Hvala vam.
Poslanice Rokvić, ja vam dajem još dva minuta stvarno da objasnite šta ste vi radili na biračkom mestu i što su jadni ljudi morali da vas izbacuju. Izvolite.

Jadni ljudi nisu izbacivali mene sa biračkog mesta, izbacili su članove komisije, niste me razumeli. Ja sam bila ispred biračkog mesta i pokušavala sam…Ne razumem, pa ako me pozovu ljudi da mi kažu da ih izbacuju i da ih tuku, naravno da ću da pokušam da uradim sve što mogu da to sprečim. Ne, ne razumete me, ja nisam bila kao nosilac liste ni blizu tog biračkog mesta. Pa, ne razumete me šta hoću da vam objasnim.

Dakle, ja mogu da objasnim ali ne mogu da razumem umesto vas, žao mi je što me ne razumete. Dakle, žao mi je, pokušala sam i ne vredi. U svakom slučaju, to što se vi toliko brinete da li ćemo mi da izađemo na izbore ili nećemo, da li ćemo mi otići u istoriji ili nećemo, šta će biti sa nama, da li izlazimo, „eu četiri“ ili „eu pet“, ja ne znam zašto se vi toliko bavite time. Mi ovde smo Narodni pokret Srbije, već smo dali izjavu sa našeg Glavnog odbora da mi izlazimo na izbore. Da, mi podržavamo naš program, naše građane. Ovde smo zbog onih građana koji su nas glasali, da predstavimo ono što oni zapravo žele.

Znate u čemu je suštinska razlika između vas i mene? Ja sam slobodno nosila listu na Novom Beogradu na kome živim od 1989. godine, gde sam se preselila iz Zemuna u kome sam rođena. Ja slobodno hodam Novim Beogradom, najslobodnije i moći ću i posle, i mogla sam i posle ovih izbora na kojima sam izgubila. Ja vas pitam – da li ćete vi smeti da prođete bilo kojom opštinom gde budete izgubili zbog svega onoga što ste tim sugrađanima radili, a na prvom mestu ukidali im pravo socijalne pomoći? Da li je moguće to?

20/3 JJ/JG

Samo da vam kažem da ovo može da se protumači kao direktna pretnja i narodnom poslaniku i narodnim poslanicima i građanima Republike Srbije koji ne glasaju za vašu opciju, kao direktna pretnja.
Aleksandar Mirković i završavamo sa ovim.

Dakle, ako je pitanje direktno meni postavljeno - da, moći ću kao što i danas slobodno šetam Beogradom i Srbijom. Ponosan sam, u istom kraju živim, nigde se nisam selio, isti krug ljudi imam oko sebe i ponovio sam to, to jest prvi put sam to rekao kolegi iz vaše poslaničke grupe, jasno sam mu stavio do znanja, ne bih se sada vraćao na to i rekao sam mu šta će biti u roku od 24 sata pošto mi je slične pretnje upućivao.

Ali, dobro je poštovani građani Srbije, da u toj diktaturi, u tom nasilju koje mi sprovodimo, da u tom teroru, ne znam šta sve radimo, prethodna govornica kaže slobodno šeta Novim Beogradom, svuda ide. Pa, da li je jedno ili drugo? Pa, da li je diktatura, maltretiranje ili teror ili slobodno šetate Novim Beogradom? Pa, ne može jedno i drugo.

21/1 JD/IR 13.20 – 13.30

Treća stvar. Zaista ću se potruditi i u narednom periodu da ovu izjavu zaključana na biračkom mestu, ispred biračkog mesta je izbačena, bila ispred biračkog mesta, naravno da ću učiniti sve što mogu da to sprečim, do toga da – uopšte nisam bio na biračkom mestu, ostane upamćena.

Ja ću odmah uzeti stenobeleške, podeliti mojim kolegama da svaki put kada dođe glas sa te strane se podsetimo kako u svojim lažima tonete sve dublje i dublje iz izlaganja u izlaganje.

I za sam kraj, ja se iskreno radujem i hvala vam što ste konačno nakon godinu i po dana šikaniranja ovih blokadera, ograđivanja od vas, brutalnog ponižavanja, raskrstili s njima i lepo rekli to što vi idete na izbore je jedno, a mi idemo sami.

(Ivana Rokvić: Ko je rekao da smo mi raskrstili?)

Dakle, odlično. Danas javnost u Srbiji zna da pokret EU4 postoji. Bio EU5, sad je EU4.

Tako da se nemojte više hvaliti ovim blokaderima, studentima. Vi ste sada u sukobu, jer imate dve različite politike. Ujedinjuje vas mržnja prema Aleksandru Vučiću ali ćete na izbore zasebno i to je veliko priznanje. Ja vam na tome čestitam ali rezultat neće se promeniti.

U narednom mandatu nakon narednih izbora vi tu nećete sedeti, a najviše razloga za to je zbog brutalnih laži koje iznosite i potvrđujete, evo i sad. Hvala.

Hvala.
Idemo dalje.
Završavamo sa ovim. Ovako možemo tri dana, verovatno.
(Aleksandar Mirković: Možda nije ni bila nosilac liste.)
Dakle, EU4, EU5, izgleda ipak motori sa unutrašnjim sagorevanjem i sagorevaju svaki dan.
Dobro.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre nego što zaključim zajednički načelni pretres, da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, koji nisu iskoristili svoje vreme žele reč?
Možemo da krenemo.
Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelj.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, predsedništvo, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas izuzetno značajan set zakona koji ne predstavlja samo puko tehničko usaglašavanje našeg pravnog okvira sa međunarodnim standardima, već suštinski korak ka jačanju samih temelja demokratije u našoj zemlji.

Za Savez vojvođanskih Mađara učešće u ovom procesu je od vitalnog značaja. Mi se decenijama zalažemo za transparentan i pravedan izborni sistem u kojem se glas svakog građanina, a posebno pripadnika nacionalnih manjina poštuje i štiti od bilo kakvog oblika manipulacije.

Dozvolite mi da detaljno obrazložim stavove naše poslaničke grupe povodom ovih predloga koji su proizašli iz dugotrajnog dijaloga i potrebe da se unapredi poverenje građana u institucije.

Ove izmene zakona koje se odnose na izbor narodnih poslanika, lokalne izbore i izbor predsednika Republike direktan su i odgovoran odgovor države na preporuke misije ODIHR.

21/2 JD/IR

Kao što je naš šef poslaničke grupe Balint Pastor više puta naglašavao u svojim obraćanjima, a naročito tokom reformskih debata, koje su intenzivirane od 2022. godine modernizacija izborne administracije je preduslov za evropski put Srbije.

Njegov glavni argument koji danas prožima našu politiku bio je jasan i principijelan. Srbija ne treba da menja zakone samo zbog EU već, pre svega zbog svojih građana.

Međutim, on je tada kao i danas isticao da je usklađivanje sa evropskim standardima ključno za proces integracija, jer ti standardi donose veći kvalitet života i veću pravnu sigurnost za sve nas.

Pored navedenog više puta je ponovio da je profesionalizacije biračkih odbora civilizacijsko pitanje koje sprečava neregularnosti.

Zbog gore navedenog, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara posebno pozdravlja uvođenje obavezne sertifikacije za članove izbornih komisija i biračkih odbora, što je ključna novina.

Do sada smo često svedočili situacijama na terenu gde su uprkos s najboljim namerama proceduralne greške bacale senku na izborni dan.

Pitanje manjinskih lista za nas u Savezu vojvođanskih Mađara nije samo pravno, već ključno pitanje. Mi smo stranka koja svoje mandate osvaja radom, programom i neposrednim kontaktom sa biračima.

Zato se najoštrije protivimo pojavi takozvanih fantomskih manjinskih lista koje služe isključivo za izigravanje zakona i zloupotrebu prirodnog praga.

Poštovani narodni poslanici, žao nam je što se ODHIR prilikom definisanja preporuka za unapređenje izbornog procesa u Srbiji po pitanjima političke participacije nacionalnih manjina nije prethodno konsultovao sa strankama koje decenijama zastupaju iste. Da su to učinili mogli su od nas čuti na primer da davanje prava grupama građana da i one mogu formirati manjinske liste, otvara vrata mogućnosti zloupotreba. Neki subjekti na ime ponekad učestvuju na izborima zbog zloupotreba olakšanog ulaska u Parlament ili dobijanja sredstva za kampanju iz budžeta.

Stranke nacionalnih manjina su stekle pravo na lakši ulazak u Parlament putem prirodnog praga, ali to treba da se primenjuje na one koji zaista zastupaju interese određenih nacionalnih manjina, a ne na one koji bi tu mogućnost samo zloupotrebili.

Dolazim do tačke koja je za Savez vojvođanskih Mađara od presudnog značaja, a tiče se same suštine političke kulture i pravne sigurnosti. Naš čvrst i principijalan stav je da se kada menjamo zakone ovolikog značaja mora poštovati period od najmanje šest meseci između usvajanja izmena i samog dana održavanja izbora. To nije samo tehničko pitanje već pitanje civilizacijskih tekovina i opšte Evropske prakse.

Dozvolite mi da obrazložim zašto je ovaj rok od pola godine neophodan. Političke partije, kandidati ali pre svega, civilni sektor i sami građani moraju imati dovoljno vremena da se upoznaju sa novim pravilima igre. Demokratija ne sme biti iznenađenje preko noći.

Ako dopustimo praksu da se izborni zakoni menjaju neposredno pre izbora otvaramo opasna vrata za budućnost. Time se stvara mogućnost da bilo koja skupštinska većina u bilo kom trenutku prilagođava pravilima trenutnim političkim potrebama i odmah nakon toga raspisuje izbore.

Savez vojvođanskih Mađara želi da izbegne takvu praksu po svaku cenu, jer ona urušava poverenje u sam izborni proces. Upravo zbog ove principijalne opozicije smatramo da bi bilo najbolje da se izbori po novim pravilima ne održavaju u ovoj kalendarskoj godini.

21/3 JD/IR

Moramo omogućiti sistemu da udahne, da se sprovedu sve obuke koje sprovodi RIK i da se kompletna javnost adaptira na promene. Ovo je pitanje političke zrelosti i istinskog poštovanja institucija.

Poštovane kolege, za Savez vojvođanskih Mađara ovi zakoni su potvrda da naši višegodišnji apeli i argumenti koje smo iznosili još od decembra 2022. godine, daje rezultate. Mi ne štitimo samo interese mađarske zajednice, mi štitimo identitet ovog Doma i stabilnost cele države.

Insistiranjem na profesionalizaciji, na borbi protiv lažnih manjinskih lista ali i na civilizacijskom roku od šest meseci pre izbora mi pokazujemo da nam je stalo do demokratije koja je jača od trenutnog političkog interesa.

Snažna i stabilna država je ona u kojoj su pravila fer, unapred poznata i ista za sve.

Zato će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Hvala na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.

Ostalo vreme od našeg poslaničkog kluba Radnička partija – Ruska stranka – Ujedinjena seljačka stranka, bio sam na više javnih slušanja gde je kolega Petrašinović predstavio sve ove predloge zakona gde definitivno svi ti zakoni daju bolju i jaču notu demokratije.

Amandmanima ćemo neke stvari sigurno još poboljšati i normalno, to je jedan od načina da naredni period na izborima izađemo sa nekim stvarima koje će biti bolje nego što su bile ranije.

Kao prvo, čestitam slavu Svetog Jeremiju. Mahom svi smo ovde pravoslavci. Ja slavim tu slavu, ta slava se slavi i u mom selu, to je kod nas litija. Čestitam svima koji slave Svetog Jeremiju, a sutra Poljobraniju. Želim svima zdravlje, sreće, uspeh u životu i da slave njihove porodice i njihova deca narednih hiljadu godina. To je jedno.

22/1 GD/MJ 13.30 – 13.40

Druga stvar koju sam hteo da kažem nije glasanje, ali jeste glasanje. Čuli ste da je niška hevigrupa „Lavina“ uspešno prošla polufinale na „Evroviziji“ u Beču i Niš će predstavljati naša grupa, našu Srbiju, što znači da će Niš biti predstavnik naše muzike. Dakle, 16,odnosno u subotu će biti finale.

Svim srcem uz naše ljude, uz našu grupu „Lavina“, do pobede, da budu najbolji u Evropi. To je ono što je dobro, to je ono što slavi i što će proslaviti našu zemlju Srbiju. Tu ima glasanje i zbog toga utiče i ova tačka dnevnog reda.

Još jedanom, drage kolege poslanici, ja sam i na ovim javnim slušanjima neke stvari rekao kolegi Petrašinoviću. Konkretno, imamo naše male opštine gde će biti možda malo teže da se odrade ove obuke, pa smo oko toga više razgovarali da izađemo najbolje rešenje. Recimo, kod nas ima biračko mesto koje ima 80-90 glasača, a dođu preko 100 posmatrača. Biće tu problem kako ćemo sve te ljude moći da obučimo da mogu da imaju te sertifikate, da mogu sutra da budu posmatrači i u tom polju možemo malo više razmotriti i naći rešenja.

Tu očekujem od nadležnog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, tu je kolega državni sekretar koji predstavlja to ministarstvo, koji ima veliko iskustvo i od njega očekujem, zajedno sa ministarkom i pomoćnikom, da zajedno se uključe oko toga, da iznađemo mogućnost da svakom onom čoveku koji želi da vrši obuku da mu se omogući, ali sa druge strane to da bude olakšano, jer verujte mi da u tim malim opštinama ima dosta ljudi koji žele da rade, ali biće tu problema baš zbog toga što je mala opština, a biće veliki broj stranka što se tiče parlamentarnih i lokalnih izbora, tako da oko toga možemo nešto raditi i iznaći neko rešenje da to bude rešeno na najbolji način.

Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke, uz određene amandmane koje sam predložio tamo, glasati za ove predloge jer mislim da su ovo sada bolji zakoni nego što su bili prethodni zakoni, po ODIHR-u, s tim što možda ima i nastavak određenih zakona koji će poboljšati još više i bolje ova rešenja i očekujemo da će izbori biti sa manje tenzija, sa manje nervoze, ali suština svega jeste bolje da mi ovde u Skupštini da imamo i teške reči, nego na ulici, u opštinama, u selima, da se jurimo, da se gađamo i da pravimo jedni drugima štete.

Hvala još jednom.

Predlozi zakona našeg kolege Petrašinovića jesu bolji nego što su bili prethodni. Amandmani će to poboljšati.

Još jednom, hvala lepo i srećna slava svima koji slave današnji dan i sutrašnji dan. Živeli!

Hvala vam.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade SDa Sandžaka i poslanička grupa kojoj pripadamo neće glasati za donošenje predloženih zakona. Da bi govorili o predloženim zakonima moramo se prvo vratiti na to što su izbori i kakvi oni treba da budu.

Savremena praksa nedvosmisleno potvrđuje da su izbori izvor i temelj legitimiteta državne vlasti unutar sistema predstavničke demokratije. Samim tim, izbori poseduju određuju upotrebnu vrednost čiji se kvalitet meri pre svega prema tome da li demokratiju čine mogućom. Bez slobodnih i demokratskih izbora nema legalne, legitimne vlasti.

22/2 GD/MJ

U Republici Srbiji slobodni demokratski i fer izbori, izborni uslovi jedini su put za normalizaciju stanja u društvu i izlazak iz krize.Nažalost, moram konstatovati da način na koji je predložen zakon nije rezultat inkluzivnog i konsultativnog procesa, a još manje šireg političkog cenzusa.

Podsetiću javnost da je sveobuhvatna reforma izbornog zakonodavstva kroz inkluzivan proces zasnovana na širokom političkom konsenzusu prva i temeljna preporuka ODIHR-a od koje vi bežite.

Opšta i sveobuhvatna reforma izbornog zakonodavstva podrazumeva i otvaranje pitanje izbornog sistema u Republici Srbiji. Ustav Republike Srbije se ne izjašnjava u pogledu tipa izbornog sistema, međutim, utvrđivanjem opšteg prava glasa, jednakog prava glasanja, tajnog glasanja, neposrednog i slobodnog glasanja Ustavom se utvrđuju osnovni principi izbornog sistema u Republici Srbiji, a razrađivanje izbornog sistema prepušteno je izbornim zakonima.

Opšta i sveobuhvatna reforma izbornog zakonodavstva podrazumevala bi i razmatranje pitanja da li je potrebno zadržati proporcionalni sistem uz uvođenje više mandatnih izbornih jedinica kako bi se u parlamentu osigurala adekvatna regionalna, ali i adekvatna zastupljenost nacionalnih manjina.

Kada govorimo o tome zašto Sandžak ne bi bio jedna od izbornih jedinica iz koje bi se biralo barem 20 narodnih poslanika Srba i Bošnjaka koji bi u Narodnoj skupštini zastupali specifične regionalne interese Bošnjaka, Srba, ali i drugih građana koji žive u toj regiji?

Ovi zakoni ne vraćaju poverenje građana u izborni proces. Nažalost, oni ga dodatno kontaminiraju, kompromituju. Mnoga pitanja koja su od značaja za fer i demokratski izborni proces ostala su van domašaja ovog zakona. O nekim stvarima juče je govorila koleginica Minela Kalender. Postoji niz pitanja na koja treba dati odgovor, a na ta pitanja mi odgovor nemamo. Prvo pitanje – zašto Vlada nije predložila ove zakone? Zašto Vlada beži od odgovornosti? Ko je komunicirao sa ODIHR-om, predlagač zakona ili stručna služba i sekretar Skupštine? U obrazloženju zakona se kaže da je nacrt pripremila Vladina grupa. Zašto Vlada ili ta radna grupa nisu nastavili da rade na ovim zakonima?

Kada su u pitanju zakoni, postoje dve vrste zamerke koje imamo. Neke od tih zamerki se odnose na konkretna rešenja u zakonu, dok se neke odnose na to šta je zakonom trebalo propisati, a to nije urađeno. Kada govorimo o Zakonu o ustavnom sudu, pitam predlagača zašto nije iskoristio mogućnost iz člana 197. stav 2. da se odredi rok Ustavnom sudu da reši predmete u vezi izbora iz decembra 2023. godine, jer Ustav dopušta da pojedine odredbe zakona imaju povratno dejstvo? Na taj način bi stavili tačku na priču da li su izborni legalni ili nisu. Mi znamo da nisu, ali Ustavni sud to treba da kaže, a ne da beži od odgovornosti.

Kada govorimo o zamerkama, njih možemo podeliti na one koje su opšte prirode i one koje se odnose i direktno potiču na političko predstavljanje nacionalnih manjina, što je Ustavom utvrđena kategorija.

Predloženim zakonima trebalo je propisati obavezu uvođenja video-nadzora na biračkim mestima, kao i mogućnost da na pojedinim biračkim mestima izborni proces prate predstavnici tužilaštva i predstavnici RIK-a. Ovaj stav temeljimo na osnovu ranije uočenih problema koji se ogledaju u zastrašivanju i vršenju pritiska na članove biračkih odbora, kao i birače na biračkim mestima i oko njih, upadanje na biračka mesta od strane neovlašćenih lica koja često znaju da budu i naoružana. Sve ovo što sam naveo dešava se na biračkim mestima u Novom Pazaru.

22/3 GD/MJ

Takođe smatramo da je trebalo propisati obavezu uvođenja elektronskih uređaja za identifikaciju birača koja se već koriste u mnogim državama u regionu. Generalno, kada govorimo o manjkavostima predloženih zakona, važno je da se istakne da nijedan od predloženih zakona ne nudi efikasne mere zaštite od zloupotreba.

Dakle, predloženim zakonima se pospešuju, a nedorečeni i nekompletni zakoni u vašim rukama uvode još veću pravnu nesigurnost, obesmišljavaju vladavinu prava i izborni proces. Kada govorimo o odredbama koje se odnose na status manjinskih izbornih lista, moram da kažem da se radi o političkom pravu, o pravu koje je garantovano Ustavom, a da u koncipiranju ovih normi nije učestvovala nijedna parlamentarna politička stranka koja predstavlja nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Dakle, između inkluzivnog procesa mi imamo princip nadmetanja. Šta je to što nije dobro? Iznad svega, trebalo je da se reši pitanje sastava biračkih odbora u nacionalno mešovitim sredinama. Preporuka ODIHR-a broj 20 glasi da se obavezuje Republika Srbija da spreči zloupotrebu statusa izborne liste nacionalne manjine. Jedini legalan mehanizam koji pravni sistem poseduje i koji može da se iskoristi u tu svrhu jeste poseban birački spisak nacionalne manjine.

23/1 TĐ/MP 13.40 – 13.50

Čuli smo na javnim slušanjima da je stav ODIHR-a i da je stav većine da je to diskriminacija. Ja ću vas podsetiti, iako član Ustava Republike Srbije 47. kaže da je izražavanje nacionalne pripadnosti slobodno i da niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti, ali Ustav Srbije, takođe, za ostvarivanje niza seta manjinskih prava uslovljava upravo tim – pravo na obrazovanje, pored izjašnjavanja na popisu stanovništva, morate da se izjasnite dodatno, pravo na službenu upotrebu jezika i pisma, pravo na zastupljenost u državnim organima i službama sa javnim ovlašćenjima.

Ako je pravni poredak, kao što to Ustav kaže u Republici Srbiji jedinstven, zašto nismo imali tu preslikavanje te situacije kada su u pitanju manjinske izborne liste? Zašto? Ako hoćemo da izbegnemo zloupotrebu statusa manjinske izborne liste, kandidati za narodne poslanike moraju biti upisani u birački spisak. Birači koji hoće svojim potpisom da podrže tu izbornu listu takođe trebaju biti upisani u poseban birački spisak.

Videli smo takođe da se u Predlogu zakona o lokalnim izborima, član 9. i član 15, uvode neke nove pravne kategorije. Šta to znači aktivni član političke stranke koja nije stanka nacionalne manjine? A šta je to pasivni član? Znači, može da bude član, ali ne može da bude aktivni. Ko je merodavan da ceni to? Na osnovu kojih kriterijuma? Na osnovu čega? Ovo je otvoren poziv na zloupotrebu.

Takođe, niste propisali obavezu da te grupe građana svojim sporazumom predvide da će da se zalagati za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, a registrovane političke stranke su u toj obavezi. Proces registracije manjinske stranke i proces registracije grupe birača apsolutno nije isti. Stranke imaju određenu odgovornost, imaju određene zakonske uslove koje moraju da ispune. Ništa do toga nema u ovim zakonima.

I videli smo u ovim raspravama da je manjinsko pitanje važno društveno pitanje u Republici Srbiji i ne sme da bude podloženo manipulacijama.