Hvala.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno levi front – Ne davimo Beograd.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Natalija Stoimenović.
Izvolite.

Hvala.

Naš amandman tiče se onoga za šta mislimo da nedostaje u ovom Predlogu zakona, a to su i neke organizacije već predlagale kao što je Autonomni ženski centar i Atina, a to je da zakon ne prepoznaje eksploataciju koja se može dešavati u kontekstu reproduktivnih praksi.

Ono što mi dodajemo u ovom članu je da zapravo zakon treba da prepozna, tj. da se bavi i slučajevima prinudne zloupotrebljavanja ili komercijalizovanog surogatstva.

Naime, prema direktivi Evropske unije 172 iz 2024. godine, ona prepoznaje ovakve oblike. Ukoliko želimo da ovaj zakon uskladimo sa standardima Evropske unije u ovim oblastima, ovaj zakon bi trebalo dopuniti eksploatacijom u oblasti reproduktivnih praksi.

Takođe, ono što je meni bilo čudno jeste da država prepoznaje komercijalnost, surogatstvo u novom nacrtu Krivičnog zakona, pa mi je malo nelogično da u jednom zakonu ga prepoznajemo, a da ga u ovom zakonu ne prepoznajemo.

Na kraju, kao što sam rekla, ovo su i organizacije civilnog društva podnosile kada je bila javna rasprava o ovom zakonu. Tada je predlagač odbio da se ovo nađe u zakonu jer je smatrao da je potrebna šira diskusija. Slažem se da je potrebna šira diskusija o surogatstvu ali kada se radi o zloupotrebi komercijalizacije ili prinudi koja se može dešavati u reproduktivnim odnosima, smatram da ovaj zakon mora da bude jasan u pogledu toga.

Hvala.

Reč ima ministar pravde Nenad Vujić.

Izvolite.

Zahvaljujem se, poštovana predsedavajuća. Što se tiče navoda o evropskim praksama i evropskim direktivama, moramo da napomenemo da je ovaj zakon dobio punu podršku od strane EU, Saveta Evrope, zato što je Ministarstvo unutrašnjih poslova i to slalo na konsultativna mišljenja i da je u potpunosti uklopljen sa direktivama EU koje regulišu ovu oblast.
12/3 JD/MP
Tako da, što se tiče EU i evropskih praksi, i prakse Saveta Evrope, i preporuka koje imamo od mreže GRETE, vrlo je jasno rečeno da je ovo korak u pravom pravcu.
Što se tiče samih kažnjavanja za trgovinu vezano za reproduktivne prakse i eksploataciju u vezi reproduktivnih praksi, to je nešto što je predmet izmena Krivičnog zakona koji se nalazi sada u Briselu i očekujemo i pozitivna mišljenja, ne samo naravno na taj član nego na sve one predloge koje idu u izmenama Krivičnog zakona.
Mnogo je bolje i nomotehnički i pravno ispravnije da ovo bude tamo gde treba kako ne bismo u šumi propisa onda imali nešto što je možda dobro negde regulisano, ali da nam sistem nije uvezan i povezan. Zato je mnogo bolje da to ostane tamo gde pripada, a to je u Krivičnom zakonu.
Ovo je zakon koji prati i direktive EU, i preporuke Saveta Evrope i GRETE i dugih bilateralnih i međunarodnih tela koje prate situaciju vezanu za trgovinu ljudima.
Napominjem da je ovde posebna pažnja posvećena i deci zbog migracija koje imamo, ono što se stručno zove – sama deca na putu ili deca bez pratnje.
Ovaj zakon u potpunosti prati i direktive EU 2011/36, kao i direktive o zaštiti žrtava trgovine ljudima 2024/17/12, kao i izmene i dopune direktive 2011/36 i konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.
Srbija je prepoznata po svojoj aktivnoj borbi u sprečavanju trgovine ljudima, takođe i u kaznenoj politici koja će se još dodatno menjati kako bi ova jako opasna pojava trgovine ljudima bila i adekvatno dodatno teško kažnjavana.
13/1 GD/CG 12.05 – 12.15
Takođe, ovaj zakon koji je pozdravljen i od Saveta Evrope i EU, uvodi ono što se zove i preventivni mehanizam kroz nacionalno koordinaciono telo, kroz savet, kako bi se posebna pažnja obratila na prevenciju vezano i za medijske kampanje, ali i ono što je jako bitno, sprečila uočena pojava da u digitalnom prostoru postoji veliki prostor i velika mogućnost koju koriste trgovci ljudima, a to je da kroz digitalno okruženje, društvene mreže regrutuju žrtve trgovine ljudima. Hvala.

Hvala, ministre.
Reč ima Natalija Stojmenović, po amandmanu.
Izvolite.

Hvala.

Možda se nismo razumeli, ja nisam rekla da ovaj zakon nije usklađen sa direktivama EU. Ono što ja kažem jeste da postoji direktiva iz 2024. godine koja prepoznaje potrebu da se uredi oblast koja se tiče eksploatacije u reproduktivnim praksama.

Ono što meni i dalje nije jasno iz odgovora ministra, ako imamo Nacrt krivičnog zakona koji ovo prepoznaje, ovaj zakon takođe kreira sistem kako bi se zaštitila žrtva. U tom smislu postoje i različite prakse obuke koje se u ovom zakonu navode. Ako samo ovaj oblik prepoznajemo u jednom zakonu, a ne i u drugom zakonu, prosto ne vidim razloga zašto se ovo ne bi našlo i ovde, jer mislim da bi to bilo korisno u usklađivanju celokupnog sistema kada se radi o ovakvoj vrsti stvari. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Petar Bošković.
Javili ste se po amandmanu ovom.
(Petar Bošković: Došlo je do greške mojom krivicom. Ja bih govorio na amandman na član 23.)
Hoćete da se vratimo na član 23? Naravno.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Član 23. predlažemo da se menja i da glasi: „Jedinica lokalne samouprave uspostavlja multidisciplinarni lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima“.

Znači, važeći tekst, a ovde su i kolege pričale da jedinica lokalne samouprave može, pod znacima navoda, obrazovati lokalni tim. Znači, ne „može“ nego „mora“ da obrazuje lokalni tim.

Podsetiću da je 2023. godine bilo svega zato što može, svega 17 timova čiji se rad zasnivao na entuzijazmu pojedinaca. Naglašavam, Srbija ima 174 lokalne samouprave. Primera radi, u Šapcu lokalni tim je pokušao da se bavi suzbijanjem prosjačenja o kojem smo već čuli. Nažalost, tom poslu nisu bili dorasli. Svojom politikom drastično su povećali broj prosjaka.

Zvanični podaci pokazuju da u Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi, verovali ili ne, 800.000 ljudi, a oni ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe, a stopa rizika od siromaštva je skoro 20, što obuhvata 1,3 miliona ljudi. Svako četvrto dete je u riziku od siromaštva. Napominjem da je prosjačenje direktno vezano za trgovinu ljudima. Jednostavno, gospodo, narod nam je i gladan i siromašan. Hvala najlepše.

Amandman kojim se posle člana 24. dodaje novi član 24a podnela je narodni poslanik Danijela Nestorović.
Nije tu.
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno levi front – Ne davimo Beograd.
13/2 GD/CG
Da li neko želi reč?
Reč ima Rastislav Dinić.
Izvolite.

U članu 27. posle stava 5) dodaje se novi stav 6) koji glasi: „Žrtva trgovine ljudima ima pravo da bude blagovremeno i bez odlaganja obaveštena o puštanju okrivljenog iz pritvora ili zatvora, uključujući privremeno puštanje, kao i o bekstvu osuđenog lica.“

Dodavanjem ovog stava jača se bezbednost žrtve, njen osećaj kontrole i poverenja u institucije što predstavlja ključni element trauma, informisanog pristupa i efikasne zaštite.

Možda je ovo amandman koji će se ticati i aktuelnog izvestioca o oblasti trgovine ljudima Zaštitnika građana Zorana Pašalića, za koga se u medijima navodi da je bio vlasnik noćnog kluba „Poš“, za koji je navodno sam Pašalić priznao da je bio zatvorenog tipa. Zašto je taj klub bio zatvoren i otvoren samo za one koje Paške poznaje, zar mu nije bio cilj da zaradi i profitira, saznaćemo nadamo se uskoro kada ova vlast bude izgubila izbore za koji mesec. Hvala.