima, pravilima, načinu života, naravno, poštujući to beskrajno, ali kada je zakon u pitanju, sprovođenje zakona, tu nema nikakve razlike i tu se podjednako, blago ili tvrdo, kako god hoćete, ponašamo prema svim građanima.
Nije u pitanju moja retorika. Ja govorim ono što mislim. To što mislim, verujem da je dobro za sve građane Republike Srbije, ne vidim da tu ima problem bilo kakav. Ali, znate kako je, za mir, za dobrosusedske odnose, za razvoj, za napredak, potrebno je bar dvoje. Za sukobe, za rat, za obustavljanje saradnje, dovoljna je jedna budala, ne treba vam dve. Dakle, teško je biti usamljen u tome.
Znate, kada predsednik, član predsedništva BiH, kaže da bi on priznao Kosovo, to jako teško da dobro utiče na međusobne odnose između BiH i Republike Srbije. To je nepoštovanje Ustava sopstvene zemlje, to je nepoštovanje politike sopstvene zemlje, kao što ste sa pravom rekli da svi treba da se pridržavamo politike naše zemlje. Pa zašto onda ne trebaju i naši susedi to isto da rade?
Ja ću vas podsetiti da je Republika Srbija donela odluku da sve optužnice za ratne zločine ponudi tužilaštvu BiH. Nisam čuo odjek sa druge strane, ni hvala, a još manje sam čuo – preuzmite vi naše optužnice. Jako mi je žao zbog toga. Mislim da je naša ruka ispružena, a ostala je u vazduhu. Mi smo upravo to o čemu ste vi govorili, ta neprijatnost, strah, prelazak preko granice, otklonili, nema tajnih optužnica u Srbiji. Mi smo predali sve tužilaštvu, pravosuđu BiH. Pravosuđe BiH nije odgovorilo na isti način. Nisam dobio te optužnice. Voleo bih, jer bi to bio dokaz, to bi bio dokaz da zajedno hoćemo da prevaziđemo probleme prošlosti. Ovako, evo, Srbija je pokazala da je spremna, prepustila pravosuđu druge države da sudi o ratnim zločinima, ali niko nama reč nije rekao.
Ja ću vas podsetiti da smo mi imali pokušaj ubistva predsednika Vučića u Potočarima, još nema slučaja, još nema optužnice. Prošle su godine, ne znamo ko je pokušao da ubije predsednika Vučića, uz sve kamere ovog sveta.
Odmah da vam kažem, MUP je pokrenulo istragu. Ja verujem da ćemo naći. Prošlo je puno godina, nažalost, otežano nam je mnogo ovo što radimo, ali verujem da ćemo naći ko su i oni koji su izvršioci, ali i oni koji su inspiratori, koji su nalogodavci, jer ono nije bilo slučajno. Ono je bio organizovani pokušaj ubistva.
Sve što ja govorim kad sam ovde u Skupštini, ja zastupam politiku Vlade Republike Srbije. Kada govorim u svoje ime ili ime političke partije koju predstavljam, ja to vrlo jasno kažem. Ako mislite na srpski svet, ja čvrsto verujem da je stvaranje srpskog sveta kao jedinstvenog političkog naroda nasušna potreba Srba i u tome nema pretnje.
Imali smo zajedničku sednicu Vlada Republike Srbije i Republike Mađarske, gde je predsednik Orban rekao – ja potpuno razumem vaš srpski svet, i mi Mađari imamo svoj svet. I sve zemlje koje imaju veliku dijasporu imaju svoj svet, pokušavaju da čuvaju identitet svog naroda, da mu pomognu da opstane, a o najvažnijim pitanjima trude se da donose jedinstvene političke odluke.
Znate li ko ima problem sa srpskim svetom? Samo oni u čijim državama Srbi trpe diskriminacije, niko drugi. Evo, Mađari nemaju nikakav problem. Jel imamo mi neki problem sa Mađarskom? Nemamo. Srpska manjina je vrlo poštovana, razvija se, rade ljudi, napreduju, zastupljeni su u organima vlasti. Nemam šta da im dodam.
Obično sa srpskim svetom imaju problem oni koji nisu završili etničko čišćenje, pa im i tih 4% Srba smeta. Obično ti imaju problem sa srpskim svetom. Srpski svet je moja ideja, nije ideja Vlade Republike Srbije. Parlament Republike Srbije se nikad nije izjašnjavao o njemu, nikad nije glasao ni o čemu sličnom. To je moje političko pravo da ga zastupam. Ali, nikad niste čuli od mene da smatram da treba menjati granice na Balkanu. Ja smatram da granice na Balkanu moraju da budu sačuvane, a počeće sa čuvanjem integriteta Srbije. Eto rešenja. Nema priznanja Kosova, jedinstvena Srbija kakva je bila pre NATO agresije, sve u redu, miran Balkan. Ali, vi ćete da komadate, ne vi, naravno, daleko bilo, nikad to nisam ni pomislio, da komadate Srbiju, da joj otmete Kosovo, da raspravljate o njenom unutrašnjem političkom uređenju i to će da bude stabilnost Balkana. Sve granice su svete osim srpskih. Sve granice zaslužuju čuvanje, osim Srbije.
Izvinite, meni je jako teško da nađem argumentaciju da to objasnim sebi, pa onda i drugima. Dakle, srpski svet je ideja o stvaranju, o očuvanju Srba kao jedinstvenog političkog naroda, ničeg drugog.
Izvinite, kada se pravila lokalna vlast u Bujanovcu i Preševu, predstavnici šiptarskih političkih partija su otišli u Tiranu da se dogovore o sastavu lokalne vlasti, u Tiranu. Reč nismo rekli, reč nismo rekli. U redu, vaše pravo, imate pravo da tražite politički savet, imate pravo da gledate gde mislite da gledate, nemamo problem. Imamo problem što nijedna srpska partija nije u vlasti u Bujanovcu, iako je osvojila više glasova nego ikada pre, ali dobro. To je politički stav. Kada Srbi iz Banja Luke ili Podgorice dođu u Beograd, to je strašno. Kada neko iskoristi izraz srpski svet, to je agresija. Kaže - velika Srbija. Dame i gospodo, velike Srbije nikada nije bilo. Nikada. Nađite mi sekund istorijskog vremena u kome je postojalo nešto što se zvalo velika Srbija, nikada. Dakle, ne može srpski svet da bude zamena za veliku Srbiju, nije bilo, jednostavno nije bilo.
Opet ponavljam, ovde tri čoveka podržavaju politiku srpskog sveta. To su tri poslanika Pokreta socijalista. Svi ostali ne misle tako. Dopustite mi da zastupam svoje mišljenje i da uvek jasno kažem da to nije stav Vlade Republike Srbije, nije stav predsednika Vučića. Da jeste ovi ljudi bi glasali za mene. Ne glasaju za mene, ne glasaju. Samo tri poslanika ovde podržavaju ideju o srpskom svetu. Moje pravo je da se borim da ih jednog dana bude mnogo više i ništa više. Nemojte me izjednačavati sa pozicijom člana Predsedništva Bosne i Hercegovine koji kaže Kosovo je faktička država i ja bih je priznao. Ja to nikada nisam rekao. Nikada. Hvala.

Ne mogu da se složim sa uvaženim poslanikom kada kaže da predstavnici tih medigrup partija, kako se zove ta partija, nešto je bilo, ima neka firma, ta partija, da oni ne znaju šta hoće. Nije tačno. Oni odlično znaju šta hoće.
Oni hoće vlast bez izbora. Tu su vrlo precizni i spremni su da ne izlaze na izbore dokle god im se ne prizna pravo da budu na vlasti. To je principijelan stav. To je njihova poruka biračima. Mi znamo šta hoćemo, hoćemo vlast bez izbora i gotovo. Nema tih izbornih uslova koji će njih naterati da izađu na izbore. Oni će na izbore izaći kada im se naredi iz nekih ambasada gde odlaze. Mogu izborni uslovi da budu bolji, mogu lošiji, nebitno. Kad se naredi na travnjaku, kad se stane na travnjak, obrišu cipele, zategne kravata, bude vrlo pristojan, spusti se pogled, spusti se glava, kaže: „Izvolite“, ovi kažu: „Ideš na izbore“, „Razumem i nije mi teško.“ Tada će to biti.
Oni odlično znaju šta hoće. Oni hoće još jednu veoma važnu stvar. Hoće da se Aleksandru Vučiću zabrani bavljenje politikom. To odlično znaju šta hoće. Oni ne samo što traže da on ne sme da bude kandidat za predsednika, da ne sme da bude politički faktor, nego traže da ni njegovo ime ne sme da bude na listi. Kako vi možete da zabranite punoletnom, slobodnom građaninu Republike Srbije da svojim imenom raspolaže kako on hoće? Dakle, te dve stvari hoće. Hoće da izađu na vlast bez izbora i hoće da se Aleksandru Vučiću zabrani bavljenje politikom.
Čekajte, politika je stvar ideja. Politika je stvar sukoba ideja. Da li se mi sukobljavamo sa nekom idejom? Jeste vi uspeli da se u javnom diskursu posvađate oko nečega, a da to nije spisak uvreda? Kada ste čuli šta je njihov stav o Kosovu? Je l' Kosovo nezavisno ili deo Srbije? Da li treba pregovarati u Briselu ili ne treba? Da li treba priznati institucije u Prištini ili ne treba? Da li Srbi treba da izađu iz institucija ili ne treba? Da li je odnos prema Kosovu tačka na osnovu koje mi određujemo svoju politiku prema drugim državama? Kada ste to čuli od njih? Otkud znate šta misle? Nikad nismo čuli tako nešto.
Jeste li čuli nekada da kažu – mi ćemo izgraditi ove i ove puteve? Nikad. Jeste li čuli da kažu – cena struje će biti takva i takva? Kada ste ih čuli da kažu – mi bismo se ovako borili protiv kovida, ili – ova vakcina treba da bude četiri, a ne treba da bude pet? Bilo šta. Kad ste čuli jednu konzistentnu ideju, jednu, ne tražim dve, jednu? Osim spiska uvreda. Kada ste ih čuli da li su za vojnu neutralnost ili članstvo u NATO paktu? Hajde da se izjasne i kažu – mi smo za vojnu neutralnost. Ali ako kažu – mi smo za vojnu neutralnost, pa tu neutralnost je izglasala ova Skupština, formulisao je predsednik Vučić, oni to ne mogu da kažu. Onda ste za NATO pakt. U redu, ali kažite – mi smo za članstvo Srbije u NATO paktu, pa da građani čuju.
Da li ste za očuvanje Republike Srpske? Šta mislite o Dejtonskom sporazumu? Dokle ste spremni da idete u odbrani Republike Srpske ili ukidanju Republike Srpske, svejedno, ali recite to. Kad ste čuli to?
Vi svaki dan čujete neku od uvreda na račun Aleksandra Vučića, njegove porodice, ali kada ste čuli odgovore na ova pitanja koja ja postavljam? Ne znam kako bismo mi izašli na izbore 2012. godine da smo imali samo politiku – ua, Boris Tadić. Godine 2012. mi smo imali vrlo jasan stav i po pitanju članstva u vojnim savezima i po pitanju politike prema Kosovu i Metohiji. Građani su znali da kad glasaju za nas, da će glasati za očuvanje Republike Srpske.
Potpuno ste u pravu, srpska policija nije tukla… Poslednji put je tukla radnike kada je bio donošen Zakon o radu, ako se ne varam, 2005. godine ispred stare Skupštine u Kralja Milana, tukli su sindikate, tukao ih je DOS. Ne mi, tukao ih je DOS.
Izvinite, kada se izađe ispred Skupštine, kada se policijskom majoru polome obe noge, kada se pokuša zapaliti ova Skupština, naravno da policija reaguje. Odmah da vam kažem, dok sam ja ministar unutrašnjih poslova, reagovaće na svako nasilje na ulicama i neće dozvoliti da ovaj visoki dom još jednom bude opljačkan, opoganjen i zapaljen. Nikad više.
Oni su upali u RTS. Pa mi smo bili opozicija, evo, prepoznajem mnoge saborce iz tih godina, koliko smo decenija bili opozicija, kad smo mi to upali u RTS? Kad smo mi to upali u bilo koju medijsku kuću? Je l' treba da vas podsetim, mnogi od vas su bili tu, neki od vas su i govorili na onim velikim mitinzima koje smo imali pre izbora 2012. godine, tu je bilo po sto hiljada ljudi, kada smo ih odveli na RTS? Kad smo upali u RTS? Kad smo polomili jedno staklo? Bilo je više ljudi nego što su oni ikada sabrali na jednom mestu. I naravno da će policija raditi po Ustavu, raditi po zakonu i štititi imovinsku sigurnost i čast svakog građanina ove zemlje i svake institucije.
Znate li šta je bila jedna od težih stvari u razgovoru sa Srbima koje je vodio predsednik Vučić u kasarni u Raški, i ja sam bio prisutan? Da ih umiri da ne kažu šta misle, po imenu i prezimenu, o predstavnicima određenih političkih partija iz Beograda koji su rekli – ROSU se bori protiv šverca i kriminala na Kosovu i Metohiji, a ovi naši drame. Znate li koliko je napora bilo potrebno da se zamole da nema teških reči, da se ne psuje nikom majka, da se ne govori ništa loše, jednostavno, znate, kao kada u porodici imate nekog ko se loše ponaša, pa kaže – hajde, pusti, naš je, skloni ga sa strane. Da ne radujemo Šiptare, učinili smo veliki napor da Srbi ne pljuju jedni druge, a možete zamisliti kako su Srbi na Kosovu i Metohiji dočekali da vide konačno političku ideju gde se kaže – pa ROSU, to je borba protiv kriminala tamo, to je u redu. Ranili čoveka, Sofronijević je jedva živu glavu izvukao.
Dakle, samo se ne slažem oko toga sa uvaženim poslanikom, ja sam siguran da oni odlično znaju šta hoće. Hoće vlast bez izbora i da se Vučiću zabrani bavljenje politikom i to su svi izborni uslovi koje njih zanimaju, a na izbore će izaći kako im se naredi, ne kako oni hoće.

Evo, informisaću vas odmah.
Dakle, Ministarstvo unutrašnjih poslova, odnosno policija tačnije, Policijska uprava za grad Beograd uradila je svoj posao. Mi smo sve saslušali, sve učinioce, sve učesnike tog događaja smo saslušali, imamo izjave oštećenih. Oštećeni su supruga gospodina Đilasa, njegov tasta i njegova tašta je takođe dala odgovarajuću izjavu i time je policija završila svoj posao. Mi smo sve to predali nadležnom tužilaštvu. Mi ne možemo ni da uhapsimo, ni da pustimo. Mi radimo kako nam tužilaštvo nalaže. Dakle, sve smo dokumentovali, postoji i medicinska dokumentacija, postoje izjave oštećenih. Dakle, tu uopšte nije sporno da li je bilo nasilja od strane gospodina Đilasa prema njegovoj supruzi i prema njenom ocu, tačnije njegovom tastu. To je nesporna činjenica. Tužilaštvo to kvalifikuje kako misli da treba i tu mi jednostavno ni na koji način ne možemo da se mešamo.
Kada ste rekli – pozajmice i slično, da, postoji, to je dosta poznato da se na taj način pere novac, sklanja se novac, pozajmi se nešto, ne vraća se, a vi ne tužite za vraćanje. Vi morate da tužite i morate da obračunate kamatu. Ne može da bude bez kamate pozajmica. Određena kamata koju reguliše Narodna banka Srbije mora da bude predviđena. Ne može da bude dinar za dinar. Dakle, mora da bude neka razlika. Nije to ništa neobično, nije to ništa novo.
Samo ću vas podsetiti, nije to ništa neobično, nije to ništa novo, Nezavisno udruženje novinara Srbije je u dužničkom ropstvu prema Đilasu. On je pozajmio nekih desetak miliona dinara NUNS, da li su vratili ili nisu vratili, ali vrlo zanimljivo da imate izraz nezavisni, a primate pare od političkih aktera. Zamislite sada, dame i gospodo, drugarice i drugovi, da postoji jedno udruženje novinara kome je SNS dala novac, pozajmila. Koliko sekundi bi bilo potrebno da se o tome oglasi Brisel, da se oglase reporteri bez granica, da se oglase sve što postoji na ovom svetu, da kaže - sramno mešanje u nezavisna novinarska udruženja, pokušaj kupovine, eto, kako se vlast meša među novinare, novinari ne mogu da rade, zasipaju se, pa kupuje se njihovo…. A, kada Đilas da pare, to je potpuno uredu.
Znate, za mnoge od vas, uključujući i mene, kada nešto ovako govorimo, kažu nam da smo Vučićevi poltroni, ulizice i tome slično. Kada ste vi, dame i gospodo, drugarice i drugovi, čuli jednog člana Đilasove partije da iznese polu kritičku misao o Đilasu? Hajde, jednom. Oni nisu ulizice i poltroni, oni služe svom šefu koji ih plaća i to je uredu. A mi ne smemo da branimo svog predsednika, mi ne smemo da imamo svoj stav, mi ne smemo da zastupamo svoju politiku, a oni? Kada ste čuli da su rekli jednu lošu reč o Đilasu, o njegovoj zaposlenoj Tepićevoj? Kada ste čuli da neko, recimo član, ne znam kako se zove ova stranka koju je kupio Jeremić, od onog Aleksića, kada ste čuli da neko od njih kaže lošu reč o Aleksiću ili Jeremiću? Oni su elita, a mi smo poltroni, jer zastupamo svoj program i branimo svog predsednika. Pa, kako sada to? Kako to pomirite u svojoj glavi? Kako to uspete da objasnite?
Dakle, policija je uradila svoj posao, vaše pitanje se odnosi na tužilaštvo, ja vas apsolutno podržavam u tome i smatram da tužilaštvo treba da kvalifikuje delo onako kako ono misli, ali da dobijemo kvalifikaciju. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srpske je izuzetna. Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je izvršio nekoliko donacija prema Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srpske. Zajedno ostvarujemo brojne obuke, na prvom mestu, pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. U planu su i zajedničke vežbe. Dakle, saradnja je zaista dobra kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala. Tu zaista imamo saveznika u Republici Srpskoj. Kada je bilo hapšenje i razbijanje ovog klana Belivuk-Miljković, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske nam je pomoglo i informacijama, ali isto tako i davanjem odgovarajućih, da ne govorim baš sve, smernica, informacija o pripadnicima ovog klana koji su se nalazili na teritoriji Republike Srpske, nekad i BiH. Dakle, saradnja je zaista izuzetna. U ostalom, imamo iste neprijatelje, organizovani kriminal i naravno da se protiv njega iskreno i zajedno borimo.
Više Republika Srbija poštuje integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine, nego što pojedini rukovodioci u Bosni i Hercegovini, važni rukovodioci, članovi Predsedništva poštuju integritet i suverenitet Republike Srbije. Nikad niste mogli da čujete ni od jednog predstavnika zvanične politike države Srbije da smatra da ovaj ili onaj deo teritorije Bosne i Hercegovine treba ili ne treba da bude samostalan. To šta mi želimo je drugo, a naša politika je više nego jasna. Kažem vam da bih bio najsrećniji da Drina protiče kroz sred srpske države, a ne da je na granici srpske države, ali poštujem Dejton, poštujem međunarodne obaveze Republike Srbije i naravno da priznajem Bosnu i Hercegovinu.
Sa druge strane, imamo članove Predsedništva Bosne i Hercegovine koji otvoreno kažu da je Kosovo nezavisno faktički i suštinski i da ih samo veto srpskog člana Predsedništva sprečava da priznaju Kosovo. Znate, onaj koji je priznao Kosovo, bez obzira da li je to velika sila, mala sila, ne zanima me, taj je izgubio svako pravo da govori o principu nepromenjivosti granica. Izgubio je svako pravo da kaže da su granice nepromenjive i da se nikad više neće menjati. Nemate to pravo. Godine 2008. ste to pravo zauvek izgubili. Destabilizacijom koju ste učinili na Balkanu te 2008. i naravno, 1999. godine, tokom NATO agresije, pa i ranije, vi ste izgubili pravo da govorite o miru, a posebno pravo da govorite o principu nepromenjivosti granica.
Ne može se, kao što je rekao češki ministar spoljnih poslova u jednoj od prethodnih vlada, reći napravili smo grešku kad smo priznali Kosovo, nismo trebali da menjamo granice Srbije, ali nećemo više. Ne može nećemo više. Ne znate vi, kada ste jednom otvorili proces promena granica na Balkanu, vi ne znate gde će se i kada taj proces završiti. Samo jedno znate, proces ste otvorili. On je otpočeo, a u istoriji procesima se upravlja, ali se ne zaustavljaju dok ne dođu do svog logičnog kraja.
Dakle, ja sam apsolutno za princip nepromenljivosti granica i počinjem od Republike Srbije, insistirajući da se poštuje naš teritorijalni integritet i naše teritorijalni suverenitet. Čvrsto verujem u to i kao što čvrsto verujem u to da naš odnos prema našim susedima treba da bude onakav kakav naši susedi imaju prema Srbima sa kojima žive. Ne možete da budete u srdačnim odnosima sa Srbijom kraj koje živite, a da vršite diskriminaciju Srba sa kojima živite. To jednostavno nije logično. Zato verujem da očuvanje prava Srba je najbolji način da imate najbolje moguće odnose sa Republikom Srbijom.
Samo još jedna stvar. Vi ste rekli – kada uđemo u EU granice neće biti važne. Bojim se da će biti jako važne. Čak i ako uđemo ikada u EU, nisu nam baš rekli da su raspoloženi za nas, imaju nekih dilema po tom pitanju. Kažu da se to ne odnosi samo na nas, već tako, uopšte, što je, naravno, njihovo pravo. Oni imaju pravo da prime koga kod hoće u svoj klub. Mi smo tu, stojimo, čekamo, radimo svoj posao, razvijamo Srbiju, ali kada je počela migrantska kriza, Šengenski sporazum je ukinut, izbacili su vojske jedni prema drugima, i to gle čuda baš na svojim granicama, nisu otišli da štite nekog drugog, nego čuvaju svoje granice i vrlo ih ljubomorno čuvaju. Kada je počela kovid kriza, izbacili su opet vojske na granice i vrlo ljubomorno čuvaju svoje granice, kao što vrlo ljubomorno čuvaju medicinsku opremu, vakcine i sve ostalo.
Dakle, nisam ubeđen da granice neće biti važne ni kada postanemo članica EU, ako postanemo članica EU. Mi smo tu malo napredniji od njih.
Predsednik Vučić je izašao sa jednim hrabrim predlogom. Šta mislite zašto ga toliko napadaju? Zato što to što on predloži i radi oni bi trebali da radi, a nisu u stanju, a ne smeju to da rade. Kako onda neka mala Srbija tamo može da stvara „Mali Šengen“, a oni ga nisu napravili u EU? Koliko zemalja članica EU nije u Šengenskom sporazumu? Kako sad Srbija može da napravi u svom nekom okruženju Šengen? Kako vi to zamišljate, Srbi? Ko ste vi to? Kako ste vi to smislili? Znate, kada Aleksandru Vučiću kažu – previše pričaš o uspesima Srbije, moglo bi to malo tiše da bude, da, ali on govori istinu.
Dakle, granice će biti važne i kada i ako postanemo članica EU, ali sam veoma ponosan na našeg predsednika što je pokazao da Srbija nema čega da se plaši. Onaj ko otvara granice ne plaši se, naprotiv. Znate, stalno nam govore, tim auto-putem će se kretati Šiptari, hoće, ali će se tim auto-putem kretati naša roba koju ćemo izvoziti, naši preduzetnici, Srbi će nam biti bliži gde god da su. Nemamo mi čega da se plašimo. Možemo samo da budemo ponosni na sebe, a ovi iz Evrope neka gledaju kako Srbija radi, pa možda i oni jednog dana nauče nešto. Hvala.

Samo ću kratko.
Da bi bilo jasno, odluku o prekidu neke utakmice, neke sportske priredbe donosi delegat Saveza ili organizator utakmice. Dakle, policija tu nema ništa. Mi smo dužni da poslušamo to što nam se kaže, eventualno ispraznimo tribinu ili uklonimo nekoga ko krši odgovarajuća pravila, krši zakone. To je naš posao, ali mi nemamo nikakav uticaj na to da li će se neka sportska priredba nesmetano odvijati do kraja, da li će biti prekida. To jednostavno nije do nas.
Što se tiče tragičnog događaja, ubistva u Sjenici, da vam kažem da i ovim putem izražavam svoje najdublje saučešće porodici nastradalog, ubijenog Edina Hamidovića. Za njegovim ubicom se traga. Što se policije tiče, mi smo slučaj u potpunosti rasvetlili. U pitanju je Latović Emrah. On je ubica. U bekstvu je. Za njim je raspisana poternica. Nadamo se da će se pravda i nad njim izvršiti i se ovo naravno neće zaboraviti. Tragedija je velika. Zločin je strašan i neoprostiv.
Po pitanju pretnji, policija sprovodi internu istragu da li su svi naši pripadnici radili kako treba i da li su postupili baš kako treba, kako im nalažu i zakon i pravila službe. Pretnje su nažalost bile obostrane i imali smo pretnji i jednih i drugih. I svaki put po prijavljenim pretnjama policija je izašla, saslušala i jednog i drugog, odnosno članove porodica, bilo je i tih slučajeva, i predala nadležnom tužilaštvu slučaj. Nadležno tužilaštvo je onda davalo svoje kvalifikacije. Policija je radila svoj posao. Da li je mogla da radi bolje, da li je mogla nešto da spreči – istraga će pokazati, ali da vam kažem da mi istragu sprovodimo. Dakle, ne prihvatamo stvari zdravo za gotovo nego hoćemo da proverimo i na osnovu toga ćemo videti.
Jako mi je drago što se ispravili, što ste rekli – bez obzira da li je neko osuđen ili nije. Naser Orić i Ramiš Haradinaj nisu osuđeni ni za šta, ali svi znamo da su ratni zločinci. Iskopane oči sudije Ilića svedoče da je Naser Orić ratni zločinac, bez obzira što nije kažnjen. Nije kažnjen zato što pravosuđe ne radi svoj posao. Haradinaj nije osuđen ne zato što je nevin, već zato što su svi svedoci pobijeni, pa nije imao ko da svedoči protiv njega i da svedoči o istini. Dakle, apsolutno se slažem sa vama i hvala što ste to rekli. Bez obzira da li su osuđeni ili nisu, to jeste ratni zločinac i Haradinaj i Orić.
Kada se priča o žuto kući, ne mora niko da bude osuđen za žutu kuću, kao što nije, ali znamo da su ko zna koliko stotina Srba u najstrašnijim mukama završili u toj žutoj kući tako što su im izvadili organe, živima vadili organe za prodaju ili šta god da su radili. Tako da hvala vam na tom pojašnjenju.

Poštovani predsedavajući, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, poštovani građani Republike Srbije, poštovani građani Republike Srpske i BiH, koji ste, siguran sam, pratili dobrim delom i ovo zasedanje, jer se radilo i o vama, ne samo o građanima i državljanima Republike Srbije. Meni je zaista veliko zadovoljstvo što na osnovu svega što sam danas čuo znam da će ovi predloženi zakoni dobiti podršku, da će biti izglasani i da će menjati život naših građana na bolje.
Danas ste uradili jednu važnu, jednu dobru stvar. Zahvaljujem vam se na strpljenju. Zahvaljujem se na ozbiljnosti sa kojom ste pristupili i ovoj raspravi, ozbiljnosti sa kojom ste pristupili, sa kojom ćete pristupiti i ovom glasanju.
Ja sam u međuvremenu razgovarao sa mojim kolegom iz Saveta ministara BiH, ministrom komunikacija i prometa, gospodinom Vojinom Mitrovićem i mi smo se već dogovorili da već u toku ove nedelje naše tehničke ekipe, ekipe carina i Uprave granične policije se sretnu na mostu, dogovore se odmah oko tehničkih detalja, šta je tu potrebno, kako to da se uspostavi i da zaista veoma, veoma brzo uspostavimo novi, prvi zajednički prelaz između Republike Srbije i Republike BiH.
Hvala vam za sve što ste rekli. Hvala vam za to što ste proveli ovaj dan razmišljajući i boreći se da unapredimo i ove predloge i da unapredimo život svih naših građana.
Mi ćemo se, verujem, brzo ponovo videti. Pred vas ću izaći, nadam se do kraja godine, sa Predlogom izmena i dopuna Zakona o strancima, Zakon o azilu, Zakon o oružju i municiji, čime ću, verujem, obradovati moje kolege lovce, možda i Zakon o bezbednosti saobraćaja.
Proveli smo jedan uspešan, koristan dan. Želim još jednom da vam se zahvalim na strpljenju, da vam se zahvalim na ozbiljnosti i da vam kažem da ste sigurno ovim što ste danas uradili obradovali i građane Republike Srbije, ali i građane Republike Srpske i hvala vam.

Poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani predsedavajući, poštovane kolege ministri, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, ja se zahvaljujem na ovom pitanju.
Činjenica da je policija uradila ono što je do nje, kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala. Jedna od najorganizovanijih, a sigurno najsurovija organizovana kriminalna grupa, ne samo na ovim prostorima, slobodno mogu da kažem i u Evropi, lišena je slobode. Više od 30 pripadnika ove grupe je uhapšeno i u skladu sa rezultatima istrage, još nekih pripadnika ove organizovane kriminalne grupe biće takođe uhapšeno. Kako se istraga odvija, tako dobijate nove dokaze, nove informacije, postupate po njima, naravno sa tim je upoznato nadležno tužilaštvo. Oni nam izdaju odgovarajuće naloge i ti ljudi završavaju iza rešetaka. Nikada nećemo prestati sa borbom protiv organizovanog kriminala, nje će uvek biti, ali je suština državne organizacije da svaka sledeća organizovana kriminalna grupa bude slabije organizovana, bude malobrojnija i bude manje opasna. Ne stigne u vremenu da traje tako dugo da bi postala ovako opasna i ovako surova.
Dakle, to je naš posao. očekujem u zakonskom roku da će Tužilašstvo za organizovani kriminal izaći sa optužnicom protiv ove banke, da će na jedan siguran sam izuzetan način dokazati sve ono o čemu smo slušali i u javnosti i da će na najbolji mogući način dati poruku kako se obračunava i šta je logičan kraj svakog onog ko se bavi kriminalom, a posebno ljudi koji su se drznuli da uzmu ljudske živote.
Međutim, činjenica je da postoji talas organizovanog pripremljenog napora da se zločini ove bande relativizuju i da se oni iskoriste kao sredstvo političke borbe i kao sredstvo političke ucene.
Pomenuli ste vreme kada je tragično nastradao i ubijen predsednik Vlade Zoran Đinđić, u to vreme, Aleksandar Vučić, ja, mnogi ovde u ovom parlamentu smo bili u opoziciji i nismo tada čitali izjave okrivljenih u kome kažu, podsetiću na izjavu Milorada Ulemeka, gde kaže da je sa Zoranom Đinđićem švercovao oko 600 kg heroina preko Drine. Niko od nas iz opozicije tada nije uzeo govornicu, organizovao konferenciju za štampu, našao tri analitičara i dva advokata i rekao da se sasluša porodica Zorana Đinđića, da se odmah obori Vlada, da se odmah svi članovi Vlade pohapse ili smene, jer evo, čovek je rekao da je sa Zoranom Đinđićem švercovao stotine kilograma heroina. Na pamet nam nije palo da tako nešto uradimo, jer smo znali prvo da to nije istina, a drugo, znali smo da okrivljeni ima pravo da laže da bi sebe zaštitio i da se takve stvari ne koriste, jer to ruši državu. Bili smo u opoziciji i najlakše bi nam bilo da tada steknemo politički poen na tome. Na pamet nam nije palo da niko od nas tako nešto uradi, jer smo znali da se to ne radi.
Sa druge strane, ovde vidite da imate Belivuka i Miljkovića, ostali su se dogovorili da se brane ćutanjem, čija se svaka reč prenosi kao suva istina. Sada se već sudi na osnovu toga.
U početku je bilo da je to nešto što treba proveriti, sada je to gotova presuda, sada je sve što oni kažu apsolutno tačno, Tužilaštvo, sud nemaju šta da se brinu oko toga, nemaju šta da se bave time, to je sve sušta istina. I sve se radi po potpuno unapred poznatom receptu. Najpre se sa kriminalcima dogovori šta će da govore, obratite pažnju, govore samo dva čoveka – Belivuk, Miljković, ostali pripadnici organizovanih kriminalnih grupa brane se ćutanjem, ćute i čekaju šta će biti i šta će im reći advokati. Kada dobiju informaciju šta treba da kažu, koga treba da napadnu, onda oni prenesu to što su rekli, neko sa više, neko sa manje umešnosti, prenesu to što su rekli i to što je rečeno nekim čudom dospe u tačno određene medije.
Tu mislim na KRIK, mislim na „Njuz Adriu“, evo sad se angažovao i „NIN“ oko toga, da ne zaostane, mislim, kako da oni nemaju te informacije, i kada to dobiju počinju da ih prenose sa sve manje navođenja - možda, navodno, ako je tačno, već to se prenosi kao nešto što je apsolutna istina. Kada to izađe u javnost, uvek tačno određeni unapred poznati analitičari i političari preuzimaju tu informaciju, komentarišu je i sada se njihov komentar i njihov zaključak prenosi bez pozivanja na izbor, nego se prenosi kao vest, kao njihova izjava. Zatim se njihove izjave ponovo prenose da bi još jednom izašle u medijima u regionu koje potpuno zanemaruju izvor. Nema objašnjenja ko je rekao, šta je rekao, nego samo se polazi od toga - organizovani kriminal, Vlada vodi organizovani kriminal, Aleksandar Vučić, Aleksandar Vulin, dva čoveka koja vode organizovani kriminal u Srbiji i onda se te informacije, čitali ste, jutarnji, još neki jutarnji list u Hrvatskoj, još neki portali u Bosni i Hercegovini, i to se onda još jednom vrati u naše medije kao vest koja je došla iz inostranstva, i ponovo.
Tako iskaz Marka Miljkovića se prenosi u tri različita medija, u tri različita dana. Nikako odjednom, jer on je dat odjednom, znate, nego da bi svaki dan imali novu informaciju koju ponovo komentarišete i ponovo prođete kroz sve ovo. Dakle, potpuno organizovano i pripremljeno i vi sad čujete, imali ste onog, ne znam, neki advokat, ne znam ni kako se zove, koji izađe i kaže – odbrana Marka Miljkovića je mnogo tačnija, koherentnija, verodostojnija nego ovi koji se brane. Interesantno da zaborave da napišu da je taj advokat član rukovodstva stranke Vuka Jeremića. Ali, to nije važno, on je advokat, on je ekspert, znate, to što je u stranci Vuka Jeremića nema nikakve veze sa njegovim stavom.
Imate onog akademika ili kako god da se zove Tiodorović, Teodorović, koji izađe i kaže – bojkot svega, pa onda počne da nabraja, sve što ima veze sa državom treba bojkotovati, na kraju će bojkotovati decu u školi, pa pravednička deca neće hteti da se druže sa drugom decom, jer zaboga, ovi su deca od nekog drugog. Onda izađe i kaže – više verujem Belivuku i Miljkoviću, nego Vučiću i Vulinu. Tačno je, u pravu si, ti i treba više da veruješ Belivuku i Miljkoviću. Tako je. Sličan se sličnom raduje. Naravno da treba da im veruješ. Nama ne treba da veruješ. Veruj ti njima dvojici i drži se ti njihovog verovanja.
Onda dođete do toga, znajući sve ovo i naše nadležne službe su nas i te kako pripremile i upozorile da će se ovaj scenario odvijati. Nisu oni tako neprepoznatljivi, ostavljaju oni dovoljno tragova da možemo to da ispratimo i kada znajući to, kada znamo da će se krenuti u akciju relativizacije zločina i kada će se krenuti u akciju da zločin, zapravo je na strani onih koji su uhapsili, koji su razbili mafiju i kada se puste odgovarajuće informacije, ja sam konkretno pokazao nekoliko fotografija na televiziji da bi Srbija videla sa kakvim zlikovcima imamo posla, onda više nije pitanje da li su oni ubijali, mučili, dilovali drogu, ucenjivali, reketirali, nego ko je pustio informaciju o tome da su oni ubijali i reketirali. Otkud državi pravo da kaže da je neko ubijao i reketirao.
U istom novinskom tekstu ja pročitam gde se kaže, u pasusu gde se govori o Belivuku i Miljkoviću, neko iz „Vremena“ nisam siguran ko je, kaže – svako je nevin dok se ne dokaže suprotno, a onda pri kraju tog teksta gde se pominje ime Aleksandra Vučića kaže – on bi morao da odgovara za ono što je radio. Čekajte, jel ima ta prezumpcija nevinosti za sve ili samo za krvoloke i ubice, ili samo oni koji su učestvovali u ovoj bandi, ubijali, mučili ljude, za njih važi prezumpcija nevinosti? Oni su nevini dok se ne dokaže suprotno, a svi mi koji smo ih pohapsili, koji smo razbili tu bandu mi smo krivi. Ako je krivica što smo ih razbili i pohapsili, onda prihvatam tu krivicu. Prihvatam da budem napadan od mafije, ja sam to zaslužio. Kao što su zaštitu od mafije zaslužili neki drugi, svako svojim činjenjem ili nečinjenjem, svakom po zasluzi.
U ovom trenutku u Srbiji, pogotovo u medijskoj strukturi, podržano je od političkih struktura, pokušava se izvršiti relativizacija zločina ove bande i pokušavaju se pretvoriti u politički faktor, u faktor kojim treba uticati na buduće izbore, uticati na birače. Niko više ne govori šta su radili, nego se govori o tome da li sam ja vlasnik kuće u Ritopeku i Marko Miljković vrlo elokventno, mudro, onako kako ga je Bog dao, kaže – ja sam izabrao tu kuću, a onda sam rekao – nemoj da ulaziš u tu garažu, samo ću ja ulaziti u tu garažu, a u toj garaži je klanica gde je on i njegovi drugovi ubijali svoje žrtve. Znači, nije on, ja sam. To se prenese kao potpuno relevantna informacija, kao potpuno ispravan stav.
Izvinite, dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj Skupštini koliko puta u žaru borbe se kaže nešto, pa se traži objašnjenje za to što je rečeno, traži se argument. Ovde nema argumenta, dovoljno je reći tako nešto i to postaje vest. Sad vi morate da se branite od te vesti.
Odmah da vam kažem, biću najsrećniji ukoliko budem mogao na svako od tih pitanja da odgovorim pred kamerama na poligrafu, ali da cela Srbija to vidi, da me pitaju – da li sam ikada u životu video Marka Miljkovića ili Belivuka? Da li sam ikada komunicirao sa njima na bilo koji način? Da li sam ikada u životu bilo šta zatražio od njih? Da li sam ikada bio, čuo, video kuću u kojoj su oni ubijali i klali? Da li bilo kakve verbalne, ne erbalne komunikacije bilo sa tim zlikovcima i ubicama? Voleo bih da vidim i njih na tom poligrafu.
Ali, ništa to nije važno, važno je što mi gubimo vreme koje treba da potrošimo i u razbijanju ove bande i objašnjavanju da se ovo ne sme ponoviti, na to da mi moramo da objašnjavamo da to što ubice i krvoloci govore nije istina. Pokušali su i pokušavaju već godinama da od Aleksandra Vučića i njegove porodice naprave kriminalce, svakog člana porodice, pa do onog da će malog Vukana, da ni on ne sme da pobegne, da će ga hapsiti na aerodromu, dete od nepune četiri godine, i to će hapsiti na aerodromu.
To se radi planski i to se radi namerno. Kada nekog čoveka potpuno dehumanizujete, kada on više nije čovek, kada je on samo nekakva moralna nakaza, vi tražite nekog ko će sa takvim čovekom, tom nakazom, raskrstiti, ko će biti heroj nacije. Vi stvarate utisak da velika većina Srba je zapravo spremna da likvidira tog čoveka i da je dobro samo ko će biti prvi. Nedavno, pre par dana, čitam u novinama gde se izađe i kaže se, kako beše, ustanak ili opstanak. Pa, pročitate gde se kaže – ne budu li izborni uslovi odgovarajući, mi idemo na ulice, borićemo se do nasilnog pada ovog režima, jer kako kaže, mislim da predsednik onoga što je ostalo od DS, koji je navikao da ulazi u Skupštinu paleći je, kaže – ako nema slobodnih izbora, narod ima pravo da se pobuni, a on odlučuje šta su slobodni izbori i šta će biti.
Onda, dođete do toga da advokati uzimaju na sebe da su sudije i tužioci i oni odlučuju ko je kriv i to ne pitajući ni struku, ni pravdu, ne znajući ništa o predmetu, nego samo dolaze i kažu ovaj ili onaj je kriv. Kada tako nešto uradite i kada tako nešto radite, vi imate jasnu nameru i želju da se zlo desi, vi ga priželjkujete i vi ga tražite, vi pozivate da se zlo desi.
Zato već godinama od Aleksandra Vučića i njegove porodice pravite kriminalce i mafijaše. I nakon svih ovih godina nijednog jedinog dokaza, ni jedne jedine kredibilne rečenice koja bi vodila u tom pravcu. Kao što slušamo, evo devet godina, znamo se, tu smo, devet godina slušamo da je Aleksandar Vučić priznao Kosovo juče, evo devet godina nije priznato Kosovo, i devet godina se borimo za Kosovo i Metohiju, i evo devet godina slušam kako je Republika Srpska prodata juče, i evo devet godina Republika Srpska i Republika Srbija sve tešnje, sve jače i sve složnije.
Tako je i sa kriminalom. Devet godina slušam da je Danilo Vučić kriminalac, da je Andrej Vučić kriminalac, da mali Vukan treba da odgovara, da je Aleksandar Vučić, naravno, kriminalac, njegov otac, majka, sve, svaki član njegove porodice, svaki član njegove porodice je posebno obrađen kao neko ko nema ljudsko lice. Naravno da je to namerno i naravno da to nije slučajno, i naravno da je to urađeno sa namerom i da povredi tog čoveka, da utiče na njegovo rasuđivanje, da utiče na njegovo odlučivanje, da utiče na njegovu volju i sposobnost da radi to što radi, ali isto tako da se u Srbiji stvori atmosfera u kojoj je sve to dozvoljeno i sve normalno.
Ovakva dehumanizacija nije viđena ni u jednoj evropskoj zemlji. Probajte da mi nađete neku zemlju u našem okruženju, idite dalje, gde god, gde ćete da mi pokažete da se ovo dešava prvom čoveku te zemlje i njegovoj porodici. Probajte da mi nađete neku zemlju u kojoj će biti potpuno relevantno i normalno da jedan od osumnjičenih, uskoro i okrivljenih, za najteža krivična dela, najmonstruoznija krivična dela, da njegova reč ima istu težinu kao reč predsednika države, predsednika Vlade, ministra unutrašnjih poslova, i da se to u potpunosti izjednačava. Probajte to negde da nađete.
Da li možete da zamislite El Čapa kako objašnjava da on nema ništa sa drogom, ali da je predsednik Vlade sa njim dilovao kokain? Ne možete da zamislite. Da li možete da zamislite vođe meksičkih narko-kartela koji su isporučeni SAD u kojima oni kažu – da, da, mi smo to sa Obamom uradili, a i Tramp je nešto prebacivao? I to je potpuno relevantno. Samo u Srbiji imate dovoljno medija i dovoljno političara, imate, mislim onaj Aleksić, do juče je bio vaš kolega, koji kaže – režimska propaganda protiv Belivuka i Miljkovića, propaganda. Da li je potrebno reći bilo šta, osim pokazati ono što su ti zlotvori uradili? Da li je potrebna propaganda za tako nešto? Još se bune zbog toga što država ima hrabrosti to da pokaže i što ima hrabrosti da stane iza onoga što je radila i da ne dozvoli da se ikada ovo više desi.
Iskreno sam ponosan što sam uz Aleksandra Vučića i što pokušavaju da nas povrede i uvrede na isti način i na istoj strani. Čovek u životu sam bira svoje prijatelje, a što ga neprijatelji izaberu, izaberu ga nepogrešivo, i tačno znaju zašto su ga izabrali. Kao što o vama, o meni govore vaši prijatelji, e tako govore i vaši neprijatelji. Nepogrešivo govore i vaši neprijatelji.
Što se tiče vašeg drugog pitanja, Novi Pazar je prostor čijom bezbednošću ja, kao ministar unutrašnjih poslova, nisam zadovoljan. Intenzivno radimo i sa policijskom upravom i imenovali smo više ljudi na lokalu, pokušavamo da popunimo sve, da popunimo sva ona mesta koja nisu bila popunjena. Znate da smo 58 dana držali žandarmeriju, što nije nikakvo rešenje, to je sredstvo koje je rešilo u tom trenutku nešto, ali nije rešilo sistemski zaista ništa.
Što se tiče konkretne situacije u Novom Pazaru, ostajem vam dužan za odgovor i ostajem vam dužan i da se vidimo i u Novom Pazaru i da razgovaramo, ali i sa svim političkim faktorima, kao i sa bezbednosnim faktorima. Verujem da je Novom Pazaru potrebna pomoć. Znamo koliko je izložen, od blizine granice, do različitih političkih uticaja koji se tamo evidentno ostvaruju. Imate jednu potpuno objektivnu stvar. Nakon zatvaranja zapadne Evrope za koronu mnogi pripadnici kriminalnih grupa su bili proterani iz tih zemalja ili nisu mogli da se vrate, vratili su se u Novi Pazar. Došlo je odmah do prepoznavanja međusobno. Naravno da je došlo do sukoba. Svi zajedno moramo da pokažemo da kao država jesmo u stanju da nađemo sistemski odgovor, ako su u pitanju kadrovske promene – i kadrovske promene, uopšte ne bežim od toga. Hvala.

Znate, sistematizacija u MUP-u je doneta godinama ranije i tada je određeno gde, kako, koja policijska uprava ima koji broj pripadnika. Ukoliko bismo se dosledno držali ovog procenta od tri policajca na hiljadu stanovnika, bojim se da kada bi to pomnožili i podelili sa ovim milionima kojima mi živimo, da bi policija bila brojnija od zdravstva, od prosvete i brojnih drugih institucija, tako da to teško da možemo da uradimo u svakoj opštini. Svaka policijska uprava koju biste sad anketirali, bi vam rekla da ima mali broj ljudi, treba mi više ljudi. To je sasvim razumljivo i to je sasvim u redu.
Nije stvar u pukom prebrojavanju, već je stvar i o obukama i tehnici i svemu što je potrebno. To je ono što se radi.
Pominjali ste pozornike. Mi smo sada pokrenuli jednu veliku akciju uvođenja, danas se to moderno zove policajac u zajednici, a to je pozornik. To je onaj policajac koji ima svoj reon, tu je maltene do penzije. On poznaje svakoga, radi tu. Ja očekujem da ćemo do kraja ove godine već obučiti i zaposliti preko 400 takvih policajaca. Da bi prošao osnovu policijsku obuku, mora da prođe devet meseci, pa prođe sve one bezbednosne provere. Dakle, potrebno je bar godinu dana da bi se to efektivno radilo i prošlo.
Ja ljude ne delim po veri i naciji i ne verujem u ključ. Mislim da je SFRJ uništio ključ, da sama činjenica što je neko Bošnjak ili činjenica što je neko Srbin o njemu meni ne govori baš ništa. Meni govori njegova stručnost, govori mi njegovo znanje, njegov patriotizam, njegov odnos prema zemlji, njegov odnos prema poslu. To su stvari koje ja računam kao nešto što je bitno. Koje je vere i koje nacije, ne znači mi baš ništa.
Kada je žandarmerija u Novom Pazaru bila 58 dana, radeći da se one užasne scene onog pucanja po kafićima i međusobnog ubijanja ljudi, da koliko-toliko smiri situaciju, mislim da smo u tome jednim delom uspeli, nisam zadovoljan do kraja, ali jednim delom jesmo uspeli, nije bilo nijedne jedine pritužbe na rad žandarmerije, a odmah da vam kažem da je ogromna većina pripadnika žandarmerije nije bila ni iz Novog Pazara, ne znam, pravo da vam kažem, koje su vere i nacije, ne bih mogao da se izjasnim, morao bih da proverim to, ali sad ne mogu to da vam kažem.
Znam da nije bilo ni jedne jedine pritužbe, iako ti ljudi nisu bili iz Novog Pazara, niti sa prostora Raške oblasti, ni jedne jedine, što govori da sama vera i nacija neće doneti ništa. Naravno da uvek treba voditi računa i o tome, što je prirodno, što je logično. Ako imate većinsko stanovništvo ove ili one nacije, to je logično zbog poznavanja običaja, zbog poznavanja prostora, ali jedan od problema koje imamo u Novom Pazaru jeste što je vrlo teško biti uspešan policajac u Novom Pazaru kada je toliko rodbinski povezan, što je prirodno i razgranato, dosta je teško zaustaviti nekoga ko vam je brat od ovog ili onoga, s kim ste bliski ceo život, mala sredina, radilo se. Vrlo često onda, čak i iz Policijske uprave za Novi Pazar, traže intervenciju spolja, a upravo da ne bi bili opterećeni međusobnim rodbinskim odnosima.
Znate, ja imam poverenje u svakog svog policajca, ali meni malo, malo pa stigne neka prijava koja kaže ovo je moj brat od strica, a ja pogledam brat od strica na poternici, brat od ovoga na poternici, brat od onoga na poternici. Dakle, ja neću da sudim o policajcima na osnovu toga, nego sudim samo i jedino isključivo na osnovu njihovog rada. Treba voditi računa o nacionalnoj zastupljenosti, ali to meni, dok sam ja ministar unutrašnjih poslova, neće biti preovlađujući faktor, jer to bi onda značilo da u svim opštinama gde su npr. Mađari u većini treba da bude Mađar načelnik policijske uprave, da u Bačkom Petrovcu mora da bude Slovak, da u Preševu mora da bude Šiptar. Zašto?
Izvinite, zašto? Ja hoću dobrog policajca i uopšte mi nije nikakav problem, kao što znate, u direkciji imam više Bošnjaka. I što da ih nemam? Dabogda ih bilo, svi da budu, zato što su dobri policajci, i to je jedino što me zanima. Tako da sve ostalo ide u drugi plan i sve ostalo nije argument.
Kada se desilo da je jedan Srbin u Novom Pazaru, policajac, učinio jednu ružnu i neoprostivu stvar, kada je u pitanju njegovo ponašanje pred džamijom, taj policajac je odmah bio suspendovan, protiv njega se vodi disciplinski postupak. On je Srbin, ali on je Srbin iz Novog Pazara. Morao je da zna da to ne sme da uradi, morao je da zna da to nikada ne sme da se desi. Nisam siguran da ga je činjenica što je Srbin naterala da to uradi. Nije. On je rođen tu. Ko zna šta mu je bilo u glavi i zbog toga je kažnjen, i to nikada neće biti deo Ministarstva unutrašnjih poslova i nikada neće biti deo naše politike, ali ne verujem da je vera i nacija određujuća i da ključ koji je uništio države u kojima smo živeli, mnogi od nas smo generacija, da treba da bude osnovni kriterijum.
Osnovni kriterijum je obrazovanje, osnovni kriterijum je poštenje, osnovni kriterijum je sposobnost. Sve ostalo dolazi posle toga. Ja u takvoj Vladi radim i takvo Ministarstvo vodim i uvek gde god sam bio takvo ministarstvo sam vodio i uvek ću se držati tog kriterijuma. Hvala.

Zahvaljujem.
Vidite, zakon za koji ste vi glasali, gospodine poslaniče, Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji je regulisao ove tehničke preglede i na osnovu koga je donet Pravilnik o tehničkom pregledu vozila koji donosi Ministarstvo saobraćaja je donet 5. juna 2018. godine. Od tada do danas je ostavljen prostor od tri godine da se prilagode tehnički pregledi da se prilagode ovom zakonu. Tri godine. Nakon tri godine od nekih 853 privredna društva koja su imala ovlašćenja da se bave tehničkim pregledima sada po tom zakonu funkcioniše oko 500 privrednih društava i 121 privredno društvo je prestalo sa radom, ali je podneto još 546 zahteva za otvaranje novih tehničkih pregleda.
Razumem da ima nekada i gužve, nekada je i malo sporije, nekada se uigravaju. Svaku primedbu koju imate, kao što smo imali za onaj primer gde jedno vozilo nije prošlo tehnički pregled jer nije imalo neku prskalicu na faru, mi smo podneli prijavu protiv tog tehničkog pregleda koje se tako ponašalo. Molim vas, kada god imate tako nešto, obratite se saobraćajnoj policiji. To je u našoj nadležnosti i mi ćemo uraditi i proveriti, ali tri godine se odlaže primena ovog Pravilnika. Jednom je moralo da počne.
Kao što se u ovom parlamentu glasali, sećate se, za putne, za novi zakon o tome da morate da prijavite svoje prebivalište, da ako promenite adresu morate to da promenite i u svim drugim dokumentima koji su validni. Jednom mora da počne. Sada je počelo, 2018. godine je donet zakon. Dobar deo vas je glasao za taj zakon, danas se taj zakon primenjuje. Bićemo naravno maksimalno tolerantni u okviru zakona i u okviru Pravilnika koji donosi Ministarstvo za saobraćaj i na osnovu toga naravno učinićemo sve da svako vozilo bude ispravno.
Znate kako, daleko bilo, kada se desi nešto, onda neko dođe i kaže – kako ste mogli da imate neispravno vozilo u saobraćaju i kako je vozilo prošlo tehnički pregled i onda imate napade sa svih strana otkud to da je nešto sa neispravnim kočnicama moglo da bude u saobraćaju, pa što se to desilo, pa ko je kriv, pa onda počnemo da odmotavamo, pa dođemo do tehničkog pregleda, pa do policajca koji je to dopustio itd.
Naravno da nijedno vozilo neće ispasti iz saobraćaja za manja oštećenja, za ogrebotine, za nedostatak prskalice ili tako nekih gluposti, ali ono što je bitno to je bitno i vodiće se računa o tome. Sve primedbe građana molim vas obratite se saobraćajnoj policiji. Mi smo tu da pomognemo, da proverimo kao što smo podneli prijavu protiv ovog tehničkog pregleda koji je za ta to isključio vozilo, što stvarno nema nikakvog smisla. Za sve obratite nam se. Mi smo tu da pomognemo, ali mora da se poštuje zakon koji smo sami doneli i Pravilnik koji je iz tog zakona proizašao. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo potpredsednici i gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, veliko mi je zadovoljstvo što možemo i danas zajedno da radimo i, kao što sam rekao kada smo razgovarali prošli put upravo o ovom zakonu, da mi u Skupštinu dolazimo da bismo zakone popravljali, da bi od vas kao predstavnike naroda dobili jasne sugestije i dobili jasna uputstva u kom pravcu treba nešto da radimo i kako treba da radimo, hoću da vam se zahvalim za amandmane koje ste predložili i da vam kažem da su svi amandmani koje je predložio nadležni odbor usvojeni od strane Vlade, od strane predlagača i da vam se zahvalim na tome što će ovaj zakon, zahvaljujući vama, biti samo još bolji i biti još više na usluzi građanima Republike Srbije.
Dakle, svi amandmani koje ste predložili su usvojeni.
Hvala vam.

Predsednik Aleksandar Vučić je objavio rat mafiji i zaista uspeo da objedini sve kapacitete, sve resurse naše države u jedinstvenoj borbi protiv organizovanog kriminala.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, BIA, Tužilaštvo za organizovani kriminal, kompletno pravosuđe, svi su ujedinjeni u ovoj borbi.
Nisam ja postigao te rezultate, te rezultate je postigla organizovana i ujedinjena država, a ja sam imao čast da u tom trenutku budem na čelu MUP-a. Kada imate takvu podršku, kada imate takvu sinergiju čitavog društva, čitave države, pobeda je izvesna i nema tog organizovanog kriminala koji može da se nosi sa državom kada država nešto odluči, kada nešto kaže.
Predsednik Aleksandar Vučić je prvi čovek naše države i uspeo je da objedini čitavo društvo, uspeo je da objedini sve kojima je stalo do mirne, sigurne, stabilne Srbije, da učestvuju u ovoj borbi. U pravu ste, ima i onih kojima nije.
Znate, kada je predsednik Aleksandar Vučić rekao da objavljujemo rat mafiji i najavio skori obračun sa mafijom, prvo ste imali salve smeha, jel tako, po tim istim medijima. Ja se samo ne bih složio da kažete - mediji u Srbiji. Izvinite, to su luksemburški mediji, to su mediji iz Luksemburga.
Meni je naravno veoma zanimljivo što mediji iz Luksemburga poklanjaju toliko pažnje stanju u Srbiji. Nisam siguran da mediji iz Srbije toliko pažnje poklanjaju Luksemburgu, ali dobro, šta da radimo, mi smo zanimljiva zemlja i eto, vidite da imamo čak luksemburške medije koji se toliko bave Srbijom i koji imaju svoje favorite u Srbiji, znaju ko bi da vlada Srbijom, kako treba da se vlada, sve oni znaju. Samo u Luksemburgu se na taj način ne bave novinarstvom, ali evo kod nas, što je sasvim u redu i drago mi je zbog toga. Još više bih se radovao ako plaćaju pored državi Srbiji. To bi bilo možda i najbolje, ali nisam baš stručnjak za to. Razgovaraće se sigurno i na tu temu.
Dakle, prvo što su pokušali da urade, da ismeju borbu, da kažu – od toga nema ništa, nikakva mafija neće pasti, niko neće biti uhapšen. I to je bilo strašno duhovito i strašno smešno i baš se ludo zabavljali.
Manje od 100 dana kasnije, kada je najorganizovanija kriminalna grupa u Evropi, a sigurno najsurovija kriminalna grupa u Evropi pala i bila razbijena, onda su počeli da govore – to u stvari nije tako baš, mislim, jeste neko hapšenje, ali nisu oni baš takvi kao što se priča, to se preteruje, to je obračun sa navijačima, to je u stvari nešto između vlasti i navijača.
Kada je predsednik izašao i uz saglasnost tužilaštva, da ponovim još jednom, uz saglasnost tužilaštva, a tužilac je gospodar istrage i svih dokaza do kojih se dođe u istrazi, dakle, kada je uz saglasnost sa Tužilaštvom za organizovani kriminal predsednik Vučić pokazao samo delić onoga čime se raspolaže, i to ne da bi to koristio kao nekakav medijski događaj, već između ostalog, da bi pomogao nama u istrazi da vidimo da li može neko da se identifikuje, da li će se neko javiti ko nešto zna, a mi nismo još došli do njega. Dakle, kada se to pokazalo u tom trenutku, više uopšte nije bilo važno ko je iskasapio te ljude, ko je otimao ljude, nego samo da li sme da se pokaže fotografija. Suviše je surovo.
Ja se slažem da je surovo. Ja se slažem da je odvratno. Ja se slažem da je to nešto što nikada nismo trebali da doživimo u našoj zemlji, ali kada već jesmo, i to je način da se borimo protiv takvih ljudi da se to više nikad ne desi, da se to više nikada ne ponovi.
Od tog momenta, za ove iz Luksemburga i političke partije koje oni podržavaju, više nije bilo bitno ni zločin, ni ko je činio zločin, nego samo da li je Aleksandar Vučić doneo ovaj ili onaj papir, ovu ili onu fotografiju. Zločini uopšte nisu važni. Najveći zločin je što postoji Aleksandar Vučić, a poseban je zločin što država Srbija, što građani Srbije glasaju za njega tako masovno. I to mu ne praštaju.
Lakše bi oni oprostili bilo koji zločin osim tog zločina, zločina slobodne, samostalne i stabilne Srbije. I taj zločin neće i ne mogu da mu oproste.
Odjedanput više nije važno, ništa nije važno. Naša policija, naša BIA, naše tužilaštvo zaslužuju iskrene čestitke od svih građana ove zemlje.
Znate, da su imali bar toliko elementarnog poštovanja ne prema nama političarima koji se nalazimo na čelu institucija, kako Ustav, kako zemlja, kako zakon nalaže, već prema ljudima koji rade u MUP, BIA, Tužilaštvu za organizovani kriminal, pa da bar njima kažu – svaka vam čast za ovu veliku borbu, ne sviđaju nam se ovi što vas vode, to nam se ništa ne dopada, mi bi to sve bolje, videli smo kako bi oni to bolje, ali bar da ovim ljudima kažu hvala. Ni to.
Znate li kako se oseća policajac koji je rizikovao bezbednost i sebe i svoje porodice time što se sukobio sa ovim klanom kada čita u novinama ili gleda na televiziji kako u stvari to i nije neka borba, kako to nije ništa tako, kako je policija zapravo politički organ? Onda on pogleda sebe, pogleda svoju decu i kaže – čekaj, ja rizikujem svoj život, svoje zdravlje zbog Srbije, a Srbija mi kaže – pa i nije to Bog zna šta, kome je stalo do tvog života i tvog zdravlja. Nije to dobra poruka. Na svu sreću, svi policajci vrlo dobro znaju da je to neka luksemburška Srbija, čudna Srbija, koja nije ona Srbija koju srećemo svakog dana i za koju radimo i zbog koje živimo. Nije to tako.
Dame i gospodo narodni poslanici, uradili smo, MUP, BIA, Tužilaštvo za organizovani kriminal, uradili su ogroman posao. Kada budu podignute optužnice, kada se počne sa suđenjem, kada tužilac bude slobodan da iznese sve ono do čega smo došli u istrazi, tek ćete onda videti kakve su razmere zla koje je hodalo ovom zemljom, kakve su neshvatljive razmere zla koje je u ovoj zemlji htelo da određuje i ko vlada ovom zemljo, koje se u ovoj zemlji bavilo najstrašnijim oblicima kriminala.
Razumeo bih, dame i gospodo, da možete da napadate bilo kog političara, to je posao politike, ali da možete da osporavate ovu akciju i vrednost onoga što su postigli pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, BIA i Tužilaštvo za organizovani kriminal ne mogu da razumem, nemam opravdanje. Ne može se naći opravdanje za tako nešto.
Naša Srbija je sada bolja i bezbednija, sigurnija je zbog ovoga. Kad kažem – sigurnija, pa jel mislite da postoji razlika u tome da li je neko član ove ili one partije kada je u pitanju osećaj sigurnosti i zaštite tog čoveka? Nijedan policajac, nijedan pripadnik BIA, nijedan pripadnik Tužilaštva za organizovani kriminal ne razmišlja o takvim kategorijama. Mi ne znamo ko su oni sa kojima radimo, ukoliko su prekršili zakon, ne zanima nas, baš nas briga.
Predsednik Aleksandar Vučić je rekao – nema zaštićenih. Setite se da su prva hapšenja bila od nekih funkcionera, članova vladajućih partija. To je nešto, naravno, što nije bio manir za vreme vlasti DOS-a.
Govorili ste i hvala vam za to, statistika kao statistika, ona može da prikaže svašta, znate i sami. Kaže – zbir tačnih podataka koji daju netačnu sliku, i to je vrlo tačno.
Suština, način na koji ja, kao ministar unutrašnjih poslova, merim uspešnost svakog načelnika policijske uprave jeste u tome kako se njegov građanin, koliko se sigurno oseća na ulici. Nema malih i velikih zločina, svaki džeparoš, najobičniji džeparoš zaslužuje da bude kažnjen zato što njegovo džeparenje u nekoj liniji gradskog saobraćaja čini da su stotine ljudi nesigurne, da im dan počne loše, da im se dan loše završi, da se plaše, a ne smeju da se plaše u našem slobodnom gradu.
Evo, pre nekoliko dana smo upravo uhvatili jednu grupu stranih državljanki koje su se bavile džeparenjem po našim tržnim centrima i odmah je grad bezbedniji. Naravno, luksemburški mediji će reći – sram ih bilo, bave se džeparenjima, umesto krupnim slučajevima, znate već kako to ide. Pa, da, ali vratite se vi kući kada imate taj osećaj da vam je neko nešto uzeo, da vam je neko izvukao novčanik, da nečija majka nije sigurna kada ode do tržnog centra ili uđe u autobus.
Nema velikih i malih dilera, kažu hapsite ljude za 10gr marihuane, ma hapsiću ih za 5gr marihuane, zato što će ga to skloniti sa ulice jedno šest meseci. Ako ništa drugo, za tih šest meseci neće imati ko da našoj deci proda tih 10gr marihuane.
Nema velikih i malih. Kvalitet rada PU u svakom gradu merim po tome koliko su se izborili sa tzv. običnim, uličnim kriminalom, koliko je manje džeparoša, koliko manje narko-dilera, koliko je manje sitnih lopova, koliko je manje siledžija, koliko je manje vršnjačkog nasilja. U tome pomislite naivno da će vas podržati celo društvo, ali neće. Nažalost, neće. Neće vas podržati oni kojima nije stalo do stabilne Srbije, kojima nije stalo do Srbije koja je sigurna, koja je stabilna.
Vi znate, to će mi biti velika radost, zaista velika radost, nadam se već do kraja godine, da ćemo samo u Beogradu imati 400 novih policajaca pozornika, kao nekada, u svakom kvartu jedan policajac koji tu počne i završi svoj radni vek, poznaje svako dete, zna svaku školu, zna u kom kafiću se skupljaju oni koji ne treba tu da se skupljaju, kad uđe da znaju s poštovanjem da se sklone jer znaju da je došla država i da je došla policija i to hoću da proširim na čitavu Republiku Srbiju, hoću u svakom gradu da tako funkcionišemo.
Opet, neko bi pomislio da je to dobro za sve građane Srbije i jeste dobro za sve građane Srbije, ali uvek ćete imati luksemburške medije i političare koje oni podržavaju i koji će reći da to naravno ništa ne valja, ali jedino merilo, dame i gospodo, jeste osećaj građanina Srbije koliko je on bezbedan, koliko je bezbedniji na ulici svakog dana. Kada vi i ja kao roditelji budemo mogli da kažemo - dete kasni iz škole, ma sigurno se zaigralo, a ne pomislimo da mu je neko nešto učinio nažao. E, takva država je merilo uspeha svih nas. Hvala.

Poštovani poslaniče, svi u ovoj zemlji su pred zakonom jednaki, a posebno zaslužuju zaštitu ove zemlje i zakona žrtve porodičnog nasilja i tu se zaista u potpunosti slažemo. Zakon je takav kakav jeste. Da li može ponovo da se otvori istraga o nečemu, o tome odlučuje nadležno tužilaštvo i ja se potpuno slažem sa vama da je naravno u skladu sa zakonom potrebno uraditi sve da se ovakve stvari rasvetle. Prilično je nemoralno da o normalnosti priča čovek koji je tukao svog tasta, tukao svoju suprugu i to pred decom. To nije nešto što je sad stvar rekla-kazala, ili nešto što je stvar mog ili vašeg utiska, to je nešto što je rečeno nadležnim organima u formi službene beleške, u formi izjave građana.
Slažem se da možemo videti i ispitati i odgovornost, eventualnu odgovornost, ukoliko je bilo propusta, ja to ne mogu da kažem, u samoj istrazi, ali jeste činjenica da se desilo to što se desilo.
Znate, ne možete sve stvari sankcionisati, ne može sve da ide pod zakon, neke stvari pogotovo u politici moraju da se kažu i da se znaju pa da građani sude o tome.
Znate, taj gospodin o kome govorite Đilas je u pitanju, čovek koji je Aleksandru Vučiću dok mu je taj Aleksandar Vučić pomagao da sačuva i spase Košarkaški savez Srbije govorio kao o sjajnom čoveku, kao velikom državniku, kao o čoveku koji razume sport, koji poznaje, koji pomaže, bez čije podrške naša reprezentacija, ne bi imala velike uspehe. Sećate se kada mu je donosio poklone, a onda odjedanput kad mu više nije potreban taj Aleksandar Vučić, on je diktator, zlikovac.
Znate, bilo je to, ako se ne varam 2012. ili 2013. godine, Aleksandar Vučić je bio prvi potpredsednik Vlade, bio je ministar odbrane, ja sam bio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, i zatekao sam se na jednom sastanku između ostalog razgovaralo, ko će da bude naš predstavnik u Evropskoj banci za obnovu i razvoj.
Došlo vreme da država Srbija, siguran sam da je tu predsednik Skupštine Dačić bi se setio toga. Država Srbija je imala pravo na to jedno mesto i ima pravo da delegira nekoga po svom izboru, ko zadovoljava određene kriterijume, ali najvažnije da ima podršku Vlade Republike Srbije, to je suština i to je mera.
Odmah da vam kažem dobro je mesto. Radi se u Londonu, plata je u desetinama hiljada evra, funti, čega već, u svakom slučaju, više je nego dobra, teško je doći do nje, imate veliki ugled, autoritet, banka, veliki poslovi, u svakoj profesionalnoj karijeri kruna karijere, a materijalna satisfakcija ogromna.
I pomene se više imena između ostalih ime Milice Delević, bivša supruga Dragana Đilasa, odmah da vam kažem ja sam bio protiv. Nisam se pitao, ali kad sam već bio tu, priprema se materijal za sednicu, ja kažem, mislim da to ne treba raditi, mislim da je to politički problematično, a da ne govorim o tome što niko nikad ne bi pomislio za vreme dosovaca da supruga nekog člana SNS na primer, ili u to vreme ne znam SRS dobije podršku državnih organa. Ni slučajno.
Raspravu je presekao predsednik Vučić i rekao je – ona je stručna za taj posao, ja verujem da ona to može dobro da radi, koja je, čija supruga baš me briga, ko za koga glasa baš me briga, stvari u Srbiji su se promenile, od sad će se voditi računa o stručnosti.
I tako je Milica Delević bivša supruga Dragana Đilasa postala predstavnik Republike Srbije u IBRD u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, zarađivala godinama desetina hiljada, stotine hiljada evra i to nikada Dragan Đilas prokomentarisao nije. Nikada. I o tom čoveku Aleksandru Vučiću, je govorio toliko uvreda i toliko laži.
Kažem, ne može sve da se sudi, ne može sve da se presudi, ne može da bude zakon za sve, ali evo ovo što sam vam rekao, govori o razlici između ljudi ili govori o tome ko govori istinu kada priča o tome kako je normalan ili nije normalan.
Evo, Aleksandru Vučiću, ja sam mu često govorio i u šali, a boga mi i kažem u zbilji bolji si čovek od mene. Ja to ne bih uradio.
On je to uradio, a zahvalnost mu je što ga, njen suprug proglašava ludakom i što čini svako zlo koje može da učini i njemu i državi Srbiji, on to i učini.
Da je to neko uradio meni i vama, da mi je tako pomogao u životu, mi smo obični ljudi, nas možete da vidite na ulici, na pijaci, kafani, razgovaramo sa običnim ljudima jer mi smo obični ljudi.
Mi znamo šta znači reč zahvalnost, znate ono kad kaže – nemoj, pomogao mi je čovek, dužan sam mu bar toliko, učinio mi je, zaposlio mi je dete, pomogao mi supruzi kad je trebalo. To se u srpskom narodu pamti kad vam neko učini nešto u životu, a ne traži ništa zauzvrat. Ništa.
A onda vidite Đilasa koji ne da, ne da nije pomislio da kaže – pa čekaj, ovaj čovek je pokazao visoke moralne vrednosti, ovaj čovek je pokazao da iznad politike, ovaj čovek je pokazao da uopšte ne razmišlja da će se nekom svetiti, i lustrirati. Gospodin Bakarec je govorio o tome.
Nema lustracije, kakva lustracija, kakvo pitanje da li je to nečija supruga. Procena je da je stručna i gotovo. Radi svoj posao i ništa više. Za koga si glasala, čiji si funkcioner, ko ti je muž, pa kakve to veze ima?
Ali, kao što vidite, to dobro se neće vratiti. Kažu nekada da je mudri Knjaz Miloš rekao – ne znam što me toliko mrzi onaj čovek, nisam mu nikakva dobra učinio. Aleksandar Vučić sada treba da zna što ga toliko mrzi Dragan Đilas, mnogo mu je dobro učinio. Hvala.

Hvala, poštovana predsedavajuća.
Kao što smo rekli, svi amandmani koje je Narodna skupština podnela su prihvaćeni od strane Vlade Republike Srbije. Koristim priliku još jednom da se zahvalim svim narodnim poslanicima na doprinosu da i ovaj zakon bude bolji i korisniji.
Iskoristiću ovu priliku da se nadovežem i na izlaganje vas, poštovani poslaniče, ali tako i na izlaganje poštovanog predsednika poslaničke grupe SPS. Znate, ja sam bio ovde u istoj ovoj klupi, u istom ovom parlamentu, mnogi od vas su bili tada članovi tog saziva kada smo donosili Zakon o radu. Podsetiću vas kakvu je to histeriju izazvalo, kakve smo sukobe imali, kakve smo napade imali, kakve smo laži slušali o sebi i o zakonu koji smo donosili, a to je zakon koji je bio prvi reformski zakon, zakon koji je na kraju doveo do ovoga da Srbija ima bolju, efikasniju, uspešniju privredu i veću zaposlenost.
Kada smo donosili Zakon o radu nezaposlenost je bila preko 24%, novca u državnoj kasi je bilo za do dva meseca plata i penzija, isplaćivali smo 70% penzija iz državnog budžeta, dotirajući penzije. Tako je izgledala Srbija koju smo nasledili od DOS-ovaca, od tih što bi da nas lustriraju. Tako je izgledala Srbija.
Danas Srbija ima nezaposlenost ispod evropskog proseka. Danas se penzije iz državnog budžeta isplaćuju oko 40%, ostalo iz realnih izvora. Danas je prosečna zarada, danas je minimalac, danas je sve neuporedivo više u apsolutnim iznosima zato što smo obezbedili visoku zaposlenost, zato što je država napravila ambijent da ljudi iz celog sveta dolaze i ulažu baš u Srbiju. Što? Jel mislite da ne mogu da ulažu u Rumuniju? Šta fali tržištu od 18 miliona ljudi, koja je usput članica EU? Što ulažu u Srbiju?
Zato što smo obezbedili takav ambijent, zato što smo obezbedili političku stabilnost koja je preduslov ekonomske stabilnosti. Zato politika predsednika Vučića pokazuje rezultate, daje rezultate. I to je vidljivo.
Moram da se osvrnem na lustraciju o kojoj ste govorili. Izvinite, a šta je tu nepoznato? Šestog oktobra je počela lustracija, 6. oktobra svi politički neistomišljenici su bili izbačeni iz svih državnih institucija. Nisu se zamarali zakonskim formama, nisu se zamarali papirima, pismima, disciplinskim komisijama, izbacivali su fizički ljude na ulicu. Sećate se da su upadali od Carine, preko Narodne banke pa do Fudbalskog saveza. Ni jedna institucija u ovoj zemlji nije bila pošteđena njihove lustracije. Sve su to već radili. Sve smo mi to već doživeli.
Koliko političkih neistomišljenika su zadržali u državnim organima? Ni jednog. Nisu oni kao predsednik Vučić omogućili da supruga opozicionog lidera postane važan državni funkcioner i predstavnik u međunarodnim institucijama. To nije mogao niko ni da pomisli, ni da zamisli. Ko je to od naših članova porodice mogao da radi u državnim institucijama, u javnim preduzećima?
Kada sam ušao u ovaj parlament 2012. godine, to je bio prvi sekund u mom životu da sam bio na budžetu Republike Srbije. Nikada, nikada za dvadeset i nešto godina staža koliko sam tada imao, nisam radio ni u jednoj javnoj instituciji ili državi Srbiji. Posle 5. oktobra da zaposlenim u javnom preduzeću ili organu državne uprave kao zvanični neistomišljenik DOS, nezamislivo ili bilo koji član moje porodice, nezamislivo. Bilo je dovoljno da pomisle da ti je prijatelj, ne član, prijatelj, nezamislivo da zaposli bilo gde odlučuje država i bilo gde gde je budžet. Mi smo tu lustraciju već preživeli. Mi so to već videli.
Zabranjivali su nam i da radimo i da se pojavljujemo i da se bavimo politikom, činili su sve da zabrane svako drugačije mišljenje. Mi smo to već videli, mi smo to već preživeli. Sada bi možda bili još brutalniji ukoliko je moguće biti brutalniji od onih koji su zapalili ovu Skupštinu, prebijali novinare, linčovali ljude po ulicama. Ne znam da li se može biti još brutalniji, ali ako može, oni bi to i bili. Mi smo to već videli, sve smo to preživeli.
Znate, ta lustracija se, kao što se dobro sećate, nije odnosila samo na nas koji smo bili politički istaknuti, već i na svakog glasača, kao što bi se sutra odnosila na svakog glasača SNS i naše koalicije, na svakog, bez izuzetka.
Slušali ste Jeremića i Đilasa, koji kažu – svi vi koji na mrežama dajete komentare, čistićete sutra klozete, ja vam to garantujem. Dakle, ne samo da bi spremili lustraciju za političke protivnike kojima znaju imena i prezimena, već i za one čija bi imena sutra saznali samo da su glasali za SNS. Nije to lustracija političkih neistomišljenika. To je lustracija čitavog naroda, svih koji nisu pod njima. Samo ne dajte mi da ovo bude moj stav i moj utisak, samo čitajte šta govore u javnim nastupima, čitajte šta pišu na mrežama, na svojim profilima, samo pogledajte koliko puta su zapretili svakom ko im je dao kritičku opasku da će nestati, bez obzira da li je u pitanju novinar, političar, običan čovek koji ima svoj stav.
Kada bi imali još jednu priliku da završe to što su započeli, uradili bi jednu jedinu stvar koji nisu stigli da urade. Zakonom bi zabranili politički angažman svima koji nisu deo njihovih partija. I samo to još nisu stigli da urade. Koliko puta smo ih čuli da kažu – ne zna narod za šta glasa, ne zna narod o čemu razmišlja. Koliko puta ste ih slušali kako govore, kako je narod zaveden medijima. Građani Srbije su inteligentni ljudi, odrasli ljudi, ljudi koji znaju šta je politika, koji imaju političko iskustvo, koji imaju političku kulturu, njih ne možete prevariti, ne možete ih zavesti.
Kada bi imali priliku da završe lustraciju koju su započeli i koji su 12 godina sprovodili nad svim neistomišljenicima samo bi dodali još to – zabranjuje se političko angažovanje, kandidovanje na izborima, učešće u bilo kakvoj formi izbora svima koji ne pripadaju partijama DOS-a. I to je sve. Nemamo se šta čuditi, sve smo to preživeli. Građani Srbije ne verujem da će dozvoliti sebi da to još jednom prežive.

Poštovani poslaniče, ja stvarno delim vašu zabrinutost.
Vi se sećate, prošli put kada je nasilje eskaliralo u Novom Pazaru, država je reagovala, razgovarali smo sa svim političkim akterima u Novom Pazaru. Ako se ne varam, 54 dana je žandarmerija iz Kraljeva bila upućena u Novi Pazar, vršili smo kontrolu saobraćaja, kontrolu objekata, rada lokala, uhapsili smo značajan broj lica po različitim poternicama, oduzeli značajnu količinu naoružanja, pronašli nešto narkotika, oduzeli više automobila. Ono na šta sam beskrajno ponosan je to što nije bilo ni jedne jedine primedbe građana Novog Pazara. Niko nije rekao da je bilo ko prekoračio svoje ovlašćenje ili da se vršilo nasilje ili da se nije poštovala vera i običaji. Niko. Stvarno sam izuzetno ponosan zbog toga.
Bilo je nekih političara koji su pokušali to da zloupotrebe, ali građani to jednostavno nisu prihvatili i to je ono što se računa.
Sva krivična dela o kojima vi govorite u Novom Pazaru su policijski rasvetljena. Svi počinioci su uhvaćeni, ni jedan nije u bekstvu. Naravno, to meni nije ni najmanja uteha, jer to mora da prestane. Atmosfera nasilja koja vlada u Novom Pazaru je ono što mene brine.
U svakom gradu imate nasilnike, imate bande, to se hapsi, to se procesuira, ali u Novom Pazaru, ne znam da li delite moj osećaj, vlada atmosfera da je nasilje prihvatljivo, da je to način rešavanja problema. Nažalost, uglavnom su to mladi ljudi. Neki od njih čak i nisu kriminalci.
Ovi juče, nema tu nekih velikih dosijea iza njih, bodu se noževima, a ja stvarno ne znam ni zbog čega. Oni pre toga su bili ozbiljni kriminalci i oni su pohapšeni, naravno, kao što će i ova deca koja su pohapšena biti procesuirana.
Nije rešenje da ponovo vratim žandarmeriju. Može da bude i jeste jedno od rešenja o kojima razmišljamo, ovih dana ćemo imati sastanak na nivou direkcije policije, da damo konkretan predlog šta ćemo da radimo, ali nije rešenje da se dovlače snage u Novi Pazar odnekud. Građani Novog Pazara treba da žive kao i bilo ko drugi, zašto bi stalno živeli u atmosferi da kada vide žandarmeriju sa dugim cevima na ulici da kažu - dobro je. Nije dobro. Ja se nisam osećao dobro zbog toga što sam slao žandarmeriju u Novi Pazar. Osećao sam se dobro kada je žandarmerija otišla a bilo je sve mirno, e tad sam se osećao dobro.
Policijska uprava u Novom Pazaru mora da bude u stanju da samostalno kontroliše red i mir i uspostavi red i mir u Novom Pazaru. Nažalost, delim sa vama taj osećaj da nije u stanju i u narednim danima ćemo morati da izađemo sa konkretnim predlozima, ako su tu u pitanju kadrovska rešenja - i kadrovskim rešenjima, ali svakako nešto mora da se menja u Novom Pazaru. Ovo je apsolutno neprihvatljivo.
Nije ovo nikakvo pitanje vere i nacije, zaista bih bio uvređen da neko pomisli da je ovo pitanje vere i nacije. Ovo nema nikakve veze sa tim. To su kriminalci koji maltretiraju ljude. To je više od svega, sa kriminalcima ćemo se mi lakše izboriti nego sa ovim, sa atmosferom da je nasilje prihvatljivo, da to može.
Znate, kad imate organizovanu kriminalnu grupu, vi radite, na kraju je razbijete, idete dalje, ali ovo je atmosfera o kojoj govorim. Naravno da se u Novom Pazaru prelamaju brojni interesi, svašta se dešava tu.
Mislim da sadašnja, ovo delim sa vama, gospodo narodni poslanici, delim sa vama taj osećaj, policijska uprava u Novom Pazaru nema kapacitete da vlada, da uspostavi javni red i mir. U narednim danima, kada se budem sastao sa direktorom policije i nadležnim ljudima u policiji, moraćemo izaći sa konkretnim predlozima, da vidimo šta raditi.
Mi za Novi Pazar imamo veliki planove. Ideja je da se radi novi prostor, baš za šalter, jer je ona baraka stvarno neprihvatljiva, ljudi stoje napolju i po kiši i po suncu i to ne može da se toleriše. Hoćemo to da napravimo. Dosta smo uložili u vozila, u opremu policajaca. Zaista mi je stalo, iskreno mi je stalo. Ali, sa ovom atmosferom to neće ići. Znate, ja želim da svako može da se prošeta prelepim šetalištem u Novom Pazaru, da se družiš sa ljudima, da se upoznaješ, da nam deca rastu, da upoznamo jedni druge. Ovako neće ići.
Zaista u narednim danima ovo shvatite kao javno preuzimanje obaveze. Sada imam priliku da to kažem, inače je sve već dogovoreno. Imaćemo sastanak na tu temu sa rukovodstvom policije, da vidimo šta nam je činiti, jer ovo nije prihvatljivo. Samo je pitanje šta još može da se desi. Šta ako neko donese bombu sledeći put, neće upotrebiti nož nego bombu?
Naravno, kažem to i naravno za to ću moliti podršku i tražiću podršku svih političkih aktera u Novom Pazaru, da svi daju apsolutnu podršku, bez sumnje, bez sumnjičenja državi Srbiji, jer to je država svih građana i ovo jednostavno mora da se reši.
Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. Hvala vam.