Hvala.
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Ko želi reč?
Reč ima Natalija Stojmenović.
Izvolite.
19/1 JJ/MP 13.05 – 13.15

Hvala vam.

Ovo se nadovezuje na ono o čemu sam malopre pričala, na član 24. da smatram da ovaj zakon mora da prepoznaje prinudu, zloupotrebu i komercijalizaciju koja se dešava kada se radi o eksploataciji u reproduktivnim praksama.

U tom smislu, ovaj amandman se nadovezuje na to i traži da, ako prepoznajemo mehanizam zloupotrebe da treba da prepoznamo i mehanizam zaštite. Prema ovom amandmanu, zahtevamo da se razviju indikatori za preliminarnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima i primenjuju, tako da obuhvataju i nove složene oblike eksploatacije koje se odnose na reproduktivne prakse.

Ono što želimo, ne samo ovim nego i prethodnim amandmanom gde zahtevamo da ovo postane sastavni deo ovog zakona, jeste da povećamo preventivnu i identifikacionu funkciju sistema. Mislim, da je to jako bitno i mislim da je bitno da se napravi taj iskorak kako sistem ne bi kasnio za nečim što prepoznajemo da se dešava i kako bi sama suština zakona pokazivala bez obzira što mi je ministar malopre rekao da ovo će biti uređeno i drugim zakonom. Mislim da svaki zakon, pogotovo ovaj, s obzirom da prepoznaje različite nivoe uključenosti, različitih institucija, kao što su policija, kao što su centri za socijalni rad, da i na nivou ovog zakona mehanizam zloupotrebe i mehanizam zaštite moraju da budu usklađeni pogotovo kada se radi o ovako osetljivom obliku koji uključuje prinudu zloupotrebu u slučajevima eksploatacije reproduktivnih praksi. Hvala.

Hvala vama.
Na član 45. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović. (Nije tu.)
Na član 45. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Rokvić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, član 45. otkriva ozbiljan problem ovog Predloga zakona, koji kaže - o žalbi na odluku da nema uslova za pokretanje formalne identifikacije odlučuje ministar nadležan za socijalno pitanje, Milica Zavetnica. Dakle, umesto nezavisnog stručnog tela, ovde poslednju reč dobija politička figura iz izvršne vlasti. To je loše i pravno i suštinski.

Ako govorimo o jednoj od najosetljivijih odluka u životu jednog čoveka, da li će sistem prepoznati da postoji osnov da se lice tretira kao žrtva trgovine ljudima, onda ta odluka ne sme da zavisi od političke vertikale. Mora da postoji stručnost, nezavisnost i poverenje u sam postupak.

Zato amandman Narodnog pokreta Srbije traži da o žalbi odlučuje komisija kao nezavisno stručno telo, koju bira ova Skupština. To je važno da bi se izbegao utisak da Ministarstvo kontroliše i prvi i drugi stepen, odnosno i postupak i popravni mehanizam, ali mi tu ne stajemo.

Amandman Narodnog pokreta Srbije uvodi mogućnost da se u hitnim slučajevima mere zaštite preduzmu i bez prethodnog pristanka kada postoji neposredna opasnost po život, zdravlje, bezbednost ili dostojanstvo lica, odnosno kada je reč o detetu. To je elementarna stvar. Ako neko gori vi ga ne pitate prvo da li on pristaje na gašenje požara.

Treća važna stvar su jedinstveni nacionalni identifikatori za preliminaciju i identifikaciju. Predlog zakona sada dopušta da ih donosi nadležni ministar ili odgovorno lice drugog subjekta. To zapravo vodi jednoj neujednačenoj praksi. Negde će žrtva biti prepoznata, negde neće, u zavisnosti od toga ko gleda i po

19/2 JJ/MP

kojim pravilima. A žrtvina sudbina ne sme da zavisi od toga u koju i u čiju kancelariju je ušla. Zato ovim amandmanom Narodni pokret Srbije napada proizvoljnost, politizaciju i pravnu nesigurnost u samom srcu postupka identifikacije. Hvala.

Hvala vama.
Na član 46. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, član 46. ovog Predloga zakona kaže - da se postupak formalne identifikacije vodi uz pristanak pretpostavljene žrtve. To samo po sebi nije sporno, sporno je što zakon ne kaže dovoljno jasno šta se dešava ako to pristanka nema. Upravo tu nastaje i opasna rupa. Žrtva trgovine ljudima često je i u strahu, pod traumom, zbunjeno je pod pritiskom, ucenjena i nepoverljiva prema institucijama, nekada i pod neposrednom kontrolom ljudi koji su je iskorišćavali.

Da vas podsetim, do skora su bili, imali smo slučajeve da neko prijavi javnu kuću i kada policija ode, ne zatekne tamo ništa, jer neko iz sistema već dojavi da će do te racije doći. U takvom stanju nije realno da ćemo očekivati da odmah se pristane na jedan formalni pristanak i zato odbijanje prestanka ne sme da znači gubitak osnovne zaštite.

Amandman Narodnog pokreta Srbije kaže - da odbijanje pristanka na formalnu identifikaciju ne utiče na pravo i hitne mere zaštite, siguran smešaj, zdravstvenu i psihološku pomoć, besplatnu pravnu pomoć, prevodioca, druge oblike neposredne podrške, ako postoje osnovi sumnje da je lice žrtva trgovine ljudima. Tek tada će ovakav zakon zaista biti usaglašen sa evropskim standardima. Hvala vam.

Hvala vam.
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar SRCE.
Reč ima Petar Bošković.

Hvala vam.

U članu 46. o kome smo upravo slušali od koleginice Rokvić, mi dodajemo novi stav 6. koji glasi – Kriterijumi za formalnu identifikaciju žrtava moraju biti zasnovani na međunarodnim standardima i javno dostupni.

Član 46. ne daje zakonski definisane kriterijume identifikacije, oni se prepuštaju podzakonskim aktima koje donosi izvršna vlast bez parlamentarne kontrole. Palermo protokol i smernice Kancelarije UN za drogu i kriminal, daju jasne indikatore koje ništa ne sprečava da budu zakonski utvrđene. Amandman jača pravnu sigurnost i objedinjuje praksu. Hvala najlepše.

Hvala vam.
Na član 46. amandman su takođe podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima narodni poslanik, Uroš Đokić.

Poštovani građani Republike Srbije, zaista je važno što danas raspravljamo o Zakonu o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima, međutim ono što se uporno sakriva od vas, jeste šta o ovom zakonu misli SNS i šta o ovom zakonu misli gospodin Ivica Dačić iz čijeg kabineta, iz čijeg ministarstva ovaj predlog zakona dolazi.

To je isti onaj Ivica Dačić koji je postavio Marka Krička na čelo UKP-a. Isti onaj Ivica Dačić koji je postavio Radoslava Repca na čelo Žandarmerije. Isti onaj Ivica Dačić koji je svakog lojalistu kojeg ste mu poslali tačno tamo gde vama treba.

19/3 JJ/MP

Evo, šta kaže u materijalu koji nam je poslao. Republika Srbija i dalje u velikoj meri predstavlja zemlju porekla tranzita, ali i konačne destinacije trgovine ljudima. I, kaže, u period od 2017. godine do 2022. godine, u jeku naprednjačke vlasti, gospodo, većinu žrtava trgovine ljudima u Srbiji čine žene i to 75,5%, a 40% od toga broja su deca, naša deca, srpska deca, žrtva seksualne eksploatacije u sopstvenoj zemlji. Onda nam danas kažete – mi donosimo ovaj zakon da ga usaglasimo sa evropskim standardima. Stvarno? Evropi treba da naša deca ne budu žrtve seksualnog eksploatacije u svojoj zemlji.

Dokle ide vaše ludilo, gospodo. Dokle ide pokušaj da se sačuva vlast i posle nas pitate što nećemo na razgovore sa vašim dahijom? Gospodo mi smo dva sveta, mi smo dva univerzuma. Vama je samo čuvanje vlasti na pameti, a nama iz Narodnog pokreta Srbije, Srbija je na prvom mestu. I, dajte, raspišite već jednom te izbore da vam građani kažu šta misle o ovome, jer gospodo, opasno se igrate. A kako radili, tako vam i Bog pomogao.

20/1 VS/CG 13.15 – 13.25

Takođe, vrlo jasno je kada se pogledaju izveštaji relevantne organizacije kao što je GRETA, rekao sam grupa eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima, relevantno telo koje je ocenilo značajan napredak Republike Srbije u svojim periodičnim izveštajima. Kada pogledate 2014, 2017, 2023. gde imamo pozitivne ocene, jer svaka druga ocena bi sigurno bila jasno definisana i povlačila bi i određene konsekvence za sobom.

Vrlo jasno je kada se pogledaju svi ovi izveštaji relevantnih tela da Srbija ide u dobrom pravcu, da imamo aktivnu borbu protiv trgovine ljudima, da imamo zakonski okvir za borbu protiv trgovine ljudima, da radimo na unapređenju tog okvira kao što su i u mišljenjima na ovaj Predlog zakona je rečeno koje smo dobili i takođe da imamo aktivan pristup borbi protiv organizovanog kriminala u vezi trgovine ljudima. To je sve lako proverljivo.

Tačno se vidi zabeležen napredak Republike Srbije 2014. pa 2017. pa 2023. godine. Imamo i stavove relevantnih institucija i organizacija pri Kongresu SAD koje su Srbiji dale i promenu statusa na bolje u smislu da se ceni sve ono što je Republika Srbije uradila i što radi i što će raditi u borbi protiv trgovine ljudima. Hvala.