Hvala poštovana predsednice, uvaženi građani, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije jer smatram da je važno da se ovoj temi pristupi iz perspektive više sektora. Da li Vlada Republike Srbije razmatra mogućnost da se i u našoj državi uvede minimalna starosna granica za pristup društvenim mrežama za decu mlađu od 15 ili 16. godina?

U više država danas su u toku ozbiljne zakonodavne i regulatorne inicijative kojima se razmatrana zabrana ili strogo ograničavanje pristupa društvenim mrežama za maloletna lica. Australija koja je sprovela jednu od najozbiljnijih nacionalnih kampanja u ovoj oblasti već primenjuje minimalnu starosnu granicu od 16 godina i to od decembra prošle godine, a Indonezija od kraja marta meseca.

Kakva su evropska iskustva? Španija je najavila zabranu za mlađe od 16 godina, Grčka zabranu za mlađe od 15 godina od januara 2027. godine, Norveška radi na zakonskom rešenju sa granicom od 15 godina, u Francuskoj je ovaj zakon već usvojen i trebalo bi da stupi na snagu od 1. septembra ove godine, a u Ujedinjenom kraljevstvu takođe razmatraju mere.

O ovoj temi ozbiljno se govori i u Nemačkoj, a Vlada Slovenije je usvojila okvir za pripremu zakonskog ograničenja upotrebe društvenih mreža za mlađe od 15 godina. U Austriji i u Rusiji smatraju da je odgovarajuća starosna granica 14 godina i razmatraju se slični predlozi i procedure.

1/2 JJ/CG

Razlozi za ovakve mere koje na prvi pogled nekome mogu delovati strogo, pre svega su zdravstveni, razvojni i bezbedonosni. Relevantni izvori upozoravaju da se ne može zaključiti da su sadržaji na društvenim mrežama dovoljno bezbedni za decu i adolescente i da produženo i intenzivno korišćenje može biti povezano sa povećanim rizikom od anksioznosti i depresije posebno ako se maloletno lice izlaže mrežama u ranom dobu.

Takođe, postoji i ozbiljna stanovišta da su socijalno poređenje i stalno traženje eksterne potvrde kroz rangiranje na društvenim mrežama povezani sa lošom slikom o sebi, naročito ko devojčica, kao i da problematično korišćenje društvenih mreža kod dece i adolescenata raste.

Društvene mreže kod mladih često podstiču obrasce ponašanja koji se mogu okarakterisati kao zavisnički, a informacije koje su im dostupne su vrlo selektivne kroz filtrirano algoritamsko plasiranje sadržaja i tu je prisutna i validacija kroz lajkove, preglede i komentare.

U uzrastu u kojem se tek formiraju identitet, samopoštovanje i stabilnost, pre svega emocionalna, deca i mladi postaju naročito osetljivi na spoljašnje potvrđivanje, kao i na vršnjački pritisak. Upravo zbog toga ova tema je pitanje zaštite dece u razvojnim godinama.

Imajući sve ovo u vidu, mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da bi Vlada Republike Srbije trebalo da ozbiljno razmotri ovo složeno pitanje, a posebno u saradnji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju koje već sprovodi sveobuhvatne mere iz oblasti porodične i dečije zaštite, kao i sa novoobrazovanim Savetom za prava deteta. Smatramo da je potrebno da se o ovoj temi otvori široka društvena rasprava i da se u narednom periodu formira jedna stručna radna grupa koja bi procenila potrebu za zakonskim ograničenjima pristupa društvenim mrežama za maloletna lica u Srbiji.

Smatramo da i ovaj pristup bio obziran i odmeren i da bi bio u najboljem interesu dece.

Mi takođe pratimo rad vladinih platformi za dečiju zaštitu čiji stručni kadar obavlja jedan ozbiljan i vrlo savestan posao. Oni raspolažu informacijama koje se tiču digitalnog nasilja i na terenu sprovode jednu vrlo značajnu preventivnu aktivnost, kako sa decom tako i sa roditeljima, ali i sa nastavnim kadrom. Ipak, čini se da u javnosti nekako uvek nedostaje dovoljne i temeljne informisanosti o njihovom radu.

Dostupni podaci u vezi sa ovom problematikom UNICEF-a Instituta za mentalno zdravlje koji su radili istraživanja nesumnjivo ukazuju da su problemi na polju mentalnog zdravlja u najdirektnijoj vezi i sa digitalnim nasiljem. Ali, nama su potrebni podaci o posledicama koje prekomerno i prerano korišćenje društvenih mreža ostavlja na san, školski uspeh, vršnjačke odnose, socijalizaciju, internu sliku kod dece i mladih u Srbiji.

Smatram da je pitanje ograničenja i pojačanog nadzora korišćenja društvenih mreža za decu i mlade, pitanje koje treba da bude i na dnevnom redu našeg odbora, Odbora za prava deteta Narodne skupštine. Takođe, podsećam da je jedna inicijativa već u proceduri, Jedinstvena Srbija je podržava, to je inicijativa Fondacije „Uzmi knjigu“ koja se već javno zalaže za ograničavanje pristupa društvenim mrežama za mlađe od 15 godina.

Nadam se da ćemo o ovom diskutovati i verujem da o ovoj temi treba da razgovaramo bez ishitrenosti, ali bez nekog preteranog odlaganja, a kroz jednu širu razmenu mišljenja da bismo došli do najboljeg rešenja. Hvala vam.

2/1 VS/VZ 10.10 – 10.20