Kako, kako, kako ženi odgovoriti sa – da ili ne? Pa to je nemoguće. Pa tražite previše od mene. Da ili ne? Zar sve to što se oseća ovde u vazduhu svesti na – da ili ne. Nemoguće. Nemoguće.

Ako smo se pitali gde je gospodin proveo mesec dana u Americi, sada znate. Išao je u instruktažu da mu kažu šta da kaže, koga da pita, koga da napada, što kažu u mom selu – CIA snajka, CIA …
Ali, to je sasvim u redu, onaj pašnjak ispred američke ambasade je magičan. Znam da volite da idete tamo.
Da krenem redom sa svim tim insinuacijama, podmetanjima, nije to ni strašno. Jeste problem da unižavate svoju zemlju i da je dovodite u poziciju da ona kao sada treba nekom nešto da se pravda. Dakle, vi bacite jednu potpuno laž, a ja ću vam sada objasniti po tačkama gde ste sve lagali i kako je to nemoguće što ste rekli, ali nije važno, važno je da sada ovo može da se zavrti po raznim portalima, a onda će ti portali da budu preneti u regionu. Neće se govoriti kako i odakle su došle informacije, već će samo biti preneto kao gotova činjenica. Onda će se vratiti ponovo kod nas, tako što ćemo mi prenositi od portala koji su došli iz okruženja, opet potpuno bez ikakve svesti odakle je i šta došlo, da li ima bilo kakvog utemeljenja. To se inače zove, osim kao deo hibridnog rata, to se zove ping-pong. Prebacite lopticu pa vam vrate lopticu i onda se tako ne samo zamajava javnost, nego se na taj način vodi hibridni rat protiv sopstvene zemlje. Vidim da su vas učili da to radite, ali moraju još bolje da vas uče i siguran sam da će biti još putovanja u Ameriku gde ćete raditi na tim stvarima.
Dakle, pođimo redom. Niko u ovoj zemlji nije ni mogao, ni hteo da prebacuje bilo koga, kako ste rekli iz Italije, Slovenije, Hrvatske, BiH pa u Srbiju. Pola EU je neko prošao i sada je Srbija negde prebacila. Čekajte, ajde vi to razjasnite malo sa Italijom, Slovenijom, Hrvatskom, BiH, pa dođite do Srbije. Kako nađoste Srbiju odmah. Kako niste rekli organizovana kriminalna grupa koju čine pripadnici, državljani EU iz Italije, Slovenije, Hrvatske su radili za Ruse. Ne, nego odjednom stigao u Srbiju. Uopšte ne znam ko je taj čovek, ali taj čovek nije mogao da stigne tek tako u Srbiju. Mora da prođe pola EU. Dakle, blago rečeno apsolutna neistina.
Druga neistina.
(Miroslav Aleksić: Jel poznajete Srđana Lolića?)
Poznajem Srđana Lolića, finansijera Dveri, vaših koalicionih partnera. Dakle, finansijer Dveri i to godinama finansijer Dveri.
(Predsedavajuća: Izvinite gospodine Vulin.
Molim vas, ne dobacujte gospodinu Vulinu dok vam odgovara na pitanja koja je gospodin Aleksić postavio. Iz istih razloga sam molila da se i ministri pridržavaju ovih pravila.
Ja se izvinjavam gospodine Vulin, ali dozvolite potpredsedniku Vlade da vam odgovori na sve ono što je gospodin Aleksić izneo.)
Dakle, finansijer Dveri, da poznajem ga. Gospodin Lolić, pojma nemam ni gde je, šta je, šta radi, verujte mi ne znam. Dveri nisu u parlamentu, pretpostavljam da se bavi nekom drugom političkom opcijom, šta radi zaista to ne mogu da znam.
Rekli ste da smo tog nekog čoveka za koga stvarno ne znam ko je, prebacili u Rusiju avionom „Er pinka“. Da su vas malo bolje poučili ili da nisu hteli da ispadnete smešni, možda su i to hteli, čudne su te obaveštajne službe, oni bi vam rekli nešto drugo. Smislili bi bilo šta drugo. Zato što privatni letovi su zabranjeni još od početka sukoba u Ukrajini. Apsolutno je nemoguće da poletite malim avionom iz Srbije i završite u Moskvi. Apsolutno nemoguće. Ne može predsednik države to da uradi. Niko na svetu ne može. To ne može ni šef CIA da uradi. Morali biste da preletite malim avionom čitav NATO pakt i da oni ne znaju ko je u avionu i da vas puste. Usput je zabranjeno. Ne može da se leti malim avionom za Moskvu. Gotovo. Završeno. Dakle, potpuna i apsolutna neistina. Ne znam što vam to nisu objasnili. Dakle, sada sam vam objasnio zašto to što ste rekli je apsolutno nemoguće. Gospodin Patrušev, vi stvarno mislite da se on bavi takvim stvarima ili ja sa njim? Stvarno to dižete na taj nivo? Stvarno mislite da je to moguće? Ali da zanemarimo to, ne znate te ljude, niste još dogurali dalje od ambasadora Hila. Visoko je to za vas. Kada dođe vreme, daće Bog jednog dana će možda Srbija glasati za vas, pa ćete se viđati sa parnjacima te visine, ali do sada niste, pa ne znate da to tako ne funkcioniše.
Inače, što se tiče i „Er pinka“ za koji ste rekli da su im oduzeli dozvolu i tome slično, na moju veliku žalost, moj venčani kum Željko Mitrović je mnogo bliže Amerikancima nego vi i jedino ako ste ljubomorni na njega što on može da dođe i više od ambasadora Hila nego vi. On i ja se tu apsolutno ne slažemo i ako mislite da bi imi on pomogao da švercujem nekog u Rusiju, stvarno ste onako baš, baš. Mnogo ste dobar čovek da se to graniči sa divnošću. Tako da evo, sada sam vam dokazao redom.
Što se tiče "brabusa", odmah da vam kažem, ne znam, vrlo je moguće da to imamo u oduzetim vozilima. Gospodine, nikada niko ni jedan dinar ne bi dao za takvo vozilo. Postoji budžet, evo ovde vam je, tačno se zna šta može da se kupi. E sad, ono što ja ne znam, ta vozila se oduzimaju kriminalcima, ali kojim kriminalcima? Možda je to neko ko je vama blizak pa ste ljuti? Možda bi da mu vratimo to vozilo? Sve je moguće. Ali, to će sud da radi, odlučiće oni na tu temu, gospodo. Ali, kažem vam, takvo vozilo nije kupio niko i to vozilo državni budžet košta nula, nismo ga kupili. Više bi nas koštalo da kupimo Tipa, jer bi morali da ga platimo, a ovo se oduzima. Jel znate ko oduzima takva vozila, nažalost, žao mi je što vas u službi nisu podučili - sud, ne policija, ne BIA, ne vojska, sud. Kome? Kriminalcima. Jel vam žao? Hoćete da mu vratimo? Ne znam ko je, ali saznaću kome je oduzeto, pa da vidim da vratimo čoveku, možda je to razlog vaše intervencije danas.
Žao mi je, dame i gospodo, opet nismo pričali o budžetu. Opet nismo došli do Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Opet nismo pričali ni o čemu što je bar istinito. U redu, navikli smo. Znate kako, kada razgovarate sa ljudima koji nemaju nikakva uverenja, uvek vam na kraju ostanu samo lične uvrede, dosetke, ja sam duhovit, ti nisi, ja sam lep, ti nisi, rekli su mi ovo, javila mi CIA. Evo, sad smo detaljno raspravili i mislim da smo ovu glupost razbili u paramparčad i odgovorili na apsolutno sve.
Žao mi je, dame i gospodo, žao mi je, drugarice i drugovi, žao mi je, građani Srbije, što nećete ni danas čuti ništa osim ličnih uvreda, ali dobro, ako volite da pravite cirkus od svega, biće cirkus. Žao mi je.

Vidite, nema ništa lepše od žene.
Znao sam da je ovima smešno, ovima što stavljaju LGBT zastave, znam. Ali, evo, da podelim sa vama tu emociju. Nema ništa lepše od žene. Znate onaj osećaj kad prođete, pa ostane trag njenog parfema. Znate onaj poljubac u kraj usana. Znate onaj pogled preko trepavica. Nema ništa lepše od žene. Ako sam nešto naučio u životu, naučio sam da se sa ženama ne svađa. Nemojte se svađati sa ženom. Cenite njenu lepotu, cenite njenu dobrotu. Nemojte se svađati sa ženom. Jednostavno je volite. Volite je i to je dovoljno.
Dakle, uopšte neću da protivrečim mojoj uvaženoj prethodnici. Ja toliko poštujem i toliko volim žene da ću preći i preko njenog tona i uvreda i svega. Uostalom, pa ko to nije doživeo od žene? Morate ih voleti.
Ali, samo radi istine ću reći jednu stvar. Postoji jedna uprava koja se zove Uprava za oduzetu imovinu. Uprava za oduzetu imovinu se nalazi u okviru Ministarstva pravde. U okviru Ministarstva pravde, sudovi donose odluku šta se radi sa imovinom koja je oduzeta pod sumnjom da je bila predmet izvršenja krivičnog dela. Neka vozila, kuće, pokretna i nepokretna imovina se čuvaju, ako mogu da se čuvaju, a neka se dodeljuju budžetskim korisnicima ili onima koje odredi Vlada Republike Srbije sa potpisom Ministarstva pravde.
Dakle, kad biste sve oduzete automobile stavili na jedan parking i ostavili ih da rđaju jedno 12 godina, koliko traje prosečan sudski postupak, od njih ne bi bilo ništa, ni država korist, ni eventualni vlasnici korist i to je jednostavno tako. Zato ministarstvo donosi odluku da na predlog Vlade i na kraju na odluku Vlade, naravno, to se prvo pošalje Vladi, odredi ko šta može da koristi ili ne koristi. To je tako.
Dakle, pitanje je sledeće. Pitanje je da li se imovina koristi u skladu sa zakonom ili ne koristi? Kao što vidite, koristi se, koristi se na odgovarajući način. Možete naći milion sportskih društava, Crvenog krsta, raznih udruženja građana koji dobijaju vozila na identičan način.
Daću vam primer, recimo, kada je Šarićima oduzeta vila na Tatarskom brdu iznad Novog Sada, ona je pretvorena u vrtić. To je trajno oduzeta imovina i zauvek će biti vrtić. Kada bi neki sud preinačio presudu, dao nešto drugo, država bi morala čak da plati kompenzaciju za to što je to korišćeno itd.
Dakle, to su normalne, to su prirodne stvari. Uostalom, i ovo je sasvim u redu, ovo je parlament, borba je dozvoljena. Nekada imate, nekada nemate argumente, ali smo hoću da kažem - nikada se ne svađajte sa ženom, samo ih volite, ništa više. Hvala vam.

Naravno, a kako drugačije.
Ja ću se senzibilisati dodatno. Hvala vam na tome, ali samo da ne dopustimo ni mogućnost bilo kakve zloupotrebe ovoga što sam rekao. Obožavam žene, bez obzira na njihove godine, godine su samo broj, to nam je svima jasno, izgled je potpuno nebitan, to se potpuno slažem sa vama. Ja sam govorio o duhovnoj lepoti žene, ja sam govorio o lepoti, ja sam govorio o dobroti. Zaista mi je žao što niste dovoljno senzibilisani da to razumete i da to prihvatite.
Još jednom, ako se bilo koja dama na bilo koji način našla uvređena zbog toga što sam iskazao svoje obožavanje prema ženskom polu, ja se izvinjavam, ali ja ih i dalje volim, šta ću? Hvala.

Samo par pojašnjenja, jer zaista je besmisleno raspravljati o tome šta je bilo pre 30 godina, ali na nivou principa.
Ako treba da objašnjavamo inflaciju ili ako treba hiperinflaciju ili ako treba da objašnjavamo zašto smo imali redove za benzin, pa možda bi se neko setio da smo imali sankcije UN, da je svaka litra benzina koja je bila potrošena u recimo sanitetskom vozilu bila krivično delo i da je svaki lek koji smo odnekud nabavili bilo krivično delo. Ako ćemo da se vratimo u to vreme, možda nije loše čisto da se podsetimo i ko je tada tražio da nam se dodatno uvode sankcije, ko je tada navijao za to.
Ja mogu da razumem i politička borba je sasvim opravdana stvar, koristi se svaki argument, mislite da izgledate bolje pred svojim biračkim telom, to je potpuno legitimno i nema ljutnje. Ovo je svađanje sa zdravim razumom i ovo je stalno opravdavanje naših neprijatelja i naših protivnika. Nije kriv onaj ko nas je bombardovao i onaj ko nam je uveo sankcije, već smo krivi mi za to što su nam uveli sankcije i zato što su nas bombardovali.
Inače, Aleksandar Vučić je bio odličan ministar informisanja. Niti se toga stidim, naprotiv. Ovo me podseća i ne slučajno, Džejms Rubin, ako se sećate Džejmsa Rubina, Džejms Rubin je muž one Kristijane Amanpur. On je sada ispred „Stejt departmenta“ nekakav cenzor za naš prostor. On kontroliše novac koji se daje nevladinim organizacijama u oblasti medija za borbu protiv malignih uticaja. Tako nešto objašnjavaju čoveka. Sada kaže Džejms – ako ne budete slušali, podsetićemo mi, kaže, podsetićemo mi na vašu ulogu za vreme bombardovanja. To govori predsedniku Vučiću. Odlično, podsetite. Bio je ministar informisanja, branio svoju zemlju, sjajno, obavezno podsetite. Šta da podsetimo na njih i sve ono što su oni nama radili? Samo hoću da ne dozvolim da se svađamo sa zdravim razumom.
Još jedna važna stvar. Ovde je rečeno da nisu isplaćene ratne dnevnice. Ratne dnevnice su isplaćene apsolutno svima. Šta se desilo? Desilo se to da bi se kupila pobeda na izborima u Topličkom okrugu, onda su rezervistima u tom okrugu isplaćene duple ratne dnevnice i samo njima. Zbog toga ste imali tužbe od više milijardi. Onda su krenule masovne tužbe koje nisu bile odbranjive. Ne možete da objasnite da ste u Toplici isplatili ratne dnevnice dva puta, a da u Rasinskom okrugu niste i onda su krenule tužbe i onda smo plaćali, bogami, do 2017, 2018. godine sudske penale zbog toga što je urađeno. Ne treba ni da vam kažem da je to urađeno u vreme vlasti DS. Dakle, to je samo istine radi, a ovo zaista ostalo, radujem se nastavku razgovora o aktuelnom dnevnom redu.

Znate, ja ne razumem odakle ovakav opozicioni gnev na govori ministra Milićevića. LJudi bili ste u koaliciji četiri godine, potpisali ste istorijski sporazum o pomirenju. Ja sam mislio da vi držite do toga što kažete i potpišete. Ajde, razišli ste se posle politički, da li je moguće da vas ne obavezuje vaš potpis. Vi ste se istorijski pomirili, pa saslušajte svoje koalicione partnere. Saslušajte lepo. Nemojte da zaboravljate šta ste potpisivali i sa kim ste potpisivali. Tada su vam bili dobri, jel? Kada su vas držali na vlasti tada su vam bili dobri. Kada ste zajedno srušili Aleksandra Vučića na mestu gradonačelnika Beograda tada su vam bili odlični. Kada ste izručivali Slobodana Miloševića to je bilo super, a sada vam nešto ne valjaju. Pa saslušajte ih. Nemojte tako da se ponašate. Držite do onoga što ste potpisali.
Znate kako, osnivači Demokratske stranke za one koji su zaboravili, bez obzira šta mislio o Demokratskoj stranci, a mislim sve najgore, su bili Koštunica, Đinđić, profesor Mićunović, profesor Stojanović, Gojko Đogo legendarni, Pekić, Čavoški, Milovan Danojlić. Kada ste dolazili u Skupštinu da sučelite argumente sa takvim ljudima, vi ste morali da se spremite za to. Morali ste da učite, morali ste da se trudite da predvidite šta će oni da kažu ili pomisle, a onda ste došli do toga da slušate ovakve besmislice koje su vrhunac opozicije. I najbolje i najsnažnije što opozicija može da vam pokaže i onda slušate franetične aplauze zaposlenih u Multikomu.
Znate, profesor Mićunović nije morao da zaposli svoje potpredsednike u svojoj firmi, da mu aplaudiraju, a kao što vidite Đilas to mora da radi. Slobodno me demantujte vi koji niste zaposleni u Multikomu, verujem da vas ima, ali, gro vas jednostavno jeste tu.
O rebalansu nismo čuli ni jedne jedine reči, ništa. Finansijska podrška porodicama sa decom, koga to zanima, koga to zanima? Zanimljivo je da gospodin Đilas nije merio cene kravata Aleksandra Vučića kada je bio predsednik Košarkaškog saveza Srbije, pa je Vučiću dodeljivao plakete, diplome, zahvaljivao mu se na onolikoj pomoći, kako je spasao srpsku košarku. Tada je bio odličan. Tada mu nije bilo bitno šta oblači ili kako oblači.
I kada je vrhunac političke kritike koje patike nosite, jel stvarno treba da dođemo do toga da sada počnemo da računamo koliko košta odelo Dragana Đilasa, 619 miliona evra zarađenih u vreme kada je bio na vlasti. Baš me briga koju kravatu nosi, 619 miliona evra. U to vreme vlast apsolutna vlast, vlast nad svim i svakim, život i smrt, gospodar Beograda, gospodar Srbije.
Verica Barać, da vas podsetim šta je rekla Verica Barać o gospodinu Đilasu? Jel treba da vas podsetim šta je Savet za borbu protiv korupcije govorio o gospodinu Đilasu? Da li treba da podsetimo koga je pokojna Verica Barać okrivila kao nosioca korupcije, kao nosioca medijske kontrole u Srbiji, kao nosioca svih zloupotreba? I sada slušamo Đilasa koji nam objašnjava kako se on bori protiv korupcije i kako bi on dao plate prosvetnim radnicima, veće penzije itd. a, imao je samo 12 godina prilike da to i uradi. I nije uradio nijedan jedini put. Šta god mislili o osnivačima Demokratske stranke, za njih ste morali da se pripremite. Ovde ne morate ništa.
Znate, moram priznati, bez obzira što je gospodin Đilas na slobodi usled ne nedostatka dokaza, dokaza ima, već zato što su neka krivična dela zastarela, a to je već ozbiljna mana našeg pravosudnog sistema, o kojoj bi se dalo razgovarati, za koje i verovatno i neko treba da odgovara. Dakle, sve to da zanemarimo sada na jednu stranu. Ja za gospodina Đilasa uvek imam simpatiju. On je uništio Demokratsku stranku i uništava opoziciju svaki dan. Njegova uloga je nemerljiva. Zato vas molim budite blagi prema njemu. On je Srbiji pomogao najviše što je mogao. Hvala vam.

Ovde se politika svodi na nivo ličnih uvreda. Nema ideologije, nema ideja, nema predloga, nema stava. Imate lične uvrede, imate histeriju čoveka koji je vlasnik opozicije, ili bar misli da je vlasnik opozicije, mada, kada bi znao šta sve govore njegove opozicione kolege, čak i one koje plaća, verovatno bi promenio menadžment oko sebe i potražio neke druge koji će malo lepše da govore o njemu, bar tajno.
Znate, ovde smo imali tiradu i salvu frustracija prema Aleksandru Vučiću, prema nama, koje smatraju najbližim saradnicima predsednika Vučića, ali ni jednu realnu i ozbiljnu kritiku Predloga rebalansa budžeta, ni jednu jedinu.
Nešto ličnih uvreda, na koje je lako odgovoriti, jer, znate, kad vas Dragan Đilas kritikuje za fakultet, to je stvarno strašno, kada čovek koji je toliko godina studirao, sa takvim prosekom, to je stvarno strašno.
Što se moje diplome tiče, u vreme baš vlasti Demokratske stranke, izvršena je apsolutna provera Kragujevačkog univerziteta. Ne biste me uhapsili da ste mogli? Uhapsili biste me da sam imao i jedan pogrešan zarez. A držali ste me u zatvoru, za razliku od svih vas velikih opozicionara, kad sam se borio protiv izručenja pukovnika Šljivančanina. Mi smo za svoja uverenja išli u zatvor, a vi ćete ići. Ili ste išli, neki od vas, samo za pare i ni za šta drugo. Mi smo za svoja uverenja bili spremni da se borimo sa vašom policijom, da robijamo, da nas tuku, a vi niste spremni za vaša uverenja da uradite bilo šta. Možda i zato što nemate uverenja, možda i zato što su vaša uverenja onih 619 miliona i ništa više.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemojte biti mnogo oštri prema Draganu Đilasu, znate li koliko nam je puta pomogao? Znate li koliko puta nije izašao na izbore kad je trebalo da izađe? Znate li koliko puta je izašao sa svojim likom kada su ga molile opozicione kolege da ne stavi svoj lik? Znate li koliko puta nam je pomogao samom svojom pojavom, svojim odelom i kravatom? Znate li koliko puta nam je pomogao da ljudi razumeju za koga ne treba da glasaju, bez da mi bilo šta objašnjavamo? Hvala.

Hvala vam lepo.
Znate kako, 1998. godine ja sam napustio aktivno bavljenje politikom i tada je moralo da se nalazi načina da se radi, ja nisam imao nikakvu mogućnost da moja kompanija odjedanput postane povlašćena i da budem gospodar marketinškog programa RTS-a, recimo i da zaradim više stotina miliona. Moralo je da se radi, a to znači da je moralo da se zarađuje svaki dan za svoj hleb, a u Kragujevcu je samo da znate, bila mogućnost da stepenujete ispite sa novosadskog pravnog, a moj prosek je 9,90 na novosadskom pravnom. Pitajte, Marijanu Pajvančić, koja mi je dala deset iz Ustavnog prava.
Dakle, ja sam svoju diplomu stepenovao, položio još nekoliko ispita koji su bili različiti, meni je to bilo dovoljno da mogu da živim i radim, odakle da živim od svog rad i svog znanja. Skromno, koliko sam mogao, možda sam mogao i više da sam bio vredniji, nisam, ali vam ponavljam. Novosadski pravni, 9,90. Nisam siguran da baš mnogi mogu da se pohvale takvim rezultatima.
E, sad ima tu još jedna bitna stvar. Bitna je stvar da sam ja otišao 1998. godine kada smo bili na apsolutnoj vlasti zbog svojih političkih uverenja, a vratio sam se u politiku posle 5. oktobra kada sam video kakav je ološ došao na vlast, zato što smatram da niko nema pravo da dopusti da ova Skupština gori još jednom, zato ću se boriti i dati sve od sebe da se tako nešto nikada više ne ponovi. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, predsedavajući, znate kako, kada čujete nekog da se dere, da viče, da galami, da gestikulira to je uvek čovek koji nije ubeđen u ono što govori i uvek mu je potrebna podrška sebe samog, uvek je potrebno da glasom potvrdi ono što nema, ni ugled, ni autoritet, ni poverenje građana, ni iskustvo, ni biografiju, ništa.
Znate, vrlo je zanimljivo da slušate priče od nekoga koje menjao politička opredeljenja, ko je išao od kralja do Đilasa. Zanimljivo je da slušate i čujete samo buku i ne čujete apsolutno ništa drugo.
Ja već dvanaest godina slušam kako ćemo mi priznati Kosovo. Dvanaest godina slušam kako smo juče priznali Kosovo. Dvanaest godina slušam kako je to već završeno, priznato, pa šta priznajemo dvanaest godina? Kako se to nije završilo već jednom? Dvanaest godina slušam - kako evo sada će da prizna ili je juče priznao, naravno to se nikada ne desi, a onda dođu neki izbori i onda Srbi sa Kosova listom glasaju za predsednika Vučića i glasaju za listu koju on vodi, ne za ove koji ih spasavaju, ne za ove koji su veliki patrioti, ne za ove koji su veliki patrioti, a maštaju o tome samo da dođu na pašnjak ispred Američke ambasade. To im je sva želja.
Znate, neki od govornika ovde prepoznaćete ih po tome što urlaju kada govore i misle da su nekom jako bitni su nedavno pokušali da odu u Priboj, nešto su se tamo skupljali oko litijuma, nešto su smišljali da tamo nešto urade i tamo je finansijer tog urlatora, izvesni Nićifor Aničić, ako ste čuli za njega, izrazio veliko nezadovoljstvo njegovim ponašanjem, em što je doveo 20, samo 20 ljudi, em što je došao na protest u bermudama.
Dakle, ove u bermudama slobodno zaboravite i radujem se danu kada ću čuti nešto o temi i tački dnevnog reda, kada ću čuti nešto o rebalansu, ali od ovih u bermudama pa to ne možete ni da očekujete. Hvala vam.

Evo, treći dan pažljivo slušam. Svašta sam čuo, samo još nisam čuo ništa o budžetu, ništa o rebalansu, nijednu ideju. To nismo mogli da čujemo. Evo, čujemo kako dobacuju.
Meni je drago da ja vama izazivam toliko emocija. Lepo je to, znate. Najgore je kad je čovek ravnodušan, kad prođu kraj vas, ni ne znaju ko ste. A vi znate, ja sam vam zaista zahvalan na tome. Lepo je znati, posebno što imate tako te istančane emocije. To iskazujete na tako jedan pristojan način. Lepo je znati.
Šta želim da kažem? Prvo, gospodo, oružje, posebno sofisticirana tehnika se ne nabavlja na javnim skupovima. Ne možete da čujete ni od jednog Saveta bezbednosti. Ja sam nedavno bio sa sekretarom Šojguom, pre njega sekretarom Petruševim. Oni se time ne bave. Oni se ne bave prodajom oružja, ni kupovinom oružja. Oni se bave nekim potpuno drugim pitanjima. To od njih niste mogli da čujete, bar ne relevantnih predstavnika.
Države odlučuju šta će da kupe, kad će da kupe i to se radi godinama. Ne radi se ad hok, nije tako jednostavno. Lično sam učestvovao u pregovaranju za nabavku kineskih FK3 PVO sistema i to je bilo, recimo, 2018. ili 2019. godine, a stiglo je pre godinu dana. To su stvari koje ne možete da kupite. Potrebno je ozbiljno vreme, ozbiljni pregovori, ozbiljni razgovori, stručnjaci se u sve to uključuju. Cene se menjaju iz milion i jednog razloga, tako da ne možemo ni na koji način tako da razmišljamo.
Da li je danas lako dobiti rusko oružje? Jako teško, skoro nemoguće. Samo da znate jednu stvar, kada smo svojevremeno, mnogo pre sukoba u Ukrajini, dobili kroz vojno-tehničku pomoć ruske T72 tenkove, odlični tenkovi, trebaju nam, korisni, stigli su do nas, jedva su stigli. Dunav je bio blokiran. Prekršena je Dunavska konvencija, nisu im dali da pređu. To je realnost. To je tako. Šta bi mi voleli ili ne bismo voleli.
Kada smo transportovali kiparske helikoptere, koje smo kupili od Kipra, kao što znate, MI35, sjajni, fantastični, ruski, ali kažemo kiparski helikopteri, od kiparske vojske, jedva, jedva su stigli do nas. Bilo je genijalnih ideja da ih uzmu, da se uzmu od naše vojske, da ih otmu, kao što su otimali lekove za vreme korone, potpuno isto. Jedva smo uspeli da ih dobacimo.
Dakle, nije to tako jednostavno. Uostalom, odluka o kupovini Rafala ili MIG ili bilo kog drugog oružja, oruđa, letilice, šta god, ne može se doneti bez odluke Generalštaba, ne može. Ministar odbrane ne može, pa čak ni vrhovni komandant ne može da naredi kupovinu bez saglasnosti načelnika Generalštaba. To je jednostavno tako. Ne može se to tek tako uraditi.
Ove odluke ne govore o našoj političkoj orijentaciji. Izvinite, pa mi smo kupili kineski PVO. Šta to znači? Hoćemo da postanemo član ŠOS-a? Mislim, ja bih možda i voleo, iskreno, ako mene pitate, ali to ne znači što smo kupili FK3 da ćemo postati član ŠOS-a ili zato što smo kupili ruske MIG-ove i dobili nešto iz pomoći, nešto pokupovali, 29. i iz Belorusije, da ćemo postati član ODKB. Pa, ne znači to to, jednostavno ne znači. Pratite našu orijentaciju. Ovo je jedina zemlja koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Ja sam ponosan na to. Ovo je jedina zemlja koja nije upala u antirusku histeriju. Ovo je jedina zemlja gde se ruski građani osećaju kao ljudi. Ovo je jedina zemlja gde možete da vidite sve ruske medije.
Jel vidite vaše kolege iz opozicije kako su oduševljeni zbog toga? Jel vidite njihove radosti zbog toga? Oni bi da odu na pašnjak ispred američke ambasade i da kažu – nema više „Raša tudej“, ukinuli smo je „Sputnjik“, dobro je. Zato pazite, vodite računa o tome kada nas kritikujete s kim nas kritikujete i na koji način nas kritikujete. Nije ova vlast u Skupštini izmislila LGBTQ, kako god da se zove, zastavu. To su uradile vaše kolege, što se ne okrene, priča s nekim, neće da se okrene da vam kaže da je on to uradio i da je ponosan na to. Da se ja pitam, apsolutno bih odgovarao za to po zakonu zato što je skrnavljenje ugleda ove institucije.
(Dragana Rakić: Predsednica Skupštine je LGBT.)
Gospođo, jako poštujem vaše godine, gospođo, veoma poštujem vaše godine. Majka me je naučila da se ne svađam sa gospođama u vašim godinama i ja to poštujem. Molim vas nemojte.
Dakle, šta hoću da vam kažem? Svako ima pravo na svoje seksualno opredeljenje i ovo je slobodna zemlja, ali niko nema pravo da izmisli LGBT ili bilo koju drugu zastavu na Skupštini. Niko nema pravo da stavi rusku zastavu na Skupštinu. Nema pravo da stavi američku zastavu na Skupštinu, nema pravo da stavi LGBTQ zastavu na Skupštinu. Može samo srpsku i zna se ko može da je stavi. Nemojte da pokušavate da podmećete tako nešto. Molim vas, imam veliko poštovanje za vas lično, za vaše godine, za vaše životno iskustvo. Ne želim da se svađam sa vama. Molim vas, tako se i vi ponašajte. Nemojte nikako drugačije.
Dakle, to sa zastavama raspravite, a treba raspraviti i sa našim pravosuđem, i to se apsolutno slažem sa vama da treba raspraviti, da treba raditi po tom pitanju.
Da, potpuno ste u pravu. Treba ulagati više u obrazovanje, ali bojim se da je za neke potpuno kasno. Ovde je gospodin Aleksić koji nam svima drži predavanje. Čovek zna sve, zna ekonomiju, zna vojsku, zna filozofiju. Da smo na vreme ulagali u vaše obrazovanje, ne biste prvu godinu srednje škole završili sa prosečnom ocenom 2.50. Kaže, prve dve 3.40, treća 2.50, izvinite, četvrti razred prosečna ocena 2.86. Bogami, ni na fakultetu nije bio loš, prosečna ocena posle 10 godina studiranja 6.33. Ne zna se ko mu je dao sedmicu. Sedmicu nisu uspeli da pronađu. Ove šestice znamo šta su.
Znači, nema potrebe za ovom vikom. Ja vam samo pomažem. Ja kažem da ste u pravu. Treba ulagati više u obrazovanje, ali je za neke, bojim se, prekasno. Jednostavno je tako.
Odmah da vam kažem, ja sam u životu dobio odlikovanje od vladike bihaćko-petrovačkog Sergija, od srpskog patrijarha Irineja, od predsednika Republike Srpske i dobio sam odlikovanje od predsednika Ruske Federacije. Kao što vidite, dobio sam odlikovanje od ljudi koji su Srbi ili koji vole Srbiju i tu nema ni malo kontradiktornosti. Meni je bilo jako lako da zaslužim orden od Vladimira Putina zato što tamo piše „za čuvanje, poboljšavanje, jačanje prijateljstva između Srbije i Rusije“. To je lako, znate? I Srbija i Rusija ne priznaju Kosovo. I Srbija i Rusija nisu članice NATO pakta. I Srbija i Rusija hoće da Republika Srpska bude slobodna u skladu sa Dejtonskim sporazumom. Pogledajte kako je lako raditi na razvoju i očuvanju odnosa između Srbije i Rusije.
Kako li vi pravdate sebe kada odlazite u američku, nemačku, francusku ambasadu? Kako vi pravdate sebe kada pljujete svoje vlasti i tražite da se ovde sprovede obojena revolucija, da nam uvedu sankcije? Kako vi to pravdate, to me živo zanima?
Imali smo ovde priliku da slušamo i gospodina Ponoša koji se hvali svojim vezama sa CIA, hvali se svojim vezama sa stranim službama, a da je činjenica sve što je rekao i ovaj put mu zaista verujem, jeste u pravu, naravno da je „Vikiliks“ tu da sve to potvrdi. Uostalom, kako je rekao gospodin Ponoš kada je postao načelnik Generalštaba, govoreći o NATO agresiji, nije se opredelio da je NATO agresija, ali je rekao da treba da gledamo u budućnost, a ne u prošlost, i to je bila sva njihova filozofija.
Gospodo, slušao sam vas danima, o budžetu ništa rekli niste, izvikali ste se, izvređali ste koga ste mogli, doveli ste Skupštinu do toga da ovde nema sukoba ideologija, programa, ideja, već isključivo ličnih uvreda i baš ničega drugog i zato, gospodo, hvala vam mnogo. Hvala lepo.

Poštovani, ja zaista očekujem čak i od opozicije da će glasati za zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Ne možete ni sebi, ni bilo kome drugome objasniti da ćete glasati protiv zakona koji donosi toliko koristi svakom roditelju i svakom detetu. To ne može da se objasni. Možete da ga napadate da je bolji, lošiji, ali ne možete da ne glasate za to da dobijete za prvo dete 500.000 dinara. Ne može, jer to ne može da se objasni.
Bio sam ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i verujte da ništa me ne bi više usrećilo od mogućnosti da sam mogao da donesem takav zakon, ali mi smo u to vreme imali fiskalnu konsolidaciju, mi smo morali da ispravljamo greške mnogih od vas koji ste tada vladali Srbijom zato što smo došli na praznu kasu zbog koje nismo imali ni za plate, ni za penzije. Izborili smo se da nemamo smanjena socijalna davanja i to je najviše što smo mogli da uradimo, da ih ne smanjimo, a sada se toliko povećavaju da stvarno…
Ajde kad ostanete sami, u redu politika je politika, svi smo političari, znamo da se nekad govori ono što treba i što ne treba da se kaže, sve razumem, ali kad ostanete sami sa svojim roditeljima, sa sobom, ajde samo objasnite zašto nećete glasati za to da vaša snaja dobije 500.000 dinara za prvo dete. Mislim, stvarno ne znam kako ćete objasniti i zaista očekujem da ćete glasati za ovaj zakon. Stvarno to mislim i to očekujem, ali dobro, to je vaša stvar.
Međutim, ovde se čulo nešto nečuveno, nešto što će kolegu učiniti zvezdom prištinskih medija. Kurti će sa ogromnim zadovoljstvom, evo držite me za reč, videćete, pratite sada šiptarske portale, videćete kako će reći – Srbija je priznala da je odgovorna, vlast srpska je odgovorna. Vlast srpska je odgovorna za bombardovanje. Bombardovali su vas zbog vaše politike. Pa će onda krenuti – zbog proterivanja šiptara, pa će krenuti zbog toga da 1998. godine nismo sprovodili antiterorističku akciju, nego smo zapravo maltretirali mirne meštane, pa smo kršili njihovo pravo na samoopredeljenje, pa Račak, pa će reći eto, ima Srba koji znaju da je Račak bio istina, a ne ovi lažovi i bitange koji su tada bili na vlasti. Reči staviti u usta da je vlast u Beogradu bila odgovorna, razlog, uzrok, povod, kako god hoćete za bombardovanje Srbije je neshvatljivo. Izvinite, ali to je ste nacionalna izdaja, ne možete reći za svoju zemlju da je odgovorna za rat.
Nije bila odgovorna za rat, nijednim svojim postupkom. Iz toga proizilazi onda da se u ovoj Skupštini baca Poslovnik i Ustav, da se gazi Ustav. Ustav, zastava, grb je simbol svake države. Ovde ga bacite, da ga pogazite. I pređemo preko toga. gospodo, jel možete zamisliti da smo u trenutku nervnog rastrojstva, da je neko sada od nas ovde, neko od ministara uzeo Poslovnik i bacio ga. Jel možete da zamislite to? Ili kada smo bili u opoziciji? Napravili biste od nas potpune ludake, tražili biste da nas svi hospitalizuju.
Mi ovde prelazimo preko toga kao da se ništa nije desilo, bacio je Ustav, pa kao dobro, bacio je Ustav, takav je on. Nema takav je. U Poslovniku se nalazi Ustav kao što znate. Vaš kolega je bacio, ne moj. Dakle, prelazi se preko toga. Zato što je to ideološka matrica gaženja svega što je ova država. Zato sada slušamo ovde političke partije koje mrtve ladne drže predavanja o patriotizmu i kažu nemamo mi veze sa onim što je bilo pre nas, ali su oslobodili preko 1000 šiptarskih terorista i to je uredu. Nikakva ljutnja, što bi se sećali toga.
Govorimo o tome da su povučene sve presude, pravosnažne presude od legalnih, legitimnih sudova ove zemlje kojim su vođe NATO pakta proglašene za ratne zločince i to je sve povučeno i to je u redu. Nećemo toga ni da se sećamo, da je Havijer Solana ovde dočekan sa crvenim tepihom. To je u redu, nećemo toga ni da se sećamo. Zaboravljamo i to je nastavak te iste ideološke matrice koja kaže – oni pregovori u Beču sa Tačijem, to je bilo uredu, to je odlično, nego ovi vaši ne valjaju ništa. Pa dođemo do toga da ovde iz DS čujemo kako izdali Kosovo, pa čekajte, Goran Bogdanović predsednik pokrajinskog odbora DS od 2002. godine do 2004. godine bio je ministar poljoprivrede u Vladi Bajrama Redžepija. Posle toga je bio naš ministar.
Ništa, sve u redu, nema veze, ni o tome nećemo da pričamo. Onda to sve dovodi, ova rečenica, Srbija je kriva za bombardovanje, vlast je kriva za bombardovanje, dovede do Haškog tribunala i masovnog izručenja svakog ko se suprotstavljao tom istom bombardovanju, jer po toj logici, naravno da je kriv Milošević i Pavković i Lazarević. Naravno da je kriv Mladić, ma, svi su krivi, jer mi smo krivi za bombardovanje, jer mi smo krivi za bombardovanje, jer mi smo doveli do bombardovanja, jer mi smo krivi za bombardovanje. Samo recite, jel JUL kriv za bombardovanje? Bravo. Kažite, nije NATO pakt kriv, nego JUL kriv za bombardovanje. Odlično. Evo, tu su kolege koje potvrđuju.
Evo, još kandidata za šiptarske portale. Bravo, JUL je kriv za bombardovanje, SPS je kriv za bombardovanje, Milošević je kriv za bombardovanje, samo NATO nije. Samo šiptari nisu, samo OVK nije, ali Srbija, Srbi, i sve što je bilo srpsko, naravno da su krivi.
To je ta ideološka matrica zbog koje se baca Poslovnik, Ustav i u oči 5. oktobra, valjda neka prijatna reminescencija, valjda prođe vas neka milina, da zapalim ovo još jednom. Zamislite, da se zapali još jednom Skupština, pa, da se pobacaju zastave, pa, da se pogazi sve to, zamislite radosti i miline. E, to bi bilo, tome se nadaju i tome se raduju. Jel to treba da radite? Nemojte takve..
Politiku razumemo svi, u politici se svi borimo za naklonost svog biračkog tela, ili da proširimo svoje biračko telo, nije to sramota, to je smisao politike, ali postoje granice, ne možete reći, ma koja god ambasada da se obraduje zbog toga, koji god delić biračkog tela da se obraduje zbog toga, da je Srbija ili vlast Srbije bila odgovorna za NATO bombardovanje. Ne može i neće. Hvala.

Jedna od prvih stvari koje vas nauče o političkom bontonu je da uvek iskazujete, ne morate da iskazujete poštovanje prema svojim političkim protivnicima, vrlo često ne zaslužuju, kao moj prethodnik, naravno, ali uvek iskazujete poštovanje prema njegovim biračima. Uvek date onu rečenicu kojom kažete - gospodine taj i taj, vi ste žuti ološ, vi ste najgore što postoji, to možete da kažete legitimno, ali ne možete da kažete za njegove birače da nisu u redu. Uvek izađete i kažete – ali ljudi koji su glasali za vas imaju svoje demokratsko pravo, itd, itd. A onda ovde čujete da kažete vi niste Srbija, vi ne predstavljate nikoga, za ljude koji su dobili ovde na listi koji su dobili milione glasova.
Ja razumem taj bes, razumem, bilo je lepo, pa ni 5. oktobra niste dobili dovoljno glasova, samo ste zapalili Skupštinu, šta vas briga. Nije vam bilo potrebno ni tad da brojite glasove, pa i sad ne smatrate da je to ključno što neko ima više glasova od vas, kao da je to važno. Znate vi bolje šta su glasovi.
Što se tiče šefa CIA, govorite sa čovekom koji je odlikovan od strane Vladimira Putina. Ja sam ponosan, ja znam da ovi koji su bili u Americi niko ne može da objasni šta su radili tamo mesec dana, da to ne razumeju. Vi ste ti koji ne možete da dođete do šefa CIA, mnogo je to visoko za vas, to su niži funkcioneri, mnogo niži funkcioneri, ovde lokalnog tipa, daleko je, gde je šef CIA za vas. Znate koliko je to daleko od vas? Pa, neće oni vama da se bave. Ovde dolaze niži funkcioneri, to je ovo što imamo ovde, rezidenti koji su ovde zaposleni, to je dovoljno, kakav šef CIA za vas.
Opet se vraćamo, jer vidite kako se neprekidno ponavlja ista, identična matrica - Srbija je kriva za sve što joj se desilo zato što je izabrala ljude koji su je vodili, njihova politika je bila užasna i zahvaljujući tome Srbija je trebala da bude bombardovana, narode, ti si kriv, ti si kriv narode što si birao Miloševića. Što biraš Vučića narode, umesto kad možeš da biraš ovakve ljude? Ali, nikako to da shvatiš, nešto ti ne ide, pa ili moraš da im zapališ Skupštinu da bi ih izabrao ili moraš da pohapsiš sve ljude i zabraniš, recimo, Aleksandru Vučiću, da se kandiduje na izborima i eto rešenja, uostalom, to ste tražili i u Evropskom parlamentu, ni to vas nije bilo sramota. Od Evropljana ste tražili da zabrane da se kandiduje vaš državljanin.
Znate, i mi smo nekada bili u opoziciji i imali smo kome da govorimo tada kao opoziciji, ali nikada nismo govorili kada napustimo granicu ove zemlje loše o vlastima ove zemlje, zato što je to Srbija, zato što kakva god vlast bila, nju su izabrali građani Srbije, dakle, ona jeste Srbija, ona predstavlja Srbiju. Voleli je ili ne voleli, ali kad je ne volite, onda se ponašate tako da gledate, da se samo trudite da nađete nekog ko će da sluša nešto ružno i gadno o Srbiji i da mu date opravdanje, da otrčite do Juratovića, pa da mu kažete – vidi kakvi su grozni oni naši, uvedite nam sankcije, obavezno im uvedite sankcije. Onda stalno pokušavate sebe da izjednačite sa svim onim ljudima koji nisu glasali za vas i to je činjenica. To je jednostavno tako.
Sve je u redu i sve je potpuno prihvatljivo. Ja sam ovde bio dva puta poslanik, gospođo. Neko je morao da me izglasa. Jel Vučić donosi više glasova od mene? Donosi. Ali, donosi više od vas svih zajedno, i to nekoliko puta, gospodo.
Ono što želim da vam kažem, sve je dozvoljeno. Svaki napad je dozvoljen. Svaka pa i laž je dozvoljena, ali ne možete reći da je Srbija kriva za bombardovanje i ponavljati to iz minuta u minut. Menjate partije, menjate imena, ali ne prestajete da menjate ideologiju po kojoj je Srbija kriva i odgovorna za sve što joj se desilo. Nije kriva i Srbi nisu krivi, niti je Republika Srpska kriva zato što je bombardovana, niti je Srbija kriva zato što je bombardovana, niti je jedan jedini Srbin proteran u „Oluji“ kriv zato što je proteran u „Oluji“, baš nijedan. I nijedan haški osuđenik, nijedan haški sužanj nije tamo zato što je kriv, već zato što se borio za svoj narod i nijedna presuda nije presuda nego je osveta prema onima koji su se borili protiv NATO pakta i borili se za svoj narod. Naučite to već jednom. Možda ćete i vi biti Srbija. Hvala.

Prvo da podsetimo zbog javnosti zašto postoje ovakva pravila kada su u pitanju odgovori narodnih poslanika, odnosno pitanja narodnih poslanika. Prvo pitaju oni koji imaju najmanje poslanika u parlamentu, da bi i oni mogli da govore, da bi i oni bili uvaženi, a ne samo oni koji imaju najviše poslanika, koji inače, troše najviše vremena i koji inače, mogu da iznesu svaku temu. Zato, po pravilima koja su doneta davno pre nego što je ova skupštinska većina mogla da odlučuje o Poslovniku, je doneto pravilo da pitanja postavljaju narodni poslanici redom, obrnutim redosledom u skladu sa svojom veličinom, odnosno brojem poslanika koje imaju u parlamentu.
Vama je čitava Vlada, gospodine Škrijelj, ne došla na noge, sa velikim poštovanjem, se odnosila prema vašem pitanju. Ja vas razumem da se vi sada osećate pritisnuti i da se osećate pod pritiskom od svih ovih ljudi koji oko vas aplaudiraju, dobacuju, galame, koji vam ne daju da dobijete odgovore. Nemojte se ljutiti, nemojte se ljutiti na odgovor ako vam se ne sviđa odgovor. Ja bih vam odgovorio možda i drugačije. Ja bih vam odgovorio možda i drugačije, ali nemojte dozvoliti da ovako važan institut po kome oni koji imaju najmanje poslanika imaju prava da iskoriste vreme, kao i oni koji imaju najviše poslanika da bude deo dnevno političke borbe ili nekakve nervoze u našim redovima, redovima našeg parlamenta.
Ovi ljudi su želeli da vam odgovore najbolje što su mogli. Izvinite, ovo je jedna od naših prvih prilika da razgovaramo sa vama. Neki od kolega su po prvi put ministri. Želeli su da vam pokažu koliko im je stalo. Želeli su da pokažu šta su uradili. Svako od ovih ministara je želeo da pokaže šta su na prostoru koji vi doživljavate kao svoje, kao najvažnije, i što jeste u pravu svakako, svakom je dom najvažniji tamo gde je rođen, tamo gde živi, naravno da je najbitni. Svi ovi ljudi su želeli da vam pokažu šta su oni uradili da se na prostoru koji vi doživljavate kao sebi najvažniji živi bolje, i ostane i da se vrati, a vi nam na to odgovarate sa rečima koje su više nego neprimerene. Nemojte da dopustite da se ovako važan institut izgubi. Nemojte.
Poštovanje koje se danas ovde vama ukazuje može biti poštovanje i vama, ili vi ga doživite kako hoćete, ali na prvom mestu prema Bošnjacima, mi odgovaramo vašim biračima. O vama možemo da mislimo i ovako i onako. Znate, šef vaše stranke, sedeo je sa mnom, mislim u dve vlade, bio je u jednoj, jel, hvala na ispravci, bio je jedan od najboljih ministara. Tolika ljubav prema Srbiji je bila retko zabeležena. Njegovo poštovanje prema Srbiji, njegov odnos prema grbu, prema zastavi, njegov odnos prema pravilima koja su važila u Vladi, je bio fantastičan.
Prosto ne znam šta se desilo kada nije više u Vladi, odakle tolika negativna energija. Meni je iskreno žao zbog toga. Govorim o svom kolegi koji je delio klupu sa mnom.
Dakle, ja mogu da poštujem ili ne poštujem vas, vašeg predsednika, političku partiju, ali ljude koji su glasali za vas, ja apsolutno poštujem, i svi ovi ljudi koji su ovde govorili, govorili su jer vas poštuju, jer poštuju vaše birače. Jeste pitanje ravnomerne zastupljenosti.
Znate, pozitivna diskriminacija, pa, i to je diskriminacija, priznaćete, ali postoje, naravno to je i urađeno, planski sa namerom, urađeno je, da bi se manjinske zajednice osećale izjednačene sa većinskom, da bi mogle da dobiju sve što je potrebno, da bi mogli nesmetano da upražnjavaju sve ono što im je Ustavom i zakonom zagarantovano. Postoji tu i drugi problem, a to su određene specifične službe u kojima pozitivna diskriminacija može da bude vrlo opasna, skoro nemoguća.
Znate, vi na prvom mestu u nekim službama morate da vodite računa o fizičkoj pripremljenosti, o znanjima specifičnim itd. Tu ne može da bude podele na Srbe i Bošnjake, tu ne može. Znate, kad vam dođe vatrogasac, on mora da zadovolji stravično rigorozne kriterijume, na samo vatrogasac, policajac, i mnogi drugi. Kakve to veze ima da li je Bošnjak ili je Srbin.
Podsetiću vas da je na čelu policijske uprave za Novi Pazar Bošnjak. Kakve bi to veze imalo da je Srbin ili Bošnjak. Ne, on je dobar policajac, tamo je zato što se bori protiv kriminala i verujemo da će se na najbolji način boriti protiv kriminala. Slično je i sa predstavnicima BIA, gde takođe postoji značajan broj pripadnika bošnjačke nacionalnosti. Dakle, to su bitne stvari, ali moramo reći ovde, dakle, ne možete apriori primeniti pozitivnu diskriminaciju na sve. Jednostavno, nije moguće.
Ponosan sam što imamo generala bošnjačke nacije, ali on je izvanredan vojnik, odličan vojnik koji je ispekao svoju karijeru, čitav život je proveo u vojsci. Dakle, ali ne mislim da je on postao general zato što je Bošnjak, niti treba da postane general zato što je Bošnjak, ili zato što je Srbin.
Dakle, postoje neke stvari gde ne možemo, ne bi trebalo, možemo sve, ali ne bi trebalo primenjivati pozitivnu diskriminaciju, jer i pozitivna diskriminacija je diskriminacija. Znate, sutra da vam dođe neko ko je nestručan, pa, nećete se obradovati što je vaše vere i nacije, nego ćete se buniti da čoveka, zato što nije uradio svoj posao za koji je plaćen i koji je trebao da uradi.
Molim vas, nemojte da dozvolite da se ova nervoza prenosi na vas. Ovo je oznaka velikog poštovanja prema vam, pa svi ovi ljudi ovde, čitava Vlada želi da vam iskaže svoje poštovanje, nemojte dozvoliti da vas neko navede da pomislite bilo šta drugačije. Hvala vam.

Hvala. Samo kratko da odgovorim. Dakle, nije stvar da li ja verujem ili ne verujem američkim izvorima ili ne verujem. Kažite vi da to nije istina, znači kažite, ne ne želim da uvedem Srbiju u NATO, recite i kažite otvoreno, smatram da to što se desilo smanjivanje vojske sa 72 hiljade na 27 hiljada, to je slučajno, to je američki diplomata, gospodin Pol, to je on pogrešio, nije se to desilo uopšte, znači slobodno kažite, nije stvar da li ja verujem američkim izvorima, nego je stvar da ste vi radili baš to što američki izvori kažu.
Gospodin Polt vas hvali, ja sam siguran da ste vi beskrajno srećni kada dođete na onaj zeleni travnjak. Znam da vas to čini srećnim, ali recite, nije tačno, ne želim Srbiju u NATO paktu, ne priznajem Kosovo, kažite slobodno. Recite, sve ovo što Amerikanci kažu, Vikiliks su za vas, recite da nije istina, i sve u redu, niakakv problem. Samo znači ne želite Srbiju u NATO paktu, smanjivanje vojske, uništavanje vojske i sve ostalo je bilo slučajno za vreme vašeg mandata, to se nije desilo, recite, dakle, Polt laže, slobodno recite.
Ja više verujem srpskom državljaninu kakav god da je, nego američkom, i hrvatskom, u pravu ste, ja više verujem hrvatskom, srpskom državljaninu, nego američkom državljaninu, slobodno im to recite, samo im recite da lažu.
Ja im kažem da lažu, ali vi im recite da lažu, ništa više od toga ne tražim i ne treba.
Ovde se pominjala Verica Barać, ona je bila zvezda, govorila protiv vlasti itd. Šta se desilo s tim što je govorila, šta se desilo? Navodite je kao primer za šta? Navodite je kao primer da je ona žena rekla istinu a oko te istine se ništa nije desilo, jel to navodite kao primer, šta se desilo da nije možda prestao Đilas da kontroliše RTS, da nije možda prestao da kupuje sekunde, da nije možda prestao da prodaje sekunde, da nije možda završio most kako ga je završio po ceni kojoj ga je završio?
Šta se desilo? Ništa se nije desilo. Kao što znate, u ovom vremenu ima značajan broj javnih ličnosti koje zauzimaju važne državne pozicije i u tim državnim pozicijama oštro kritikuju našu državu, njihovo pravo, niko zbog toga nije stradao, ali nemojte očekivati da mi ne možemo da odgovorimo na tu kritiku i zašto očekujete od nas da samo ćutimo i da strpljivo dopuštamo i da budemo neprekidno napadani i da nikada na to odgovorimo.
Vi od nas tražite da to ne radimo, da ćutimo, dopuštamo da nas svi napadaju i da ne odgovaramo.
Da se vratim na ovo što je bio razlog mog javljanja, a to je dakle vrlo jednostavna stvar, recite da američki ambasador, gospodin Polt laže vama i da sve ono što je rekao Vikiliksu da je sve istina i ja sam zadovoljan, ništa više ne tražim , ali eto gle čuda, desilo se baš sve to što je on rekao vama.

Znate kako, nije mogao ni NATO, ni vi da uništi baš sve koliko je Vojska imala. Ja znam da ste se trudili, pa ću vas podsetiti.
Dakle, 2006. godine vi zatičete 700 tenkova, 90 helikoptera, 850 oklopnih transportera, 140.000 komada pešadijskog naoružanja, 1.800 komada artiljerijskog raketnog naoružanja. Kada vas konačno oteraju, a oteraju vas vaši, otera vas Šutanovac, otera vas zbog vaših unutrašnjih sukoba sa obrazloženjem - hteli ste da napravite Vojsku da bude policija. To citiram vaše, to je vaša DS koja vas je tu i postavila i brzometno vas unapredila šest puta, više nego i jednog heroja u istoriji srpske armije.
Dakle, kada su vas konačno skinuli, ostavili ste posle 700 tenkova 220 tenkova, 45 helikoptera, 500 transportera, 70.000 komada pešadijskog naoružanja, 290 komada artiljerijskog raketnog oružja.
Dakle, kada neko posle proda 10 ili 15 neispravnih tenkova 12 godina kasnije, vi se usuđujete da to nekome prebacite. Te tenkove koje ste vi uništili, a niste kupili nijedan, a mi radimo i modernizaciju tenkova, samo da znate i ne samo modernizaciju tenkova, nego smo podigli Vojsku na nivo na kojem bi svaka evropska vojska bila ponosna na takvu vojsku. Vi to naravno niste radili, nego ste je smanjivali, kao što ste rekli.
Dakle, ti tenkovi koje ste uništili, Izrael je od zarobljenih egipatskih 55 napravio na njihovoj platformi tenkove koji služe za izvlačenje drugih tenkova, sanitetska vozila, napravio uporišne tačke. Samo vama ne odgovaraju, samo vama nisu trebali. Korišćeni su u Siriji, koriste ih i danas u Ukrajini, a vi ste to vrlo temeljno uništili.
Da ja vas pitam, konačno, a vi meni odgovorite na jednu vrlo jednostavnu stvar - da li ste vi za to da Srbija uđe u NATO pakt ili niste? To kaže gospodin Poult. Da li vas voli, da li vas ne voli, ogovaranja sitna, baš me briga.
Ne treba da vam govorim kada ste bili u kovid bolnici šta ste radili, ne treba da vam govorim koliko ste se žalili i tražili da vi kao general morate da imate poseban apartman, da nećete sa ostalima da budete u kovid bolnici u istom trenutku kada je sa vama u kovid bolnici bio general Stojković koga niko nije ni prepoznao, jer se nije pozvao na to da je general.
Dakle, gospodine Ponoš, niko od vas ne traži ništa, nego da kažete jednostavno istinu – da li ste za NATO pakt ili niste, da li ste za to da Srbija postane član NATO pakta ili niste? Ništa više ne morate da odgovarate, sve Amerikanci lažu. Da li ste za NATO pakt ili niste?