Sada će morati da se objašnjava gospodinu Hilu šta je mislio, da je ovo bilo žar borbe. Nije NATO pakt, jeste, u stvari biće. Videćete kako će to biti.
Dakle, moj medicinski karton može svakom do dođe na uvid. Ja sam se dva puta žalio VMA zato što nisam mogao da služim vojsku i to postoji u papirima. Dva puta sa 18 godina.
Nažalost, imao sam dioptriju preko 7. Dogurao sam sa dioptrijom do +20. Imao sam četiri operacije očiju. Sada, hvala Bogu, vidim. Sigurno vam je drago zbog toga i mogu da vas vidim kakvi ste.
Znate šta, ajde da kažemo ovako, ja sam civil, ja sam najgori, ja nisam ni morao da služim vojsku, ali vi, gospodine generale, ste morali da provedete čitav vaš vojni rok u ratu.
Gospodine generale, niste morali da doktorirate u Beogradu iz Knina, nego ste trebali da budete u Kninu. Kako vi objašnjavate što ste nosili uniformu, a niste proveli godine u ratu nego ste se usavršavali ovde? Kako vi objašnjavate? Gde vam je ratno iskustvo? Što niste bili od 1991. do 1999. godine?
Evo, ja sam najgori, a gde ste vi svih ovih godina? Što niste ratovali, generale? Vama je to bila dužnost. Školovali smo vas samo za to i ni za šta drugo, da ratujete, a ne da se usavršavate. Da ratujete, gospodine generale. Niste ratovali. Od 1991. do 1999. godine niste ratovali.
Dakle, što se mene tiče, moj medicinski karton i vaš, kad god hoćete, ali od 1991. do 1999. godine vi niste ratovali, a bili ste dužni da ratujete. Svi mi civili, neko je mogao, neko nije mogao, ali vi ste morali i niste.
Hvala.

Zahvaljujem.
Znate, profesor Milorad Ekmedžić je rekao – demokratija izvire iz prirodnog prava suverene nacije. Dakle, ne može biti demokratije, ne može biti ekonomskog uspeha ukoliko nemate suverenu naciju, ukoliko ne odlučujete sami o sebi. Bez toga sve priče su uzaludne zato što može biti bogate kolonije, zato što ne može biti bogatog roba, to jednostavno nije moguće.
Republika Srpska je najznačajniji istorijski dobitak srpskog naroda vekovima unazad, a bila je na korak od toga da bude potpuno izgubljena. Smenjivale su se vlasti u Republici Srpskoj koje su mirno odustajale od jednog po jednog Dejtonskog ovlašćenja koje je imala Republika Srpska – ukidanja vojske, ukidanja raznih drugih institucija, potpuna poslušnost prema bošnjačkom Sarajevu, odnosno prema Federalnom, unitarnom Sarajevu, da to tako razumemo i Republika Srbija koja je sve to ne mirno posmatrala, nego aktivno učestvovala u tome. Vlasti u Srbiji su bile te koje su to omogućavale, koje su to podsticale. Nemojmo zaboraviti, Republika Srbija je garant sprovođenja mirovnog Dejtonskog sporazuma.
Ovo je prvi put i ova deklaracija, možete da je kritikujete iz ovog ili onog ugla, tražite više ili manje mana, ali ova deklaracija apsolutno zaslužuje podršku svakog kome je na srcu i Republika Srpska, ono što ja zovem srpski svet, i Srbi gde god oni da žive, i Republika Srbija, zato što neće biti Republike Srbije ukoliko izgubimo Republike Srpsku.
Pogledajte istoriju kako se, ne samo u ovoj generaciji, nego kako se uvek zlo približava Srbiji tako što se Srbi van Srbije uništavaju, poništavaju, tako što im se ukida svaka mogućnost da misle srpski. Još 1875. godine imate Zapisnik sa sednice, tzv. sednice „Tajnog kabineta“, to se tad tako zvalo, Austrougarske gde se kaže, jedna od tačaka dnevnog reda se zove – Potreba aneksije BiH radi sprečavanja stvaranja jedinstvene srpske države. Dakle, 1875. godine. Ništa se nije promenilo od tada. I, sve vlasti Srbije dopuštaju da pojedinci ili političke grupe daju odgovarajuće odgovore na najbitnija nacionalna pitanja.
Ovo je prvi put da dva najviša zakonodavna tela, samim tim najviša tela koja jedan narod može da ima, daju jedinstven politički odgovor na najvažnija pitanja. Možete reći da je nešto trebalo više, manje, ali to ne menja činjenicu da je ovo prvi put da sve što predstavlja, legitimno predstavlja Srbe je stalo na jednu stranu i izjasnilo se pred istorijom i izjasnilo se pred budućnošću.
Kažete – reči i dela su nesrazmerni. Nekad jesu, svakom jesu, i vaše su, kao
što odlično znate, bavite se politikom. Sad bih mogao da vam kažem – što ne zapalite francuski pasoš iz protesta.
Dakle, reči i dela umeju da budu u nesrazmeri, ali je činjenica da su više dela sada u srazmeri sa onim što govorimo nego ranije, a posebno ranije se nije ni govorilo. Ova Skupština je usvajala Deklaraciju o Srebrenici gde smo se suštinski izvinjavali za Srebrenicu. Ova Skupština. Ova Skupština. Pa, nismo mi glasali za tu Skupštinu, ali vaši koalicioni partneri jesu.
Ali, jesu, vaši koalicioni partneri jesu, ti sa kojima izlazite na izbore i u Novom Sadu i na drugim mestima. Evo ih, tu su.
Dakle, Republika Srpska nikada nije imala veću podršku od ove. Pritisak koji imate na Republiku Srpsku bi je slomio da je bio takav pre desetak godina, pre nego što je Aleksandar Vučić i pre nego što je ova većina preuzela odgovornost za upravljanje Srbijom. Slomilo bi je.
Pređite, kažete sa reči na dela. Odlično. Otiđite u svaku opštinu u Republici Srpskoj. U svaku, bez izuzetka, i pitajte šta je Srbija uradila za vas do 2012. godina, a šta je uradila od 2012. godine. Svako će vam reći – izgradili su ovde školu, ovde bolnicu, ovde put, ovde su dali gotov novac za manjak u budžetu, ovde su napravili fabriku, ovde su zaposlili ljude, a do 2012. godine ni u jednoj. Možda neki spomenik, eventualno, ako se negde nešto našlo, pa eto tako.
Dakle, to su dela i ona su u skladu sa našim rečima.
Ovde se govori o SPC vrlo često kao da je to neka maloletna institucija koju neko može da iskoristi i zloupotrebi. Vi stvarno mislite da je srpski patrijarh neko koga neko može bilo čime da usmeri u ovom ili onom pravcu?
Ovde sam slušao, kažete – zloupotrebljavate crkvu, Porfirija. Patrijarha našeg neko može da zloupotrebi? Srpsku pravoslavnu crkvu, najstariju instituciju ovog naroda, jedinu neprekinutu instituciju može da iskoristi neko? Ne, nego SPC odlično zna kao čuvar nacionalnog, kao čuvar suština bića srpskog naroda odlično zna koja politička opcija čuva to biće srpskog naroda. Ne mislite li valjda da je SPC podržala ovu deklaraciju zato što je neko ucenio, prevario, šta, maloletni, ne znaju da čitaju? Znaju bolje od svih nas zato što oni vreme mere malo drugačije.
Mi kao političari merimo dnevno ili merimo na osnovu jednog mandata ili kada će proći. Srpska pravoslavna crkva ne meri tako vreme i kada oni podrže nešto, kada crkva podrži nešto, čekajte ljudi, zar ne zaslužujemo nešto svi mi? Zar ne zaslužuje svako od političara da dva puta razmisli o onome što će reći o deklaraciji koju je podržala SPC i učestvovala u njoj?
U političkom, u istorijskom smislu ova deklaracija je najdalekosežniji dokument koji je doneo srpski narod.
Prvi put se pominju Srbi svih vera. Znate li vi šta je to i za našu SPC, kakav je to iskorak? Da smo to imali, takav stav pre 100 godina danas bi bilo bar nekoliko miliona Srba više. Samo prostim priznanjem da religija ne mora da bude vododelnica naroda, kako opet kaže profesor Ekmedžić. To je istorija. To je nešto što će ostati u istoriji.
Ovo je prvi put da se tako nešto desilo. Meni je recimo žao što nismo tražili u deklaraciji da tražimo od hrvatske države, od hrvatskog naroda izvinjenje za Jasenovac, da tražimo izvinjenje za genocid. Da li je to razlog da ne podržimo ovu deklaraciju? Naravno da nije. Svako od nas ima nešto što bi dodao i nešto što bi oduzeo, ali veličina ovoga je takva da se ispisujete iz istorije ako se ne upišete ispod ove deklaracije.
Opravdanje da bi dodali nešto ili oduzeli nešto, a posebno opravdanje da vam se ne dopadaju oni koji su ovu deklaraciju napravili i podržali je besmisleno je u istoriji.
Znate, u istoriji postoje, Hobs Baun, najveći istoričar 20. veka, lepo kaže – istorija može da se čita i iz ugla bubašvabe. Bubašvaba kaže, kad je najbolje vreme – najbolje vreme je kad ima puno smeća, kad niko ništa ne odnosi, kada može nesmetano da se hrani, niko ne vrši deratizaciju, odlično.
Dakle, možete vi da nađete uvek ugao kakav god hoćete, ali ono što je istorija jeste da je ovo deklaracija koja je prvi put institucionalno povezala Srbe sa obe strane Drine. Jedino ukoliko smatrate da je srpski nacionalizam kao takav, to je Kardeljeva definicija, i ne samo Kardeljeva, pogrešan i opasan, pa veliko srpska buržoazija je problem gde god se nalazi. To je na Drezdenskom kongresu Komunističke partije, meni je jako žao, ako dozvolite, što neko kao pripadnik levičarskog pokreta i neko ko smatra da je to velika ideja, da jedino što je ostalo u političkom životu od te velike ideje jesu rešenja Drezdenskog kongresa po kome treba razbiti Jugoslaviju, treba razbiti Srbiju i veliko srpska buržoazije je kriva za sve. Apsolutno pogrešno, glupo, izdajnički i kako god hoćete da vam kažem.
Samo želim još jednu stvar da dodam. Ne postoji razlog da se ne podrži ova deklaracija ukoliko mislite da je jedinstvo Srba jedini način za rešavanje srpskog nacionalnog pitanja. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Ko god da vam je pisao ovaj govor nije vam bio prijatelj, jer da vam je bio prijatelj savetovao bi vas da ne pominjete reč korupcija ni slučajno zato što će vas svako podsetiti na vaše vreme, zato što će vas svako podsetiti na Vericu Barać, zato što će vas svako podsetiti da vas je ona označila kao jednog od glavnih nosilaca korupcije, kao nekog ko kontroliše medije, kao neko ko je u sukobu interesa, kao neko ko se enormno obogatio.
Da vam je prijatelj taj ko vam je pisao govor, rekao bi vam da ni slučajno ne pominjete reč korupcija jer, znate, da je bilo ko ovde iz ove skupštinske većine izašao pred medije i rekao – ja sam za vreme dok sam bio gradonačelnik i ministar zaradio preko 600 miliona evra zato što imam inženjerski mozak, vi biste ga razapeli. Ovde bi stajali demonstranti koji se ne bi pomerili dok ne padne „Gazela“ za tako nešto. Vi ne da ste to rekli, nego to mislite i to ste uradili.
Onaj ko vam je pisao govor morao vam je reći – izbegavaj temu korupcije po svaku cenu, jer ti si simbol korupcije, jer sva borba vaših koalicionih partnera je bila da vas skinu sa liste, samo da im ne nosite listu, jer su znali da sa vama njihova lista ima još lošiji rezultat. Pa, to ste vi pričali između sebe. Ne treba ja da vas podsećam.
Da li treba da vas podsećam na sastanke opozicije, gde pre sastanaka govorite jedni drugima – samo da ga sklonimo? Da je iskreni borac protiv Vučića, tako su govorili o vama, on bi se pomerio da nam dopusti da pobedimo. Pa, i vi ste govorili – znam koliko sam nepopularan? A zašto ste nepopularni? Pa, nepopularni ste zato što je Srbija živela u vaše vreme i odlično zna kako je vaš inženjerski mozak napravio 600 miliona evra i to u vreme dok ste bili vlast, dok ste bili efektivna i izvršna vlast, nikako drugačije.
Vas ova inicijativa Svesrpskog sabora ne zanima ni malo. To vas uopšte ne zanima. To ne može ni da se unovči, šta će to vama. Kakve to veze ima tamo neka Republika Srpska? Za vreme vaše vlasti Republika Srpska se odricala i bila podržana da se odriče svojih ovlašćenja. Da ste još malo ostali na vlasti ne bi je bilo. Za vreme vaše vlasti, dok ste vi bili vlast i vašim inženjerskim mozgom sticali stotine miliona evra, Kosovo je proglasilo nezavisnost bez naše reakcije. Ništa se nije desilo. Niko ni vojsku nije pomerio. Niko reč nije rekao. Ništa se nije desilo. I vi pričate o Republici Srpskoj, patriotizmu ili šta ova vlast radi?
Pa, i u ekonomiji, u koju se zaklinjete, da vas samo podsetim da je 2012. godine, a siguran sam da će ministar Mali govoriti više o tome, nezaposlenost bila 22,5%, država u bankrotu. Nezaposlenost među mladima preko 50%. Sada je nezaposlenost ispod 10%. Palo, tek tako došlo?
Ma, ne ljutite se vi na strance što oni traže litijum, vi se ljutite što vas ne zovu, što nisu došli na vreme. Da li treba da vas podsetim na vašu medijsku kampanju kako je jadarit najvažnija stvar na svetu, Supermen, čudo, ništa bolje i ništa vrednije nije moglo da nam se desi od jadarita.
Niste stigli, a dali biste sve od sebe. Čitam vaša ljubavna pisma ostavljene žene koja pišete Hilu, pa pišete Nemcima, pa kome stignete i to su uvek pisma – zašto nam ne pomognete, zašto nam više ne pomognete, jer ako se mi sami oslobodimo, kako volite da kažete, nećemo vam ništa dugovati?
Da li vi stvarno mislite da u ovoj zemlji će stranci odlučiti ko će da bude na vlasti? Da li vi stvarno mislite da u ovoj zemlji je najvažnije u kakvim ste odnosima sa strancima? Pa, da vas stranci dovedu na vlast, ne da biste kopali jadarit, noktima biste ga kopali, samo ako vam dozvole, samo ako bi bilo prilike da oni odlučuju, ali kako vaš savetnik, saveznik Juratović kaže – nažalost, u Srbiji o vlasti odlučuju građani, citiram. E, pa pošto nažalost odlučuju građani, zato vam to i neće dati.
Republika Srpska, udar na Republiku Srpsku nije samo zbog srpskog faktora, odnosno i jeste zbog srpskog faktora, ali dobrim delom je i zbog rudne, zbog rudnog blaga koje poseduje Republika Srpska, zbog šume, zbog vode i zato pokušavaju da otmu imovinu Republici Srpskoj. Nikada reč niste rekli o tome, nego pišete pisma strancima kako da vam više pomognu kako da dođete na vlast
Republiku Srpsku branimo i branimo je uprkos onima koje smatrate svojim saveznicima, ali eto, niste dovoljni saveznici.
Da vam kažem još nešto, pošto puno ljudi hoće da govori o tome što ste rekli i da vam odgovori. Znate šta, vi ste meni jako simpatični i vama je sve oprošteno. Vi ste uništili Demokratsku stranku. Ja ne mogu da vam se zahvalim dovoljno, ja ne mogu da vas se dovoljno zahvalim, vi ste izbacili Demokratsku stranku u jednom trenutku iz parlamenta, hvala vam za to. Zato vam je u suštini sve oprošteno. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Znate, mi smo ovde svedoci suštinski borbe za vlast u opoziciji. Nakon što su gospodina Đilasa potpuno ignorisali, odbili svi njegovi koalicioni partneri iz pretprošlih izbora i rekli mu da im ne pada na pamet da hoće da bojkotuju izbore sa njim jer znaju da će bolje proći bez njega nego sa njim, on se sada ponovo pojavljuje ovde u parlamentu sa željom da se nekako nametne tim istim ljudima za vođu opozicije. Za vlast ne može da se nametne. Zna da od toga nema ništa. Da mu treba malo više od Šolca i Hila i svih ovih ostalih da ga dovedu na vlast. Teško je. Jednostavno ne ide tako.
Vidite, ja smem da govorim, da koristim njihova imena. Smem da kažem šta mislim i o Hilu i o Šolcu i svim ostalima. Vi naravno ne smete, osim kada ste nešto ljuti, kada ste povređeni, što vas ne pomažu dovoljno da dođete na vlast. Ovde smo imali prilike da gledamo jednog uvređenog čoveka, ljutog što neko sme da mu kaže istinu u lice. Nije navikao zato što svi njegovi saradnici koji su ostali sa njim su neprekidno na plati kod njega i njegovih firmi.
Ovde nema funkcionera koji su tu iz ideje nego su isključivo i jedino tu zato što primaju platu od pomenutog gospodina.
Inače, i da vam samo pomognem oko još jedne stvari, nije gospodin Đilas na slobodi kao Haradinaj zato što je nedostatak dokaza. On je na slobodi jer su krivična dela zastarela. Kada sam došao na mesto ministra unutrašnjih poslova posvetio sam se i mostu i sličnim mahinacijama. Nažalost, zastarela.
Zašto je to tako treba pitati one koji su bili pre mene, ali gospodin je na slobodi ne zbog nedostatka dokaza, dokaze ima, već zato što je jednostavno zastarelo. Hvala vam.

Samo sam hteo da se nadovežem na gospodin Rističevića. Nismo mi pobedili samo zato što je Dragan Đilas uspeo da razbije opoziciju i posvađa, već i zato što smo imali izvanredan program, zato što smo imali rezultate, ali svakako da je doprineo i to ste potpuno u pravu, koliko je mogao on je doprineo.
No dobro, evo sad već šest časova, uskoro je već šest časova, prestajemo sa radom.
Dakle, šta sam želeo da kažem? Želim da se zahvalim svima onima koji su zaista dali doprinos ovoj raspravi. Bilo je ovde i konkretnih primedbi, bilo je konstruktivnih primedbi, bilo je i onih koji su uspeli da se izdignu iznad ličnih uvreda, bilo je i onih koji su uspeli da vide da ovo jeste istorijska sednica i da deklaracija Svesrpskog sabora jeste nešto što će nas obeležiti u budućnosti.
Znate, kad prođe sve ovo niko se neće setiti onoga što je pljuvao, vređao onoga što je mislio da je strašno duhovit kad urla, ali će se setiti onih koji su ovu rezoluciju doneli, oni koji su izglasali i oni koji su radili po njoj. Istorija takve pamti.
Znate, Nikola Pašić je 1915. godine, 1916. godine bio skoro smenjen zato što su ga optužili da je on kriv za slom Srbije. Kažite mi ime tog koji je tražio smenu Nikole Pašića i kažite mi ko je sve bio tu i kažite koje sve lične uvrede su mu uputili, ali svi odlično znate ko je Nikola Pašić i odlično znate kako je Srbija uspela da vaskrsne posle strašne albanske golgote.
Još jednom, osetio sam potrebu da se zahvalim svima vama koji ste uspeli da se izdignete iz onoga u šta nas guraju mržnjom, da se zahvalim svima vama koji ste uspeli da nađete snage da raspravljate o onome što jeste tačka dnevnog reda, ono što jeste tema zbog koje smo se sakupili i što dajete, što zaista činite čast srpskom narodu kada od ove institucije, ovog najvišeg doma pravite mesto na kome ima smisla biti, mesto posle koga istorija ima o čemu i o kome da piše.
Još jednom želim da vas se zahvalim i radujem se što ćemo se brzo ponovo videti. Hvala vam.

Poštovani, meni je zaista drago što smo konačno došli do toga da možemo da vidimo da su maske pale.
Rezolucija Svesrpskog sabora je izazvala ove da kažu voleli biste da priznamo Kosovo, voleli biste da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, voleli biste da uđemo u NATO pakt, voleli biste da Republike Srpske nema, ali u moje reči vi možete da sumnjate i ne sumnjate. Zna se šta je vaš vrhovni autoritet, šta je vaše božanstvo – američki ambasador. Znate ono kad se postrojite na onom zelenom travnjaku pa strpljivo čekate da vas puste unutra, pa kad vam oni nešto kažu onda je to sve.
E, sad da vam kažem, da govorim njihovim rečima moje ne verujete ali evo građani Srbije da vidimo kako Amerikanci govore o gospodinu Ponošu i ostalima.
Dakle, Vikiliks, ne srpska služba, ne srpske novine, Vikiliks kaže – depeša 0,6 Belgrejd 880 - general Ponoš je nedvosmislen oko strateške opredeljenosti srpskih oružanih snaga ka ulasku u partnerstvo za mir i konačnom učlanjenju u NATO. Ponoš je da bi taj cilj bio ostvaren naveo izazove dok razgovara sa Amerikancima, dok im se nudi za načelnika Generalštaba, kaže – pred njim je izazov da se Vojska Srbije samoukine. Smanjenje ljudstva na 27 hiljada, umesto postojećih 62 hiljade. Velika redukcija i zatvaranje vojnih baza i usvajanje moderne strukture vojnih snaga, a kao najvažnije Ponoš je rekao da promena stanja svesti oružanih snaga, a naročito oficira predstavlja izazov.
E pa to je ono kada najbolje među nama pošaljete u Hag. To je ta promena stanja svesti, ali onda Vikiliks dalje kaže, slična depeša, broj 842 – reforma srpske odbrane obezbeđuje vojnu orijentaciju i stav koji će biti u našem američkom interesu i dodaje – u srcu reforme sistema odbrane je zamenik načelnika Generalštaba, general major Zdravko Ponoš.
Dakle, znaju oni odlično, znaju ko je taj koji će učiniti ono što će ih obradovati, a našu vojsku sasvim sigurno neće. Zato i slušate ovo, ovaj besmisleni glupi pokušaj da nas posvađate sa Republikom Srpskom i sa Ruskom Federacijom, ali govoriću i o tome.
Majkl Polt se obraća u depeši pod brojem 1382 gospodinu Koštunici i kaže, traži od njega brzo - zahtevam razrešenje pitanja komandovanja vojskom, uključujući imenovanje Ponoša za načelnika Generalštaba. Koštunica primećuje da je čudno što SAD izgleda znaju više o Ponošu od njega, a Polt zaključuje u sledećem dokumentu – Koštunica izgleda blokira Tadićeve pokušaje da imenuje politički lojalnog i reformistički nastrojenog Ponoša.
Američki diplomata se pominje u depeši 1959. Polt i kaže – Tadiću je ukazao da će svoje javno i jasno obavezivanje na evroatlantske integracije i posvećenost saradnje sa NATO-om najbolje dokazati tako što će potvrditi imenovanja Ponoša kao načelnika Generalštaba.
E to vam je najviše unapređeni i najbrže unapređeni oficir u istoriji srpske vojske. Živojin Mišić je za njega jedan sporać. Sporo je prolazio kroz Vojnu akademiju i sve ostale ratove. Nije stigao tako brzo da postane načelnik Generalštaba, kao što je gospodin Ponoš postao. Znate, vidite šta su zasluge?
Da pričamo jezikom brojeva. Dakle, mislim da se ne može raspravljati sa vrhovnim božanstvom, Američkom ambasadom i američkim spoljnim poslovima, jel tako? Ovo je dakle nesporno. Ovo smo objasnili.
Sad da objasnimo samo još nekoliko stvari - 2006. godine Vojska Srbije je raspolagala sa 700 tenkova, 90 helikoptera, 850 oklopnih transportera, 140 hiljada komada različitog pešadijskog naoružanja i 1.800 raketno artiljerijskih sistema. Godine 2008. nakon smene gospodina Ponoša 220 tenkova, 45 helikoptera, 500 transportera, 700 hiljada komada pešadijskog naoružanja i 290 komada artiljerijsko raketnih oruđa. Za dve godine uništeno je više naoružanja nego što je NATO pakt uspeo da nam uništi, za samo dve godine i to daleko više puta.
Odmah da vam kažem, nije ovo stvar, reći će – zastarelo naoružanje, i to zastareno naoružanje se i te kako koristi, kao što vidite iskustva iz svih ratova, koriste se tenkovi T55, odlično funkcionišu i Siriji i u Ukrajini, a mi smo ih sekli i uništavali, mi smo valjda savremeniji i jači od Rusije i Ukrajine pa ćemo mi da pokažemo šta treba da uradimo, odnosno mi ćemo da se umilimo ovima koji kažu za gospodina Ponoša da je pred njim izazov za samoukidanje vojske.
Onda slušamo ovde da nas takav čovek naziva izdajnicima. Da završim, imao bih mnogo mnogo šta da govorim, posebno o Svesrpskog deklaraciji koja jeste istorijska. Nikada u istoriji srpskog naroda nisu dva najviša zakonodavna organa srpskih država donela zajedničku deklaraciju. Uvek su to pisali neki pisci, ministri, pojedinci. Ovo je prvi put da ceo narod nešto govori i sada vidite koliku mržnju dobijamo ovde.
Molim vas, moram da završim, jer i ostali ministri sigurno čekaju i žele da kažu nešto. Po pitanju trgovine naoružanjem, srpska odbrambena industrija nije prodala nijedan jedini metak na ukrajinsko ratište i ne samo to, nego smo čak uveli i dodatno osiguranje koje nikada do sada nije bilo.
Znate, uvek postoji, to se zove „en juzer“. To znači kada prodajete nekome oružje ili municiju mora neko da na kraju kažu – ovo oružje ili municija garantujem da ide tamo gde ste se dogovorili. To se inače reguliše. Nekoliko ministarstava mora da potpiše i evo ti zapadnjaci, obožavani zapadnjaci koji sve znaju i čije reči ne možemo i ne smemo da sumnjamo, inače smatraju zvanično da je država Srbija druga po transparentnosti prodaje naoružanja na svetu. Druga, ali dobro.
Da biste prodali jedan jedini metak potrebno je da dobijete potpis ministra policije, ministra odbrane, Ministarstva za trgovinu i BIA, četiri potpisa. I spoljnih poslova. Peti potpis morate da imate i na sve to i UN imaju mogućnost da izvrše bilo kakvu proveru i morate da uporedite da li je slučajno neko pod sankcijama, nije, da li smete ili ne smete nekome da prodate.
Kada sve to uradite, kada dobijete i „en juzer“ i kada se sve to završi, mi smo sada uveli još jedno pravilo po kome mora još jedan potpis u kome kupac mora da garantuje da se ništa od tehnike, opreme, oružja, municije ne sme ustupiti trećoj strani bez neposredne pismene saglasnosti države Srbije, odnosno onoga ko je proizvođač i ko je prodavac.
To nema niko na svetu. Može nas neka Amerika da slaže. Nemoguće da nas laže Amerika, znam da vas to vređa, nemojte me kazniti zbog ovog predsednice, molim vas, Amerika sigurno ne laže, izvinite. Moguće da neko prevari Srbiju, to nije naravno Amerika i EU i ti za koje biste jako voleli da ovde vladaju kao od 2000. do 2012. godine, ali nije moguće da Srbija proda bilo kome na ratištu nijedan jedini metak.
Ako već treba o tome da govorimo, ja sam ponosan. Mene je odlikovao predsednik Putin. Nije me odlikovao zato što sam deo Vlade koja prodaje oružje Ukrajini, već zato što nisam i zato što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i možete da se radujete tome koliko hoćete i zato što se nećemo posvađati ni sa Rusima, ni sa Kinezima, a Republika Srpska je deo nas. Ne možemo se svađati sami sa sobom. Hvala vam.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodo i gospođe potpredsednici, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, još jednom smo pred vama i još jednom dolazimo pred vas sa sporazumima, sa predlozima sporazuma koje ćete, nadam se, podržati i prihvatiti, a koji će na bolje menjati život naših građana, ali isto tako i svih onih koji u dobru žive sa Republikom Srbijom.
Pred vama je danas Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na zapadnom Balkanu i Sporazum o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa Narodnom Republikom Kinom.
Donošenje ovih predloga, donošenje zakona omogućiće da bolje sarađujemo, da pomažemo jedni drugima, a više od svega pomoći će našim građanima da ostvaruju svoja prava.
Poznato vam je, dame i gospodo, da je predsednik Republike Srbije u Skoplju 29. jula 2021. godine zajedno sa predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije i premijerom Savete ministara Republike Albanije, premijerom Saveta ministara Republike Albanije potpisao set od tri sporazuma – Sporazum, koji je pred vama, o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji i omogućavanja uvoza, izvoza i protoka robe na zapadnom Balkanu i Memorandum o razumevanju i saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na zapadnom Balkanu.
Iza ovih velikih reči i dugačkih rečenica zapravo se krije ili se ne krije ništa, naravno, ali stoji jedna istorijska misao sa kojom mi Balkanci živimo već vekovima, stoji istorijska misao sa kojom mi Balkanci treba da formiramo sopstvene politike, a to znači Balkan Balkancima. To znači da smo mi ti koji treba da uređujemo način života za nas i našu decu, da smo mi ti koji ćemo prostor koji zovemo Balkanom omeđijati našim interesima i ne čekati da neko dođe da to uradi za nas.
Sve zemlje o kojima govorimo su zemlje koje žele da postanu članice EU. Da li će EU ikada želeti da se proširi na zapadni Balkan veliko je pitanje. Zašto bismo mi to čekali? Zašto bismo mi čekali da nam ovde dođe neko iz Brisela i da nam kaže da treba da ubrzamo protok robe i kapitala? Zašto bismo mi čekali da neko ovde dođe i da nam kaže – hajde da ubrzamo mogućnost kretanja ljudi? Zašto bismo mi čekali na Brisel ili nekakvu Vladu, izbore nekih drugih zemalja da nam kažu kako treba da radimo i kako treba da živimo? Ovo je naša potreba.
Da li se to sviđa nekome spolja, ne znam. Da li je to ono što želi EU od nas, ni to ne znam, ali znam da građani ovih zemalja imaju potrebu da se brže kreću, da jednostavnije trguju i da žive bolje. Svako upoznavanje je dokaz snage onog ko upoznavanje nudi. Srbija nema čega da se plaši. Želimo da otvorimo naše granice, želimo da otvorimo naše puteve, želimo da otvorimo i druge granice i druge puteve za naše privrednike i za našu robu. Ono što mi stvaramo i što proizvodimo.
Kada god smo bi Balkanci odlučivali sami o sebi, živeli smo u miru. Kada su nam dolazili spolja, ginuli smo i ratovali za njihove interese, ginuli smo i ratovali za njihova bogatstva. Vreme je da sami odlučujemo o sebi.
Predsednik Aleksandar Vučić je jedan od poslednjih suverenih, slobodnih, nezavisnih lidera u Evropi. Zato i može da ponudi Balkan Balkancima, zato i može da ponudi otvaranje, razgovor, zato i može da ponudi zajedničko tržište, zato može da ponudi otvaranje granica. Zato što ne mora da pita nikoga da li mu je to dozvoljeno ili nije, a oni koji nisu pristupili ovom sporazumu najbolje znaju koga su pitali, pa im je rečeno da možda i ne treba da budu tu. Bez obzira što je u interesu svake od zemalja kojima je ovo ponuđeno, da bude ovde.
Dakle, dame i gospodo, drugarice i drugovi, ja se nadam da ćete podržati ovaj sporazum i da ćete prepoznati konkretne koristi naših građana i potrebu da naši građani žive bolje i jednostavnije.
Takođe, pred vama se nalazi i jedan veoma važan Sporazum o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola sa NRK. Sporazum je potpisan 27. maja 2021. godine i navedeni sporazum je rezultat težnje dve strane da svojim državljanima koji borave na teritorijama druge strane, olakšaju postupak dobijanja vozačke dozvole. Stvar je veoma jednostavna, mogućnost da naši državljani kada odu u Kinu ne moraju da polažu ni teorijski, ni praktični deo, dovoljno je da uz odgovarajuću dokumentaciju, bez ikakvih troškova se prijave nadležnom organu i dobiju vozačku dozvolu. Isto važi i za državljane NRK koji žive sa nama i kraj nas i mogućnost da njihova vozačka dozvola bude priznata u našem sistemu, da važi pod potpuno istim pravilima. Korist je i za jedne i za druge, korist je za svakog pojedinca, ali i govori o odnosima dve zemlje. Govori o očekivanjima dve zemlje, jedne od drugih, govori o očekivanju da će naša privredna, ekonomska, pa i politička saradnja biti sve snažnija, sve izraženija. Samim tim, da će se sve više ljudi kretati na teritoriji obe zemlje.
Biću vam zahvalan ukoliko podržite i ovaj sporazum i omogućite našim državljanima da vrlo brzo dobiju vozačku dozvolu u Kini i naravno, kineskim državljanima da se u Republici Srbiji osećaju kao kod svoje kuće, da mogu da žive, rade i da imaju što manje prepreka, a što više otvorenih mogućnosti. Dame i gospodo, drugarice i drugovi, radujem se našoj današnjoj raspravi. Hvala.

Ja vam se zahvaljujem na podršci i razumevanju. Samo ukratko, što se tiče ledolomaca, ledolomce nabavlja Ministarstvo poljoprivrede, ne mi, i koliko znam u toku jeste nabavka, biće i ledolomaca.
Što se tiče kanadera, kanader je avion koji nikako ne bi odgovarao nama za naš prostor. To se radi za more, treba vam more da imate kanader. Ono što mi radimo, što nabavljamo, nabavljamo helikoptere „kamov“ ruske proizvodnje, vatrogasne helikoptere, a svi naši postojeći helikopteri su već predviđeni, odnosno najveći deo njih je već predviđen za mogućnost da može da nosi vedro i da učestvuje u gašenju. Na primer, mi smo baš u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj koristili naše helikoptere sa vedrom. To je taj sistem. „Kamov“ bi bio, naravno, veliki napredak i bio bi mnogo bolje rešenje, ali o tome u ovom trenutku pregovaramo.
Mi objektivno čak povećavamo naše kapacitete, možda i više nego što je potrebno za našu zemlju, ali hoćemo regionalno da možemo da delujemo, jer znate, sa klimatskim promenama, ovim katastrofama, nijedan čovek, pa nijedna zemlja nije ostrvo, potrebno je moći iskoračiti i pomoći jedni drugima, kao što smo vrlo efikasno pokazali. Tamo nastavljamo sa ulaganjem, u to možete biti sigurni, kao što znate, i u Novom Pazaru. Hvala.

Reći za Srbiju da je fašistička zemlja ili da u njoj ima fašizma koji je podržan od strane vlasti nije uvreda samo za Srbiju, nije uvreda samo za vlast, nije uvreda čak ni za ovu generaciju građana Srbije, to je uvreda za stotine hiljada ubijenih srpskih antifašista koji su se borili protiv nacizma i fašizma.
Srpski antifašisti su svesno žrtvovali svoje živote znajući protiv čega se bore. Oni su znali sa kakvim zlom se suprotstavljaju i sa kakvim zlom se bore. Za razliku od većine evropskih naroda, srpski narod nikada nije prihvatio fašizam kao sopstvenu ideologiju, kao način života, kao društveno uređenje. Srpski narod se svesno suprotstavio fašizmu i bio je svesno spreman da plati cenu.
Istoričari danas raspravljaju da li je 27. marta bio ispravan ili nije, u političkom smislu, da li je bio produkt obaveštajnih službi ili ne, ali se oko jednog svi slažu - svi Srbi su mislili da se fašizmu mora dati otpor i svi do jednog su bili uz otpor Trojnom paktu. Reći to narodu koji je toliko krvario, govori da o tom narodu mislite loše. To nije politika.
Ovo nije političko nadgornjavanje u kome tražite prostor da uzmete neki politički poen, što je legitimna stvar, ovo je uvreda za svakog Srbija gde god on da živi. U Srbiji nije bilo fašizma ni 1941. godine. Oni koji su bili na strani fašizma, prvo se sa njima obračunao srpski narod. Strašna uvreda. Grozna uvreda.
Uopšte neću da pokušavam da pravim sad paralele šta se dešava u Hrvatskoj, BiH ili nekim drugim zemljama. Uopšte nije važno. Ne zanima me šta se dešava kod njih. Zanima me samo da u srpskom narodu i državi Srbiji ne može da se govori o fašizmu.
Nadam se da će poslanik imati hrabrosti da se izvini, kao što je imao hrabrosti da kaže tako strašnu laž. I znam da to što govori ne misli ni jedan jedini Bošnjak u Srbiji. Ni jedan jedini Bošnjak u Srbiji ne misli da je ovo fašistička zemlja, ne misli da je na bilo koji način diskriminisan i ne misli na bilo koji način da u ovoj zemlji fašizma ikada može biti.
Molim vas, ovo govorim mojim sugrađanima bošnjačke nacionalnosti, niko o vama nikada neće suditi na osnovu izjava mržnje i laži koje smo danas čuli, nikada. I nemoj da mislite da treba nekom da se izvinjavate za to. Ništa vi niste odgovorni za ovu budalaštinu i uvredu koja je ovde izrečena. Ništa. Ni jedan Bošnjak nije odgovoran za ovu glupost koja je rečena državi Srbiji, ni jedan. I molim vas, nemojte da se osećate loše zbog toga, nemoj da vas neko pita nešto za to. Vi nemate nikakvu odgovornost za ovakvu glupost i ovakvu laž, baš nikakvu.
Ja znam da svaki Bošnjak misli sve najbolje o svojoj zemlji i sigurno ne misli tako o fašizmu, da ovde postoji fašizam ili bilo šta slično. To je uvreda i za mrtve i za žive i za one koji će tek da žive. Mi postojimo na boljoj strani sveta zato što su naši preci svesno žrtvovali sopstvene živote u borbi protiv fašizma.
Nadam se da ovaj visoki dom koji je svašta čuo neće više nikad čuti takvu glupost. Hvala.

Prvo, u ovom visokom domu imao sam čast da kao ministar odbrane, a po naređenju predsednika i vrhovnog komandanta Vojske Srbije, Aleksandra Vučića branim nacionalnu strategiju odbrane, nacionalnu strategiju koja je jasno definisana vojna neutralnost. Po prvi put, a bilo je pre nas i raznih vlada koje su sebe smatrale patriotskim i govorile o sebi kako su anti-NATO raspoložene, prvi put da je jedna srpska Vlada i jedan srpski parlament sebe obavezao na vojnu neutralnost i tome se nema šta prigovoriti.
Znate, Ministarstvo odbrane Ruske Federacije, ja sam imao čast to da potpišem, je potpisalo Sporazum o otvaranju predstavništva Ministarstva odbrane Ruske Federacije pri Ministarstvu odbrane Republike Srbije i to se dešava ovih dana, samo je pitanje kada će se tehnički sprovesti. Trebalo je već da bude sprovedeno da nije bilo kovida.
Dakle, kao što vidite striktno vodimo računa o vojnoj neutralnosti. To je temeljno opredeljenje ove države, ali to je temeljno opredeljenje SNS koja čini većinu u ovom parlamentu. Da nije ovih ljudi ovde, pa mogao bi ja da se opredelim kako hoćete ili vi da se opredelite kada god hoćete, da nema njih koji su to izglasali, toga jednostavno ne bi bilo.
Ne slažem se da je ova zemlja u kojoj nema institucija, kao što se ne slažem da je ovo zemlja u kojoj sve zavisi od volje i odluke jednog čoveka. Aleksandar Vučić je čovek koji veoma poštuje institucije ove zemlje, koji poštuju uostalom i partiju koju vodi i koja ga je izabrala na mestu na kome se nalazi, čovek sa kojim se i razgovara i koji vrlo vodi računa o mišljenju ljudi sa kojima radi.
Kada smo potpisivali Briselski sporazum i posle toga Aleksandar Vučić je otišao kod Srba sa Kosova da im kaže šta se dogovara, odnosno šta je potpisano, a pre toga je uključio Srbe sa Kosova u delegaciju, baš zato da ne bi dopustio da se odluke donose bez Srba sa Kosova, jer se na njih odnosi, jer se na njihove živote odnosi.
Aleksandar Vučić je čovek koji je u stanju preuzme odgovornost, ali nemoj to da brkamo sa tim da je čovek koji ne priznaje i gazi institucije, nego je u stanju da preuzme odgovornost i da preuzme odgovornost za odluke koje se donose. Vrlo često i odluke koje se kolektivno donesu, ali krivica bude samo na njemu i brani se samo on i napada se samo on, a odluku doneo i ovaj dom, odluku donela Vlada, odluku doneli kolektivni organi upravljanja.
U tom Briselu većina naše delegacije je glasala za to da prihvatimo da Kosovo, između ostalog, može da bude u članstvu Ujedinjenih nacija.
Aleksandar Vučić je prelomio svojim glasom i preuzeo odgovornost za to. Jel to znači da ne priznaje institucije, jel to znači da je autokrata, jel to to znači, ili znači da je čovek koji je dosledno branio poziciju naše zemlje i bio spreman da podnese, kao što je podneo svaki politički teret i svaku političku težinu?
Dakle, vojna neutralnost je nesporna, apsolutno nesporna. Znate, svima nama, da smo samo političari, da smo političari koji ne vode računa ni o sopstvenim uverenjima, ni uverenjima naroda, pa najlakše bi bilo ući u NATO pakt. Gde bi nas više hvalili, da li bi nas iko igde kritikovao, da li bi bilo ijednog medija koji bi rekao nešto loše? Naprotiv, hvalili bi nas, bili bismo borci za demokratiju, dobijali bismo u Briselu one povelje, prava, samo bi prštale nagrade, ma do Nobelove nagrade bi se išlo. Vučić je samo trebao da prizna Kosovo i bio bi nobelovac, ništa, odmah.
Mi smo svesno izabrali put vojne neutralnosti kao teži, ali kao ispravniji i apsolutno časniji. Tu nikakvog odstupanja nema, niti može biti, a Aleksandar Vučić je čovek koji poštuje institucije, vodi računa o mišljenju nacije koju vodi, ali je spreman da u kriznim trenucima, u teškim trenucima preuzme svu odgovornost na sebe.
Kada smo donosili Zakon o radu ovde, kada smo umanjivali plate i penzije, jel to bila odluka Aleksandra Vučića ili je to bila odluka svih nas? Pa, nas, ali da li je on preuzeo odgovornost pred nacijom? Jeste. Da li je on izašao pred naciju? Jeste. Da li je on posle stavio svoje ime na listu koju je nosio i koja je shodno toj odluci trebalo da podnese političke konsekvence zbog toga? Ali, svoje ime.
Znate, ovde sede poslanici SNS, ne verujem da postoji poslanik SNS ovde, pa čak i vladajuće većine koji se ne bi potpisao ispod liste koju vodi Aleksandar Vučić. Jel to znači da je autokrata zbog toga, da ne poštuje institucije, da ne poštuje svoju partiju ili to znači da mu Srbija veruje i da je naravno čast stati ispod njegovog imena?
Znate, ja znam da će me odmah posle ovog mog objašnjenja napasti da sam poltron, ulizica, itd, ali meni je čast što mogu da kažem da imam saborca koga mogu sa toliko argumenata da branim i pohvalim. Hajde da vidim te koji će napasti mene ili nekog od vas za ovo što ja sad govorim. Hajde da ih vidim jednom kada su rekli za Đilasa da nije najlepši, najpošteniji, najsposobniji. Hajde da čujem Marinku Tepić da jednom kaže nešto protiv Đilasa ili nekog od ovih svojih partijskih, tačnije nisu ni partijski, nego ovih kolega iz firme pošto svi rade za platu tamo, ni za šta drugo. Hajde jednom to da vidimo.
Dakle, ovo što govorim, govorim iz čista srca, ali i važnije od toga, govorim iz ličnog i političkog iskustva. Aleksandar Vučić je čovek koji preuzme odgovornost poštujući institucije, ali spreman da preuzme odgovornost i vojna neutralnost je apsolutno neupitna, tu pomeranja nema. Ovaj visoki dom bi morao da se sastane da promeni tu rezoluciju, ne može ni jedna partije, ne može ni jedan čovek, ne može ni jedan političar, Skupština Srbije bi morala da izglasa da više nismo vojno neutralni. To u ovom sazivu znam da neće biti moguće. Hvala.

Ne znam kako funkcioniše SNS, ali znam da SNS ima svoje stranačke organe, da u stranačkim organima ima više ljudi nego što mnogi imaju birača i glasača, tako da uopšte ne sumnjam ni u kvalitet, ni u čast svih tih ljudi.
Neodgovorno je reći za stranku koja ima 400 hiljada članova i više hiljada, desetina hiljada različitih izabranih funkcionera, da su to sve ljudi koji ne odlučuju ni o čemu, ne pitaju se ništa, nikada ne kažu ništa i ništa ne misle ni o čemu. To jednostavno nije tako. Neodgovorno je i pogrešno je.
Da li imaju lidera koji se nametnuo već u istorijskom smislu? Pa, imaju. Treba da budu zahvalni zbog toga, kao što je i on zahvalan, siguran sam, za stranku koja je te snage i koja je u stanju da se nosi sa istim izazovima sa kojima se i on nosi. Tu ne vidim problem.
Vi kažete kad ga ne bude ili ga bude. Pa, zašta služi politika? Ne prave se naslednici. Vi to svodite na personalno pitanje ko je naslednik. Čega naslednik? Čovek ima 50 godina, da niste malo požurili? Ali, politika se ne svodi samo na personalno. Politika koju je Aleksandar Vučić zacrtao će biti sprovođena od strane SNS, ukoliko ja išta poznajem SNS. Ali, garantujem da će se Pokret socijalista čvrsto držati vojne neutralnosti, odbijanja priznavanja Kosova, čuvanja Republike Srpske i drugih bitnih pitanja. Kao saborci, siguran sam da SNS to radi samo još snažnije nego mi, jer je snažniji i veći.
Upravo vi ovde svodite na personalnu stvar. Ja vam govorim o trenutku kada je jedan hrabar pojedinac učinio nešto veliko i važno. Onda ćete da mi kažete da je Živojin Mišić bio beznačajan, ili je bio autokrata koji nije poštovao ništa? Pa, pojedinac u nekim trenucima svog života, u nekim istorijskim trenucima je taj koji promeni plimu, koji promeni nešto i u tome je njegova vrednost. Zato imate političare, a imate i vođe. Zato imate političare i imate državnike. To je razlika i u tome nema ničeg lošeg. Naprotiv, posle takvi ljudi, ako govorimo o tome da nisu tu, ostavljaju iza sebe politiku, ostavljaju legat, ostavljaju nasleđe koje se sledi. Da li hoćete da kažete da Kemal Paša Ataturk, pa nije više tu, a čitava Turska živi po njegovom, po onome što je on formulisao kao buduću politiku Turske i ne vidim šta je loše u tome?
Svoditi sve na jednog čoveka? Pa, taj čovek to nikada nije dozvolio, ovde u ovoj Skupštini to nikada nije dozvolio. Ali, jeste, i to nikako da shvatimo, bio u stanju i jeste u stanju da preuzme odgovornost na sebe. Vi kažete sakrili ste se iza njega. On je taj koji ide ispred. Nekad ga je teško i stići, pa izađe ispred i često ulazi u sukobe koji nisu njegovi, ali ako ima ubeđenje da to što radi je ispravno, on to i radi.
Dakle, nije ovde stvar odnosa prema pojedincu, ali jeste stvar poštovanja za čoveka koji je u stanju da napravi stranku te veličine i da formuliše politiku koju ogromna većina Srba bezrezervno poštuje i glasa za nju, prihvata je kao svoju. Tu nema nikakve kolizije, nema sukoba između čoveka koji poštuje institucije i čoveka koga poštuje nacija. Zašto bi to uostalom bio problem?
Mi pričamo o ulazi pojedinca u srpskoj politici, pričamo o ulozi pojedinca u važnim istorijskim trenucima. I stranka i država treba da budu zahvalni kada imaju čoveka koji je u stanju u istorijskim trenucima da preuzme odgovornost i da uradi ono što je u tom trenutku najispravnije i najpotrebnije.
Znate, Aleksandar Vučić nikada nije pokušavao da kaže – ja znam bolje od naroda. Nikada! On je govorio svoje mišljenje, koje se nekad sviđa, a nekad ne sviđa narodu, ali je iznad svega poštovao volju srpskog naroda. Onda kada mu kažu, posebno sa zapada – on je populista. On je populista zato što govori, zato što misli, zato što deli ubeđenje svog naroda. A šta treba da deli? Šta on to treba da uradi? Da bude u sukobu sa sopstvenim narodom, da mu objašnjava, kao ovi razni nevladini, koji su u stvari vladini, samo nisu srpski vladini, kako narod ništa ne zna, kako narod ne zna šta je dobro za njega? Aleksandar Vučić izađe i kaže istinu, istina bude veoma teška, ume da zaboli, on stoji iza nje, ali spreman da prihvati sud svog naroda.
Kada smo smanjivali plate i penzije, pa posle toga smo išli na izbore. Nema političara koji bi smanjio plate i penzije i izašao na izbore posle toga. To se ne radi. Jednostavno, kažete neka, nek prođe vreme, da sačekamo da se malo zaboravi, pa biće bolje, izborićemo se nekako. Ne, on odmah izađe, kaže svoju istinu, kaže ono što misli, uradi to što misli i ponudi narodu na odlučivanje. Ako to nije dokaz poštovanja i nacije i institucija, onda ja stvarno ne znam koji bolji dokaz može od toga da bude. Hvala.

Samo kratko, da biste videli kakve su razmere aktivnosti koje preduzima Sektor za vanredne situacije, a koliko to deluje, onako gotovo neprimetno zato što imamo organizovanu državu, zato što smo ulagali u našu državu.
Ove godine do danas imali smo ukupno 27.564 različita požara. Od toga 13.882 na otvorenom. To je jednostavno nešto što se podrazumeva da je ovaj Sektor u stanju da izađe na kraj sa tim, da dobrim rasporedom, dobrom obukom, dobrom opremom sačuva živote i imovinu svih naših građana. Mnogo bogatije zemlje od nas ne mogu da kažu da su se sa ovakvim izazovima tako efikasno nosile.
U vreme o kome ste vi govorili, u vreme Ponoša, u vreme Tadića, naša vojska je kada bi uporedili ličnu opremu sa Sektorom za vanredne situacije danas, bila slabija od Sektora za vanredne situacije, bez svake sumnje. Niste imali ni po jedan komplet uniforme za vojnike, ni po jedan.
Kao ministar odbrane znam da svaki vojnik ima po dva, minimum po dva kompleta sada, minimum. I to je ta razlika koju je Aleksandar Vučić uspeo da uradi i koja pokazuje kako se naša zemlja oporavlja i kako napreduje.
Sektor za vanredne situacije je ove godine gasio katastrofalne požare kojih kod nas nije bilo, a ne zato što ih nema, eto, nečija dobra volja, nego zato što smo se trudili, radili, radili preventivno da ih ne bude. Najveći požar se gasi jednom čašom vode. Kada ste tu, kada ste blizu, kada ste odgovarajuće raspoređeni, odgovarajuće opremljeni.
Sektor za vanredne situacije je pomagao u gašenju katastrofalnih požara u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj. Mi nismo bogatiji od Grčke, nismo mi veći od Grčke, ali kao što vidite naša pomoć je bila i te kako potrebna i izuzetno zapažena. O Severnoj Makedoniji da vam ne govorim.
Mi smo sada pošli od, možda malo drugačijeg načina rada. Preventiva. Preventiva iznad svega. Dakle, gledamo šta možemo da uradimo da do nečega ne dođe, pa smo u saradnji sa lokalnim samoupravama prepoznali koje su to tačke na kojima se stvari dešavaju, pa radimo od edukacija stanovništva da ne pale strnjiku, da ne mora kao njegov deda i pradeda da uvek, svake godine da pali dva puta onu njivu i da razmišlja šta će biti sa njom. Pa smo išli dotle da smo razgovarali sa sudovima. Prekršajni sudovi sada razumeju da je to nešto što je opasni, gotovo da je presedan, i da su počeli da se kažnjavaju oni koji to rade. Pa, do toga da smo zajedno sa lokalnim samoupravama u nekoliko navrata ispitali sve vodotokove, proverili sve krizne tačke.
Ovo o čemu ste govorili, u Lučanima, dakle dve prepreke su se zbog radova na autoputu, dva privremena mosta, dve privremene konstrukcije, su da je došlo do poplava pretile da sva ona ulaganja Vlade Republike Srbije na zaštiti Lučana, bila bi potpuno promašena, jer bi te privremene prepreke stvorile potpuno novu geografiju gde bi se voda sakupljala tamo gde ne treba da se sakuplja, fabrika „Milan Blagojević“ i sam grad bi bili u ogromnom riziku.
Ali, zahvaljujući preventivi, zahvaljujući tome što stalno radimo zajedno, što smo stalno na terenu, to se prepoznalo sa kineskim izvođačem radova se našlo rešenje. Oni će to skloniti o svom trošku. Sve je urađeno kako treba. Lučani bezbedni.
Ove godine, takođe sa Elektrodistribucijom, odnosno elektro-privredom radimo, neko od poslanika mislim da je to čak i pominjao, vrlo često nestaje struje zimi u nekim delovima Srbije. Šta se desi? Padne sneg, otežaju grane, drveće se polomi, padne na dalekovod i onda znate već šta može da se dešava. Sada smo precizno utvrdili gde se to dešava i ja se nadam već od narednih nekoliko dana krećemo u odgovarajuću seču šume, unapred, ne čekamo da mi padne sneg, nego sada dođemo da sada izvršimo odgovarajuću seču oko dalekovoda i da taj način smanjimo mogućnost prekida snabdevanja električnom energijom kada dođe do snegova i kada dođe do zime.
To je preventiva. Misli se, razmišlja se, radi se unapred. Sistem 20/21, dakle ova velika vežba koju ste svi primetili na 50 lokacija, 8.000 ljudi, 24 grada, 26 lokalnih samouprava, veće vežbe nije bilo od vremena SFRJ, a nema ni veće vežbe u Evropi.
Hteli smo da pokažemo, da vidimo kako funkcionišemo i da pokažemo da smo u stanju da odgovorimo na simultane izazove, u istom trenutku na 50 različitih lokacija, od zemljotresa do poplava. Šta god da se desi moramo da budemo spremni za to. I pokazali smo da smo spremni. Radili smo zajedno sa našim prijateljima, sa našom braćom iz Republike Srpske, gde smo pokazali da i Drina, šta god se desilo na njoj sa obe strane reke mi smo u stanju da pomognemo jedni drugima i da hoćemo da pomognemo jedni drugima.
To sve nije bilo moguće dok niste napravili državu koja je u stanju da radi planski, da radi organizovano, da se priprema za takve izazove. Pre nego što je Aleksandar Vučić počeo da razmišlja o državi, pre nego što je preuzeo odgovornost za državu, mi smo imali od stihijskog snabdevanja, do stihijskih odgovora, pa ako je tamo zemljotres, tamo smo, ako je tamo poplava, tamo smo. Morate da razmišljate unapred.
Veoma sam zahvalan i sektoru za vanredne situacije, i javnim preduzećima, i lokalnim samoupravama, jer to sada tako radi. Radi se unapred. Misli se unapred. Kada imate 27.000 požara i ni jedan katastrofalni, to nije slučajno. To ne može da bude baš sasvim slučajno. To govori o vrednoći i radu ovih ljudi, ali govori o ojačanoj srpskoj državi.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodo potpredsednici, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, da vam se zahvalim i na ovom danu, da vam se zahvalim što ste tako strpljivo i pažljivo prišli sporazumima koji su pred vama. Uveren u vašu podršku, siguran da ćemo još jednom život građana Srbije učiniti boljim i da oni koji su glasali za vas imaju razloga da glasaju ponovo, jer ste pokazali sa koliko pažnje i koliko ozbiljnosti prilazite svakom svom zadatku. Hvala vam još jednom.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodo i gospođe potpredsednici Narodne skupštine, poštovani poslanici, drugarice i drugovi, dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo što ću danas pred vama moći da branim, možda nije prava reč da branim, da objasnim, da pojasnim pet važnih sporazuma koji su pred vama, pet važnih sporazuma koji bez vaše podrške i vašeg razumevanja neće biti mogući.
U pitanju je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o graničnim prelazima, zatim, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o pograničnom saobraćaju, Sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o zajedničkim lokacijama na graničnim prelazima, ali isto tako i Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa između Republike Srbije i Republike Austrije, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju o vojnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipat.
Svaki sporazum koji postignemo sa zemljama u našem okruženju, i ne samo sa zemljama u našem okruženju, jeste sporazum koji našim građanima na prvom mestu otvara određene mogućnosti i daje im priliku da bolje i jednostavnije obavljaju svoje svakodnevne obaveze.
Sporazume koje imamo sa Bosnom i Hercegovinom jesu sporazumi koji regulišu naše granične prelaze i, između ostalog, što je nama posebno važno, pored postojećih uvode još jedan novi granični prelaz. U pitanju je Ljubovija – Bratunac, onaj čuveni most koga je Srbija odavno izgradila, a čekali smo da Vlada Bosne i Hercegovine ispuni svoje obaveze i da omogući građanima i BiH i Republike Srbije da most koriste. Mostovi spajaju ljude, a politika ume da se ispreči između njih. Evo, ovim sporazumom rešićemo svakako i taj problem.
Imamo, naravno, Sporazum o pograničnom saobraćaju koji će omogućiti, što je veoma važno, građanima naših država da svoje svakodnevne životne aktivnosti rešavaju po olakšanoj i ubrzanoj proceduri. Em ne mora da se nosi pasoš, da ne moraju svaki put da obrazlažu gde su pošli, što su pošli, jednostavno, ljudi žive sa obe strane Drine i logično je da bolje, brže i jednostavnije prelaze, sarađuju. Otvaranjem i novog mosta u nekim mestima ćemo za 60 kilometara skratiti put. Za 60 kilometara! Znate li koliko je to veliko i koliko je važno?
Inače, da znate, na mostu će biti i naša prva zajednička tačka prelaza. To znači da građani Srbije ili građani Republike Srpske, odnosno Bosne i Hercegovine, kada prelaze most neće morati da gledaju dva carinika, neće morati da dva puta pokazuju putnu ispravu, neće ih dva puta pitati šta nosiš u toj torbi, u tom zembilju, nego će samo jednom dolaziti na zajedničku tačku, jednom se pozdravi, jednom se predstavi i nek mu je srećan put, nek radi ono što treba da radi i kako treba da radi.
Naravno, veoma je važno i što ćemo imati Sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa sa Republikom Austrijom. Videli ste proteklog leta kako je čitava Evropa gorela. Videli ste u kakvom su se problemu našle i zemlje koje su bogatije, neki kažu i organizovanije nego što je Republika Srbija.
Republika Srbija je, dame i gospodo, drugarice i drugovi, prošlog leta imala više od hiljadu požara na otvorenom. Ali, zahvaljujući radu Sektora za vanredne situacije, zahvaljujući radu dobrovoljnih vatrogasnih društava, nijedan nije bio katastrofalan, a svaki je mogao da bude katastrofalan.
U Severnoj Makedoniji, u Republici Srpskoj, u Grčkoj, imali smo katastrofalne požare. Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova je pomogao na svim ovim lokacijama. Po onome što nam govore oni sa kojima smo se zajedno borili protiv vatrene stihije, da nije bilo srpskih vatrogasaca, stihija bi bila mnogo pogubnija.
Imao sam tu čast i zadovoljstvo da budem sa našim vatrogascima i u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj i mogu da vam kažem da tamo gde je stao srpski vatrogasac, tamo gde smo mi postavili liniju, požar nije prošao. Ni jedno drvo nije stradalo tamo gde smo mi bili. Na Eviji su spašena čitava sela i gradovi zato što su srpski vatrogasci bili tu.
Takav sporazum sada postižemo i sa Republikom Austrijom, gde ćemo moći jedni drugima da pomažemo i u takvim situacijama, da prenosimo znanja, da prenosimo iskustva, jednostavno jedni drugima da budemo na usluzi.
Mi kada planiramo svoje kapacitete za odbranu od različitih prirodnih katastrofa koje mogu da zadese našu zemlju, mi razmišljamo o regionu. Mi ćemo, zahvaljujući odluci i beskrajnoj podršci predsednika Aleksandra Vučića, vrlo brzo kupiti dva protivpožarna helikoptera, u pitanju su "Kamovi", najbolji na svetu. Da li nam trebaju oba? Naravno da trebaju. Ali, da li ćemo sa ta dva helikoptera, sa postojećim helikopterima, sa "Super pumama" koje nam dolaze, biti najopremljenija zemlja u regionu - hoćemo. Kada je u pitanju borba protiv katastrofa, bićemo sigurno najopremljeniji i moći ćemo da pomognemo celom regionu. Srbija razmišlja regionalno. Mi mislimo i o drugim zemljama, drugim ljudima, da li će im biti potrebna naša pomoć. Ne mislimo samo o sebi.
Kad smo gasili požar u Severnoj Makedoniji, da to nismo uradili, Prohor Pčinjski bi izgoreo, zato što bi se požar preneo preko brda. Morali smo da pomognemo našim susedima iz Severne Makedonije, našem južnom susedu, Severnoj Makedoniji, jer da nismo pomogli, požar bi se proširio i na Prohor Pčinjski. Dobro je što smo to uradili i što smo bili sposobni.
Egipat je velika, moćna zemlja, sa izvanrednom vojskom, zemlja koja kupuje mnogo na tržištu naoružanja, zemlja koja ima tradiciju saradnje sa nama i ovo je odlična prilika da razgovaramo, ovo je odlična prilika da ih upoznamo sa našom odbrambenom industrijom i svime onim što naša država može da ponudi. Mnogi generalni i mnogi oficiri iz Egipta su bili školovani u našoj zemlji, pamte svoju mladost, vole kada dođu ovde, vole kada se sete, svako voli da se seti svoje mladosti pa tako i oni, i imaju izuzetno dobar odnos prema Republici Srbiji. Zato je ovaj sporazum veoma važan. Eto još jedne prilike da bolje radimo i da bolje sarađujemo.
Da smo možda imali ovakvih sporazuma više, ne bi nam islamska braća koje su dovele kojekakva "arapska proleća" priznavali Kosovo. Egipat je važna i velika zemlja. Da nije bilo tih islamskih terorista na njenom čelu, možda ni Kosovo ne bi bilo priznato od Egipta, a na nama je možda i da radimo na tome da Egipat još jednom razmisli o svojoj odluci i da se ponovo vrati tamo gde mu je mesto, a to znači na stranu međunarodnog prava.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, vašoj pažnji skrećem ovih pet sporazuma. Nadam se da ćemo imati dobru, plodnu raspravu. Verujem da, kao i svaki put, ćemo učiniti nešto što je dobro za građane Srbije, nešto što je dobro za one koji su glasali za svakog od nas, naravno i za one koji nisu, iako ih nema tako puno, ali nadam se da ćemo imati prilike da razgovaramo, da radimo zajedno i da ovaj dan provedemo u konstruktivnoj i uspešnoj raspravi. Hvala vam.

Zahvaljujem se uvaženom poslaniku što će podržati sve ove sporazume, svih pet sporazuma koje smo predložili, ali moram nešto da pojasnim.
Ja stvari zovem onako kako se one zovu i nemam ni najmanje negativan stav prema islamu kao religijskom opredeljenju. To je jedna od velikih religija koju beskrajno poštujem.
Pročitao sam Kuran. Mnoge reči prorokove mogu biti primenjene u svakodnevnom životu svakoga od nas i kako kaže jedan mudar čovek – ako hoćeš da ispričaš suštinu svih svetskih religija u jednoj rečenici, onda neka ta rečenica bude: ono što ne želiš da čine tebi, nemoj činiti drugima.
Dakle, Islam ima samo moje iskreno poštovanje, ali partija koja je priznala Kosovo i koja je vladala Egiptom se zvala Islamska braća. Nije do mene.
Usput, ako hoćete da poboljšate odnose sa Egiptom, jako budite protiv njih, jer od predsednika Egipta, pa nadalje, svi su u zatvoru i trenutni režim u Egiptu ih je sve pohapsio i smatra ih teroristima. Ne ja, oni ih smatraju teroristima.
Bivši predsednik Egipta se nalazi u zatvoru zato što ga smatraju teroristom. Nije do mene, niti do bilo koga od nas. Islamska država se tako zove. Nisam je ja izmislio.
Ja ne mislim da Islamska država ima bilo kakve veze sa izvornim islamom. Pa, niste vi pripadnik Islamske države, ali to se tako zove.
Znate, to je kao kada mi kažu nemoj da zoveš Šiptare Šiptarima. Pa, tako se zovu, nije do mene i tu nema ni najmanje uvrede za bilo koga.
Znate, kada odete na pijacu u Severnoj Mitrovici i kada se sretnu dvojica, kaže – kuj Šiptar, što znači – gde si, Šiptar, gde si, čoveče, kao kada kažete – gde si, Srbine? I, sada je problem neko ko ima partiju koja se zove Partija demokratike Šćiptare, ja ne smem da kažem Partija demokratskih Šiptara? Dajte, ljudi. Ja samo govorim onako kako jeste. Ništa tu, nikakve uvrede, daleko bilo, nema.
Islam ima svako moje poštovanje i siguran sam svih narodnih poslanika ovde. Sa najvećem pijetetom dok sam bio ministar odbrane imao sam to zadovoljstvo da šaljem pripadnike Islamske zajednice na hadž ispred Ministarstva odbrane, na konferenciju, na primer, u Marsej, gde su išle muftije svih vojska i bilo mi je zadovoljstvo i čast što sam to mogao da uradim, ali nije do mene što se stvari zovu tako kako se zovu.
Ne mislim da Islamska država, koja je počinila onakva zverstva, ima bilo kakve veze sa islamom, ali kako da je zovemo? Ona se tako zove. Tako su sebe nazvali. Da li je to bespravno? Verujem da jeste. Znate, ko god bi ubio čoveka, rekao bi – ubio sam ga zbog Isusa Hrista. Naravno da nema pravo da uzima ime Isusovo u usta. Isto važi i zva veru prorokovu, ali to se jednostavno tako zove.
Ja ne vidim u tome ništa loše što govorimo tako kako jeste. Naprotiv, sa ogromnim poštovanjem govorim o islamu. Kako da ne govorim sa velikim poštovanjem o Iranu, koji nije priznao Kosovo i mnogim zemljama koje imaju islam kao odrednicu svog postojanja, pa i u imenu, koje nisu priznale Kosovo?
Moram da vam kažem da mi je teško da nađem reči poštovanja za, recimo, Demokratsku stranku u SAD, koje su priznale Kosovo. Evo, vidite, nema islama, nema religije, ali to ne mogu da poštujem.
Dakle, molim vas, ako se bilo ko našao uvređenim, izvinjavam se zbog toga jer nema uvrede, nema bilo kakve loše primisli. Islam iskreno poštujem. Svete knjige sam pažljivo pročitao. Verujem da sam ponešto i naučio, ali stvari nazivam tako kako se one zovu. Jednostavno, nije do mene.
Hvala.