Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 96 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice, a ne tuđe identifikacione kartice, dakle, svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 124 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narode skupštine.
Pre prelaska na radni deo sednice Narodne skupštine i pitanja predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa u skladu sa članom 287. Poslovnika, dužna sam da obavestim narodne poslanike, kao i građane Republike Srbije o svim informacijama do kojih je služba Narodne skupštine Republike Srbije došla u vezi sa nalogom koji sam im dala u četvrtak 18. juna, a odnose se na zahtev narodnog poslanika Miloša Parandilovića za naknadu putnih troškova na sednici Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Četrnaestom sazivu, održanoj 17. juna 2026. godine.
Dakle, prema izveštaju koji sam dobila od Generalnog sekretarijata, odnosno službe Narodne skupštine, prema sistemu eParlamenta 17. juna 2026. godine u 17:29 minuta u pisarnici Narodne skupštine zaveden je zahtev narodnog poslanika Miloša Parandilovića za isplatu naknade putnih troškova za dolazak i povratak sopstvenim vozilom za dan 17. jun 2026. godine.
Narodni poslanik Parandilović u zahtevu navodi da usled obaveza nije stigao da se upiše u evidenciju prisutnih narodnih poslanika u centralnom holu Narodne skupštine dana 17. juna, te moli da bude dodat na spisak prisutnih narodnih poslanika radi isplate putnih troškova za navedeni datum.
Služba Narodne skupštine je uvidom u službenu evidenciju o prisutnosti narodnih poslanika sednici Narodne skupštine na dan 17. jun koja se vodi u centralnom holu doma Narodne skupštine utvrdila da narodni poslanik Miloš Parandilović nije potpisan, odnosno evidentiran u navedenoj službenoj evidenciji.
2/1 JD/MP
Služba Narodne skupštine je uvidom u elektronski sistem za glasanje u velikoj sali za sednice Narodne skupštine na dan 17. juna utvrdila da je u elektronskom sistemu identifikaciona kartica narodnog poslanika Miloša Parandilovića navedenog dana prvi put evidentirana, odnosno da je ubačena u poslaničku jedinicu broj 230 koju koristi narodni poslanik Parandilović u 15.05 minuta i 25 sekundi, kao da je iz navedene poslaničke jedinice izvađena u 15:06 minuta 46 sekundi. Dakle, 15.00 časova, ne 17.00 časova, kako smo čuli na sredstvima javnog informisanja ili nakon 17.00 časova zato što je mislio da će stići na sednicu, pa je kasnio.
Ponavljam, u 15.05. i 25 sekundi, i izvađena u 15.06. i 46 sekundi, dakle prema svim pretpostavkama dok je gospodin Parandilović još uvek bio u Priboju.
Nakon čega navedenog dana više nije ubacivana u poslaničke jedinice u Velikoj sali,što znači da je za ceo dan 17. juna 2026. godine, identifikaciona kartica narodnog poslanika Parandilovića u poslaničkoj jedinici bila ukupno jedan minut i 21 sekundu.
Služba Narodne skupštine izvršila je uvid u snimke video nadzora sigurnosnih kamera koje nadgledaju glavni ulaz u Dom Narodne skupštine iz pravca Trga Nikole Pašića i službeni ulaz u Dom Narodne skupštine iz pravca Kosovske ulice na dan 17. juna 2026. godine, i utvrdila da prema tim snimcima narodni poslanik Miloš Parandilović navedenog dana nije ulazio niti izlazio iz Doma Narodne skupštine.
Služba Narodne skupštine je takođe izvršila uvid u snimke video nadzora sigurnosnih kamera koje nadgledaju ulaz u Veliku salu za sednice Narodne skupštine na taj dan i utvrdila da prema tim snimcima narodni poslanik Miloš Parandilović navedenog dana nije ulazio niti izlazio iz Velike sale.
Služba Narodne skupštine izvršila je uvid u snimak video nadzora sigurnosne kamere koja snima Veliku salu za sednice Narodne skupštine i utvrdila da identifikaciona kartica narodnog poslanika Parandilovića bila u poslaničkoj jedinici broj 230 koju ovaj narodni poslanik koristi.
Služba Narodne skupština izvršila je uvid i u video snimak sednice Narodne skupštine na ovaj dan, koji je dostupan na internet stranici Narodne skupštine i utvrdila da se u jednom delu izlaganja narodnog poslanika Borisa Bajića koji je prema sistemu eParlamenta počela u 15.03 časova i 23 sekunde u periodu od drugog minuta i 37 sekunde, do drugog minuta i 46 sekunde njegovog izlaganja narodnog poslanika Bajića, odnosno u periodu od 15.06 do 15.06 i devet sekundi, tokom kojeg je identifikaciona kartica Miloša Parandilovića bila u poslaničkoj jedinici vidi deo sale u kojem se nalazi poslanička jedinica broj 230 koju koristi poslanik Parandilović, ali se ne vidi ovaj narodni poslanik.
2/1 GD/CG 10.15 – 10.25
Međutim, na video snimku može se videti da je na mestu do njegovog prisutan narodni poslanik Dragan Ninković, za čiju identifikacionu karticu je utvrđeno da je u tom periodu bila ubačena u poslaničku jedinicu broj 229, koju navedeni narodni poslanik koristi.
Na osnovu svega navedenog nesumnjivo je utvrđeno da narodni poslanik Miloš Parandilović dana 17. juna 2026. godine nije bio prisutan u Domu Narodne skupštine, niti na sednici Narodne skupštine, te da činjenica da je njegova identifikaciona kartica korišćena tokom sednice Narodne skupštine ukazuje na kršenje odredaba članova 127. do 129. Poslovnika Narodne skupštine, koji uređuju korišćenje identifikacionih kartica narodnih poslanika.
Takođe smo 19. juna primili dopis narodnog poslanika Miloša Parandilovića koji je naveo da navedenog dana nije stigao na sednicu Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije do 18.00 časova, te imamo dva dopisa. Prvi dopis je od 17. juna, gde je naveo da je bio prisutan i potpisao dopis i tražio putne troškove i dopis od 19. juna gde je isti taj narodni poslanik Narodnoj skupštini rekao da nije bio prisutan navedenog dana na sednici.
Imajući u vidu sve činjenice iznete u izveštaju, kao predsednica Narodne skupštine u obavezi sam da vas obavestim o sledećem:
Članom 127. stav 1. Poslovnika propisano je da su narodni poslanici dužni da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave prilikom napuštanja sale.
Članom 128. stav 1. Poslovnika propisano je da su narodni poslanici dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine.
Takođe, članom 127. stav 2. Poslovnika propisana je i sankcija za povredu ovog člana Poslovnika i to za sledeće: za narodnog poslanika koji koristi identifikacionu karticu drugog narodnog poslanika, odnosno na drugi način zloupotrebljava elektronski sistem za glasanje, predsednik Narodne skupštine izriče meru udaljenja sa sednice.
Imajući celokupno pravno i činjenično stanje, kao i sve okolnosti ovog konkretnog slučaja, kao i činjenicu da su u prethodnim sazivima Narodne skupštine narodni poslanici za slične prekršaje podnosili ostavke na funkciju ukoliko imaju i zrno morala i etike ili poštovanja Poslovnika, zakona ili građana koji su ih birali, meni ne preostaje ništa drugo osim da, u skladu sa članovima 111. i 127. Poslovnika, izreknem meru udaljenja sa sednice narodnim poslanicima Milošu Parandiloviću i Draganu Ninkoviću.
Obaveštavam vas da se mera udaljenja sa sednice primenjuje za narednih 20 dana zasedanja Narodne skupštine od dana udaljenja, odnosno za sednicu na kojoj je izrečena ova mera ako sednica traže duže od 20 dana zasedanja Narodne skupštine.
Ovim smo ovo zaključili, a ostaje da se vidi da li Miloš Parandilović i Dragan Ninković imaju zrno morala ili etike koji su pokazali nekada narodni poslanici nekog pređašnjeg saziva kada su podneli ostavke na funkcije zato što je ovo najgrublji mogući prekršaj, posebno imajući u vidu da je ovaj prekršaj učinjen samo i isključivo da bi se naplatilo 15.000 dinara putnih troškova za sednicu na kojoj narodni poslanik nije prisustvovao.
2/2 GD/CG
Nije ovde bilo nikakve greške, ovo je bila namera. Nije ovo bilo u 15.00 časova zato što je mislio da će stići, a nije stigao, zato što je kartica bila ubačena ne u 17,00 časova ili u 17.30 časova, već u 15.00 časova, u tri popodne. Dakle, jasna namera da se prevare građani Srbije, Narodna skupština, kako bi se naplatilo 15.000 dinara putnih troškova.
Pritom, i gospodin Ninković je učinio sada dramatičan i drastičan prekršaj zakona i Poslovnika time što je sa namerom i predumišljajem iskoristio karticu drugog narodnog poslanika, a ne svoju, kako bi mu pomogao u ovom delu i naplati putnih troškova za dan koji nije proveo na svom radnom mestu, u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
A posebno je fascinantno da smo dobili dva dopisa od istog narodnog poslanika, 17. juna da je bio i da traži putne troškove, a 19. juna da nije bio. Toliko o tom narodnom poslaniku i toliko o poštenju.
Sada nastavljamo rad -traženje obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Željko Veselinović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Želeo bih da postavim pitanje Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, a tiče se pogibije radnika u kompaniji „Linglong“. Naime, veoma je simptomatično da Više javno tužilaštvo u roku od samo par sati donese zaključak i da donese rešenje o tome da je radnik sam kriv zato što je nastradao na radnom mestu.

Ne želim da budem demagog pa da kažem da se u nekim takvim situacijama ne dešavaju ljudske greške i da ne može da se desi da neko bude povređen zato što je napravio propust na poslu. Ja sam jedan od onih ljudi koji je doživeo tešku povredu leve ruke kada sam u Železari Smederevo radio nešto suprotno propisima, brušeći trajber na motalici, tako da i dan danas imam ožiljak na ruci zbog toga, ali ovde je problem u tome što je javno tužilaštvo u roku od par sati, kao što sam rekao, iznelo činjenice da je radnik kriv, a s druge strane imamo situaciju da desetinama godina unazad radnici ginu na svojim radnim mestima, a da za to niko nikada nije odgovarao ili eventualno odgovara neki kurir Đoka koji uopšte nam nikakve veze sa tim slučajevima. poslednji slučaj je taj kada su nastradali radnici u rudniku „Soko“ i kada zbog toga niko nije odgovarao.

Kompanija „Linglong“ je najozloglašenija kompanija u Srbiji. Ja mislim da je ona preuzela tu titulu od čuvene „Jure“. Imali smo prilike da vidimo i svi znamo da je ona stavljena na crnu listu SAD zbog robovskog rada. Svi smo bili svedoci da su radnici iz Vijetnama, njih oko 400 bili stavljeni u robovski položaj u kompaniji „Linglong“. Radili su u sred zime bez adekvatne zimske garderobe, bez hrane, bez tople vode i svi znamo da je to istina koja se ovde već dugo vremena skriva.

Još je Miloš Obrenović 1835. godine doneo zakon za vreme Sretenjskog ustava, po kome svaki čovek koji kroči na tlo Srbije, ukoliko je rob, postaje slobodan čovek. Mi danas, gotovo 200 godina kasnije, u Srbiji imamo situaciju da „Linglong“ drži radnike kao robove. Ono što mene interesuje i što me zanima je to da zahtevam ili apelujem na predsednicu Skupštine da se formira jedna anketna komisija ili radna grupa koja bi obišla „Linglong“, sačinjena od narodnih poslanika. Ne da mi budemo inspekcijski nadzor, ne da mi budemo neko ko će njima suditi, nego da obiđemo i da vidimo kako ti ljudi tamo, naši domaći radnici i strani radnici žive i rade u toj kompaniji, jer to je tamo zabranjeni grad. Razne priče kolaju, naučno-fantastične priče, u koje ja, moram da kažem, ne verujem, ali to se kola po Srbiji, pre svega po Zrenjaninu.

2/3 GD/CG

Ja sam to čuo više puta od ljudi iz Zrenjanina da se, recimo, tamo dešavaju strašne stvari, da tamo rade zatvorenici koji su činili teška krivična dela u Kini, da eventualno tamo rade politički zatvorenici koji su se zamerili režimu u Pekingu i, što je najstrašnije, tamo često radnici iz Kine koji su na kazni ginu, pa ih sahranjuju kao u američkim filmovima, u temelje fabrike, tako da iskreno ne verujem u to i mislim da to nije tačno, ali smatram da bi Narodna skupština trebala da krene u proceduru obilaska. Ja se prvi prijavljujem da budem deo delegacije koja će obići kompaniju „Linglong“.

Drugo pitanje bih želeo da postavim Ministarstvu trgovine, s obzirom da se Radnička partija u svom programu zalaže za zabranu rada nedeljom, a svi znamo da sve zemlje u okruženju, i Makedonija, i Hrvatska, i Crna Gora, i Federacija, ne Republika Srpska, u Bosni i Hercegovini, imaju zabranu rada nedeljom.

3/1 TĐ/VZ 10.25 – 10.35

Voleo bih da znam da li Ministarstvo trgovine može da uradi neku analizu, da vidi kakav je promet i ko je, da kažem, na dobitku time što se ne radi nedeljom, jer ja imam informacije da svi oni koji su kupovali u tržnim centrima i mega marketima nedeljom, sada to rade subotom, i da time nije oštećena ni država, da time nisu oštećeni ni poslodavci, a ni radnici i da to svima ide u korist. Tako da bih voleo da znam zašto se i u Srbiji ne pokrene ta inicijativa. Mi ćemo svakako raditi na tome da se i u Srbiji zabrani rad nedeljom, kao i u svim zemljama EU, kao i u svim zemljama okruženja. Hvala.

Hvala najlepše.
Gospodin Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Postavljam pitanje Vladi Srbije – da li je zvanično upozorena austrijska strana i KFOR, jer EULEKS i prinudnu upravu iz Brisela je potpuno besmisleno i upozoravati, na zloupotrebe dogovorenog protokola za razmenu pošte od strane Prištine i da li je pokrenuta procedura za suspendovanje predmetnog protokola?

Naime, poslednjih dana građani sa prebivalištem u centralnim delovima Republike Srbije na svoje kućne adrese, zloupotrebom ovog protokola, dobijaju pozive za kvazisuđenja i saslušanja od strane paradržavnih okupacionih organa iz Prištine. Postavlja se ključno bezbednosno i pravno pitanje – odakle terorističkoj okupacionoj vladi UČK i njenim kvaziinstitucijama tačne adrese prebivališta građana u centralnim delovima Srbije? Republika Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i nikada je neće ni priznati i javnosti nije poznato da će se ikada uspostaviti bilo kakva pravna saradnja kojom bi se legalno ustupali ovakvi podaci, kao i adrese građana Republike Srbije.

Podsećam, zaštita podataka o ličnosti je zagarantovana Ustavom i zakonima Republike Srbije. Svako ćutanje na ove protiv pravne radnje direktno ugrožava bezbednost naših građana, a ne preduzimanje adekvatnih radnji i ne otkrivanju izvršilaca je neprihvatljivo. Zato i pitam – šta smo konkretno preduzeli i šta ćemo konkretno preduzeti da bi se utvrdilo ko je i kako predao podatke građana Republike Srbije paradržavnim organima na tzv. Kosovu?

Prosto je neshvatljivo da se na ovo ćuti, kao što izgleda prelazi u naviku da se ovakve stvari dešavaju. Jer, recimo, bez obzira na postojanje sporazuma starog dve decenije sa Republikom Hrvatskom, Hrvatska je grubo i bezobrazno odbila da uruči pozive zločincima sa Petrovačke ceste, pokušavajući da spreči vođenje ovog sudskog postupka. Jesmo li i taj protokol i ugovor rešili da stavimo van snage ili on i dalje egzistira? Ako ništa drugo, jednostavno treba sprečiti bilo koga u nekoj budućnosti da mu padne na pamet da uradi ono što je nekadašnje tužilaštvo, u kojem je bio i Bruno Vekarić, isporučuje sve podatke o našim građanima koje su Hrvati neosnovano optužili, a da zauzvrat ne dobije nikakvu povratnu informaciju, kao što vidimo ni to da čak uruče pozive.

Šta smo učinili da pomognemo neosnovano uhapšenim Srbima za „Račak 2“? Šta je na tome učinila Vlada, šta Kancelarija za KiM, a šta ćemo učiniti sa onima koji su sticajem okolnosti izbegli hapšenje i pritvaranje? Njihove porodice su ugrožene. Podsećam vas da je pet Srba uhapšeno, srećom šesti, jednim čudim sticajem okolnosti, izmakao je terorističkim organima na Kosovu i Metohiji.

Šta ćemo mi dodatno još učiniti na zaštiti privatnosti i bezbednosti naših građana, pogotovo onih koji su se borili za njenu slobodu, suverenitet i teritorijalnu celovitost i da obezbedimo uslove da postanu nedodirljivi ovim

3/2 TĐ/VZ

zločincima? Kada ćemo, poučeni iskustvom nekih drugih država, preduzeti mere koje će odvratiti teroriste od daljeg maltretiranja Srba na Kosovu i Metohiji? Kada ćemo, bar javno, objaviti sa fotografijama sve podatke terorista pripadnika UČK-a, pa neka razmisle šta im sledi ukoliko nastave sa ovakvim ponašanjem? Kurti i njegovi sledbenici se previše slobodno i neugroženo osećaju, vreme je da se to zaustavi i pozivam državne organe da zaista, na adekvatan način odgovore svim ovim izazovima? Hvala.

Najlepše hvala.
Gospodin Mitar Kovač, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege, narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine, tražim hitno obaveštenje od Vlade Republike Srbije, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Postavljam pitanje u ime dve i po hiljade građana beogradskog naselja Radiofar, u opštini Surčin, među kojima je stotine dece, a koji trenutno prolaze kroz nezapamćenu ekološku i zdravstvenu krizu. Molim vas da pažljivo saslušate sledeće činjenice.

Zvanični nalazi Instituta za javno zdravlje i Gradskog zavoda za javno zdravlje potvrdili su katastrofalne podatke za vodu u ovom naselju. Naime, radi se o privatnim bunarima u Radiofaru gde je zatrovana voda sa šestovaletnim hromom. Dakle, na granici je da se koristi kao tehnička voda, a ljudi su prinuđeni da je svakodnevno uzimaju kao gradsku vodu. Stanovnici ovog naselja priključak za gradsku vodu tražili su godinama, od 2008. godine, 2013. godine, gde su data obećanja i nažalost ništa dosada. Valjda će ovo zadnje zagađenje vode koje je potvrđeno od nadležnih državnih institucija usloviti ozbiljniji rad o lokalne samouprave do nadležnih ministarstava.

I sada u suštini dolazimo do vrhunca. Kada je trebala da se pravi fabrika vakcina, odmah preko puta auto-puta, preko ovog naselja, onda je tu došla voda brzo, izgrađen put, sve je ekspresno odrađeno. Međutim, nije bilo dovoljno sluha da se ispod auto-puta sprovede voda za ovih dve i po hiljade građana grada Beograda. Nije dobro da narod ima taj osećaj da za strane investitora ima razumevanja i brzine, i treba da ima, ali istovremeno treba odgovoriti i na potrebe građana.

Zbog toga danas zahtevam odgovore na sledeća pitanja. Kada će Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenuti hitnu vanrednu inspekciju nad svim pogonima u Radiofaru, da se lociraju zagađivači i da se preduzmu zakonom predviđene mere? Tražim tačan datum kada će Ministarstvo infrastrukture i Grad Beograd započeti izgradnju primarne i sekundarne mreže u naselju Radiofar. Na kraju, da li će država momentalno preko nadležnog ministarstva obezbediti pijaću vodu ovom naselju? Zasada je data, zamislite, svega jedna cisterna na dve i po hiljade stanovnika.

Ovo nije političko pitanje, niti ga iznosim u tom kontekstu. Pitanje je zdravlja i hitnosti. Hoću da verujem da će nadležne institucije države pravovremeno odreagovati i da će, nakon 13 godina od poslednjeg obećanja, iznaći dovoljno sredstava da se uradi vodovod i pristup gradskom vodovodu. Nije dobro da stanovnici ovog naselja preduzimaju vaninstitucionalne mere i da se bore za elementarno pravo, a to je pravo na zdravu i čistu vodu. Hvala vam.

4/1 AL/JG 10.35 - 10.45

Hvala vama.
Reč ima gospodin Petar Bošković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Imam pitanje za ministra pravde Vujića i naravno za Tužilaštvo za organizovani kriminal, odnosno gospodina Nedića. Vrlo prosto i jednostavno. Pre nego što ste Aleksandra Radića i Vojkana Kostića, proslavljene novinare koji svoj posao rade više od 30 godina, zvali na razgovor i na pretres, zašto niste pozvali gospodina Vulina, koji je mimo zakona i procedure, naručio i kupio te zvučne topove i što je još gore, on ih je pretplatio za 500.000.000 evra? Da vas podsetim, to je bilo onda kada je Vulin hteo da menja Zakon o policiji, kada je hteo po članu 105. da u sredstva prinude, pored lisica, pored pendreka, pored suzavaca, pored vodenih topova ubaci i zvučni top i, možete misliti, mreže za hvatanje ljudi, da nas hvataju ovde sa mrežama po ulicama. To su hteli. To ne. To se ne dovodi u pitanje.

I kada smo kod zvučnog topa, da podsetim da zvučni top ima frekvenciju od 170 do 200 decibela, zavisi, naravno, od modela, a da je ljudsko uho osetljivo i da oseća bol na 120 decibela, a da na 150 decibela pucaju bubne opne, a da ne govorim dalje, imate trajne posledice.

I kada smo kod zvučnog topa, još jedna stvar, a to je pitanje za gospodina Dačića i pitanje naravno – ko je naredio direktoru policije i komandantu Žandarmerije da te iste zvučne topove doveze 15. marta na ulice ili ćete reći da niko to nije video, da oni nisu bili, da nije bilo intervjua ispred tih topova itd.? Ko je naredio kada po zakonu, znači opet se vraćam na član 105., ta sredstva nisu sredstva prinude, ta sredstva nisu zakonski nabavljena i po kojem osnovu i zbog čega su dovezena 15. marta na ulice grada Beograda?

I moje poslednje pitanje, bez obzira koliko može da zvuči trivijalno, a to je pitanje za direktora Gradskog zelenila – kako i na koji način je gospodin sinhronizovao drveće u Bulevaru da se njiše zajedno sa zvučnim topom? Je l` i to sinhronizacija, je l` i to organizacija? Hvala najlepše.

Reč ima gospođa Ivana Rokvić.
Molim vas, samo prijavite se.
Izvolite.

Hvala.

Postavila bih pitanje ministru Selakoviću, mada nisam sigurna da je kultura baš oblast zbog koje je on danas deo Vlade, pa me ispravite ako pitanje iz kulture treba da postavim nekom drugom. Takođe, posle rečenice vezane za Generalštab upućene nama opozicionim poslanicima, nisam sigurna ni da je dostojan te funkcije. Njegova politička biografija svakako je dokaz da ministar u Srbiji apsolutno ne mora da poznaje resor koji vodi, dovoljno je da uživa poverenje jednog čoveka, pa da danas bude ministar pravde, sutra spoljnih poslova, trećeg dana za boračka i socijalna pitanja. I evo ga sada već drugi put ministar kulture.

Ipak, pošto čovek koji bi trebalo da nam brani kulturu, to radi u isto vreme iz ministarske fotelje i optuženičke klupe, nažalost, jeste formalno na toj funkciji, doduše dok ne odlučite da li ćete na to mesto da stavite Ivu Štrljić, Jovanu Jeremić ili Kristijana Golubovića, onda, moram njega da pitam – da li je kultura u Srbiji javni interes ili ste to ministarstvo pretvorili u blagajnu za isplatu onih koji pripadaju nižim platnim razredima, jer ovi iz viših se ne bave kulturom u svakom smislu?

4/2 AL/JG

Dakle, kada danas govorimo o kulturi u Srbiji, mi smo prešli taj nivo da govorimo o lošoj kulturnoj politici. Mi sada imamo čitav pokvaren sistem u kome se novac građana Srbije u oblasti kulture ne raspoređuje po tradiciji i po značaju, po tome kakav je javni interes, već isključivo prema lojalnosti Srpskoj naprednoj stranci.

Prošle godine Narodni pokret Srbije u ovoj sali govorio je o tome da su na konkursima zbog vaše političke osvete bez novca ostali Nišvil, Udruženje kompozitora Srbije za Međunarodnu tribinu kompozitora, Muzička omladina Novog Sada. Govorili smo da je Sterijino pozorje, jedan od najvažnijih festivala u ovom delu Evrope, ostao bez dinara. Dok sa druge strane neka udruženja, tek osnovana, evo ovde prisutne poslanice Ljubice Vranješ, mogu da dobiju novca daleko više nego čitav čuveni BEMUS.

Isti princip nastavili ste i u 2026. godini. Na konkursima Sekretarijata za kulturu sada su bez novca ostali i Srpski PEN centar, Udruženje dramskih umetnika Srbije, Fakultet dramskih umetnosti, Srpsko književno društvo i UDUS prvi put u istoriji ostaje bez sredstava da uruči neke od najvažnijih srpskih nagrada, kao što su Dobročin prsten, kao što je Nagrada Ljubinke Bobić, Miloš Žutić, Bojan Stupica, ali nema veze. Napravićete vi Aleksandrov prsten, pa ko ga poljubi može da prođe konkurs.

Za slobodnu kulturu nema novca, ali za vaše podanike očigledno da ima, za krugove bliske vlasti, za vaša fantomska udruženja, za one koji znaju gde treba da se pojave, koga treba da podrže, kome treba da tapšu, koliko ljudi statista treba da dovedu na vaše skupove, i ono što je najvažnije, kada treba da ćute.

Ali centralni primer sadašnjice je, građani Srbije, Lazar Ristovski. Firma porodice Ristovski, „Zilion film“, ime već dovoljno govori, prema podacima koji su zvanično objavljeni samo za dve godine uspela je da isisa dve milijarde iz budžeta Republike Srbije. Samo u 2025. godini taj iznos je bio milijarda i skoro 200 miliona dinara i to nije sve. Znači, u zemlji u kojoj kulturna udruženja mole za 300.000 dinara samo da prežive sezonu, ova firma koja je bliska vlasti vrti milijarde. „Zilion film“ dobije je najviše novca na konkursu Novog Sada sa sufinansiranje filmskog projekta, za dva samo projekta. Projekat, recimo, Vera Kroner dobije je 3,5 miliona. A, pazite, isti taj projekat u 2024. godini već je dobio 57 miliona od Filmskog centra Srbije. Pa čekajte, koliko puta treba da se naplate isti ljudi? Koliko puta javne kase treba da se otvore da budu isplaćeni oni koji su vama politički podobni?

I dok, ministre, njima otvarate budžete, domaća kinematografija polako izdiše. Filmski centar Srbije nije raspisao redovne konkurse za proizvodnju domaćeg filma onako kako Zakon o kinematografiji to jasno kaže, a mora da bude dva puta godišnje. I kad smo kod toga, da li, ministre Selakoviću, možete da objasnite građanima Srbije ko finansira film koji je skoro počeo da se snima „Karađorđe“ kada nije konkurs bio? Dakle, odakle novac za taj film? Dok ukidate finansiranje srpske kinematografije, vi pravite nekakav Festival srpskog filma koji je zapravo SNS festival. Mogu da prođu samo oni koji su dovoljno podobni za SNS.

Pošto vi razumete samo materijalni jezik, da vam prevedem, vi pravite Sajam automobila, a mi nemamo puteve. Znači, ne znam šta ćete da prikazujete na tom festivalu.

Dok za ULUS, udruženja koja traju decenijama i redovnu kulturu nema, ima dovoljno za sve one koji su vama podobni, a najviše gde Ministarstvo sada počinje da raspisuje posebne konkurse za EKSPO 2027, gde podrška po projektu ide i do osam miliona dinara.

(Predsedavajuća: Hvala. Isteklo je vreme.)

4/3 AL/JG

Dakle, za scenografiju… završavam, predstavu koje SNS pravi po nadvožnjacima sa transparentima za te glumce ima.

Ali da ne bude da nisam pohvalila ništa što ovaj ministar radi, ovaj grom napredni pre nekoliko dana obišao je Arhiv Vojvodine. Ne znam da li ministar zna da je Arhiv Vojvodine nekada bio Okružni zatvor. Tako da, dobro je da ministar vežba, značiće mu. Hvala.

5/1 MT/MJ 10.45 – 10.55