Poštovana predsedavajuća, poštovana koleginice, ne želim da ulazim u raspravu, ali ipak moram da odgovorim na neka pitanja. Nadam se da nećemo potrošiti previše vremena. Dakle, 63 amandmana glase „briše se“, ali da probam da odgovorim na neka pitanja.
Prvo, ovaj budžet su podržali i MMF i Svetska banka. Tu su i ti krediti.
Što se tiče liderstva „Srbijagasa“ u nelikvidnosti, znate šta, ako hoćete da vodite socijalnu politiku, samo u zadnje dve godine držanjem cene za gas nižom od one koja bi trebala da bude prema domaćinstvima mi smo dali 200 miliona evra. Manje smo naplatili. Cifre koje vi spominjete su uglavnom otišle na socijalnu politiku. „Srbijagas“ u poslednjih 10 godina nema profit manji od 100 miliona evra.
Govorim kao ovlašćeni predstavnik, pa ću potrošiti vreme.
„Srbijagas“ godišnje iz tekuće likvidnosti izdvaja 100 miliona evra, svake godine. Znači, mi smo veliki investitor. To je suština.
Projekti koji se nalaze u sledećih pet zakona, uključujući i ovaj, pa oni su svi 50% već isfinansirani. I šta sad hoćete da mi kažete, pošto je to ideja, da mi to treba sve da prekinemo. Pa šta će onda da se desi? Nema interkonekcije prema Makedoniji, nema dodatnih radova na interkonekciji prema Bugarskoj, nema interkonekcije prema Rumuniji, nema interkonekcije prema Republici Srpskoj i da ne nabrajam. Neću da nabrajam unutrašnje potrebe. Hoćete industrijsku zonu u Prahovu, vrednu milijardu evra, koja traži 600.000.000 metara kubnih gasa godišnje i neće da potpišu kompanije ugovore ako nema gasa. Čak i mnogo manji potrošači, govorim o stranim investicijama, nije dovoljna samo struja, samo put, samo pruga, samo komunalno opremanje, traže gas. Zašto?
14/2 TĐ/MJ
Evo, da probam da objasnim. Sad smo produžili, ja to još nisam objavio, iako se to već desilo, produžili smo gasni aranžman za naredna tri meseca, produžićemo i do nove godine uskoro. Najpovoljnija cena je u Evropi, a da objasnim zašto sam to rekao. Dakle, i naftna formula i maksimalna gipkost, kako kažu Rusi, odnosno fleksibilnost – ne plaćamo nepreuzete količine, ako preuzimamo viškove plaćamo po ceni iz ugovora. To nema nigde. Dakle, nema ni investicija bez gasa.
A zašto sam vam to rekao? Ukoliko ne završimo neke od ovih projekata, tipa da dovršimo interkonekciju sa Rumunijom i da dovršimo interkonekciju sa Makedonijom i da pojačamo naše kapacitete prema Mađarskoj, da završimo skladišta koja se ovde takođe pominju, znate li za koliko će da poskupi gas? Za minimum 40%. Ako ga uvozimo sa nemačke obale i poslušamo neke od vajnih analitičara, poskupeće 80%. Ja mislim, ako gledate Evropsku agendu, sve te primopredajne stanice i svi ti gasovodi se nalaze na Evropskoj agendi i uslov su, između ostalog, za otvaranje klastera tri. Između ostalog, te primopredajne stanice su uslov za otvaranje tržišta. Sve to traži Evropa.
Dakle, zaboravio sam da objasnim. Ono što je Vlada preuzela na sebe do sada su sve praktično dugovi koji su nastali na osnovu raznih vrsta socijalne politike. „Srbijagas“ investicione kredite finansira sam. Sad ako znamo nešto o finansiranju, vi odete kod banke, imate kredit i šta je najvažnije, to su transportni sistemi. Oni suštinski predstavljaju monopol ljudi i biće korišćeni, biće predati „Transportgasu Srbija“. Tog momenta kada odete kod banke, ako nemate garanciju da će projekat biti završen, ne možete da dobijete projektno finansiranje. Znači, mi imamo garanciju da će, kao prirodni monopoli, dakle mora da ih koristi onaj koji je trgovac, onaj ko transportuje gas, nema veze da li je kroz Srbiju, ti krediti biti vraćeni. I to je suština svakog projektnog finansiranja.
Zašto smo išli na komercijalne kredite? I to morate da razumete. Doskora nije bilo kreditiranja za gas, za gasnu infrastrukturu ni od Svetske banke, ni od IBRD-a, ni od EBRD-a. Šta hoćete? Kritikujete da dođu Kinezi. Super. Uzeli smo u proseku kamatne stope 2,4% na sedam godina sa mogućnošću rolovanja, ako nešto fali. Šta hoćete? Nađite te kamatne stope u Evrope i da vidimo da li je to bolje ili lošije. Finansira se iz portfolija banaka koje rade na srpskom tržištu. Pa to je naš novac. Sve su naše banke visoko likvidne i spremne da sarađuju i sa Vladom i sa „Srbijagasom“.
Evo, sad se razrađuje novi projekat od Niša do Kiškundorožma, znači izlaz prema Mađarskoj, preko Beograda, za novi veliki gasovod, 75 bara, hiljadu milimetara, 10.000.000.000 godišnje transporta. Znate li ko će ga finansirati? Svetska banka. Ali do juče finansiranje od međunarodnih institucija ili bilo koje finansijske institucije iz Evrope za gasne projekte nije bilo. Što to sada rade? Pa hoće i oni gasne elektrane. Hoće i oni da utiču na diverzifikaciju. Oni čak hoće da eliminišu ruski gas, što mi nećemo, bar dok postoje uslovi da nemamo sankcije tog tipa koje ugrožavaju srpsku privredu, političku ili geopolitičku poziciju Srbije. To je suština.
Da vas pitam još nešto. Naši trenutni kapaciteti, mimo diverzifikacije, mimo kupovine iz drugih izvora, deluju dovoljni, ali nije tako. Koliko se gradi samo u sunčanim panelima za struju? Hiljade megavata. Koliko se gradi u elektranama za vetar? Biće hiljade megavata. Je l' to zelena energija? Je l' to praksa Evropska komisije? Je l' to zahtev? Sve jeste. A čime ćete da balansirate taj sistem? Njega ne možete da balansirate na atomskoj elektrani za koju nam treba minimum 12 godina. „Bistrica“ bi dobrodošla kao reverzibilna, a treba nam sedam godina da sad počnemo da radimo. Pa šta je to što je brzo i za šta imamo uslove, što i Evropa sada počinje da radi? Gasne centrale koje sada možete da uključite za pet minuta i da budu na mreži.
15/1 AL/MP 12.20 – 12.30
Kako ćete da rešite problem sa CBAM, takse na CO2? Pa ne možete to, ljudi, da uradite tako što ćete da nastavimo da kopamo dodatne količine uglja. Da, mi treba da iskoristimo naše trenutne kapacitete, ali da bi ste rešili probleme naše privrede, da možemo da izvozimo, da nam ne bude previsoka taksa na proizvode koje izvozimo, pa morate da rešite sa CBAM.
Ja bih molim kada stavljamo neku širu sliku, a mislim da to svi razumeju, da imamo u vidu da ovi projekti moraju da se završe, ne zato što je to evropska agenda, nego zato što je to naša potreba. I ako želimo da imamo normalne cene gasa i ako želimo da imamo energetsku bezbednost, gospodo, pa mi moramo da izgradimo te kapacitete. To da li ću da uberem neki politički poen, ja to ni ne reklamiram. Ja vas molim da „Srbijagas“ ne reklamirate kao preduzeće koje nema tekuću likvidnost. Ali ako toplane i distributeri, a to je stanovništvo i građani, duguju 48 milijardi dinara u ovom momentu, pa ja moram da uzmem i neki kredit da bi držao ne moju, nego njihovu tekuću likvidnost. Da bi držali cene gasa na prihvatljivom nivou za stanovništvo, pa moramo negde da pomognemo.
Ja mogu da se odreknem marže, ali to nije dovoljno da zadržimo postojeću cenu za domaćinstva i u tom smislu kada čitate te izveštaje i bilanse… Druga stvar, još samo jednu stvar, i tu ću završiti da ostavim malo vremena, možda će na kraju trebati, nije tačno da nije bilo nabavke. Možete vi da se smejete koliko god želite, gospodo. Ne, ja ću vam to drugačije obrazložiti. Nema ni jedna prekršajna, a kamoli krivična prijava od strane DRI, a mi smo redovni pacijent zbog takvog mišljenja i MUP-a i UKP-a i BIA i koga god hoćete.
Prema tome, ja vas molim ako već posmatrate zakonske posledice da razlikujete da li je možda bila neka skraćena nabavka i to što mi ove projekte moramo da završimo zato što nam oni trebaju. Ako ćete vi lično da ocenjujete da je sve, ne znam, korupcija i sve drugo, molim takvih prijava za „Srbijagas“ ima koliko god hoćete. Podnosi svaki onaj koji ne dobije posao na tenderu. To je srpska praksa. Šta ima veze. Nek dođu, nek provere. Sa tim nikakav problem baš nemam.
Dakle, gospodo, ovi krediti su za projekte koji su u toku, koji su uslov za tu evropsku agendu, kako je zovu, ja baš ne volim, ja sam evroskeptik, ali tako mora, da imamo opcije da diverzifikaciju koja neće dovesti do toga da gas enormno poskupi.
I još jedna stvar. Ako dođe do evropskih sankcija prema ruskom gasu, a to će biti najkasnije, ako ih bude, 1. januara 2028. godine, mi moramo da imamo rezervne opcije. Vi možete sada da me ubeđujete koliko god hoćete da država ne treba više da se zadužuje, ali ako ovo ne uradimo naše mogućnosti će prosto biti sužene.
To se isto odnosi na proširenje“ Banatskog dvora“ i na još jedno skladište koje ćemo raditi tu kod Beograda, a zove se „Tilva“, koje će biti nacionalno, to je ušlo u nacionalni program gasifikacije, nacionalno rezervno skladište u iznosu od 300 do 500 miliona metara kubnih, koje će biti naše rezerve, kao što smo ih imali u nafti, naftnim derivatima, koje su nam sada pomogli da ova kriza koja je bila oko nafte, jel tako, i oko derivata, ne bude takva da u toj meri pogodi srpsku privredu. Hvala predsednice. Za ovo javljanje, toliko.
