Vidim da ste se javili po amandmanu i dobićete reč po amandmanu. Je l' mogu ja da odlučim ko će dobiti reč, kako su se narodni poslanici javili, ili vi morate baš, kako se vi javite ja tako moram vama da dam reč? Da stane svet, stane planeta i vi da dobijete reč, je l? '
(Slobodan Petrović: Da.)
Da. E, pa neće moći, pa nećemo, niste baš toliko važni.
Izvolite, izvinite, gospodine Laketiću.

Zahvaljujem se, predsednice.

Dakle, uvažena predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega zbog građana Republike Srbije koji ovo gledaju moram da kažem nekoliko vrlo značajnih stvari.

Prvo, kada govorimo o zdravstvenim zakonima ne govorimo samo o pukim paragrafima, o administrativnim procedurama, govorimo o zdravlju ljudi, govorimo o životima ljudi, govorimo na kraju krajeva i o našoj zajedničkoj odgovornosti pred građanima ove zemlje. I zato nekoliko stvari koje sam čuo u dosadašnjoj diskusiji su takve da su me naterale da reagujem. Prekoputa, dakle u drugom delu sale sede ljudi koji se predstavljaju Evropejcima, samim tim očekujem i stavove koji su bliski toj opciji. I mi danas govorimo, odnosno oni govore o tome, pre svega, o etičkim odborima komparirajući, praveći paralele takvih tela sa nekim, da kažem, zločinačkim organizacija i udruženjima, šire nepoverenje, šire sumnju kod građana Republike Srbije u proces doniranja organa, što je katastrofalno. Mi ovde treba svi zajedno da napravimo politički konsenzus i društveni konsenzus koji bi doveo do promene svesti koja se tiče odnosa ka doniranju organa, a ne da u ovom domu govorimo pre svega o lažima, dezinformacijama koje se tiču etičkog odbora, etički odbori svake ustanove su najstručniji i najmoralniji lekari, tačka, i tu nema dalje diskusije. I postojeći zakon je vrlo strog po pitanju bezbednosti i nikakva zloupotreba nije moguća ni po njemu.

7/2 TĐ/JG

Druga stvar koja je vrlo bitna, ja bih očekivao da kolege, sa druge strane, pre svega, propagiraju tzv. pretpostavljenu saglasnost. Ta pretpostavljena saglasnost u stvari predstavlja činjenicu da smo svi mi potencijalno donori organa i to je nešto što su mnoge evropske zemlje, većina evropskih zemalja usvojile kao zakonski standard. Mi imamo Španiju sa 6.400 transplantacija godišnje, imamo Austriju sa 640 transplantacija godišnje, ali do tih zakonskih rešenja moramo doći društvenim konsenzusom, moramo doći tako što ćemo da pobedimo predrasude, možemo doći tako što ćemo uključiti verske zajednice i da svi zajedno budemo na istom putu, a ne da pričamo ovde u najvišem zakonodavnom domu o „žutim kućama“, o zloupotrebama koje ne postoje. Šta širimo mi? Širimo sumnju kod građana. Onaj ko nije pročitao, šta će misliti o tome? Pa nikada neće potpisati doniranje organa. Je l' nam je to cilj? A 1.700 ljudi čeka toliko željeni organ, čeka život.

Ja ovaj zakon vidim kao međukorak, jednu vremensku distancu koja je neophodna da doživimo društveni preobražaj i da usvojimo zakon o pretpostavljenoj saglasnosti. Ako me pitate za lični stav, ja sam za to zakonsko rešenje, da smo svi mi rođenjem potencijalni donori organa. Samo oni građani koji se izjasne da to ne žele ulaze u drugu kategoriju tzv. nedonora. I to je jedini put ako želimo da spasimo, ne 1.700 ljudi, već nažalost i nove bolesnike, nove ljude, nove građane kojima su organi neophodni. Zato kada se govori o zdravstvenim zakonima treba govoriti obazrivo, pažljivo, treba govoriti istinu, treba govoriti samo ono što će dovesti do efekata koji su željeni. A efekti koji su željeni je spašavanje ljudskih života i zato se vraćam opet na istu rečenicu sa kojom sam počeo – sa ovakvim rečnikom ne možemo dalje, jer delimo svi zajedno istu odgovornost, ne samo u ovom domu, nego u ovoj državi.

Ako želimo da spasimo živote, hajde makar o zdravstvenim zakonima, makar o transplantaciji organa da imamo neki konsenzus i da govorimo istinu, jer ovi zakoni su napor države, napor Ministarstva zdravlja da se poveća broj donorskih organa. Da li će biti dovoljno? Mislim da ne, ali do pretpostavljene saglasnosti treba nam mnogo, mnogo više. Hvala.

Hvala vam.
Izvolite, gospodine Petroviću, imate reč.

Hvala.

Vi pričate o adekvatnom pružanju zdravstvene nege, pa juče je u Grockoj traktor pregazio maloletno dete. Vozilo hitne pomoći koje je trebalo da transportuje životno ugroženo dete za Beograd pokvarilo se na pola puta. I vi pričate o adekvatnom pružanju zdravstvene zaštite.

Zidate nacionalni stadion. To je prioritet. Idete po onim šatorima. Evo, i predsednica, u nedelju, u Trgovištu, a dobar deo vozila hitne pomoći su krševi i u takvim vozilima transportujete bolesnike.

Gde je ministar Lončar? Više od mesec dana je prošlo kako nije odgovorio na otvoreno pismo 20 porodica koje su izgubile svoje najbliže lekarskom greškom i propustima u zdravstvenom sistemu. O tome treba da razgovaramo, a ne da nam pričate prazne priče.

Reč ima Jelena Milošević.
Izvolite.

Samo kratko.

Zamolila me je drugarica i podsetila da se mnogo nas koji smo završili srednju medicinsku školu prijavilo 2020. godine da volontira. Ja sam bila jedna od prijavljenih, moji drugovi takođe. Pisali smo direktoru Kliničkog centra Niš.

7/3 TĐ/JG

Pisali smo čak i u Novi Pazar kada je eskalirala epidemija. Čak smo komunicirali sa „Tačkom povratka“ koja se tada bavila vraćanjem zdravstvenih radnika, ali nikad nismo dobili odgovor.

Stvarno vas molim da se, kada pričamo o ovakvim temama, ne obraćamo samo jednoj strani, jer mnogi ne govore o svojim donorskim karticama, da li daju krv ili ne, da li su negde volontirali ili ne. Prosto je nekorektno. Ali imam obavezu, ne zbog sebe, nego zbog mnogih koji su bili prijavljeni da volontiraju, ali nisu bili prihvaćeni, nisu ih hteli, iako nisu tražili ugovore, ti ljudi već imaju posao, ali tada u koroni mnogi nisu radili, da se ne bavimo takvim stvarima. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.
A nakon njega prelazimo dalje po amandmanima, pošto ovo nikakve veze više nema sa amandmanom o kojem pričamo.
Milenko, izvolite.

Ja bih zbog građana samo.

Juče smo čuli neke predstavnike opozicionih stranaka koji su lekari. Mislim da među lekarima, bilo da dolaze sa one strane ili ove strane postoji apsolutno saglasje. Ono čemu danas svedočimo je pokušaj politizacije cele priče, ubiranja jeftinih političkih poena na strahu, na teorijama zavere itd.

8/1 AL/MJ 11.10 – 11.20

I, evo, dokle dovede kada se ubaci politika u ono gde politike u suštini ne bi trebalo da bude.

Dakle, kada su juče razgovarali i predstavnici opozicionih poslanika koji su lekari i kada su predstavnici vladajućih stranaka, dakle i Bačevac i Darko i ostali koji su se javljali, gospođa Šarkanović, dakle, nikakvih tu problema nije bilo i bilo je apsolutno saglasje na temu o kojoj se priča.

I zato samo molim, ako je moguće, da vratimo ovu važnu temu u okvire onoga što ona jeste, dakle, da se priča o tački dnevnog reda, o onome što piše u zakonu. Ako postoji neka stručna ili važna stvar iz domena medicine, koja bi trebalo da se menja, da o tome pričamo, a politiku da ostavimo za neke druge tačke dnevnog reda. Evo, sad će da idu i neke konkretne stvari gde ima mesta politici mnogo više nego ovde. Hvala.

Hvala vam.
Saglasna. Molim sve ostale da pokušamo da se držimo ovoga zaista. Zaista je juče u potpunosti je izgledala drugačije rasprava dok su o tome pričali zdravstveni radnici, a ne samo profesionalni političari.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stanojević.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Stranke slobode i pravde.
Reč ima Jelena Spirić.
Izvolite.

Ovde se dosta priča kako ovo treba sad nešto biti stručno. Ja ne znam, ja stvarno moram da vas podsetim, uz dužno poštovanje, da ovo ipak nije kongres lekara, već je dom predstavnika građana i da smo mi ovde i trebamo danas odlučivati pre svega zbog pacijenata i da vama u centru pažnje trebaju biti bolji uslovi za lekare, veće plate, ali isto tako i pacijenti. Da vi brinete o njima, danas ovde mi bi pričali o njihovom uslovu lečenja i da vi brinete o njima bar neki predlog i strukovnih udruženja i pacijenata našlo bi se danas i bio bi inkorporiran u zakon.

Evo, vraćam se na transplantaciju. Ja sam se stvarno držala i ove pričala o transplantaciji, sada ću ponovo. Ovde smo dosta čuli da su davane paušalne i neutemeljene stvari, čime ste omalovažavali, gospoda, i poslanike i građane i pacijente. Pa, evo, ja ću sada ovde nešto jako konkretno i proverljivo zato što...