| 10.12.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije, Milošu Vučeviću |
u proceduri
|
| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
odbačen
|
| 18.10.2024. | Predlog zakona o „Ukradenim bebama" u Republici Srbiji: prisilni nestanak maloletnika |
u proceduri
|
Poštovani građani Republike Srbije, poštovani kolega Macut, u vremenu kada su zdrav razum i istina suspendovani od strane aktuelne vlasti, režimskih medija i nabeđenih političkih analitičara zloslutno preteće i apsurdno zvuči poruka predsednika Republike Srbije – moramo da vratimo otetu državu.
U isto vreme, u organizaciji isti ljudi održan je sabor za narod i državu sa dominantnom porukom – ne damo Srbiju. Tu se nameću sledeća pitanja: prvo, ko nam je oteo državu, drugo, kome ne damo državu Srbiju, i treće pitanje – kako nešto da ne damo kada nam je već to oteto?
Sve ovo pomalo liči na teatar apsurda iz pedesetih godina prošlog veka, besmisao ljudskih radnji, postupaka i reči uz mešanje stvarnog i nestvarnog.
Međutim, autori naših drama nisu ni Kami, Onesko, ni Beket, već predsednik Republike i aktuelna vlast. Na koji način aktuelna vlast misli da vrati otetu državu, pretpostavljam, od autentične mladosti, oličene u kolektivu jednakih i samoorganizovanih studenata koji se samo bore protiv nepravde, korupcije i zarobljenih institucija? Da li u tom preotimanju vlast računa brojne opskurne ličnosti pod kapuljačama koje se nedeljama nalaze i cirkulišu ispred Predsedništva Republike Srbije, a sada i ispred Narodne skupštine? Inače, ko to odobrava, organizuje i finansira?
Juče su nas, narodne poslanika opozicije, mene kao lekara i redovnog profesora dočekali na izlazu iz Narodne skupštine sa povicima – ustaše. Da li je to deo vašeg poziva na saradnju i harmonizaciju odnosa?
Napominjem da bi u svakoj normalnoj uređenoj državi raznolikosti i različitost u znanju i idejama i pogledima na razvoj društva pogotovo od strane studenata prihvaćeni kao bogatstvo i strateško opredeljenje.
Moje celoživotno iskustvo govori da je najbolje jedinstvo ono koje isključuje različitost pa i političku raznolikost. Sve ovo dobija na još većem značaju u našoj zemlji gde nesreća nesreću sustiže, tragedija tragediju, afera aferu, korupcija korupciju, pronevera proneveru.
Studenti kroz Gandijevski pristup samo govore o normalnom životu dostojnog čoveka, o osvešćivanju i kvalitetnom preobražaju, a aktuelna vlast ih zbog toga skandalno naziva bahatim mamlazima, fašističkim falangama i teroristima.
Razumite i prihvatite, pokret studenata i omladina u Srbiji ukazuju da ne možemo odvojiti cilj i sredstva i da demokratija nije spoljašnji cilj, već praksa. Sam život pokreta. U tome je ovaj pokret za nas uzor, a sve više i za uspavanu Evropu.
Poštovani građani, predložena Vlada Srbije i po programu i po sastavu ne obezbeđuje diskontinuitet sa prethodnom neuspešnom Vladom. Kakva je to kadrovska politika kada posle devet meseci rada predsednik Republike kaže da treba promeniti više od polovine ministara? Pa ko je njih predlagao? Ne vodi se ozbiljna kadrovska politika tako što se kaže da nekome treba pružiti šansu. Ovde se ne radi o tomboli, već o najodgovornijoj političkoj ličnosti i političkom telu u Republici Srbiji.
Umesto čvrstih argumenata i ubeđenja sa pokrićem nama se nudi dobra volja i nadanje. Neozbiljno i neodgovorno.
Poštovani kolega Macut, samo letimični pogled na predlog Vlade koji se odnosi na zdravlje dovoljan je da se shvati da predlažete pogrešnu zdravstvenu politiku. Na primer, o oblasti kadrovske politike i oblasti preventivnih pregleda. To je nestručno napisano.
Ukoliko želite iskrenu saradnju, kako kažete, nudim vam predlog nove zdravstvene politike i nudim vam zakon o lekarima. Žao mi je što je i prethodni sastav Vlade, gde sam ponudio isto ovako na sednici saradnju niko nije odreagovao. Znači, nije postojala politička volja za saradnjom o kojoj vi sada govorite. Hoću iskreno da verujem da vi to želite.
Zbog nečije zabrane, pretpostavljam, nije održana ni jedna sednica Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine. Skandalozno. Godinu i nešto dana mi nemamo sednicu Odbora za zdravlje. Neko je to zabranio.
Ukoliko želite saradnju i harmonizaciju odnosa ispunite šesti zahtev studenta u blokadi. Ulaskom predsednika Republike sa brojnim novinarima i snimateljima u intenzivnu negu, gde su lečeni bolesnici sa teškim opekotinama, zbog mogućih bolničkih infekcija životi tih bolesnika bili su dovedeni u neposrednu opasnost. Prekršen je Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 15. stav 1, Zakon o pravima pacijenata, članovi 10, 14. i 21. Lekari su prekršili Hipokratovu zakletvu i Kodeks medicinske etike. Pokažite odgovornost i saradljivost po ovom pitanju.
Poštovani građani Srbije, veoma je opasna manipulativna teza aktuelne vlasti i njene moćne propagandne mašinerije da su studentski, građanski protesti, univerziteti, rektori, dekani direktni krivci duboke podele u društvu, pad proizvodnje, manjak turista, odustajanje stranih investitora od započetih i planiranih investicija.
Ne zaboravimo studentski protesti su samo posledično stanje ili odgovor i reakcija na sveprisutno nagrađeno neznanje pripadnika i simpatizera vladajućih partija, nekompetentnost, korupciju, enormno bogaćenje na račun osiromašenja većine, akumulacija trauma i nesreća, autoritarnu vlast i autističnu vlast.
Zato ovde i sada studenti i građani samo primenjuju doktrinu iz humane medicine. Lekari prvo leče uzrok bolesti, a zatim i posledične simptome koji prate taj klinički entitet.
Za postojeću situaciju, narušen obrazovni sistem, odgovorna je aktuelna vlast koja mesecima, između ostalog ne rešava studentske zahteve, zato što ne može, nedostajuća ili možda blagovremeno sklonjena dokumentacija ili još gore, ne želi, verovatna zaštita određenih ličnosti.
Najgore što u kolopletu beščašća aktuelna vlast da bi izbegla odgovornost deli, suprotstavlja i huška studente koji žele da uče protiv studenata demonstranata koji navodno ne žele da uče. Opasna i apsurdna podela. Na hiljade studenata sam edukovao i uvodio u čaroban svet medicine. Svi su hteli da uče, shvatajući da je kvalitetno obrazovanje bez morala nema željenu vrednost.
Naravno, za radikalne promene i smenu aktuelne vlasti, normalno je da je potreban projekat „idejna avangarda“. U tom svetlu vidim plan i program obnove i razvoj Republike Srbije koji su kreirali i napisali ljudi od struke i iskustva, integriteta iz partije „Srbija-centar Srbija“.
Iskreno verujem da je znanje stečeno kroz kvalitetno obrazovanje, kontinuiranu edukaciju, rad, poslednja nit za koju se može da se uhvati ovo umorno, satrveno i biološki ugroženo društvo. Upamtimo, svaki oblik nasilja ide na ruku aktuelnoj vlasti. Svaka normalna i odgovorna vlast bi oberučke prihvatila razumne predloge opozicije, da država napokon izađe iz nenormalne, destruktivne društveno-političke krize sa nesagledivim posledicama.
Svi bi učestvovali na normalnim izborima, a aktuelna vlast bi imala normalnu, realnu šansu da ostane na vlasti. Da se razumemo, opozicija ne želi vlast bez poštenih i fer izbora, mada joj se to stalno inputira od strane aktuelne vlasti. Stalno ponavlja, pa i sada, da opozicija mora da pobedi na izborima zato što je bolja, ne zato što je pozicija ubedljivo gora.
Poštovani građani, u ovom presudnom trenutku za našu Srbiju potrebna je aktivna moć svakog građanina sa uspešnom i pre svega čistom biografijom. Tokom 45-godišnjeg kliničkog rada i brojnih društvenih aktivnosti upoznao sam na hiljade i hiljade profesionalno uspešnih ljudi sa čvrstim etičkim principima svih nacionalnosti i vera, koji političku aktivnost nažalost doživljavaju kao nešto nemoralno i neproduktivno. Međutim, suština i istina su u rečima Jovana Skerlića pre sto godina - politička aktivnost je briga o javnom dobru. Poslušajmo Skerlića, nećemo se pokajati. Hvala vam.
Uvažena predsedavajuća, poštovani građani Republike Srbije, istina je i naroda radi, Srbiji je potrebna Vlada diskontinuiteta jer prethodna Vlada nije koristila sva svoja uslovna ovlašćenja a to je da utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije.
Član 123. Ustava.
Poseban problem je bio što ta Vlada nije jasno imala definisane prioritete, kao što to rade pravi domaćini u svojoj kući. Vidite, u temelju svakog razvojnog, progresivnog, zdravorazumskog i humanog društva nalaze se pozitivan prirodni priraštaj, plodonosno i plodotvorno obrazovanje i narodno zdravlje ili, kako anglosaksonci kažu, javno zdravlje.
Ukoliko ovo utvrdimo kao aksiom i prioritet, posebno da je zdravlje stanovništva strateški nacionalni resurs, svi postojeći novonastali ili izvedeni problemi postaju lakši za razumevanje i rešenje. Bez želje za dramatizacijom, egzaktni i neoborivi podaci jasno govore da nam je temelj ozbiljno urušen. Samo jedan podatak. Prošle godine rođeno je manje 1.437 beba nego 2022. godine.
Zbog nedostatka vremena, letimično ću se osvrnuti samo na zdravstveni sistem. Da ne bi bilo zabune, pozdravljam ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu, opremu, digitalizaciju, inovativnu terapiju. Imam neke stručne primedbe, ali Narodna skupština nije mesto gde bi se o tome raspravljalo.
Govorim o nekim problemima u zdravstvu po dubini kojih nema u ekspozeu. Po istraživanju Demostata, 56% ispitanika je nezadovoljno stanjem u našem zdravstvu. Istraživanje Štada grupe govori da samo 54% osiguranika ima poverenje u svog izabranog lekara, a samo 30% u lekara specijalistu. A ceo zdravstveni sistem počiva na uzajamnom poverenju, kao dvosmernoj ulici.
Preko 40% ukupnih troškova u zdravstvu pokrivamo plaćanjem iz džepa. Sve preko 20% govori da je sistem u velikom problemu. Samo 4% građana Srbije ide na sve dostupne preventivne preglede i tako dalje.
Kao čvrsta konstanta od početka devedesetih godina prošlog veka, održavaju se i umnožavaju brojni problemi u srpskom zdravstvu. Slabi rezultati u oblasti promocije zdravlja i sprečavanja bolesti, neujednačeni ishodi lečenja, visoka smrtnost, višemesečno, višegodišnje čekanje na dijagnostičke procedure i lečenje, nepovezanost pružaoca usluga, korupcija, politizacija zdravstva i tako dalje.
U „Srčanoj knjizi“, to je predlog nove zdravstvene politike Republike Srbije, koju smo mi izdali prošle godine, izdali smo preko 170 konkretnih predloga, rešenja, ideja za suštinske promene u četiri vitalne oblasti zdravstvene zaštite.
Finansiranje zdravstvenog sistema i potrošnja, organizacija zdravstvenog sistema, rukovođenje i upravljanje zdravstvenim sistemom i na kraju kadrovska politika, od upisne politike na fakultete, do odlaska u penziju.
Generalno gledano, sve promene su usmerene ka dominantnoj ideji vodilji da zdravstveni radnici moraju da budu, pre svega, čuvari zdravlja, a onda dobri, sistematični i odgovorni praktičari, odnosno kliničari, a uz to da adekvatno budu nagrađeni, što je veliki problem u srpskom zdravstvu, da se vrednuje njihovo znanje, veštine, kontinuirana edukacija, fizički i mentalni napor, zašto da ne i stres, njihov značaj na celokupno društvo.
Sa ljubaznim propratnim pismom, odnosno neophodnim objašnjenjima, poslali smo predlog nove zdravstvene politike na 30 adresa, od Ministarstva zdravlja, RFZO, Odbora za zdravlje Narodne skupštine do Instituta za javno zdravlje. Znate ko nam je odgovorio? Niko. Jedino interesovanje i želju za saradnjom pokazale su akademije nauka dve susedne države.
Naravno, zavera ćutanja je bila očekivana, predvidljiva reakcija, kao i provladinih medija. Niko nije došao na konferenciju za štampu, niti je preneo informaciju kao da ih nova zdravstvena politika ne interesuje.
Ova činjenica dovodi u pitanje iskrenost aktuelne vlasti koja stalno govori o poželjnosti novih ideja, odsustvo predloga iz redova vanvladajućeg establišmenta da od strane opozicije dolazi samo mržnja. Međutim, mi dobronamerno nudimo skoro 170 mogućih, ponavljam mogućih rešenja, a vlast ćuti i to ignoriše. Ovo nam govori da nema političke volje za radikalno proumljenje u zdravstvenom sistemu Srbije i to zameram mnogim prethodnim vladama.
Poštovani građani, posebno ističem da u knjizi nema subverzivnih tema, niti političkih provokacija, niti apokrifnih, podmetnutih stavova. Jednostavno, knjiga treba da bude samo konkretan povod i možda orijentir za jednu stručniju, dublju i sveobuhvatniju raspravu o zdravstvenom sistemu Srbije.
Sa ovog mesta, pozivam buduću Vladu da za tri godine, mislim da je to realno, zdravstveni sistem Srbije stavimo zajedno, zašto da ne, na zdrave noge i da bude primer dobro organizovanog zdravstvenog sistema, čak i za visoko razvijene zemlje, kao što je to bilo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
Setite se da smo epidemiju smrtonosne variole vere 1982. godine rešili samo za nekoliko nedelja sa odličnim zdravstvenim sistemom, a suštinski ciljevi naše zdravstvene politike su egalitet, kvalitet i bezbednost. Jednostavno, zdravstveni sistem Srbije treba tako organizovati i finansirati da svakom stanovniku ove zemlje zdravstvena zaštita bude dostupna u svako vreme i na svakom mestu.
Drugo, da ta zdravstvena zaštita bude kvalitetna, efikasna i maksimalno bezbedna. Ponavljam bezbedna, jer to je veliki problem poslednjih meseci koji se pojavio u srpskom zdravstvu, bezbedna za sve osiguranike. To je strateško opredeljenje srca. Hvala što ste me saslušali.