OSNOVNE INFORMACIJE O SEDNICI

Odbor: Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

Datum sednice: 22.04.2026.

Trajanje sednice: oko 1 sat i 35 minuta

Tema / naziv tačke dnevnog reda: donošenje odluka o organizovanju četiri javna slušanja o predlozima izmena Zakona o Ustavnom sudu, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o izboru predsednika Republike, koje je 21. aprila 2026. podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović

Predsedavajući: Uglješa Mrdić

Broj prisutnih poslanika: 13 članova i zamenika članova Odbora

Učesnici van poslanika: nije navedeno u dostavljenom materijalu

Ko je koliko govorio:

Poslanici vladajuće većine: oko 76%

Poslanici opozicije: oko 24%

Član vlade/gost: 0%

Napomena: procena je izvedena iz obima govora u transkriptu, po formuli 95 reči = 1 minut; pauze i tehničke oznake nisu računati.

Ukratko sa sednice:
Sednica je bila posvećena isključivo odluci da se organizuju javna slušanja o setu izbornih zakona. Glavna rasprava vodila se oko rokova, procedure i smisla javnih slušanja: opozicija je tvrdila da su termini prvobitno zakazani prebrzo i da se time obesmišljava učešće javnosti, dok je većina insistirala da je vremena dovoljno i da se time ubrzava primena preporuka ODIHR-a. Posle polemične rasprave odbor je ipak pomerio sva četiri termina za nedelju dana i usvojio odluke o javnim slušanjima, uz dodatak da među pozvanima bude i Ambasada Ruske Federacije.

STAVOVI UČESNIKA U RASPRAVI

Uglješa Mrdić (vladajuća većina)
Branio je odluku da se sednica sazove u kraćem roku i tvrdio da je organizovanje javnih slušanja odgovor i na preporuke ODIHR-a i na ranije zahteve opozicije da izborni zakoni uđu u proceduru. Najviše se bavio procedurom i političkom polemikom sa opozicijom, uz tvrdnju da je rok dovoljan, da su zakoni već dugo tema javne rasprave i da se sve radi u skladu sa Poslovnikom.

Verica Milanović (SRBIJA CENTAR – SRCE, opozicija)
Osporila je hitnost i način zakazivanja sednice i javnih slušanja, uz ocenu da se proces vodi “forme radi” i da javnost neće imati stvarnu priliku da učestvuje. Fokusirala se na proceduru i integritet procesa, ali i na sadržinske primedbe, posebno na mogućnost zloupotrebe obuka i potvrda za članove izbornih organa.

Branko Pavlović (MI – GLAS IZ NARODA, opozicija)
Smatrao je da izmene nisu obimne i da akteri koji prate ovu oblast imaju dovoljno vremena da se pripreme, pa nije video dramatičnost u kratkim rokovima. Istovremeno je tražio da među pozvanima bude i Ruska Federacija i naglasio da će se eventualne dopune moći razmatrati i kasnije, što ga svrstava među učesnike koji su više govorili sadržinski nego proceduralno.

Aleksandar Ivanović (Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije, opozicija)
Najoštrije je kritikovao način rada odbora i skupštine, tvrdeći da se hitnim rokovima simulira procedura umesto da se omogući stvarna rasprava o važnim zakonima. Njegovo izlaganje bilo je usmereno pre svega na proceduru i političku odgovornost vlasti, uz ocenu da loša dinamika potkopava transparentnost i nameru predlagača.

Đorđe Komlenski (ZDRAVA SRBIJA – POKRET SOCIJALISTA, vladajuća većina)
Išao je korak dalje od ostatka većine i rekao da uopšte ne vidi ozbiljan razlog za organizovanje javnih slušanja, jer su, po njemu, ključni akteri ionako poslanici i Vlada. Njegov nastup bio je izrazito polemičan i politizovan, uz protivljenje delu spiska pozvanih, naročito nevladinim organizacijama i ambasadama.

Biljana Ilić-Stošić (vladajuća većina)
Podržala je organizovanje javnih slušanja i tvrdila da je rok dovoljan za sve koji se ozbiljno bave izbornim zakonima. Najviše se zadržala na sadržinskom argumentu da bi obuke članova izbornih komisija mogle da ujednače praksu i smanje probleme na biračkim mestima.

Dragan Nikolić (vladajuća većina)
Branio je predlog javnih slušanja uz tvrdnju da većina nema šta da krije i da se preporuke ODIHR-a usvajaju upravo radi unapređenja izbornog procesa. Njegovo izlaganje je bilo mešavina sadržinskih argumenata o obukama i ulozi Ustavnog suda, ali i snažne politizacije i optužbi na račun opozicije i medija.

Ahmedin Škrijelj (opozicija)
Nije sporio da poslanik formalno može biti predlagač zakona, ali je tvrdio da je prirodnije i odgovornije da Vlada stoji iza izborne reforme. Sadržinski je upozorio da pojedina rešenja mogu otvoriti prostor za “fantomske manjinske izborne liste” i da bi, ako ostanu neizmenjena, mogla dodatno produbiti političku krizu.

Goran Spasojević (vladajuća većina)
Podržao je predlog da se termini pomere ako je to glavna primedba opozicije, kako bi se pokazala spremnost na kompromis. U ostatku izlaganja dominantno je politizovao raspravu i tvrdio da opozicija na svaku temu traži proceduralni razlog za osporavanje, umesto da govori o samim zakonima.

Risto Kostov (PUPS, vladajuća većina)
Rekao je da su i prvobitni termini bili prihvatljivi, jer niko ko učestvuje u ovoj oblasti ne dolazi na javna slušanja “kao tabula rasa”. Ipak, prihvatio je predlog pomeranja termina kao srednje rešenje i time se fokusirao pre svega na proceduralni kompromis.

Jasmina Palurović (vladajuća većina)
Izrazila je rezervu prema tome da većina prihvati predlog opozicije iako su opozicioni poslanici napustili sednicu pre kraja rasprave. Ipak je najavila da će glasati i za pomeranje datuma i za dodatak u vezi sa Ruskom Federacijom, uz stav da onaj ko želi da učestvuje u raspravi za to ima dovoljno vremena.

ZAKLJUČAK SEDNICE

Odbor je usvojio sve četiri odluke o organizovanju javnih slušanja. Prvobitno planirani termini od 27. do 30. aprila pomereni su za nedelju dana, pa su nova javna slušanja zakazana za 4. maj u Kragujevcu, 5. maj u Nišu, 6. maj u Novom Sadu i 7. maj u Beogradu. U spisak pozvanih dodat je i predstavnik Ambasade Ruske Federacije. Sve četiri odluke usvojene su sa 10 glasova za i jednim uzdržanim, bez glasova protiv. Otvoreno je ostalo političko neslaganje o tome da li ovakav tempo i način organizacije javnih slušanja obezbeđuju stvarno učešće javnosti ili pre svega ispunjavaju formalnu proceduru.