Ovo je još jedan od amandmana kojim pokušavamo, naravno, bezuspešno, jer sve odbijate, da poboljšamo stvari da bi ovaj zakon ličio na predlog zakona kako bi to trebalo u svakom uređenom društvu, ali od toga, nažalost, nema ništa, jer, poštovani građani, vlast to sve odbija.

Moram da vas pitam, da iskoristim javljanje po ovom amandmanu, ono što sam postavio i pre dva dana – zbog čega i da li vi kao predsednica Skupštine, mislim, ne morate da mi odgovorite, ali mislim da bi bilo jako korisno da mi date bilo kakvo obrazloženje baš zbog amandmana, baš zbog tematike, baš zbog onoga što obrađuju konkretno, zašto nema prisustva ministarke Žarić Kovačević, koja bi trebalo da sutra primenjuje ovaj zakon? Dakle, gde se nalazi ministarka?

Ono što je vrlo interesantno, evo četvrti dan nema premijera Macuta. Četvrti dan jedan sekund premijer Macut nije proveo u ovoj sali.

Ja znam da ste vi predložili jedan zakon, ali vi se nalazite na mestu predsednice Skupštine i da li ta činjenica što gospodin Macut nije u Skupštini proveo jednu sekundu vezano za veoma važne predloge zakona i sporazuma pokazuje ili, pod jedan, da vi i dalje mislite da ste faktički premijerka Srbije ili, pod dva, da gospodin Macut iz nekog razloga je ponovo dežuran na privatnoj klinici?

Znači, mislim da građani Srbije u raspravi o ovim stvarima i predlozima zakona to treba da znaju i kako će i ko će to da utvrđuje konkretno na terenu kada znamo da u svaki centar za socijalni rad ste stavili jednog koordinatora koji pravi spiskove za vaše mitinge, za glasanja i koji se bavi plaćanjem iz državnog budžeta da bi ljudi glasali za vas i onda kažete – odgovaraćemo pred građanima. Pa, ne tako, odgovaraćete pred zakonom.

Hvala.

Kao što znate, ja sam predlagač ovog zakona, a ovo je poslanički zakon, tako da resorni ministar u ovom smislu nije potreban na ovoj sednici posebno zato što zakon čak nije ni usvojen, pa to čak nije ni resorni ministar za ovaj predlog zakona, ali vi to dobro znate i opet mi je žao što niste iskoristili vaše vreme da predstavite amandman i da pokažete građanima na koji način ste, u stvari, želeli da unapredite zakon, zato što ideja nikada nije ni bila da unapredite zakon, nego da zloupotrebite vreme po amandmanima, kao što uobičajeno radite.
Narodni poslanik Ilo Mihajlovski.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane poslanice, poslanici, poštovani predstavnici medija, uvaženi građani Srbije, podnet je određeni broj amandmana na Predlog zakona o Alimentacionom fondu. Samo bih ukratko ponovio neke teze koje je kolega Hadži Milorad Stošić izneo kao stav naše poslaničke grupe PUPS - solidarnost i pravda u vezi ovog zakona, koji ćemo, svakako, podržati.

Meni frapantno deluju podaci koje je predsednica, predstavnica i predlagač zakona izneo u načelnoj diskusiji, a to je da 320 hiljada majki i 97 hiljada očeva, sami brinu o svojoj deci. Mi smo na Odboru za prava deteta takođe imali podatak da se 200 hiljada dece nalazi u situaciji da im se zakonsko pravo izdržavanja ne isplaćuje od strane njihovih roditelja. To je zaista težak podatak, jedan tužan i težak podatak. Nadam se da će se značajno smanjiti u narednom periodu.

Vlada Republike Srbije je opredelila 500 miliona dinara za alimentaciju koju treba deca samohranih roditelja da dobiju.

Bilo je neko mišljenje da je nedavno, ako će se nekom detetu isplaćivati samo osnovni najniži iznos iz fonda, ali treba imati u vidu upravo veliku brojnost ove kategorije dece i načelo jednakosti i popunjavanje prema svima njima. Novac je potrebniji onima koji imaju manja primanja. Upotreba tog načela jednakosti, humanosti i međugeneracijske solidarnosti su načela partije kojoj pripadam, PUPS - solidarnost i pravda zalaže se za takav pristup prema svima, bilo da su mladi ili stari.

U tom smislu, kolega Milorad Hadži Stošić je u načelnoj diskusiji pomenuo i pravo izdržavanja nemoćnih roditelja od strane svoje dece. Mi nismo hteli da insistiramo po svaku cenu i nismo podnosili formalne amandmane da se i ovakvi slučajevi ubacuju u ovaj predlog zakonskog teksta koji se odnosi, pre svega, na dobrobit maloletne dece, iako su i ovi slučajevi isto tako jednaka pravna kategorija iz Porodičnog zakona.

Još jednom želim da skrenem pažnju da stari ljudi i njihov materijalni položaj zaslužuju daleko višu pažnju u društvu i da bi u zakonskim tekstovima morali da budu prepoznati kao jednaki sa drugima, jer smo svi nekad bili deca, ali i svi ćemo jednog dana biti stari, a i jedna i druga kategorija zaslužuju da dostojanstveno provedu svoje doba. To su neke teze za razmišljanja, a mi ćemo svakako podržati sve zakonske predloge sa ovog dnevnog reda ovog zasedanja. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala .
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, i vi koji mislite da ste narodni poslanici, a niste, jer niste polagali zakletvu pred državnim i nacionalnim simbolima naše države, već u holu između dva vecea, svom tajkunu, poštovana predsednice, svakako da ću biti protiv ovog amandmana i inače protiv ovih amandmana. Vidim da vi izuzetno pratite svaki amandman i svaku našu reč i mogli ste primetiti da im amandmani nisu sadržajni, precizni, sveobuhvatni i ono što je najvažnije, nisu usmereni na materiju o kojoj se radi, već na sasvim drugu materiju.

Svakako da ću podržati ovaj zakon kojeg je inicirao predsednik Republike Aleksandar Vučić i vi predložili, izuzetno ste se založili, uvažena predsednice, da ovaj zakon ugleda svetlo dana. On se uklapa u projekat moderne Srbije, što je deo sveobuhvatnog projekta ubrzane modernizacije Republike Srbije, koju provodi Vlada Republike Srbije, a motor ubrzane modernizacije Srbije je naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani narodni poslanici, dozvolite da kažem da će ovaj zakon svakako pridoneti posebno vaspitanju za mir. Zašto? Jer naše majke i naša deca su izuzetan važan faktor vaspitanju, a onda i vaspitanju za mir koji nam je izuzetno važan danas, zato što se u društvu zaista pojavilo nasilje neviđenih razmera, koju pogotovo promovišu i čiji su akteri pojedini čak i narodni poslanici iz opozicije, ali i kako vidite, oni koji blokiraju naše saobraćajnice, fakultete itd.

Dozvolite da ipak kažem da je pedagogija mira izuzetno važna, a majke i deca imaju prevashodnu ulogu u tome. Pedagogiju mira zagovara i „propagira“, naš predsednik Vučić, i to svakodnevno. Ako ste pratili njegove govore, u svakom govoru spominje mir. Dakle, mir nam je izuzetno potreban. To je uostalom i rekao i naš jedan čuveni, hajde da ne kažem evropski, već i svetski pedagog Komenski, rat treba, citiram, odbaciti kao nešto zversko, jer ljudima pripada samo ono što je ljudsko. Trebali bi više i mi u međusobnim odnosima to afirmisati.

Poštovane dame i gospodo, međutim, juče smo videli i danas stalno se spominje Aleksandar Vučić i napada, pogotovo predstavnici pojedinih političkih partija. Evo, reći ću. Jedan predstavnik koji je juče došao u ovu salu u 12.45 časova, a izašao u 13.35 časova, mašinski mozak, koji je samo „iskritikovao“ juče, predsednika Vučića, a dozvolite da kažem da je to nije prvi put, već u svakom svom nastupu, ne samo u Narodnoj skupštini, nego i raznim televizijama, napada Aleksandra Vučića. Tako je, između ostalog, rekao u jednoj TV emisiji da ga treba mentalno lečiti. Nazvao ga je u jednoj emisiji budalom. Kada je voditeljka rekla da ipak pripazi, on joj kaže, ponoviću, citiram, tri puta – on je budala, on je budala.

Međutim, taj mašinski mozak je rekao američkom ambasadoru da ga Beograd i razvoj Beograda uopšte ne interesuje, nego marketinški. Zato je i držao „Narodni muzej“ 12 godina zatvoren, dok nije došao Aleksandar Vučić i SNS, dok ga nisu stavili u stanje u kojem je danas. Zatvorili su i „Muzej savremene umetnosti“ 12 godina, dok nije došao Aleksandar Vučić i SNS, pa ga stavili u stanje u kojem jeste.

Međutim, napao je Aleksandra Vučića, verovali ili ne, samo zato što je premestio staru autobusku stanicu i danas, vidite, imamo novu autobusku stanicu. Napao je Aleksandra Vučića i ne samo njega, nego i evropske zvaničnike i tražio da se zabrani kandidatura Aleksandra Vučića na izborima.

Bio je protiv izgradnje Beograda na vodi, protiv „EKSPO 27“. Bio je i protiv toga, verovali ili ne, imam datume sve zabeležene ovde, da početak školske godine započne himnom, našom himnom „Bože pravde“. Voleo bih danas da je ovde, pa da direktno razgovaramo, da ga pitam da li je to istina ili ne.

Dozvolite sada na kraju, ipak da ne oduzimam vreme, da vam kažem, vi koji dobacujte, ovo se na vas odnosi. Dobro, dobro zapamtite, Aleksandar Vučić, lagano ću da kažem zbog vas, je danas jedini slobodni vladar u Evropi, a Srbija jedina slobodna zemlja u Evropi. Jel tako ili ne, odgovorite sami. Aleksandar Vučić je svojim odlaskom na proslavu 80 godina oslobođenja od fašizma u Rusiju učinio herojsko delo koje će se izučavati vekovima. Branio je s tim činom antifašistički i slobodarski karakter naše otadžbine, branio je našu istoriju. Treće, svojom odbranom Srbije u UN, kada su je hteli proglasiti genocidnom tvorevinom, i taj njegov čin izučavaće se vekovima, taj žig koji su nam hteli nametnuti upravo oni genocidni narodi koji su genocid hteli prebaciti, kako reče njihov najveći istoriograf Nolte, na Srbe prebacimo da bi skinuli teret svoj itd.

Ove tri stvari će se, pored ostalog, vekovima izučavati.

U to ime, živeo Aleksandar Vučić, živela Srbija, živeo ekonomski napredak Srbije.

Hvala.
Još jednom molim sve da se držimo amandmana, makar po ovom predlogu zakona.
Reč ima Tijana Perić Diligenski, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pošto se ovde priča tušta i tma, život i priključenija, ja ću da se osvrnem malo na ovaj predlog zakona za koji smatram da je kvalitetan, smatram da ima plemenitu intenciju, uprkos tome što je reč o plagiranoj ideji. Ja znam da je manir ovog režima plagerizam, ali isto tako korektno, dame i gospodo, da citirate, da uvažite nečije zalaganje koje je ranije bilo prisutno.

Problem je u tome što sam sigurna da ovaj predlog zakona neće zaživeti u realnosti. Ova ideja nije od juče, ideja je izuzetno stara, aktuelna je bila i u SFRJ još tokom 80 godina koja je bila, podsetiću vas, socijalna država, ali je i te kako vodila računa i o omladini i o radnicima i o deci.

Nakon sloma autoritarnog režima i kada je došla post petooktobarska elita, na koju se ovde konstantno baca drvlje i kamenje i kada je normiran porodični zakon, o tome je takođe bilo reči, međutim, ideju nisu uspeli da realizuju zato što je najveći problem, problem likvidnosti, odnosno kako će da se regeneriše Alimentacioni fond.

Činjenica jeste da je država monopol prinude. Država vam nikad ništa ne pokloni a da vam prethodno ne da, pa će sada država da se namiruje, svoje potraživanje, od alimentacionih dužnika. Ali, postavlja se pitanje - šta se radi ukoliko ta lica nemaju nepokretnosti na svoje ime, ukoliko nemaju nasledstvo, ukoliko nemaju ni potomke ni pretke? Od koga će Alimentacioni fond da se namiri? Dakle, o koncu, moguće je da će država da bude u minusu, iako je nemoguće da to bude kleptokratska naprednjačka država.

Šta se radi sa dečijim dodacima i sa roditeljskim dodacima koji su prošle godine, izmene i dopune su bile usvojene, svi smo jednoglasno glasali za Predlog zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, i došli smo u situaciju da iako je država opredelila znatna sredstva da pomogne u ovoj plemenitoj zamisli i ideji, da sada ne rade centri za socijalni rad i da majke i deca ne dobijaju ova primanja.

Ja se bojim, shvatite ovo ozbiljno, da može da se dođe u sličan problem i u primeni ovog zakona i šta smo onda uradili? Ništa, osim par populističkih poena koji i dalje neće da pogoduju interesima naših najmlađih članova zajednice. Zahvaljujem.

Hvala vama.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je posebna čast što učestvujem na ovoj sednici i verovatno ću učestvovati u usvajanju ovog zakona.

Amandman se odnosi na privremeno izdržavanje, ali sam dirnut pažnjom jednog opozicionog poslanika koji kad je bio vlast dogovorio je sa Albancima datum kada će Kosovo proglasiti državu, lažnu državu.

Dakle, on je rekao, zapretio nam, da ćemo odgovarati pred zakonom. Naravno, odgovaraćemo pred zakonom, za razliku od njih. Ukoliko budem sprečavao novinarku i gurao je telesno da vrši svoj posao, ja sam spreman da odgovaram, za razliku od njega. Ukoliko budem gurao policajca i vršio krivična dela iz Krivičnog zakonika, član 322. i 323, ne treba mi Zagorka Dolovac da spreči da odgovaram po zakonu. Ukoliko to učinim, ja ću se pomiriti sa time da treba da odgovaram pred zakonom.

Naravno, ukoliko ometaš, sprečavaš službeno lice u obavljanju službene dužnosti, treba da odgovaraš. Ukoliko jašeš policajca, otimaš opremu, kao što je to radio on i njegova koleginica pored njega, moraš da budeš spreman da odgovaraš.

To što nisi odgovarao ne znači da nisi kriv, to znači samo da si imao povlasticu da te političko profilisano pravosuđe iz 2009. godine amnestira na određen način i da ne podnese krivičnu prijavu i da te ne procesuira zbog krivičnih dela koje si počinio.

Ukoliko si ovde počupao mikrofone i učestvovao u tome, u oštećenju tuđe stvari, ukoliko si polivao narodne poslanike, lomio inventar, to znači da jesi počinio krivično delo jer su to kamere zabeležile. Ali, to što Zagorka Dolovac tebe ne goni, ne znači da si nevin, to znači da je Zagorka Dolovac kriva.

Toliko o tome da mi nećemo da odgovaramo pred zakonom. Mi smo na to spremni. Ali, oni su izgleda navikli da se zakon ne sprovodi kad su u pitanju oni.

Kao što sam rekao, ukoliko su hteli oni da usvoje ovakav zakon, imali su 12 godina da to učine, ali nisu učinili. Tek kad su postali opozicija, stekli su neku naknadnu pamet i sada nama prigovaraju na činjenici da je predloženi zakon koji će verovatno biti usvojen daleko kvalitetniji nego što je to bio njihov. Hvala.

Hvala.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Branko Pavlović.
Reč ima Dijana Radović. Izvolite.