Ovo je još jedna diskusija u kojoj je Zakon o radu kolateralna šteta, onako usput. To je kakav takav povod da se dođe do govornice, a onda se kaže sve što nema nikakve veze sa Zakonom o radu, ne da se ni jedna primedba na Zakon o radu, ali na to smo već navikli da slušamo.
Ono što želim da kažem, verovali ili ne, svet sluša šta mi ovde govorimo i kada čuje da se o našoj državi govori da je korumpirana od portira do predsednika Republike, onda stvarno ne privlačite investitore, onda sa takvim ocenama stvarno možete da oterate nekog i da ne uradite apsolutno ništa drugačije. Da li je tako strašno što hoće da dođe neko da izgradi „Beograd na vodi“? Šta, ne valja tri miliona evra? Da li je to neka sramota? Da li treba da se stidimo toga ili što smo dobili milijardu evra od tih istih prijatelja koje smo zaslužili ničim, zaslužili radom Aleksandra Vučića i ničim drugim? Dobijamo milijardu evra, odnosno milijardu dolara po najpovoljnijim mogućim uslovima i najbolje bi bilo da ih izvređamo nekako, da ih oteramo, ako je ikako moguće. Najbolje bi bilo da im kažemo još neku uvredu i da kažu – dobro, zašto se mi ovde petljamo sa našim novcem koji je dobrodošao bilo gde na svetu, a Srbija ima toliko para da joj ne treba ni tih milijardu evra, ništa joj ne treba. Niko nama ne treba.
Godine 2001. i svake druge prve, kao i sada 2014. godine, kada hoćete nešto da promenite imate strašan otpor. Ovo je sada prevazišlo Zakon o radu. Sada se kaže da treba da se povuče i Zakon o radu, i Zakon o penzijama, i Zakon o stečaju, i Zakon o privatizaciji. Sve treba da se povuče, sve treba da se vrati nazad, inače će sve biti ugušeno u protestima i štrajkovima, inače ćemo dobiti Bosnu, Ukrajinu, ko zna čime se preti.
Ne razumem zašto teramo prijatelje? Ako dođe neko i da ti milijardu evra, zašto moraš da ga vređaš? Ako dođe neko ko hoće da uloži tri milijarde evra, što moraš da ga vređaš? Zato što nije došao kod tebe? Ono što zaista nije jasno, ovo je sad lična ocena, nije politička, u politici kad postanete premijer dostigli ste nešto gde možete da uradite sve za šta ste se zalagali. Ako tad niste uspeli, onda je veliko pitanje čemu sve ovo? Hvala.

Znate kako, najneuspešniji srpski premijer sigurno ima pravo da bude ljut. To je sasvim u redu. Uostalom, koliko ste bili uspešni govori to da ste izgubili odmah prve izbore na kojima ste bili pitani. Čim ste prvi put pitali građane kako ste radili kao premijer otišli ste u opoziciju, iz koje se do danas niste izvukli.
Tako da, toliko o vašem velikom uspehu, šta ste radili svih tih godina i ko je uništio Srbiju. Srbiju ste uništili tako što ste privatizovali sve čega ste se dohvatili. Sve čega ste se dohvatili, sve ovo što sada gledate i što radite je posledica upravo tih godina u kojima ste privatizovali apsolutno sve čega ste se dohvatili.
Siguran sam da će kolega Rističević to mnogo elokventnije od mene objasniti. Tu se slažem.

Vidite, ne bih se javljao, ali postavili ste konkretnu, u suštini dali ste konkretan predlog što je retko, neko je dao konkretan predlog. Vidite, po zakonu ovo su izmene i dopune zakona, nije novi zakon. Ne možemo  amandmanima menjati ono što član koji nije menjan.
Dakle, konkretno vaš predlog, ne možemo sada da ga menjamo, a mi ćemo do kraja godine doneti zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Mislim da je to, da je tu pre mesto za takvu meru, nego u Zakonu o radnim odnosima.
U svakom slučaju ima još nekoliko konkretnih zakona koje mislim da treba da donesemo do kraja godine gde će mere koje ste vi govorili, naći svoj prostor i naći svoje mesto. Tako da inicijativa ima smisla. Nesporno je samo sada zakonski nije moguće to sada uraditi u Zakonu o radu, ali sada kada već pričamo o reformama, smatram da je radno zakonodavstvo potrebno očistiti od svega što nema veze sa konkretnom radnim odnosima, a da treba napraviti čitav set drugih zakona koji regulišu socijalno zakonodavstvo i brojne druge stvari.

Kao odgovor na ovo pitanje, osim, kao što je činjenica, svi članovi Vlade su predlagači ovih zakona, ali konkretno, ministar policije ima veliku odgovornost kada je u pitanju Zakon o PIO. Dobar deo beneficiranog radnog staža se odnosi na Ministarstvo policije. Šta bi bilo sporno da ministar policije govori o tome? Zašto bi bilo sporno da bilo ko bude predlagač? Odakle to, pogotovo što je policija, pa to je deo našeg društva? Da li se stidimo policije? Da li su oni postali problem odnekud? Policajci imaju 47.000 pripadnika. To je 47.000 plata. To je 47.000 porodica i oni nemaju pravo da kažu šta misle o ovom zakonu.

Najjednostavnije i najtačnije bi bilo reći da je to zato što su politike prethodnih vlada dovele do toga da u budžetu jednostavno nema para, pogotovo ne za javni sektor i birokratiju koju smo nasledili, kao i za sve ono što nas čeka. Ali, hajde da krenemo redom od onoga što ste naveli.
Prvo, nije tačno da se ne plaća smenski rad. Plaća se noćni rad 26%, kao i do sada, a smenski rad, što se posebno navodi, plaća se u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Dakle, vi ćete sa svojim poslodavcem zaključiti kolektivni ugovor u kome ćete dogovoriti koliko će se plaćati smenski rad, a znate zašto? Zato što nije isti rad u rudniku i nije isti rad u prodavnici. I to je smenski rad, izvinite. Ne može da se plati na isti način. Tu je uloga sindikata, da sedne sa svojim poslodavcem i da se dogovori koliko će to koštati. Nismo predvideli kolektivno ugovaranje, to je prilika za kolektivno ugovaranje. Ovde imamo stručne ljude koji se isključivo bave radnim odnosima. Malo je nelogično tražiti da u Zakonu o radnim odnosima bude sve predviđeno. Po čemu je onda uloga kolektivnog ugovaranja i sindikata? Šta će nam onda sindikati? Šta će nam onda poslodavci, ako treba Zakon o radnim odnosima da predvidi svaku tančinu. Predvideli smo, to postoji, poslodavac i sindikat, odnosno zaposleni će se dogovarati o tome. To je deo toga.
Zatim, otpremnine. Osim činjenice da privreda jednostavno nema para i da onaj najmanji preduzetnik, da su njemu tri prosečne zarade mnogo, poslodavci tražili jednu, sindikati su tražili tri, prelomnjeno je negde na dve. Ali, kao što znate, otpremnina za slučaj za odlazak u penziju… (Isključen mikrofon.)

Dakle, otpremnine za odlazak u penziju treba da posluže za to da novi penzioner ima od čega da živi između prestanka rada i dobijanja prve penzije. Dakle, kao što znate, tu se više ne čeka. Trajno rešenje se čeka, ali privremena se isplaćuju odmah, tako da više nemate taj prostor.
Sa druge strane, bilo je značajnih da kažemo zloupotreba, ali bilo je da su poslodavci izbegavali mesec dana pre nego što odete u penziju da vas otpusti, samo da vam ne da otpremninu. I to se dešavalo. Ovo je, između ostalog, način da do toga ne dođe.
Što se tiče rada na određeno vreme, vidite, i vi i ja znamo, lekar ste, radite u državnoj upravi. U suštini i vi i ja znamo da bi se sigurno i u medicini, a evo garantujem vam i u državnoj upravi našlo koliko hoćete primera ljudi koji rade po 10 godina na određeno vreme. Po 10 godina. Završi se ugovor, prekine se na jedno dva dana, ponovo se zaključi i tako decenijama. Ovde sada imate zakonsku obavezu da je to maksimum. Posle toga ili ćete ga primiti, ili ćete ga otpustiti. Nemate drugog načina. To je u suštini povoljnije. Hajde da to već jednom raščistimo. Ima mogućnost kada imate tri godine. To je kada radite po nekim projektima, a to je nešto što ipak nema veze sa ovim.
Minuli rad sam već objasnio, to je tako kako jeste. Gledam na svom primeru. Ja sam radio u državnoj upravi dve godine, ili nešto manje od dve godine. Imam preko 18 godina radnog staža. Sve to prethodno vreme sam radio u privatnim preduzećima, i to raznim. Na mene će se to odnositi. Na ogromnu većinu ljudi koji rade u javnom sektoru, a to je 740.000 ljudi, neće, jer su po pravilu kod jednog poslodavca i neće biti velikih efekata za njih. Kao što sam već objasnio, a to je činjenica, priznali mi ili ne, kod privatnog poslodavca vi po pravilu imate ugovorenu nadoknadu koja nema nikakve veze sa minulim radom i niko je ne prikazuje kroz minuli rad, već imate dogovorenu nadoknadu sa svojim poslodavcem. Toliko.

Znate kako, ako ste izabrani na listi DS onda prvo treba da sretnete onih 358.000 ljudi koji su otpušteni po ovom zakonu, pa da ih pitate kako su otpušteni po ovom zakonu i zašto je bilo baš dobro izglasati takva zakon po kome su oni bili otpušteni.
Neće ovaj zakon nikoga da otpusti, kao što ovaj zakon neće nikoga da zaposli. Ovaj zakon služi za to da se omogući da privreda funkcioniše, i ne samo ovaj zakon. Doneti samo izmene samo jednog zakona, ma koliko on bio važan, jednostavno nisu dovoljne. Potrebno vam je od Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji, zakona koji se tiču socijalne politike sve su to zakoni koji prave ukupnu sliku i tako se zapošljava, tako se suštinski nešto menja.
Vi znate, kao što smo ovde mogli da čujemo, mi smo po stanju u našem radnom zakonodavstvu na 93. mestu na svetu. Ako će nas ovo pomeriti neki korak unapred, onda je to više nego opravdana i onda će to pomoći da se neko zaposli, jer će onda doći u zemlju gde radno zakonodavstvo nije na 93. mestu, pa će smatrati da se isplati doći u tu zemlju i da se isplati uraditi nešto u toj zemlji.
Nemojte praviti od ovog zakona nešto što on nije. Ovaj zakon uređuje jednu važnu oblast i pomaže da se ukupnoj slici omogući veće zapošljavanje, omogući prostor za investicije, omogući da vam se olakšava to što radite. Izaći sa tim stavom, potpunom demagogijom – zbog ovog zakona će vas otpuštati, neće vas niko otpuštati zbog ovog zakona. Kao što ste i sami rekli, kažete – loš poslodavac. Da li ima zakon protiv lošeg poslodavca, da li ima zakon koji će napraviti od lošeg poslodavca dobrog, da li ima zakon koji će napravi od lošeg radnika dobrog? Nema, ne postoji takav zakon, ne možete to napraviti. Kao što to dobro znate, onda nemojte praviti očekivanja od javnosti tamo gde ih suštinski nema i da ih suštinski neće biti.
Ovaj zakon ima za cilj, i to je opšta ocena, čak i vas koji ga najviše kritikujete, da je bolji od prethodnog zakona. Jeste, bolji je od prethodnog zakona. Da je samo to, vredelo ga je doneti zbog toga, ali svakako nije samo to.

Ovo je naravno očekivano, kada nemate šta da govorite o zakonu pokušavaćete da vređate, da radite stvari koje ne priliče ovom visokom domu. Ali dobro, možemo mi i to da radimo, samo ne brinite, nećemo vas vređati, bićemo vrlo precizni.       
Ako tražite vezu između otpuštenih i stranke koja je činila tada vlast i bila presudna u vlasti samo treba da, evo da uzmete jedan mali primer. Razvojna banka Vojvodine – 400 miliona evra gubitka, u stopostotnoj kontroli DS, od osnivačkog kapitala do menadžmenta, sve, 400 miliona evra otmice od ovog naroda. Otimanje para, budžetskih para. Tih 400 miliona evra su nešto zašto mi sada razmišljamo kako da uštedimo, kako da vratimo taj novac, da razmišljamo kako da taj novac bude deo privrede. Da ne idemo dalje, 400 miliona evra. Dakle, Razvojna banka Vojvodine jednako Bojan Pajtić i nemate šta da razmišljate o tome. Izvinite, to je uzročno posledična veza, ništa drugo. Da so tih 400 miliona evra potrošili u privredu umesto što smo ih potrošili na nešto što će policija na kraju morati da dokazuje, što nema veze sa ekonomijom već ima veze samo sa klasičnim kriminalom, sigurno ne bi ove stotine hiljada ljudi ostale bez posla. Eto to je ta veza, ako niste razumeli vezu.

Nemam te podatke. Naravno, možemo da ih dobijemo, jer je javna stvar koliko je ko na budžetu zarađivao i ko je u kom upravnom odboru koliko dobio, ali, samo bih skrenuo pažnju upravo na činjenicu da smo mi upravo ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO promenili upravljačku strukturu PIO. Vi ste imali upravni odbor koji je imao 21 člana i nadzorni odbor koji je imao sedam članova. Ne treba da vam kažem da su, naravno, svi bili plaćeni za to. Od toga, struktura je bila sledeća: sedam članova upravnog odbora su davali predstavnici sindikata, jednog udruženje poljoprivrednika i jedan predstavnik poslodavaca. Drugih sedam davali su pet predstavnika poslodavaca plus dva iz Vlade i trećih sedam su bili predstavnici udruženja penzionera. Država Srbija svakog meseca dotira penzioni fond sa 45%, a imala je apsolutnu manjinu u upravljačkoj strukturi, odnosno u upravnom odboru.
Sada je to promenjeno. Imamo samo upravni odbor, naravno, koji čini ukupno sedam članova. To znači – četiri predstavnika države, jedan predstavnik sindikata, jedan predstavnik poslodavaca i jedan predstavnik penzionera. I to je to. Država preuzima odgovornost za svoj penzioni fond koji, uostalom, najvećim delom i finansira. Mislim da je to dobro i da treba pozdraviti.

Hvala. Svakako ćemo razmišljati o tome. Samo morate da znate da će, kao što se ovo ujednačavanje odvija vrlo postepeno i sa vrlo širokim vremenskim rokovima, ove mere, o kojima ste govorili, pozivajući se na član 9, takođe pratiti to ujednačavanje. Razumem vašu intenciju i svakako da treba da razmišljamo o tome.
Javio sam se zbog druge stvari. Vi ste verovatno učinili jednu omašku, slučajno, ali ne bih voleo da ta omaška prođe bez male korekcije. Briselski sporazum nije potpisan između Beograda i Prištine, kao što ništa nije potpisano između Beograda i Prištine. Sporazum je potpisan između Beograda i Evropske komisije. Samo toliko.

Znate kako, bez obzira koja frakcija DS govori, uvek postoji jedna zajednička stvar, a to je da su činjenice potpuno neobavezujuće. Mišljenje je dozvoljeno, ali činjenice nikoga ne obavezuju.
Znate, prosečna plata u Rumuniji, o kojoj se ovde govori sa takvim prezirom, je niža nego u Srbiji. A ta prezrena Rumunija ima tržište od 22 miliona stanovnika i članica je EU i mi pored te prezrene Rumunije treba da ubedimo strane investitore da dođu ovamo, a imaju samo te prednosti da imaju tržište od 22 miliona stanovnika, nižu prosečnu zaradu i članovi su EU. Ali, mi ćemo to da rešimo, kao što smo rešavali 2008. godine kada je Boris Tadić obećao 500.000 novih radnih mesta, 500.000 novih radnih mesta. Od toga smo dobili 354, ili koliko već hiljada otpuštenih.
Samo nedobronameran čovek može da kaže da je ovaj zakon rigidniji u odnosu na prošli zakon. Nije, nije predviđanje razlog za otkaz ništa što je radniku loše. To nije ružna reč. To je nešto što je dobro, jer radnik zna šta je povreda discipline, zbog čega može da izgubi posao i da mu se to ne desi, a poslodavac ne može da da otkaz bez jasno predviđenih razloga da se upravo to uradi.
Zašto govorite o poslodavcima kao o najgoroj stvari na svetu? Pa, ima valjda nekih ljudi koji zapošljavaju, valjda oni organizuju proizvodnju, valjda radnik i poslodavac treba da budu na istoj strani, da naprave nešto. Slušao sam pažljivo, kao što je cela Srbija slušala ovu raspravu i zaista nisam čuo argumente u prilog tezi da je ovo antiradnički zakon, a pogotovo ne da će poboljšati otpuštanje. Ponavljam zato, zakon nije potreban, jer da jeste, pa zar bi bilo otpušteno svih ovih stotine hiljada ljudi?
Znate, pošto se ovde često pominje JUL i moje članstvo u JUL-u, da ja vama nešto kažem. Ja sam iz JUL-a otišao 1998. godine kao zamenik predsednika Direkcije, znači, kao drugi čovek te partije, u vreme kada sam mogao da postanem najmlađi ministar u istoriji Srbije. Dakle, ja sam iz JUL-a otišao kada je bio na vrhuncu svoje snage, a nisam otišao iz svoje partije kada je bila na dnu, kao vi, pa ste je šutnuli i ostavili…

pa ste je ostavili i šutnuli tada kada je bila najslabija i kada je niko živi nije pogledao. E, ja sam otišao sa vlasti, ja kada se politički razilazim, ja se razilazim kada sam na vlasti, a ne kada sam u jadnoj opoziciji, pa kad treba još i da je dotučem. To je vaše političko pravo, ali samo da mi ne prebacujete nešto što sami nemate hrabrosti da uradite. Hvala.

Znate, te analogije su vam dosta pogrešne i dosta čudne, jer te 1998. godine za vladu koje su činile partije fali vam SPO, fali vam, između ostalog DS koji je glasao za Kumanovski sporazum. Fali vam svašta, ali vam ne falim ja, jer ne samo što nisam bio u toj vladi, nego sam odbio da učestvujem u političkom životu, jer se takva vlada pravila. Ne bih se vratio u politički život i znam da je to vama neshvatljivo da neko može da odbije vlast iz principijelnih razloga. Ali, ne bih se ni vratio u politiku kako palite ovu skupštinu i prebijate ljude po Srbiji i da vas nisam video kako bacate tablu RTS u Novom Sadu i pljujete po tome i psujete mu majku beogradsku.
Dakle, da nisam sve to video ne biste me ni danas gledali u ovoj skupštini. Zaboravili ste da dodate da ste vi u ovoj zemlji 12 godina na različite načine u vlasti i da 12 godina u ovoj zemlji učestvujete sa svim ovim partijama o kojima ste govorili u privatizacijama, u bogaćenju, u siromašenju ove zemlje, pa i siromašenju građana Vojvodine. Zaboravili ste to da pomenete i kao što ste zaboravili na pitanje o Adolfu Hitleru da kažete da ste se vi proslavili portretisanjem u pozi Adolfa Hitlera u oklopu. Dakle, to ste zaboravili da nam kažete, a na pitanje o teroristima mogli ste da dodate da u ovoj zemlji ima terorista i zovu se "Rose" i pre godinu dana su pokušali da izvrše invaziju na taj sever Kosova koji iz nekog razloga nešto baš mnogo ne volite. Samo da znate i da zna ova skupština i naša javnost Srbi su danas u Leposaviću ponovo na barikadama, jer ponovo pokušavaju da uspostave carinske prelaze. Hvala.

Kao što smo rekli hiljadu puta, mi se nismo ni grlili, ni ljubili, nismo potpisivali istorijske sporazume, nismo lagali Srbiju, jedni druge, kako odjedanput naprasno mislimo da smo divni, da se obožavamo. Nismo. Ovo smo uradili iz jednog vrlo prostog razloga. Vi ste u opoziciji i sad ćete da odgovarate za ono što ste radili na vlasti. Da nismo to uradili, vi biste nastavili da radite sve što ste do sada radili. Vi ste o SPS 2008 godine, govorili da su ubice, ne lopovi, ubice. Davali ste saopštenje u kome ste govorili: ''Legija ubijao po nalogu SPS''. I posle toga ste pisali saopštenja i sporazume o dva velika bola. Dva velika bola, a tom jednom velikom bolu niste dozvolili ni da se sahrani u aleji velikana što bi predsednik Republike morao da dobije, bar kao mogućnost.
Dakle, mi Srbiju nismo lagali. Da smo mislili dobro jedni o drugima, nismo. Da smo napravili Vladu, jesmo i da smo napravili Vladu koja će biti bolja, koja jeste bolja od vaše i Vladu zbog koje ste vi u opoziciji. Sada je vreme da to osetite.
Znate šta, te moralne pridike bi mogli da prihvatimo od nekog drugog i da se stidimo, ali od vas, koji ste istu i goru star radili 2008. godine, ne možemo. Pogledajte prvo sebe. Vi ste ti koji ste ih nazivali ubicama, krivim za sve, za sve ratove, za sve zločine. Vi ste ti koji ste ubeđivali da je SPS i čitavo to vreme bilo krivo za svako zlo na Balkanu i vi ste posle toga najmirnije napravili koaliciju sa njima.
Ne možete vi da nam delite te lekcije. Sad ste u opoziciji, imate pravo da se osećate kao moralni giganti, ali ne zaboravite, vi ste sa tim istim ljudima do poslednjeg sekunda pokušavali da ostanete na vlasti i kada niste uspeli u tome, tek tada ste osetili veliki problem sa tim, a da ne govorimo o tome što ste i ovoj strani sveta nudili i koaliciju i svaki dogovor, pa kada vam je to odbijeno, onda ste prepoznali u nama svo zlo ovoga sveta.
(Predsednik: Molim vas, gospodine Vulin, samo da vodite računa o vremenu. Hvala.)
Izvinjavam se. Hvala predsedniče.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju nije napravljena da bi imala prohodnost prema tome što vi zovete albanskim vlastima, mi to tako ne zovemo, to je za nas lažna država Kosovo, već da bi štitila interese Srbije i srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije.

Interesantno je kako nije imalo veću prohodnost i veće zadovoljstvo to ministarstvo za Kosovo i Metohiju koju je vodio čovek koji je bio ministar u Vladi Bajrama Redžepija, koga ste vi postavili. Čovek koji se zakleo na ustav tog lažnog Kosova i bio ministar u Vladi Bajrama Redžepija i posle toga postao ministar, srpski ministar za Kosovo i Metohiju. Ako postoji razlog za sumnju da je trebalo menjati ministarstvo u ovo što je danas, u kancelariju za Kosovo i Metohiju, onda je to što ste imali takva kadrovska rešenja koja su bila poznatija u Prištini, nego među građanima na prostoru Kosova i Metohije.

Odmah da vam kažem, šta god se bude dešavalo u budućnosti dešavaće se u okviru Rezolucije 1244 Ustava Republike Srbije i niko nikada neće pružiti ruku Hašimu Tačiju. Niko nikada.