Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2026. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 82 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanj.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 108 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu članu 287. Poslovnika?
Zagorka Aleksić.

Hvala poštovana predsednice, uvaženi građani, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije jer smatram da je važno da se ovoj temi pristupi iz perspektive više sektora. Da li Vlada Republike Srbije razmatra mogućnost da se i u našoj državi uvede minimalna starosna granica za pristup društvenim mrežama za decu mlađu od 15 ili 16. godina?

U više država danas su u toku ozbiljne zakonodavne i regulatorne inicijative kojima se razmatrana zabrana ili strogo ograničavanje pristupa društvenim mrežama za maloletna lica. Australija koja je sprovela jednu od najozbiljnijih nacionalnih kampanja u ovoj oblasti već primenjuje minimalnu starosnu granicu od 16 godina i to od decembra prošle godine, a Indonezija od kraja marta meseca.

Kakva su evropska iskustva? Španija je najavila zabranu za mlađe od 16 godina, Grčka zabranu za mlađe od 15 godina od januara 2027. godine, Norveška radi na zakonskom rešenju sa granicom od 15 godina, u Francuskoj je ovaj zakon već usvojen i trebalo bi da stupi na snagu od 1. septembra ove godine, a u Ujedinjenom kraljevstvu takođe razmatraju mere.

O ovoj temi ozbiljno se govori i u Nemačkoj, a Vlada Slovenije je usvojila okvir za pripremu zakonskog ograničenja upotrebe društvenih mreža za mlađe od 15 godina. U Austriji i u Rusiji smatraju da je odgovarajuća starosna granica 14 godina i razmatraju se slični predlozi i procedure.

1/2 JJ/CG

Razlozi za ovakve mere koje na prvi pogled nekome mogu delovati strogo, pre svega su zdravstveni, razvojni i bezbedonosni. Relevantni izvori upozoravaju da se ne može zaključiti da su sadržaji na društvenim mrežama dovoljno bezbedni za decu i adolescente i da produženo i intenzivno korišćenje može biti povezano sa povećanim rizikom od anksioznosti i depresije posebno ako se maloletno lice izlaže mrežama u ranom dobu.

Takođe, postoji i ozbiljna stanovišta da su socijalno poređenje i stalno traženje eksterne potvrde kroz rangiranje na društvenim mrežama povezani sa lošom slikom o sebi, naročito ko devojčica, kao i da problematično korišćenje društvenih mreža kod dece i adolescenata raste.

Društvene mreže kod mladih često podstiču obrasce ponašanja koji se mogu okarakterisati kao zavisnički, a informacije koje su im dostupne su vrlo selektivne kroz filtrirano algoritamsko plasiranje sadržaja i tu je prisutna i validacija kroz lajkove, preglede i komentare.

U uzrastu u kojem se tek formiraju identitet, samopoštovanje i stabilnost, pre svega emocionalna, deca i mladi postaju naročito osetljivi na spoljašnje potvrđivanje, kao i na vršnjački pritisak. Upravo zbog toga ova tema je pitanje zaštite dece u razvojnim godinama.

Imajući sve ovo u vidu, mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da bi Vlada Republike Srbije trebalo da ozbiljno razmotri ovo složeno pitanje, a posebno u saradnji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju koje već sprovodi sveobuhvatne mere iz oblasti porodične i dečije zaštite, kao i sa novoobrazovanim Savetom za prava deteta. Smatramo da je potrebno da se o ovoj temi otvori široka društvena rasprava i da se u narednom periodu formira jedna stručna radna grupa koja bi procenila potrebu za zakonskim ograničenjima pristupa društvenim mrežama za maloletna lica u Srbiji.

Smatramo da i ovaj pristup bio obziran i odmeren i da bi bio u najboljem interesu dece.

Mi takođe pratimo rad vladinih platformi za dečiju zaštitu čiji stručni kadar obavlja jedan ozbiljan i vrlo savestan posao. Oni raspolažu informacijama koje se tiču digitalnog nasilja i na terenu sprovode jednu vrlo značajnu preventivnu aktivnost, kako sa decom tako i sa roditeljima, ali i sa nastavnim kadrom. Ipak, čini se da u javnosti nekako uvek nedostaje dovoljne i temeljne informisanosti o njihovom radu.

Dostupni podaci u vezi sa ovom problematikom UNICEF-a Instituta za mentalno zdravlje koji su radili istraživanja nesumnjivo ukazuju da su problemi na polju mentalnog zdravlja u najdirektnijoj vezi i sa digitalnim nasiljem. Ali, nama su potrebni podaci o posledicama koje prekomerno i prerano korišćenje društvenih mreža ostavlja na san, školski uspeh, vršnjačke odnose, socijalizaciju, internu sliku kod dece i mladih u Srbiji.

Smatram da je pitanje ograničenja i pojačanog nadzora korišćenja društvenih mreža za decu i mlade, pitanje koje treba da bude i na dnevnom redu našeg odbora, Odbora za prava deteta Narodne skupštine. Takođe, podsećam da je jedna inicijativa već u proceduri, Jedinstvena Srbija je podržava, to je inicijativa Fondacije „Uzmi knjigu“ koja se već javno zalaže za ograničavanje pristupa društvenim mrežama za mlađe od 15 godina.

Nadam se da ćemo o ovom diskutovati i verujem da o ovoj temi treba da razgovaramo bez ishitrenosti, ali bez nekog preteranog odlaganja, a kroz jednu širu razmenu mišljenja da bismo došli do najboljeg rešenja. Hvala vam.

2/1 VS/VZ 10.10 – 10.20

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jonjić.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije i poštovane kolege.

Svedoci smo da se poslednjih dana intenziviraju rudarske aktivnosti u pogledu istraživanja rudo teških metala na planini Bobija, između Valjeva i Ljubovije, na svega 100 kilometara od Beograda, uz zagađenje životne sredine. Preko kompanija je Bobija d.o.o. iz Ljubovije, koja je nekada eksploatisala rudnik Barita na ovoj planini, istražna prava je dobila inostrana firma „Konstantin risors limitid“, pa su ta istražna prava potom kupljena od strane kompanije „Midlajland rizorsis“ i ova firma poseduje 14 licenci za istražne radove u Srbiji, na 62 hiljade hektara, što još više ukazuje na to da je Srbiji predviđena sudbina rudarske kolonije.

Nakon prijave Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da su vodotokovi, izvorišta na planini Bobija ugrožena, direktor kompanije „Bobija“ naložio je ispuštanje zagađene vode iz disoniranoga jezera u obližnje potoke, iako je jezero koje je ostalo nakon ranije eksploatacije bilo kontaminirano teškim metalima, on je naložio da se ta zagađena voda isprazni i da se preostala rupa zatrpa kontaminiranom rudarskom jalovinom.

Moje pitanja ministarki Sari Pavkov, odnosno Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da li privredno društvo „Konstantin rizors d.o.o.“, odnosno „Midlajland rizorsis“, na lokaciji planina Bobija u opštini Ljubovija ima projekat primenjenih geoloških istraživanja, na osnovu kojeg je izdato rešenje o odobrenju istraživanja na pomenutoj lokaciji? Zapisnik o nultom stanju životne sredine ili „bejz lend stadi“, kako se to zove još, sa posebnim osvrtom na fizičko-hemijsku analizu površinskih i podzemnih voda na istražnom polju urađen pre početka istražnog bušenja u martu 2026. godine.

Koristim priliku da pokažem kako od prilike izgleda, trenutno stanje na ovoj planini. Ova istražna bušotina, neobezbeđena, a kompanija koja radi istražne radove, ono što otkopa smešta na potpuno neobezbeđenu lokaciju, evo kako izgradi.

Dakle, da li ovo društvo ima uslove Zavoda za zaštitu privrede Srbije i vodne uslove izdate od strane nadležnog javnog vodoprivrednog preduzeća za potrebe ovog istraživanja? Da li ovo društvo ima izveštaj o inspekcijskom nadzoru, u koliko je vršen, nad radovima bušenja koji su sprovedeni krajem marta 2026. godine, na potoku Bobija?

Pitanje za Ministarstvo odbrane, kada će objekat 27 lamela tri, druga mesna zajednica Bežanijska kosa Beograd dobiti upotrebnu dozvolu, što je u obavezi investitora, u ovom slučaju Ministarstvo odbrane? Stanovi u pomenutoj lameli useljeni su u aprilu 2009. godine. Koliko lamela u objektu 27, takođe nema upotrebnu dozvolu i šta Ministarstvo odbrane preduzima po tom pitanju?

Treće moje pitanje, upućeno Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, želim da javnost Srbije upozorim na činjenicu o ogromnom uvozu mehanički separisanog mesa, koje nastaje tako što se delovi trupa životinja koji preostaju nakon odvajanja kvalitetnog mesa, kao što su recimo bataci i belo meso, melju i usitnjavaju, a zatim pod velikim pritiskom istiskuju kroz sito.

Ovim postupkom se dobija mesna pasta koja sadrži ostatke kostiju i žila, dok mišići potpuno gube svoju prirodnu strukturu i ti proizvodi se prodaju pod nazivom – mehanički separisano meso.

2/2 VS/VZ

S obzirom na zabrinjavajuće podatke u enormnom porastu izvoza prehrambene siromašnih sirovina, a pri tom imamo u vidu ovo mehanički separisano meso, želim da uputim pitanje. Kolika je ukupna količina uvezenog mehanički separisanog mesa, iz kojih država potiču ove sirovine? Da li Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine vrši monitoring uticaja prekomernog uvoza mehanički separisanog mesa, po tarifama 02071491, pileće mehanički separisano meso i 02072791 ćureće msm, na konkurentnost domaćih farmera i da li se razmatra uvođenje dodatnih carinskih zaštita ili kvota za ove sirovine van SSP. Molim vas da mi dostavite spisak deset najvećih uvoznika po količini za tarifnu oznaku 02071491, za period 2021. do 2025. godine i molim da me izvestite o preduzetim radnjama i eventualnim pokretanju postupaka po službenoj dužnosti.

Ako Ministarstvo namerava da se pozove na zaštitu poverljivosti podatka o trgovini, upozoravam da član 36. ugovora o funkcionisanju EU, koji je integrisan u duhu našeg sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jasno kaže da javno zdravlja ima prioritet nad slobodnom trgovinom. Hvala.

Hvala vama, gospodine Joniću.
Samo da znate, pet minuta uglavnom za postavljanje pitanja, nisam htela da vas prekidam.
Gospodin Akoš Ujhelji, izvolite.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o budućnosti regionalne ekonomije , ne možemo a da ne primetimo da je Srbija u proteklim godinama pokazala da je sposobna da u najtežim okolnostima, pruži jedinstvene i jedine odgovore. Podsetimo se pandemije Kovid 19, Srbija je tada uvela hrabre i često jedinstvene mere koje su služile kao primer u regionu. Prvenstveno mislim na model direktne finansijske podrške svim građanima, sektorske pojaseve za spasavanje, za turizam i ugostiteljstvo, kao i moratorijum na kredite koji su sprečili kolaps privredne aktivnosti. Ove mere su spasile našu privredu, ali danas su pred nama novi izazovi. Sukob između Rusije i Ukrajine, i ekonomska stagnacija Evrope, čine 2026. godinu, izuzetno neizvesnom. U ovom kontekstu želim posebno da istaknem da SVM nudi konkretan odgovor na ove poteškoće. Na inicijativu predsednika SVM Balinta Pastora, izrađena je naša druga strategija razvoja za period od 2026. do 2033. godine, kako je Pastor naglasio, i izrada ove strategije počela je u januaru 2025. godine, a u desetomesečnom radu učestvovalo je 88 stručnjaka, podeljenih u devet radnih grupa.

Ovaj obim rada pokazuje da smo danas daleko spremni nego što smo bili 2012. godine. Ciljevi nove strategije su jasni, očuvanje svega što je do sada dalo rezultate, ali i ostvarivanje novih ciljeva, jačanje uslova za ostanak na rodnoj grudi, pozivanje vojvođanskih Mađara koji rade u inostranstvu da se vrate kući, kao i snažnija podrška zaposlenima. Planiramo razvoj privrede i preduzetništva zasnovanim na inovacijama i privlačenju investicija, uz oslonac na stručno obrazovanje. Cilj nam je da poljoprivredna proizvodnja sa visokom dodatom vrednošću, kompleksan ruralni razvoj turizam zasnovan na prirodnom i kulturnom nasleđu. Kao najsnažniji dokaz efikasnog modela koji sprovodi SVM, želim da iznesem konkretne rezultate rada Fondacije prosperitati. U okviru dosadašnje podrške, Fondacija je raspisala ukupno 59 konkursa, u 13 konkursnih krugova, u oblastima poljoprivrede, turizma, kupovine seoskih kuća i razvojnih preduzetništva. Od pristiglih 18 hiljada, 411 prijava, čak 16.074 su dobile podrške i ukupna vrednost projekta male, srednje i velike vrednosti iznosi skoro 64,2 milijardi dinara, dok je vrednost dodeljenih besplatnih sredstava iznosila više od 31,5 milijardi dinara.

3/1 JD/MT 10.20 – 10.30

Ključni rezultati su impozantni. Kupljeno je 5.374 hektara poljoprivrednog zemljišta, stvoreno je 1.338 novih domova, a osnovano je 669 novih preduzeća. Pored toga Fondacija je doprinela razvoju 2.508 preduzeća i 6.262 poljoprivredna proizvođača osiguravajući egzistencije za oko 15.000 zaposlenih.

Kao rezultat svega toga oko 60.000 vojvođanskih Mađara više je ostalo u domovini nego što bi ostalo bez strategije, a pokazatelji nataliteta su takođe povoljniji među korisnicima podrške.

Konkursi sa starta preduzeća u okviru nove strategije su već uspešno zaključeni i uskoro očekujemo prve rezultate. I dok mi kao stranka činimo sve na terenu postavlja se pitanje sistemske podrške državi.

Savez Vojvođanskih Mađara podržao je budžet Republike Srbije za 2026. godinu koji predviđa značajna sredstva za projekte od preko 700 milijardi dinara, subvencionisane kredite Fonda za razvoj sa kamatom od 2% i mere za energetske efikasnosti.

S tim u vezi pitanje koje upućujem Ministarstvu finansija glasi – da li će ovi mehanizmi biti dovoljni s obzirom na drastično poskupljenje komercijalnih kredita koje guši naše preduzetnike?

Planira li Vlada Srbije uvođenje dodatnih kriznih mera kao što su nove garante šeme za likvidnost, dodatne subvencije za kamatne razlike ili mogućnost uvođenja ciljanog moratorijuma na otplatu kredita za najugroženije sektore, male i srednje privrede?

Da li će Vlada razmatrati mogućnost uvođenja privremenog ograničenja, odnosno maksimiziranja efektivne kamatne stope na komercijalne kredite za privredu kako bi se sprečio dalji odliv kapitala iz realnog sektora u bankarski sektor.

Hvala na pažnji.

Hvala, gospodine Ujhelji.
Reč ima gospodin Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, Stranka demokratske akcije Sandžaka smatra da je reforma izbornih zakona jedna od neophodnih koraka kako bi se bar u nekoj meri osiguralo da izborni proces u Srbiji bude fer, demokratski, a da rezultati izbora održavaju političko raspoloženje građana.

Merama državne politike i reformom izbornog zakonodavstva treba iznad svega vratiti izgubljeno poverenje građana u izborni proces. Vraćanje poverenja građana u izborni proces i održavanje demokratskih, fer i slobodnih izbora na svim nivoima u istom danu prema nama predstavljaju početnu tačku izlaska iz političke i institucionalne krize.

Dakle, SDA Sandžaka je 24. marta ove godine Narodnoj skupštini dostavila 15 svojih stavova u vezi Nacrta izmene izbornih zakona. Nije nam poznato u kojoj fazi je taj proces i ko će biti predlagač izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika i izmena i dopuna Zakona o lokalnim izborima i kada će se ti zakoni uputiti Narodnoj skupštini na razmatranje?

Shodno tome, pitam predsednika Vlade Republike Srbije i ministarku za državnu upravu i lokalnu samoupravu da li Vlada Republike Srbije planira ili priprema da Narodnoj skupštini dostavi na razmatranje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima?

3/2 JD/MT

Takođe, ovim putem pitam, a ujedno i tražimo od predsednika Vlade Republike Srbije da se navedenim zakonima osigura uvođenje obaveze da svi kandidati za odbornike i poslanike na manjinskim izbornim listama budu upisani u poseban manjinski birački spisak najmanje godinu dana pre stupanja na snagu odluke o raspisivanju izbora, da svi birači koji svojim potpisom podrže manjinsku izbornu listu da učestvuje na izborima takođe budu upisani u poseban manjinski birački spisak.

Tražimo i uvođenje elektronskih uređaja za identifikaciju birača na biračkim mestima, uvođenje video nadzora na biračkim mestima, pravo izbornim listama na uvid u kompletan materijal sa svih biračkih mesta, uključujući ponovno prebrojavanje glasova i kontrolu zapisnika, da manjinska izborna lista može učestvovati na lokalnim izborima samo u slučajevima kada u lokalnoj samoupravi pripadnici manje brojnog naroda čiji je najmanje 1% od ukupnog broja stanovnika, da mandat organa lokalne samouprave koji su izabrani na vanrednim lokalnim izborima traje do održavanja redovnih lokalnih izbora a ne četiri godine, da se redovni lokalni izbori u Republici Srbiji održavaju istog dana, da se izbori za izbor narodnih poslanika i odbornika održe nakon što Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska potvrdi i verifikuje tačnost biračkog spiska.

Ovo su samo neki od stavova koje smo dostavili putem komentara na nacrte izmena i dopuna izbornih zakona.

U skladu sa tim tražim od generalnog sekretara Narodne skupštine da uz ovo poslaničko pitanje predsedniku Vlade i ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu dostavi i naše komentare koje smo Narodnoj skupštini dostavili 24. marta 2026. godine.

Hvala.

Hvala vama, gospodine Škrijelj. Biće tako. Biće tako urađeno.
Reč ima gospodin Slobodan Ilić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo, poštovani građani Srbije, imam pitanje za ministarku rudarstva i energetike i za predsednika Vlade, Đura Macuta.

Dakle, u pitanju je jedno pitanje vezano za rudnik. Pitanje je – kako je moguće da se dozvole nova bušenja na lokalitetu starog rudnika Bobija i u Orovičkoj reci ako je na tom lokalitetu konstatovano prisustvu teških metala u naučnom radu „Geohemija većih jalovišta rudnika metala zapadne i centralne Srbije“, a da žitelji ovog područja nemaju nikakvu informaciju?

Doktor geoloških nauka Božidar V. Đokić je napisao za Geološki zavod Srbije naučni rad 2013. godine i u radu je ukazano na veoma visoke koncentracije teških metala u većim jalovištima zapadne i centralne Srbije. U okviru analitičkih postupaka sprovedena su terenska i laboratorijska ispitivanja. Olovo je najzastupljeniji teški metal koji na jalovištima kontinuirano pokazuje visoke koncentracije. Ovaj teški metal je utvrđen u vodama sa i iz okoline jalovišta. U Orovičkoj reci u koju se skuljao materijal jalovišta sa Bobije je koncentracija iznad maksimalno dozvoljenih. Bakar je u Orovičkoj reci prisutan u koncentracijama većim od maksimalno dozvoljenih.

Rudno jalovište na planini Bobiji stoji ne sanirano već duže od dve decenije nakon što je nekadašnji rudnik barita već duži vremenski period neaktivan.

Zakoni postoje kao mrtvo slovo na papiru, a prema Zakonu o rudarstvu jalovišta moraju biti sanirana u periodu od godinu dana nakon prestanka rada rudnika.

3/3 JD/MT

Preko kompanije „Bobija“ doo iz Ljubovije koja je eksploatisala nekadašnji rudnik Barita na samoj planini, sada je istražna prava dobila inostrana australijska firma „Konstantin Resources Limited“ dok su isti kupljeni od strane „Middle Island Resources“, čime su istražna, kao i potencijalna eksplotaciona prava prešla u ruke ove australijske kompanije.

U pitanju je firma koja ima 14 licenci za istražne radove na području Srbije sa 62.000 hektara istražnog prostora, čime je naša država potencijalno osuđena da preraste u rudarsku koloniju.

Nakon prijave Ministarstvu za zaštitu životne sredine da su vodotoci i izvorišta planine Bobi ugroženi. Direktor kompanije „Bobija“ doo, koja je nekada vršila eksploataciju barita na tom području iza sebe je ostavila nesanirano jezero kontaminirano teškim metalima i isto je ispustila u obližnje potoke, a ruku zatrpala kontaminiranom rudarskom jalovinom.

Sve je to dokumentovano i u odgovoru na prijavu. Iza ovih potoka Jorovičke reke gde je kontaminirana voda završila meštani zalivaju bašte i koriste vodu za napajanje stoke.

Ovim je potencijalno narušen kvalitet vode kojom se snabdevaju sela podno Bobije. Na terenu na obližnjim potocima nedaleko od rudnika prisutna je sluzasta materija žuto-narandžaste boje u rudarskoj terminologiji, poznatija kao „yellow“ boji, siguran znak da je voda zasićena teškim metalima koji padaju na dno.

Po izjavama meštana nekada salmonidna Orlovička reka bogata ribljim fondom pastrmke, rakovima i tako dalje već duži period je mrtva reka.

Aktivisti lokalnih ekoloških udruženja su samoinicijativno uzeli uzorke vode nakon dubinskih istraživanja australijske kompanije na mestu nekadašnjeg starog rudnika barita i rezultati su pokazali još veću kontaminaciju teškim metalima nego što je bilo 2013. godine.

Ova analiza je rađena 07.04.2026. godine, i ona pokazuje da u rekama, u potocima, u izvorima voda ima kadnima 32 puta više od dozvoljene količine, cinka 25 puta više, bakra 2,4 puta više, sulfata 2,3 puta više. Ovo je radio Zavod za javno zdravlje Valjeva.

Pomenuta analiza vode može sugerisati da dodatno orošavanje kvaliteta vode nakon istražnih radova, kao i mogućnost da u dubinskim istraživanjima potencijalno narušeni podzemni vodeni tokovi izdani kojima je čitava Bobija isprepletana. Bobija kao prirodni dragulj Zapadne Srbije sa mnoštvom vidikovaca bogatim šumama, opasana sa dve strane planinskih reka, Ljuboviđom i Trešnjicom, sada je u interesnoj sferi rudarskih kompanija koje su preliminarnim rezultatima došli do podataka da sama planina krije žilicu srebra i zlata dugu više od pet kilometara.

Aktivisti ekološkog udruženja iz Valjeva i Ljubovije poručili da je borba tek počela i da ovu planinsku lepoticu neće ostaviti na milost i nemilost rudarskim kompanijama.

4/1 GD/LjL 10.30 – 10.40

Odgovornost pojedinaca i države ne sme izostati kada je u pitanju zdravlje stanovnika, kao i narušavanje prirodnog bogatstva Bobije, koje je ranijim prostornim planovima Republike Srbije predviđeno za zaštitu.

Ovo je još jedan od primera uništavanja Srbije, bogatstva Srbije, zemljišta, voda, podzemnih voda, a sve u interesu stranih kompanija koje prekopavaju Srbiju, otimaju zlato, srebro i sve drugo što je vredno, naravno, u dilu i sa velikom korupcijom sa vlašću Srbije. Hvala.