Hvala, ministre.
Nastavljamo dalje.
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar – SRCE.
Reč ima Petar Bošković. Izvolite.

Hvala.

U članu 34. nakon stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi: "Lokacija sigurnog smeštaja predstavlja strogo poverljiv podatak, u skladu sa propisima o tajnosti podataka. Podaci o lokaciji ne smeju se unositi u opšte dostupne informacije, sisteme, bez posebnog nivoa zaštite. Neovlašćeno otkrivanje ovih podataka povlači odgovornost u skladu sa zakonom."

Obrazloženje: direktna zaštita života i bezbednosti žrtava, lokacija sigurnog smeštaja u rukama kriminalaca nije administrativni propust, to je neposredna opasnost po život.

Ne mogu a da ne kažem i priznam da me ovo podseća na vojsku i bezbednosnu kulturu, tipa rezervnog komandnog mesta ili isturenog komandnog mesta. I da ne preskočim Banjsku kao primer tajnosti podataka. Jer, da se nisu slikali vukovi ispred spomenika noć pred akciju, pa na pripremama i uvežbavanjima i kačili fotke po društvenim mrežama, a dronovima otkrivali svoje lokacije, ne bi se danas Kurti ovako junačio i sprovodio teror nad napaćenim srpskim narodom. Ovako, gospodo, vi ste mu dali taj legitimitet. Hvala.

Gde povezaste sad ovaj predlog zakona sa Banjskom?
Odlično smo krenuli, važan je Predlog zakona, hajde da ne zloupotrebljavamo te stvari.
(Petar Bošković: Ovo nije zloupotreba.)
Ne znam stvarno kako ste našli vezu između ta dva, ali nema veze.
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Uroš Đokić. Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, SNS nam sve ove dane zasedanja pokazuje da ovi zakoni nisu na dnevnom redu kao civilizacijska tekovina, već kao plod pritiska evropskih institucija na njihovog poglavara i pokušaj da se

16/2 MV/LjL

diktator zajedno sa svojim koalicionim partnerima prikaže kao čovek koji je spreman da baštini evropske standarde. Jer, kako drugačije objasniti ovakve stvari koje stavljate u zakone?

Stavom 1. član 35. ovog zakona kaže: "Žrtva ima pravo na besplatnu pravnu pomoć". Već u stavu 3. kažete: "Advokat koji će pružati tu besplatnu pravnu pomoć će se postaviti kad god je to moguće".

Sad ja vas pitam, ministre – jel žrtva ima pravo ili će imati pravo ako je moguće? I ko tačno određuje da li je moguće? Kod koga je ovde i nož i pogača? I da li je moguće da vi čak i u ovakvim zakonima nađete način da se stavite u ulogu sudije i da odredite ko ima a ko nema neko pravo. Jer, šta će da bude? Vama može pravna pomoć, e, vama ne može, vama su deca izlazila na blokade, nemojte da vas vraćaju u kovčezima, nema vama pravne pomoći, nije to tako važno.

Meni je potpuno jasno da je nakon krvavog pira vaših falangi, 29. marta 2026. godine, na ulicama širom Srbije, nakon prebijanja novinara "Zumera" Darka Gligorijevića, nakon šutiranja novinarke Zorice Popović, nakon vitlanja sekirama oko glave Lazaru Diniću i Ivanu Bjeliću, sada potrebno čoveka koji je ponizio građane Republike Srbije, koji je ponizio srpsku policiju i koji je naredio nepostupanje, ministra Ivicu Dačića, prikazati kao nekakvog Evropejca i daj brže-bolje da damo neki zakon nek Ivica bude malo Evropejac.

Gospodo, naš narod ima izreku – Možeš kako hoćeš, ali ne možeš dokle hoćeš. Ili da vam prevedem to, gospodine Rističeviću – Ko god se zaigra sa Ivicom, nužno dobije i Maricu. Hvala.

Reč ima Marijan Rističević, replika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam očekivao da po ovom zakonu, recimo gospodin koji je nekada imao neka patriotska obeležja, kaže o trgovini ljudima, kako su to Srbi na KiM u delovima ulazili u EU. Ja sam očekivao da bude malo patriota, ali čovek koji sedi sa ljudima koji kažu da je u Srebrenici bio genocid, koji kažu da je Kosovo jedna lažna država, da treba priznati nezavisnost, čovek koji otpisuje Republiku Srpsku, sedi sa onima koji su protiv Svetog Save, protiv Srpske pravoslavne crkve, koji su protiv patrijarha, nema šta nisu uradili antisrpsko, on danas sedi sa njima i nas za nešto optužuje.

Dakle, rekao je da je, verovatno je mislio na Aleksandra Vučića, diktator. Da je Aleksandar Vučić diktator, ti ne bi tako govorio. Da je on diktator, ne bi vi imali više hiljada javnih okupljanja. Da li vi znate uopšte šta je diktatura? Naravno da ne znate. Vi činite sve da dokažete da je Srbija poslednja zemlja u kojoj diktature ima. Ono što vam je on tolerisao, niko vam na svetu ne bi tolerisao. Mnogi od vas bi bili u nekim apsanama, zatvorima, itd. Vi treba u ruku da poljubite Aleksandra Vučića šta vam sve toleriše. Hvala.

Reč ima Uglješa Marković. Izvolite.

Ja ću samo kratku repliku, dve reči, verujem da kolega nije upoznat sa činjenicom.

Ne mora Ivica Dačić da se dokazuje Evropi i da postaje "Najevropljanin", jer kolega uvaženi Ivica Dačić je 2009. godine već proglašen za "Najevropljanina". Tako da je on od Evrope već dobio to priznanje i on ne mora da se dokazuje, ima konkretan dokaz. Da bi negde podvukao tu činjenicu, za „Najevropljanina“ su proglašavani, između ostalog, i pokojni premijer Zoran Đinđić, pa čini mi se i Mićunović. Tako da, Ivica Dačić nema tih preferencija da se u tom smislu dokazuje kada je veće, uvaženi kolega, u tom smislu i dokazan. Zahvaljujem.

16/3 MV/LjL

Hvala vam.
Reč ima ministar pravde, u vezi sa amandmanom i besplatnom pravnom pomoći. Izvolite.

Samo kratko.
Zakon nikako nije donet preko noći, niti na ad hok osnovi. To je jedan deo šireg procesa koji je rađen i zato imamo mišljenja i Saveta Evrope i Evropske unije. Takođe, u Radnoj grupi su učestvovali i predstavnici relevantnih nevladinih organizacija koje se bave, rade i stručne su u borbi protiv trgovine ljudima i pružaju pomoć organizacijama.
Što se tiče same besplatne pravne pomoći, prava na advokata, upotrebe jezika i vođenja postupka na jeziku koji stranka razume, to je regulisano i Ustavom i drugim procesnim zakonima, kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima čija je Srbija potpisnik i koja se u Srbiji takođe primenjuje. To potvrđuje i praksa Evropskog suda, jer takvih predmeta vezano za poštovanje člana 6, a to je pravo na pravično suđenje koje uključuje i besplatnu pravnu pomoć i pravo na advokata i upotrebu jezika i završavanje postupka u razumnom roku, to je nešto što Srbiju obavezuje i svakako se primenjuje.
Tako da nekakva dupliranja, ona mogu izazvati i dodatne konfuzije i nejasnoće prilikom primene, a to je već jako dobro regulisano u Republici Srbiji. Hvala.
17/1 MZ/JG 12.45–12.55