Hvala predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije i poštovane kolege.

Svedoci smo da se poslednjih dana intenziviraju rudarske aktivnosti u pogledu istraživanja rudo teških metala na planini Bobija, između Valjeva i Ljubovije, na svega 100 kilometara od Beograda, uz zagađenje životne sredine. Preko kompanija je Bobija d.o.o. iz Ljubovije, koja je nekada eksploatisala rudnik Barita na ovoj planini, istražna prava je dobila inostrana firma „Konstantin risors limitid“, pa su ta istražna prava potom kupljena od strane kompanije „Midlajland rizorsis“ i ova firma poseduje 14 licenci za istražne radove u Srbiji, na 62 hiljade hektara, što još više ukazuje na to da je Srbiji predviđena sudbina rudarske kolonije.

Nakon prijave Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da su vodotokovi, izvorišta na planini Bobija ugrožena, direktor kompanije „Bobija“ naložio je ispuštanje zagađene vode iz disoniranoga jezera u obližnje potoke, iako je jezero koje je ostalo nakon ranije eksploatacije bilo kontaminirano teškim metalima, on je naložio da se ta zagađena voda isprazni i da se preostala rupa zatrpa kontaminiranom rudarskom jalovinom.

Moje pitanja ministarki Sari Pavkov, odnosno Ministarstvu za zaštitu životne sredine, da li privredno društvo „Konstantin rizors d.o.o.“, odnosno „Midlajland rizorsis“, na lokaciji planina Bobija u opštini Ljubovija ima projekat primenjenih geoloških istraživanja, na osnovu kojeg je izdato rešenje o odobrenju istraživanja na pomenutoj lokaciji? Zapisnik o nultom stanju životne sredine ili „bejz lend stadi“, kako se to zove još, sa posebnim osvrtom na fizičko-hemijsku analizu površinskih i podzemnih voda na istražnom polju urađen pre početka istražnog bušenja u martu 2026. godine.

Koristim priliku da pokažem kako od prilike izgleda, trenutno stanje na ovoj planini. Ova istražna bušotina, neobezbeđena, a kompanija koja radi istražne radove, ono što otkopa smešta na potpuno neobezbeđenu lokaciju, evo kako izgradi.

Dakle, da li ovo društvo ima uslove Zavoda za zaštitu privrede Srbije i vodne uslove izdate od strane nadležnog javnog vodoprivrednog preduzeća za potrebe ovog istraživanja? Da li ovo društvo ima izveštaj o inspekcijskom nadzoru, u koliko je vršen, nad radovima bušenja koji su sprovedeni krajem marta 2026. godine, na potoku Bobija?

Pitanje za Ministarstvo odbrane, kada će objekat 27 lamela tri, druga mesna zajednica Bežanijska kosa Beograd dobiti upotrebnu dozvolu, što je u obavezi investitora, u ovom slučaju Ministarstvo odbrane? Stanovi u pomenutoj lameli useljeni su u aprilu 2009. godine. Koliko lamela u objektu 27, takođe nema upotrebnu dozvolu i šta Ministarstvo odbrane preduzima po tom pitanju?

Treće moje pitanje, upućeno Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine, želim da javnost Srbije upozorim na činjenicu o ogromnom uvozu mehanički separisanog mesa, koje nastaje tako što se delovi trupa životinja koji preostaju nakon odvajanja kvalitetnog mesa, kao što su recimo bataci i belo meso, melju i usitnjavaju, a zatim pod velikim pritiskom istiskuju kroz sito.

Ovim postupkom se dobija mesna pasta koja sadrži ostatke kostiju i žila, dok mišići potpuno gube svoju prirodnu strukturu i ti proizvodi se prodaju pod nazivom – mehanički separisano meso.

2/2 VS/VZ

S obzirom na zabrinjavajuće podatke u enormnom porastu izvoza prehrambene siromašnih sirovina, a pri tom imamo u vidu ovo mehanički separisano meso, želim da uputim pitanje. Kolika je ukupna količina uvezenog mehanički separisanog mesa, iz kojih država potiču ove sirovine? Da li Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine vrši monitoring uticaja prekomernog uvoza mehanički separisanog mesa, po tarifama 02071491, pileće mehanički separisano meso i 02072791 ćureće msm, na konkurentnost domaćih farmera i da li se razmatra uvođenje dodatnih carinskih zaštita ili kvota za ove sirovine van SSP. Molim vas da mi dostavite spisak deset najvećih uvoznika po količini za tarifnu oznaku 02071491, za period 2021. do 2025. godine i molim da me izvestite o preduzetim radnjama i eventualnim pokretanju postupaka po službenoj dužnosti.

Ako Ministarstvo namerava da se pozove na zaštitu poverljivosti podatka o trgovini, upozoravam da član 36. ugovora o funkcionisanju EU, koji je integrisan u duhu našeg sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jasno kaže da javno zdravlja ima prioritet nad slobodnom trgovinom. Hvala.