Privedite kraju.

Brzo završavam.

Pozivam predlagača, a i poslanike i većine i opozicije da ne izglasamo ove zakone; oni nisu dobri. Njima se uvodi nered kada je u pitanju izborni proces, posebno na štetu nacionalnih manjina. Mislim da to nikome nije potrebno. Pa da u jednom inkluzivnom procesu, uz zajednički dogovor, dođemo do rešenja koja ćemo svi prihvatiti i da nakon održanih izbora niko ne osporava izborne rezultate. Hvala.

Hvala.
Sledeći je Branko Pavlović.
Izvolite.

Hvala.

Nekoliko stvari da razjasnimo iz dosadašnje rasprave iz mog ugla.

Prvo, predlozi zakona jesu sprovođenje ODIHR preporuka. Oni koji kritikuju dolaze iz ove ekstremno probriselske opozicije i ne slažem se s time da oni onda kažu da to nije dobro. Oni kada kažu da nije dobro, oni to vezuju za predlagača. Dakle, ODIHR preporuke su dobre, ali predlagač, dakle za sve ono što ne valja, je kriv. To će reći vladajuća grupacija. To je naravno nelogično.

Šta bi bilo normalno? Normalno bi bilo reći da ovo što je na dnevnom redu je realizacija ODIHR preporuka, ali sve ODIHR preporuke nisu dobre. Ne vladajuća grupacija tu greši, nego ODIHR nije u pravu u nekim elementima. O tome ću kasnije nešto reći.

23/2 TĐ/MP

Kada bismo svi mi iz opozicije bili saglasni sa time šta u ODIHR preporukama ne valja onda bi Narodna skupština jedinstveno mogla da kaže – neke ODIHR preporuke nismo prihvatili i to bi na diplomatskoj ravni Republici Srbiji dalo neuporedivo veću mogućnost da objasni u obraćanju prema Evropskoj komisiji da nije reč o tome da se ne prihvata nešto zato što se želi čuvati vlast, nego sve parlamentarne grupacije, cela Narodna skupština smatra da za Republiku Srbiju ta rešenja nisu dobra. To se ne želi.

Pošto je ovo očigledno logički apsurd koji se ovde danima ponavlja, postavlja se pitanje – zašto? Nije moguće da je reč o nedostatku pameti. Stvar je u tome što se želi tenzija, želi se destabilizacija i na ovoj temi. Na šta ću se kasnije vratiti.

Druga primedba je bila da nisu dovoljno važne teme za podizanje poverenja građana u izborni proces, da ima mnogo toga što još nije rešeno, a što je takođe demagogija zato što svi u sali znamo da je reč o jednom dužem procesu gde je nešto od primene ODIHR preporuka urađeno, nešto radimo sada, a nešto ćemo raditi u narednom periodu. Niko ne kaže da je ovo tačka u pravcu podizanja poverenja izmene normativnog okvira i podizanja poverenja građana u izborni proces. Prema tome, ta primedba nema nikakvo ozbiljno utemeljenje.

Da se ne želi podizanje poverenja, evo vam iz prve ruke na Kolegijumu. Dan pre nego što smo počeli ovu sednicu, predložio sam uvođenje kamera na biračkim mestima. I predsednica Skupštine je rekla da je ona otvorena da se ta tema razmotri pod uslovom da smo svi saglasni, a bili su prisutni predsednici svih opozicionih grupa koje su ovde u sali, da možemo da idemo i izvan ODIHR preporuka u pravcu podizanja poverenja građana u izborni proces. Niko to od opozicije nije podržao. Niko. Samo građani da razumeju, ta kamera rešava sledeću situaciju – beleži ko ulazi na biračko mesto i isključuje mogućnost da u biračkoj kutiji može biti više listića od onih ljudi koji su pristupili i rešava onu sumnju koja nam se ponavlja iz ciklusa u ciklus da je jedno te isto lice glasalo na više mesta. Dakle, mera koju sam predložio izrazito, po mom mišljenju, povećava poverenje građana u izborni proces i samo građani da znaju – predsednica Skupštine je bila prema tome otvorena, a opozicija koja govori neprekidno o izbornim krađama nije htela to da podrži, a da su podržali, mi bismo, koliko za neki dan, mogli da krenemo u operacionalizaciju takve stvari. Šta je stvar? Sada ako bi, recimo, vladajuća grupacija krenula, ja ću ih naravno podsticati da to ipak urade, jer ako bi krenuli u tom pravcu, onda bi ova ekstremno probriselska opozicija rekla – evo neće da se bave ODIHR preporukama nego zamajavaju ljude nekim drugim elementima koji nisu vezani za taj deo. Neće se dogovor i tamo gde je dogovor moguć i, po mom mišljenju u bitnom elementu, on se neće nego se želi tenzija, želi se destabilizacija. To je izuzetno opasno i vrlo je važno da ljudi budu svesni toga.

U delu u kome smo na terenu ovih predloga, za nas MI – Glas iz naroda potpuno je neprihvatljiva ODIHR preporuka koja se tiče nacionalnih manjina, odnosno mogućnosti da grupa građana to jutro sebe proglasi naročitim borcem neke nacionalne manjine. Ne samo iz ovih razloga koje smo čuli u dosadašnjoj raspravi, koju mi podržavamo, a koje su došle iz grupacije samih kolega narodnih poslanika koji dolaze iz nacionalnih manjinskih zajednica, nego mislim da vladajuća grupacija nije dovoljno procenila jedan mnogo dublji rizik koji se uglavljuje u naš politički sistem. Otvara se mogućnost podizanja tenzija na nacionalnoj osnovi. Pojaviće se grupe unutar Bošnjaka, unutar Albanaca, unutar Mađara koje će reći – evo, ovi u parlamentu su podržali zakon koji zapravo smanjuje prava nacionalnih manjina, jer otvara vrata većim mogućnostima manipulacije, nego što je to bilo u dosadašnjem delu i to će vam postati jedna od važnih tema u tim budućim izborima.

24/1 AL/CG 13.50 – 14.00

Te neke nove grupe one će se pojaviti sa oreolom pravih zaštitnika manjinskih prava, a ovi koji su u Parlamentu će od njih biti proglašavani izdajnicima. Zapravo nam stranci unose element novog budućeg mogućeg razdora u naš društveni i politički život. U tim situacijama, uz svo razumevanje, ja ne delim to mišljenje, ali imam razumevanje za pristupanje Evropskoj uniji, mnogo je opasnije otvoriti samo još tu brešu preko koje uz očekivane tenzije, unapred donete odluke da se neće prihvatiti rezultati sledećih izbora, što proizilazi iz dosadašnjeg ponašanja ove ekstremno probriselske opozicije da nikada ništa ne valja, unosi se još jedan element u nešto što može biti dalekosežno pogrešno i štetno u budućem periodu. Otuda je za nas ovaj deo primene ODIHR-ovih preporuka potpuno neprihvatljiv.

Mi smislimo da nije dobro ni omogućavanje da jedna osoba može da podrži više lista, iako to ima mnogo bolju argumentaciju. Neko kaže – ja obožavam Socijalističku partiju Srbije i ja glasam za nju i njoj dajem listu, ali taj Mi glas iz naroda je neko za koga mislim da treba u demokratskom procesu takođe da učestvuje pa hoće i njemu. Ali u datim okolnostima mi mislimo da to nije dobro rešenje jer će omogućiti ogroman broj fantomskih lista, koje će onda potpuno obesmisliti mogućnost predstavljanja u samom finišu izbornog procesa kada se proglase liste i onda će biti jedno totalno zagušenje u medijskom prostoru. Dakle, sama mera po sebi može da se argumentuje i kao pozitivna, ali u realnim okolnostima u kojima mi živimo to takođe nije dobro, ali to nam je, da tako kažem, pogrešno ali manje važno.

Ovo za nacionalne manjine smatramo da je u priličnoj meri važno. Ja ću kao predsednik poslaničke grupe u narednim danima razgovarati sa kolegama iz manjinskih grupacija i videti kakvi su njihovi stavovi u pogledu glasanja, ali mislimo da se greši što se prihvataju ODIHR preporuke.

Takođe, ne delim mišljenje da na putu pridruživanju Evropskoj uniji treba prihvati sve što se od nas traži, jer onda bismo mogli tačno da ukinemo državu, ne bi nam ni bila potrebna, a ovo je jedan od dobrih primera šta ne treba prihvatiti na tom putu. Hvala.

Hvala vama.
Sledeći na listi je Zdravko Ponoš.

Za početak, ja sam zatečen govorom koji sam čuo malopre. Ostalo mi je nejasno da li se vaša koalicija raspala – da li Savez vojvođanskih Mađara i dalje deo koalicije ili je to krenulo svojim tokom? Pitanje je kada budemo razgovarali o poverenju Vladi – kako će oni glasati? To je vrlo interesantno.

Da se vratim temi našeg dnevnog reda. Ovo o čemu smo mi ovih dana razgovarali ovde ili šta je bila tema. Mislim da je važno da ne dozvolimo da od drveća ne vidimo šumu i zašto vi gurate ove zakone. Nalogodavcu svakako je jasno zašto je pokušao da ove zakone progura preko eksperata, a ne preko nadležnih ministarstava. Jer pokušava da zaštiti te institucije koliko je moguće, da izgleda da imaju čiste ruke, ali to je dosta providno.

Hajmo jedno po jedno. Čemu služe Petrašinovićevi, a i Mrdićevi zakoni jer je to realno paket? Petrašinovićevi zakoni službe da se stvori ambijent da se nesmetano i nekažnjeno kradu izbori, a Mrdićevi da se nekažnjeno kradu narodne pare posle tih izbora.

Najpre o Petrašinovićevim zakonima. Vi tvrdite da su oni odraz traženja da se ispune preporuke ODIHR-a i vašeg uvažavanja tih preporuka, a iz aviona se vidi da je po sredi nešto drugo, da je u stvari cilj da se nešto radi, a da se ništa ne uradi.

24/2 AL/CG

Ovako kako ste vi osmislili stvar to ni malo ne unapređuje izborne uslove, nego ih unazađuje. Pitanje je zašto vi to radite? I sad, ima nekoliko razloga, dosta očiglednih. Prvi razlog je zato što su sada prilično upaljena svetla i izborne krađe ne mogu da prođu nekažnjeno i neprimećeno pre svega kao što je to bilo u prethodnim izbornim procesima i ciklusima. To se najbolje vidi iz činjenice da je pre neki dan, ne znam da li je to stiglo do kancelarije predsednice Skupštine, već stigla preporuka ODIHR-a da ova vlast zatraži da ODIHR pošalje posmatračku misiju, ne na dan izbora nego unapred.To ujedno pokazuje kakva su njihova očekivanja, kakav će rezultat ovih zakona biti. To je novi momenat u svemu ovom.

Druga stvar. Jasno je da vi ovo radite zato što smatrate da vlast nema cenu i da ćete uraditi sve kako bi ostali na vlasti do tridesetih, jer vama je alternativa ostanku na vlasti u stvari nije odlazak u opoziciju nego nešto mnogo gore i mnoge teže. EKSPO kao tačka veka vam nije dovoljan. To je ono što ste imali kao dogovor i obećanje od stranaca da će to biti dozvoljeno kao otpremnina. Vi računate da su se stranci promenili, novi ljudi, zaboravili su šta su obećali – možda može još nešto. Znači, cilj je ostati na vlasti po svaku cenu, a to ne može bez izborne krađe. To je svrha Petrašinovićevih zakona.

Svrha Mrdićevih zakona je da se obezbedi nekažnjivost pljačke nakon što dobijete nastavak vlasti na tako pokradenim izborima. Imali ste čak i ovaj specijalan slučaj na temu Generalštaba kada ste hteli da vratite vreme i da spasite redova Selakovića. To je onaj zakon za koji Jovanov insistira da se po njemu zove. Ja nemam ništa protiv da se zove po njemu.

Nivo korupcije i kriminala je takvih razmera da vam i ovako slabo funkcionalno pravosuđe predstavlja smetnju, a vašim gazdama se žuri sa krađom i apetiti su sve veći. Moraju lojalisti da budu i u policiji i u tužilaštvu kako bi organizovana kriminalna grupa nastavila nesmetano da pljačka.

Kada ste krenuli sa Mrdićevim zakonima jasno vam je signalizirano da postoje crvene linije i da to Brisel neće da vam progleda kroz prste kao mnoge stvari koje vam je progledao. Kada ste videli da su ozbiljni, onda ste rekli – prihvatićemo preporuke Venecijanske komisije i njihov nalaz šta god tu da bude pisalo. Sada ste dobili te preporuke. Mrdić je doradio te zakone. Bolje da nije. Struka kaže da to kako je urađeno da je gore od originala. Posledice će biti vrlo teške. To je prilično izvesno.

Postavlja se pitanje – zašto vi to radite? Mislite da bi olako bilo da vam se to pripiše na neznanju. Iza toga stoje ipak neki ljudi koji su hteli nešto da postignu. Pitanje je – koji su vaši motivi? Šta je to što vas navodi da vučete stvari do tolikog rizika da izgubimo tih milijardu i po, da rizikujete međunarodnu izolaciju. Šta je to što vam je važnije od svega toga? Zašto to radite? Ja mislim da je jedino objašnjenje da se više plašite samostalnog tužilaštva nego svega drugog i da ste zbog toga spremni na ovo. Ja nemam dilemu da većina vas ovde u sali nesvesno učestvuje u svemu tome, jer vi reagujete na zvonce, ali sam isto tako siguran da ima nekoliko koji su jako svesni čemu ovo služi i zašto se tako radi i uveren sam da je gospođa Brnabić jedna od njih. Vidim da se već spremila da reaguje na ono što ću ja da kažem.

Evo joj dodatni razlog da reaguje. Gospođo Brnabić, vi ste bili jedna od retkih osoba kojoj je i diplomatski kor i briselska birokratija polagala neku pažnju da sa vama može da se razgovara. Vi imate i znanja i razumevanja šta se ovde dešava. To je jako važno u situaciji kada imamo premijera koga baš niko ne uzima za ozbiljno, kada imate ministra za evropske integracije koga niko ne uzima za ozbiljno, a i niko neće sa

24/3 AL/CG

njim ni da se vidi, ni da sedne, kad imate ministra spoljnih poslova koji je ministar za neEvropu, on praktično ne operiše u Evropi, i kada je cela ta evropska priča svedena na jednog službenika, relativno visokog ranga, ali koji sedi u Briselu. Mnogo je bilo važno da ima nekog ko je relativno razuman da održi tu komunikaciju, vi ste uspeli da to prokockate i sveli ste svoj angažman na to da ovde iznosite doskočice, ove replikice, što sa onog mesta, što iz klupe. Ja mislim da vi prokockavate nešto što je mnogo važnije od vaše karijere, vašeg statusa – prokockavate nešto što je važno za ovu zemlju. Samo vi znate zašto to radite. U svakom slučaju, nije to dobro.

Vidim da idete po ambasadama i ogovarate opoziciju da nismo glasali za zakone koji su trebali da nas nešto…

Molim vas, privodite kraju. Isteklo vam vreme.

Hvala.

Nismo glasali ni protiv. Bili smo uzdržani. To je mera našeg odnosa prema tome šta vi radite. Znate, vi niste spremni da stavite na dnevni red nesporne zakone, kao što je zakon roditelj-staratelj, kao što je zakon o lekarima. Šta drugo čovek sa vama da radi?

Znači, da rezimiram sa jednom rečenicom. Ovi zakoni služe, i zato ne treba pravno znanje, pre svega da se stvori podesan pravni ambijent za nekažnjenu krađu izbora i podesan pravni ambijent za krađu para posle tako pokradenih izbora. Hvala.

25/1 MV/VZ 14.00 – 14.10

Replika, gospođa Ana Brnabić.
(Ana Brnabić: Da li može Milenko prvi?)
Gospodin Jovanov ima reč.
Izvolite.

Hvala.

Mi već nekoliko dana imamo prilike da slušamo da zakoni koji se nalaze na dnevnom redu na ovaj ili onaj način će da podrže, omoguće, legalizuju, ili šta već, izbornu krađu. Jedino što nismo čuli do sada, evo zaključujemo faktički, polako završavamo sa raspravom u načelu, kako će to ovi zakoni da urade, na koji način.

Dakle, konkretno, kako to što će jedan birač moći da podrži više lista, pri tome je to u zakonu zato što je ODIHR tražio, a ODIHR tražio zato što mu se opozicija na to žalila, kako će to da dovede do izborne krađe i kakve? Kako će to da dovede do izborne krađe što će Ustavni sud u nekom roku koji je predviđen da rešava izborne sporove? Kako će to da dovede do izborne krađe, sve ono drugo što se nalazi u ovim aktima? Na to nema odgovora zato što prosto i nije tačno. Nije tačno, evo iz kojih razloga. Sa druge strane, ponavlja se mantra koja mora da se ponavlja očigledno, jer je to tako naučeno.

Ponovo kažem, razlika između predsednika Vučića na predsedničkim izborima i onih koji su tvrdili da su pokradeni je više od milion i šesto ili sedamsto hiljada glasova. Ja ponovo pitam, kako je moguće da neko pored svih vaših kontrolora, članova biračkih odbora, članova izbornih komisija, članova RIK-a, ukrade tolike glasove? To je nemoguće, jer to onda govori o ljudima koji su u vaše ime kontrolisali te izbore.

Druga stvar, ovo je još jedna potvrda, i to je ono što mi je jako važno, kada se god spomene kako je Uglješa Mrdić svojim aktima napravio problem i napravio štetu državi Srbiji od milijardu i po, iako nije, iako to demantuju iz Evropske unije, važno je da građani znaju da su baš ovi ljudi obilazili predstonice raznih zemalja i tražili da se ta sredstva ukinu. I te kako znaju da to pravi štetu Srbiji i išli okolo, tražili sankcije i tražili to.

Na kraju, mislim da imate mnogo važnijih pitanja od koalicije između naše stranke, vladajuće koalicije, Saveza vojvođanskih Mađara itd. Vi ste se raspali, a da se niste ni sastali. Vi ste postali EU4, a još niste objavili ni da ste EU5. Tako da, bavite se vi sobom, nemojte brinuti o nama. Mislim da nemate kapacitet ni sobom da se bavite, a ne da vodite računa o ovako ozbiljnoj i velikoj političkoj grupaciji kakva je na vlasti. Hvala.