| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru predsednika Republike |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prebivalištu i boravištu građana |
u proceduri
|
| 29.04.2026. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti |
u proceduri
|
čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 9 dana
Poštovani, obraćam vam se kao predstavnicima građana, s dubokom zabrinutošću i nadom da ćete, možda i prvi put nakon pet godina institucionalne tišine, obratiti pažnju na jedno od najtežih sistemskih pitanja – nepostojanje podzakonskog akta propisanog članom 83, stav 4 Zakona o zdrav...
Stranka Srbija centar – SRCE predlaže jedan zakon koji Srbija nema od 1946. godine, imala ga je 1931. godine. Taj zakon postoji u susednim zemljama, postoji u evropskim zemljama, nema ga u Srbiji.
S obzirom na značaj lekarske profesije, ali govorim bez elitizma, s obzirom na upliv naše profesije i našeg rada, kvaliteta, kvantiteta, efikasnosti, bezbednosti, zaista svi ostali sistemi u našem društvu ističemo značaj te profesije i pokušavamo da ovim zakonom, a to je 102 člana u tom zakonu postoje, da regulišemo u potpunosti status naše lekarske profesije, po pitanju obaveza i po pitanju prava. Po pitanju odnos lekar – pacijent, lekar – lekar, lekar – porodica pacijenta, lekar – učitelj njegov. Znači, tamo gde postoje problemi, mi smo ih skenirali i pokušali sa tim zakonom da to uvedemo u neke normalne tokove.
Drugo, što je veoma bitno u svemu tome, mi smo u ovom zakonu podigli značaj Srpskog lekarskog društva, starog 154 godine, a koji polako zbog nekih stvari, polako se gubi sa naše scene što je nedopustivo, a pokušali smo da Lekarsku komoru Srbije uvedemo u neke demokratske tokove i proaktivne tokove.
14/1 JD/JG 12.10 – 12.20
Pokušali smo da rešimo sve te probleme sa tri cilja. Znači, želimo sa ovim Zakonom, sa ta 102. člana Zakona da poboljšamo efektivnost, efikasnost i ono što je veoma bitno bezbednost zdravstvenog sistema Srbije.
Drugo, želimo da lekar bude siguran, obezbeđen sa svih strana i da ima maksimalnu satisfakciju za svoj posao, za ono što uradi.
Treće, ono što je veoma bitno, a što se oseća u svakodnevnom radu lekara i zdravstvenog sistema, a to je gubitak poverenja i poštovanja između lekara i pacijenata. Sa ovim Zakonom želimo polako korak po korak da vratimo to izgubljeno poverenje i poštovanje između lekara i pacijenata.
Hvala.
Prijavio sam se više puta.
Stranka Srbija Centar – SRCE, tj. Odbor za zdravlje stranke predložilo je novu zdravstvenu politiku Republike Srbije. U toj novoj zdravstvenoj politici Republike Srbije izneli smo oko 200 mogućih rešenja za poboljšanje funkcionisanja zdravstvenog sistema.
I u oblasti finansiranja, i u oblasti potrošnje, i u oblasti organizacije zdravstvenog sistema, rukovođenja zdravstvenim sistemom, sadržaja rada zdravstvenog sistema i kadrovske politike, od upisne politike na fakultete do odlaska u penziju.
Elem, da bismo sve te ideje, predloge, rešenja mogli da realizujemo neophodne su neke promene. Naravno, potrebna je politička volja sa vaše strane, koja ne postoji, nažalost ali potrebna je i promena Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o osiguranju.
Zato ćemo mi u narednom periodu da predlažemo neke izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji stvaraju preduslove za primenu ovih mogućih rešenja u zdravstvenom sistemu Srbije.
Ono što prvo predlažemo, to je da se u zdravstvenom sistemu Srbije uvede potpuno nova zdravstvena ustanova. To je banjsko-klimatsko lečilište. Banjsko-klimatsko lečilište ne samo kao ustanova za lečenje i rehabilitaciju, nego pre svega za promociju zdravlja i za prevenciju.
Verovali ili ne 85% smrtnih ishoda u Srbiji vezano je hronične nezarazne bolesti koje su manje-više preventabilne. Jedna trećina oboljenja u Srbiji vezano je za uslove radne i životne sredine, preko 20% - 25% naših stanovnika uzima lekove za smirenje, mi smo 10% u Evropi.
Sa druge strane, mi imamo oko 300 različitih lekovitih voda, imamo lekovite gasove, imamo lekovita blata – peloide, imamo lekovite klimate. To nedovoljno, stručno koristimo.
Znači, mi predlažemo da se stvori ta nova zdravstvena ustanova, da se postojeće specijalne bolnice koje imaju odličan kadar i dobre uslove nerasprodaju, nego da te bolnice pređu u banjsko-klimatsko lečilište, da ostanu u zdravstvenom sistemu Srbije i da budu dostupne svakom građaninu ove države.
14/2 JD/JG
Drugo, ono što mi predlažemo i znamo da je funkcija ustoličena, praksa v.d. direktora u zdravstvenom sistemu Srbije je elementarna nepogoda. Mi predlažemo da na svakom konkursu, svaki kandidat se pojavi sa planom i programom rada u narednom mandatnom periodu. Da taj plan i program, tačno ćemo definisati šta on mora da sadrži, a to je potpuno jasno, mora da se iznese i da se obrazloži stručnom kolegijumu te zdravstvene ustanove, šefovima, načelnicima odeljenja, pa zašto da ne i glavnoj sestri, te recimo klinike itd.
Tek tada stručni kolegijum predlaže Upravnom odboru jedan do tri predloga za direktora. Znači, mora struka da stane, ne samo zbog stručnih kapaciteta, nego i zbog procene socijalne kompetentnosti te osobe da bude direktor. Veoma je teško biti danas direktor u bilo kojoj ustanovi, pogotovo u zdravstvenoj ustanovi.
Ono što treće predlažemo i time završavam, predlažemo promene Zdravstvenog saveta Srbije.
Zdravstveni savet Srbije je najviše stručno i savetovano telo u sistemu zdravstva Srbije, čine ga akademici, čine ga profesori, čine ga primarijusi.
Najveći problem koji sam ja imao kao predsednik Zdravstvenog saveta Srbije od 2009. do 2014. godine, to je što smo mi naše ideje, a bilo ih je mnogo, razne elaborate slali Ministarstvu zdravlja, a Ministarstvo zdravlja nam nije odgovaralo zbog toga što u zakonu ne stoji koga savetuje Zdravstveni savet.
Mi predlažemo da to bude Vlada Srbije, a da se predlozi, elaborati, ideje šalju Ministarstvu zdravlja i Vladi Srbije, a da oni imaju obavezu da na to odgovore u roku od mesec dana. Hvala.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti zaista zahteva veliki broj promena, da to sve izložim danas, ta preumljenja nisu moguća.
Izneću samo tri predloga koja mi predlažemo u ovom trenutku da se promene u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.
Prvo, predlažemo da se formira nova zdravstvena ustanova u sistemu zdravstva, a to je banjsko klimatsko lečilište. Takva ustanova ne postoji u ovom trenutku u zdravstvenom sistemu Srbije. To je zdravstvena ustanova koja obavlja specijalističko konstitutivnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost u okviru prevencije, lečenja i rehabilitacije koristeći prvenstveno prirodno lekovite činioce, to su lekovite vode, lekovite gasove, lekovita blata ili peloidi, lekoviti klimati.
Banjsko klimatska lečilišta će pružati usluge različitim kategorijama korisnika, od potpuno zdravih ljudi, do ozbiljno bolesnih, s tim što se svakoj kategoriji mora pružiti tačno propisana i standardizovana zdravstvena usluga.
U daljem tekstu mi tačno i definišemo koji su to odgovarajući standardi za banjsko klimatska lečilišta.
Zašto predlažemo formiranje banjsko klimatskih lečilišta? Postoje brojna objašnjenja, ali evo navešću četiri. Činjenica je da je Srbija bogata prirodnim faktorima koji čine preko 300 različitih lekovitih voda, lekoviti gasovi, lekovita blata peloidi, lekoviti klimati. Znači, Srbija je zaista bogata sa tim prirodnim faktorima.
U Srbiji postoje višedecenijski rad zdravstvenih ustanova, to su takozvane specijalne bolnice. Koliko ja znam bilo ih je dvadesetak i dva instituta, sa 3.800 kreveta, sa odličnim stručnim kadrom i medicinskom opremom. U njima se primenjuju savremene metode fizikalne medicine rehabilitacije, uz nedovoljno korišćenje prirodnih faktora.
Treće, ne smemo izgubiti iz vida da su danas masovne ne zarazne bolesti koje su manje više pre rentabilne, uzrok smrtnog ishoda kod preko 85% bolesnika u Srbiji. Više od jedne trećine zdravstvenih problema može biti direktno povezano sa faktorima životne ili radne sredine. Zato banjsko klimatska mesta predstavljaju važni strateški resurs svake države, oni zauzimaju sva značajnija mesta u životu savremenog čoveka i predstavljaju mesta za prevenciju, ponavljam prevenciju, lečenje, rehabilitaciju, oporavak i rekreaciju naših, ali i stranih osiguranika.
Četvrto, generalno gledano privatizacija specijalnih bolnica koje se godinama široko zagovara, ali i realizuje ne garantuje uvek društveno odgovorno ponašanje novih vlasnika. Na sve to ukazuje iskustvo iz susednih zemalja gde je na primer specijalizovana rehabilitacija praktično ukinuta. Sve u svemu poenta uvođenja ove zdravstvene ustanove u zdravstveni sistem je da to klatno koje postoji u Srbiji, u ovom trenutku potpuno naginje u kurativi, dijagnostici, imidži centrima itd. se pomeri ka promociji zdravlja i ka prevenciji. Na duge staze to će doneti benefit i medicinski benefit.
13/2 VS/VZ
Neke druge stvari, al nećemo...
Jedna transplantacija sr, jetre i četiri transplantacije srca, sedam bubrega. To je vaš tromesečni izveštaj. Nisam ga ja izmislio. To ste vi uputili nama.