Osećam se pogođenim. Trebali ste izreći opomenu narodnom poslaniku zato što su navodno moje ruke krvave, a ja sam Srbin. S tim u vezi moram vam reći da je spaljeno u BiH selo mog oca i mog dede, da u stanu moja dva ujaka u Sarajevu žive sandžački Muslimani koji su bili aktivni učesnici rata iz devedesetih godina, bez ikakve naknade naravno, da mi je poginuo ujak sa 39 godina, ubili su ga, da je poginuo stric, 46 godina, ubili su ga u Goraždu, ujaka sa 39 godina u Sarajevu, kao i sina od drugog ujaka sa 23 godine, koji je ubijen u Sarajevu. Pripadniku moje familije su odsekli glavu i njome igrali fudbal i sada su njegove ruke čiste, a moje ruke su krvave?

Mislim da je trebao da dobije opomenu po članu 109. Poslovnika. Hvala.

40/1 AL/LjL 17.35 – 17.45

Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje o povredi Poslovnika? (Ne.)
Gospođa Brnabić, replika.

Prvo, ja lično osećam potrebu da kažem da sam zgrožena i skandalizovana time da smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije čuli optužbu da su srpske ruke krvave. Iako ste pokušali da se operete i da kažete da niste mislili na čitav srpski narod, već samo valjda na nas ovde, za koje glasa srpski narod, ponovo ste optužili makar dva miliona i 300 hiljada Srba i građana Republike Srbije da su im ruke krvave. Ali, ni po jada, to bih od vas, nažalost, i očekivala. Ali, to što od ovih tajkuna iz bivše vlasti, besramnih i besprizornih, čujemo aplauz na to, e to je još gora so na ranu i to svi građani Republike Srbije treba da vide i tome da svedoče. Tako ćete proći i na izborima.

Sada da se vratim na temu dnevnog reda, a to su izborni uslovi. Ne, nije bivša vlast između 2008. i 2012. godine uspela da napravi birački spisak, ne, nego u 12 godina, između 2000. i 2012. godine, uprkos svim preporukama ODIHR-a, nisu želeli da naprave birački spisak.

Prva stvar koju je SNS uradila, ja tada nisam bila član SNS i nisam bila čak ni u politici, ali se mora dati za pravo SNS, prva stvar koju je SNS uradila je da je formirala jedinstveni birački spisak, u roku od godinu dana. Nešto što ovi koji se danas busaju u grudi oko toga koliko su im izborni uslovi važni nisu mogli, odnosno nisu hteli, da urade 12 godina.

Pored toga, pročitaću vam još neke stvari iz te 2008. godine i izveštaje ODIHR-a o izbornim uslovima, samo da vidite koliko su vaše kolege, sve tu, blokaderi, tajkuni iz bivše vlasti zanimali izborni uslovi a koliko ih je tek zanimao, možete misliti, ODIHR.

Na primer, osnovni nedostaci zakonodavnog okvira za parlamentarne izbore uključuju: nepostojanje odredbi kojima se omogućava učešće međunarodnih i domaćih nestranačkih posmatrača u svim fazama izbornog postupka. Šta će im, ljudi, posmatrači, kako da kradu ako imate međunarodne i domaće posmatrače? Ne trebaju nam posmatrači – to je bila mantra blokadera iz bivše vlasti.

Dalje imamo odredbe o overi potpisa podrške izbornim listama, da treba da budu razjašnjene. Šta ima da razjašnjavate potrebu za potpise biračkim listama kad treba tu da se stavi sve i svja kako bi pobedili ponovo na izborima. Odredbe koje nalažu rasformiranje biračkih odbora i ponavljanje izbora kojima se, podvlači ODIHR, "podriva integritet biračkog postupka". Ma, kakve veze ima, nikad izveštaj nisu pročitali, ne da su primenili jednu preporuku.

Imate nepostojanje odredbe na osnovu koje izborni rezultati moraju biti objavljeni zasebno za svako biračko mesto. Nemaš rezultat za svako biračko mesto, nego sve skupa na gomilu, bez biračkog spiska, pa ti pobedi na takvim izborima. E, tako ste bili na vlasti 2012. godine. Narod je i uz takvo nepostojanje bilo kakvih izbornih uslova pobedio i oterao vas je u prošlost, da se nikada ne vratite. Hvala.

Molim vas, samo vodite računa da su replike dva minuta. Ne želim nikoga da opominjem.
Gospodine Škrijelj, opet po Poslovniku?
Izvolite.

Reklamiram povredu člana 107. stav 2. i člana 109. u delu koji se odnosi na to što ste trebali da izreknete opomenu zbog neposrednog obraćanja drugom narodnom poslaniku. Dakle, trebali ste da reagujete.

40/2 AL/LjL

Svi vi dobro znate, a na našem službenom sajtu stranke stoji, vi imate koalicioni sporazum koji od strane vaše stranke nije ispoštovan i zbog toga smo mi 2014. godine napustili Vladu. Ako smo toliko loši i ako smo sve to što govorite, zašto ste potpisivali bilo kakav sporazum sa nama?

Ovi pokušaji jeftinih spinova da moje obraćanje, gde sam bio vrlo decidan na koga se odnosi, vama više niko ne veruje, ne možete više da širite mržnju među ljudima. I ako u tome tražite spas, teško vama. Prihvatite činjenice, sprovodite ovaj Poslovnik, budite korektni, ne pominjite ljude koji nisu u sali i ne mogu da vam odgovore, bavite se suštinom. Ovi jeftini spinovi, šta da vam kažem…

Ali, kako kažu, i davljenik se za slamku hvata. Hvala.

To će sve izbori da pokažu, kao što su skoro pokazali. Ali, širenje mržnje je – ruke su vam krvave. Je li tako? Što se čudite? Pa, sami ste rekli, ali dobro.
Po članu 103. stav 8. oduzimam vam vreme od vremena grupe. Zloupotreba Poslovnika. Šta da vam kažem. Možete opet da se javite i da se pozovete na Poslovnik.
Gospodine Grboviću, vi ste mi u sistemu, a gospodin Marković Uglješa čeka već izvesno vreme. Nećete zameriti ako dam gospodinu Markoviću, mislim, replika – je li tako – ili Poslovnik? Po Poslovniku.
Izvolite.

Predsedavajuća, ja želim samo da ukažem na član 108. iz razloga što je prethodni govornik sada već drugi put zloupotrebio sam Poslovnik. A kada se već poziva na to da ne spominjemo ljude koji nisu tu, ja ne znam da li je u sali pokojni predsednik Slobodan Milošević, koga on malo-malo pa spominje. A njegov duh jeste? E pa dobro, ako njegov duh jeste mene samo zanima kako onda nije smetala Socijalistička partija Srbije ne do 2014. nego od 2008. godine kada ste učestvovali u vlasti sa Socijalističkom partijom Srbije? Tada vam nije smetao Slobodan Milošević i ti recidivi prošlosti. Tada niste imali problem sa tim dok ste bili u Vladi Republike Srbije.

I kad nam govorite da su ruke krvave, pa je li poštujete vi, kolega, Ustav Republike Srbije na kom ste se zakleli ovde u ovom visokom domu? Da li je Kosovo i Metohija u sastavnom delu Srbije? Odgovorite na to pitanje. Ili direktno kršite Ustav ove zemlje? I kažite mi… Još jedno pitanje da vam postavim – da li su Haradinaj, Tači, pa i Kurti zločinci ili je po vama zločinac samo Slobodan Milošević? Ajmo onda kada već pričate o pomirenju, ajmo onda otvoreno da govorimo samo o tome, pa da vidimo da li ima prostora za pomirenje.

Zahvaljujem se, predsednice, i ne želim da se izjasnimo u danu za glasanje.

Hvala vam.
Gospodine Grboviću? Replika?
(Pavle Grbović: Replika. Obraćali ste se meni.)
Nisam se ja obraćala vama. Ja valjda znam kome sam se ja obraćala. Obraćala sam se svima vama, te ne možete svi da imate repliku. Apsolutno ne vidim osnov za repliku.
(Narodni poslanik Pavle Grbović dobacuje.)
Gospodine Škrijelj, vi? U redu je. Važi, gospodine Grboviću. Sigurna sam da ćete ih izneti u drugom turnusu. Imate još osam minuta, 10 sekundi, kada se vratimo ponovo na ovu raspravu.
Gospodine Škrijelj, vi? Šta treba?
(Pavle Grbović: … na zvaničnom spisku…)
40/3 AL/LjL
(Ahmedin Škrijelj: Replika.)
Kako možete repliku na Poslovnik? Da li možete vi, ljudi, da pročitate Poslovnik nekada ili da ja organizujem ovde zajedno neke časove čitanja Poslovnika posle sednice Skupštine pa da ih naučimo?
(Ana Jakovljević: Replika na vaše izlaganje. Pročitajte Poslovnik.)
Da pročitam Poslovnik? Šta je, bre, ovo danas?
(Narodni poslanik Ana Jakovljević dobacuje.)
Dobro. Hajmo samo polako, mirno, sve će biti pod kontrolom. Sve će biti u redu.
Idemo dalje.
Gospodin Risto Kostov ima reč.
Izvolite.
41/1 MV/JG 17.45 – 17.55

Hvala.

Poštovane gospođo Brnabić, ministarka Paunović sa saradnicima, uvaženi predlagaču kolega Petrašinoviću, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega uvaženi građani Srbije, danas je 12. maj, Svetski dan medicinskih sestara. Svim medicinskim sestrama u Srbiji, u ime PUPS-a, čestitam njihov dan i da ubuduće uz osmeh budu posvećene pacijentima i da se u što većem broju sa pečalbe vraćaju u svoju Srbiju.

Govoriću u ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, koja je pre dva dana, 10. maja 2026. godine, obeležila 21 godinu od osnivanja. Jedan kratak citat tim povodom, pa se onda okrećem temi.

„Dvadeset jedna godina neprestane borbe za dostojanstvo i bolji socijalno-ekonomski položaj penzionera, a od pre nekoliko godina i poljoprivrednika i svih zaposlenih u Republici Srbiji. Nastavljamo nesmanjenim tempom, čuvamo, štitimo, branimo. Živeo PUPS! Živela Srbija!“ To je poručio Milan Krkobabić, predsednik PUPS-a, povodom 21. godišnjice od osnivanja ove partije.

Sada o današnjoj temi, setu izbornih zakona. Republika Srbija nesumnjivo, a pogotovo u poslednjih nekoliko godina, stalno podiže lestvicu i neprekidno povećava nivo demokratije, što samoinicijativno, što kao reagovanje na preporuke ODIHR-a. Pre nekoliko dana prisustvovao sam svim ovim javnim slušanjima, u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Čuo sam jedno malo provokativno pitanje, neko je pomenuo, kaže – da li saradnja Srbije i ODIHR-a, dakle Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, podseća na onu narodnu „gde ti okom, ja skokom“? Odgovor, naravno, nije jednoznačni. Srbija kao suverena i nezavisna država je na evropskom putu, ali razmišlja kao samostalna država, svojom glavom. Naravno, ne moramo da primenimo svaku ODIHR-ovu preporuku, ali moramo biti iskreni, te preporuke su na putu ka EU.

Evo i nekoliko konkretnih pokazatelja. U poslednjih bezmalo 30 godina, dakle čitave tri decenije, u Srbiju je stiglo mnogo preporuka ODIHR-a, Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, usvojeno ih je 50. Procenat usvojenih preporuka ODIHR-a u Srbiji iznosi oko 80%, dok je npr. u Saveznoj Republici Nemačkoj svega 30%. Zahvaljujem se Jovanu Kneževiću na ovom podatku.

Sve to svedoči da Srbija poštuje OEBS, poštuje ODIHR, ali nam se baš i ne vraća odgovarajućom merom. Na šta konkretno mislim? Na sumornu i opterećujuću činjenicu da do sada nije stigla nijedna, ali baš nijedna ODIHR-ova preporuka o zaštiti osnovnih ljudskih prava Srba u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji, iako se ona svakodnevno krše na najgrublji mogući način. Nadam se da ćemo uskoro doživeti da pročitamo i takav sadržaj ODIHR-a.

Proteklih godina, pa i sada, danas smo posvećeni ugrađivanju preporuka ODIHR-a u naš pravno-politički sistem, a evo i činjenica. I prošle godine Radna grupa, čiji sam član bio, za unapređenje izbornog procesa i naš parlament su uvažili gotovo sve preporuke ODIHR-a prilikom donošenja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Tom prilikom, a imali ste priliku i danas da čujete, gospodin Mrdić, kolega Mrdić je jedanaest puta menjao i približavao svoj predlog predlogu ODIHR-a i tako smo uvažili gotovo sve ODIHR-e preporuke.

I taj zakon, kao i ovi predlozi zakona o izmenama i dopunama pomenuta četiri izborna zakona su deo kontinuiteta koji Srbija pokazuje u prilagođavanju izbornog procesa evropskim standardima. U međuvremenu smo usvojili set pravosudnih zakona koje je predložio kolega Uglješa Mrdić, a predstoji nam usvajanje izmena Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o finansiranju političkih stranaka.

41/2 MV/JG

Pre nego što se osvrnem na predložene zakone o izmenama i dopunama pomenuta četiri zakona, upućujem pohvale predlagaču kolegi Miroslavu Petrašinoviću što je precizno i pravnički, jasnim rečnikom, gotovo filigranski ugradio ODIHR-ove preporuke u izmeni i dopuni četiri zakona. Čuli smo u javnim slušanjima primedbe zašto je predlagač narodni poslanik, a ne npr. Vlada? Odgovor je davno, i pre postavljenog pitanja, dao Deng Hiaoping: „Nije bitno da li je mačka crna ili bela dok lovi miševe.“

Četiri javna slušanja u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu protekla su u znaku dijaloga za koji se partija kojoj pripadam, PUPS, dugo zalaže. U PUPS-u godinama ističemo da je dijalog, dijalog i samo dijalog, umesto paralelnih monologa, jedini i najbolji metod za rešavanje nesporazuma i kriza u društvu. Poslednja četiri slušanja bila su ispunjena dijalogom, osim što su na trenutke isprljali, moram to da kažem, u Nišu neki od prisutnih i grubo narušili provokacijama i nepoštovanjem neistomišljenika.

Čuli smo i u najmanju ruku veoma čudne, nedemokratske i diskriminatorske stavove o tome da nosilac izborne liste ne može da bude ličnost koja ne živi u sredini gde se izbori održavaju, iako na to pri čistoj svesti i pameti, kako se to kaže, pristane. Kao primer je naveden Aleksandar Vučić, koji je, da podsetim javnost, bio i PUPS-ov kandidat za predsednika Republike. A sada ja pitam, da li ste negde čuli da se pre važnog derbija trener ili igrači oglase sa zahtevom da određuju u kom sastavu će nastupati protivnička ekipa? Naravno da bi to bilo skandalozno, da nekome kažete ne može da igra Mesi, Ronaldo, ranije Pele ili Maradona, ili danas da neko zahteva da ne igra u „Zvezdi“ moj prezimenjak Kostov. Zašto da ne igra? Pa odgovor bi verovatno bio – osećamo da će nam da ti gol.

Hajde da se sa ove metafore podignemo na drugi pravni i politički nivo. U drugom delu Ustava Republike Srbije, koji glasi „ljudska i manjinska prava i slobode“, u trećem stavu člana 21. se navodi: „Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja itd.“ Još član 52. stav 1. Ustava Republike Srbije: „Svaki punoletni, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.“ Toliko o tome, stvar je kristalno jasna.

PUPS pozitivno ocenjuje predlog da se poveća demokratski kapacitet svih nadležnih opštinskih i gradskih izbornih komisija i biračkih odbora, tako što će njihovi članovi morati da poseduju potvrdu o završenoj obuci. Smatramo da je to stvar koja se podrazumeva. Jednostavno, ne možeš da sedneš u auto i da voziš ako nisi položio vozački ispit.

Što se obuke birača tiče, preciznije podizanja nivoa njihove informisanosti o izbornom procesu, ključnu ulogu može i treba da ima Javni servis Radio-televizija Srbije serijom debatnih emisija. U njima će građani Srbije moći da saznaju sa kojim osnovnim vrednosnim programskim stavovima političke stranke izlaze u javnost, šta nude građanima Srbije, kakav je njihov stav o ključnim političkim i društvenim problemima Srbije, kako gledaju na rešavanje problema u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji, kakav je stav prema Ruskoj Federaciji i Republici Srpskoj i, naravno, kako vide ekonomski prosperitet Srbije, kako da građani žive bolje. A građani će na izborima olovkom da nagrade ili kazne određene političke koncepte.

41/3 MV/JG

Što se tiče mogućnosti da jedan glasač može da podrži više izbornih lista, i to je deo demokratije koju je ODIHR preporučio. Kada je reč o nacionalnim manjinama, dobro je insistiranje na tome da se jasno u nazivu stranke, punom ili skraćenom, vidi da je reč o stranci nacionalnih manjina. A kada je reč o izbornim listama koje će eventualno podnositi udruženja građana nacionalnih manjina, insistira se da se jasno naznači koje nacionalne manjine dotična lista zastupa. To je u redu, da se nedvosmisleno kaže: „bobu bob, a popu pop“. Ako eventualno dođe do zloupotreba u korišćenju lista nacionalnih manjina koje podnose udruženja građana, problem može da se reši, odnosno spreči i onemogući oštrijom kaznenom politikom.

42/1 MZ/IR 17.55–18.00

Smatramo da je dobro što je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu u slučaju ponavljanja izbora rok za održavanje ponovljenih izbora povećan sa 10 na 30 dana.

PUPS – Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije podržaće sve predložene izmene i dopune pomenuta četiri zakona, uz komentar da je usvajanje ODIHR-ovih preporuka u setu ovih izbornih zakona još jedan korak bliže Evropskoj uniji.

Srbija uvek pobeđuje. Živela Srbija!

Hvala vam.
I za kraj Miroslav Petrašinović.
Izvolite.