Zahvaljujem.
Pa da me učiteljica ne bi opominjala, ja ću odmah da pročitam svoj amandman, a onda ću reći nešto više o tome.
Dakle, mi smo podneli amandman koji kaže da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, izuzev odredaba koje se odnose na davanje izjave o darivanju i izjave o protivljenju javnom beležniku. To je bio naš predlog koji nije prihvaćen.
Ali je prihvaćen ovaj drugi deo amandmana – samostalno unošenje izjave o darivanju i izjave o protivljenju u sistem elektronske uprave, na portalu eUprava, koji stupa na snagu 1. januara 2027. godine. E sad, naravno, mi nismo fanovi toga da se odlaže stupanje na snagu ovog zakona jer, pobogu, čekamo pet i po godina da se konačno on donese. Toliko vam je bilo stalo od uspostavljanja društvenog konsenzusa da vam je pet i po godina trebalo da ovaj zakon uđe u proceduru i da o njemu pričamo.
Ali s obzirom da u toku javne rasprave kada se predlagalo da se uvede ovaj sistem eUprave, na primer, da se proširi mogućnost da se građani lakše izjasne o doniranju ili nedoniranju, dakle, tada je Ministarstvo to odbijalo, uz obrazloženje da za tako nešto nema ljudske ni materijalne resurse. Pa se nama čini da prosto nećete uspeti da ovo uradite u roku od osam dana i zato želimo da vam pružimo priliku da pripremite eUpravu, da se ne bi uskratila mogućnost ljudima da daju izjave ili da je opozivaju zato što sistem ne može da bude spreman za osam dana od usvajanja zakona. To je bila argumentacija Ministarstva zdravlja.
E sad, moram da prosto prokomentarišem stvari koje su se desile između prethodnog obrazlaganja amandmana Zeleno-levog fronta i ovog.
10/1 MT/CG 11.30 – 11.40
Slažem se da je potrebno uspostaviti društveni konsenzus ako želimo da imamo što više donora. Ja ću ponoviti, Ustavni sud nije rekao da je pretpostavljena saglasnost u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Očito da su ovde neki drugi razlozi otežavali da ovaj zakon do nas dođe pet, šest godina, ali nikako da čujemo stvarno i iskreno koji su to razlozi.
Da je vama stvarno stalo da građani ne budu zbunjeni nekim interpretacijama. Da li je neki poslanik pročitao Predlog zakona dobro ili nije. Trebalo bi vi više da se potrudite, trebalo bi da ovde sedi ministar zdravlja i da svakome vrlo pažljivo objašnjava, pre svega građanima i građankama koji ovo slušaju, da ih razuveri u bilo šta, da se stvari neće dogoditi na način na koji su ljudi zabrinuti ili su sumnjaju. To bi doprinelo uspostavljanju nekakvog društvenog konsenzusa.
Meni se čini da vi niste baš sigurni da to trebate da postignete i to prosto pokazuje tretman gde nema ministra zdravlja ovde i vrlo je oskudno i govorio na ovoj sednici po ovoj temi. Nije baš mnogo toga pojasnio kako se razrešava situacija i da li smo opet negirali, pretpostavljam da saglasnost time ukoliko nije neko upisan u jedan ili drugi registar, da li porodica opet sada tu dominantnija, ima veto moći u odnosu na volju pojedinca.
Takođe, ako se želi podsticanje, a ja mislim da treba, mislim da je to potpuno jasno iz onoga što smo mi govorili u Zeleno-levom frontu, da građani budu donori, da razumeju zašto je to važno za spašavanje života. Ne mislim da je smisleno, a da prekidate narodnu poslanicu koja govori o temi čak i ako ne govori direktno o amandmanu, koji je uzgred prihvaćen, pa je već doprinela poboljšanju zakona, zato što ona time govori o temi koja bi trebalo ljude da zainteresuje, da se pitaju što u nekoj zemlji to radi bolje, što ima više transplantacija nego u našoj.
Ako nam je svima bio cilj da pričao konstruktivno i da radimo na tome da ovaj zakon ima efekte koje je trebao da ima još pre pet, šest, sedam, osam godina, pa nije, nemojte sputavati diskusiju o tome, nego hajde stvarno da se slušamo i da stvarno svako doprinese, pre svega Ministarstvo zdravlja. Zahvaljujem.
