Hvala.
Narodni poslanik Petar Bošković.
Javili ste se po amandmanu ovom.
(Petar Bošković: Došlo je do greške mojom krivicom. Ja bih govorio na amandman na član 23.)
Hoćete da se vratimo na član 23? Naravno.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Član 23. predlažemo da se menja i da glasi: „Jedinica lokalne samouprave uspostavlja multidisciplinarni lokalni tim za borbu protiv trgovine ljudima“.

Znači, važeći tekst, a ovde su i kolege pričale da jedinica lokalne samouprave može, pod znacima navoda, obrazovati lokalni tim. Znači, ne „može“ nego „mora“ da obrazuje lokalni tim.

Podsetiću da je 2023. godine bilo svega zato što može, svega 17 timova čiji se rad zasnivao na entuzijazmu pojedinaca. Naglašavam, Srbija ima 174 lokalne samouprave. Primera radi, u Šapcu lokalni tim je pokušao da se bavi suzbijanjem prosjačenja o kojem smo već čuli. Nažalost, tom poslu nisu bili dorasli. Svojom politikom drastično su povećali broj prosjaka.

Zvanični podaci pokazuju da u Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi, verovali ili ne, 800.000 ljudi, a oni ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe, a stopa rizika od siromaštva je skoro 20, što obuhvata 1,3 miliona ljudi. Svako četvrto dete je u riziku od siromaštva. Napominjem da je prosjačenje direktno vezano za trgovinu ljudima. Jednostavno, gospodo, narod nam je i gladan i siromašan. Hvala najlepše.

Amandman kojim se posle člana 24. dodaje novi član 24a podnela je narodni poslanik Danijela Nestorović.
Nije tu.
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno levi front – Ne davimo Beograd.
13/2 GD/CG
Da li neko želi reč?
Reč ima Rastislav Dinić.
Izvolite.

U članu 27. posle stava 5) dodaje se novi stav 6) koji glasi: „Žrtva trgovine ljudima ima pravo da bude blagovremeno i bez odlaganja obaveštena o puštanju okrivljenog iz pritvora ili zatvora, uključujući privremeno puštanje, kao i o bekstvu osuđenog lica.“

Dodavanjem ovog stava jača se bezbednost žrtve, njen osećaj kontrole i poverenja u institucije što predstavlja ključni element trauma, informisanog pristupa i efikasne zaštite.

Možda je ovo amandman koji će se ticati i aktuelnog izvestioca o oblasti trgovine ljudima Zaštitnika građana Zorana Pašalića, za koga se u medijima navodi da je bio vlasnik noćnog kluba „Poš“, za koji je navodno sam Pašalić priznao da je bio zatvorenog tipa. Zašto je taj klub bio zatvoren i otvoren samo za one koje Paške poznaje, zar mu nije bio cilj da zaradi i profitira, saznaćemo nadamo se uskoro kada ova vlast bude izgubila izbore za koji mesec. Hvala.

Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović.
Nije tu.
Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Irena Živković.
Nije tu.
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Ana Eraković.
Izvolite.

Narodni pokret Srbije ovim amandmanom traži da se rok od najmanje 30 dana zameni rokom od najmanje 90 dana, a smatramo da je rok od 30 dana nedovoljan za teško traumatizovane osobe. Zamislimo sada osobe koje su bile mesecima držane u podrumu ili radnike „Linglonga“, kojima su oduzeti pasoši koji su mesecima bili pod pretnjom i prinudom i sada mi od njih očekujemo da u roku od najmanje 30 dana oni se sete svih detalja i odluče da li će svedočiti i boriti se protiv kriminalnih grupa i to nije rok za oporavak, već je to jedna vrsta pritiska. Kratki rokovi su tu alat za deportaciju, a ne za pravdu. Ako se žrtva deportuje pre nego što se istinski oporavi i ohrabri da govori, onda ništa nismo učinili, niti smo pomogli.

Bezbednost države počinje od zaštite pojedinca. Ako damo žrtvi dovoljno vremena da se oseća sigurno, onda će i progovoriti, a kada progovori onda ulazimo u borbu protiv trgovine ljudima. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar pravde Nenad Vujić.
Izvolite, ministre.

Ovde moramo da naglasimo sledeće. Govorimo o najmanje 30 dana. Znači, ovo nije maksimalan rok, nego najmanje 30 dana i u zakonu nije postavljen maksimum roka nego je ostavljeno žrtvi da ona može i da se izjasni itd., tako da ovde samo govorimo o tome da je rok od najmanje 30 dana, kao što bi u pravu rekli da nije prekluzivan, žrtva ne gubi nikakva prava nego jednostavno da bi sistem dodatno bio i fokusiran na rad sa žrtvom i njeno uključivanje u čitav proces zato što propisano je da se period za oporavak i razmišljanje počinje da teče kada postoji sumnja da se radi o žrtvi trgovine ljudima i taj period, ponavljam, je najmanje 30 dana i sa razlogom nije
13/3 GD/CG
definisan maksimalni rok za oporavak i razmišljanje, imajući u vidu da je to individualni osećaj i da ostavlja se i stručnim licima da onda imaju mnogo duži period sa kojim mogu da rade sa žrtvom. Hvala.

Hvala vama na dodatnom objašnjenju.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Bogdan Radovanović.
Izvolite.

Hvala.

Govorim o amandmanima na Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanja trgovine ljudima i zaštiti žrtava i to mi je jako važno da kažem jer predsednik Aleksandar Vučić kaže da je to trgovina robljem, narodni poslanici isto tako često greše pa kažu da je trgovina robljem. Dakle, to nije trgovina robljem.

Mi smo predložili da se član 31. stav 1. menja i da glasi: „Žrtva trgovine ljudima ima pravo na zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta pre, tokom trajanja i nakon okončanja krivičnog, odnosno prekršajnog postupka, u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku, Krivičnog zakonika, Zakona o prekršajima i Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i drugim zakonima“. Zašto to kažemo? Iz prostog razloga što smatramo da je neophodno izmeniti taj član i da umesto reči: „zakon“ u jednini bude jasno naznačeno o kojim tačno zakonima se radi.

14/1 TĐ/VZ 12.15 – 12.25

Ja samo moram da se osvrnem na izlaganje kolege Živote koji, jel, citira stihove pesme „Hotel Kalifornija“, doduše „Led Cepelina“ a ne „Iglsa“, koji kaže da smo mi antievropska opozicija. Ne, mi nismo antievropska opozicija, mi smo opozicija koja se apsolutno zalaže za ulazak Srbije u EU. Nisu ni antievropski ovi zakoni koji su predloženi na usvajanje, samo su u nekoliko neprecizni i nekim odredbama nedefinisani, zbog toga mi i podnosimo ove amandmane.

Ono što jeste antievropsko, antievropski je ovaj kriminalni režim kome apsolutno nije stalo do evropskih vrednosti, do vladavine prava, do slobodnih medija, do slobodnih izbora, do građanskih sloboda. Dakle, ne možemo ući u EU, u radikalskom, šešeljevskom ruhu koji je, jel tako, oličen u ovim šešeljizmima koji izviru iz, recimo, ove fašisoidne jezičke patrolne šape, koja nas ovde truje svih ovih dana. Tako da nemojte imputirati nama ono što ste vi naslikali.

Znate, Pikaso je 1937. godine nacrtao čuvenu „Gerniku“, nakon nacističkog bombardovanja tog baskijskog grada, a onda par godina kasnije kada ga je jedan nacistički oficir u Parizu pitao – da li ste vi naslikali ovu sliku, on ga je pogledao i odgovorio – ne, tu sliku ste naslikali vi. Hvala.