Hvala vama.
Reč ima ministar pravde Nenad Vujić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Što se tiče formalno identifikovane žrtve trgovine ljudima, to je vezana samo finansijska naknada. Sva druga prava predviđena Predlogom zakona uživa i pretpostavljena žrtva trgovine ljudima.
Znači, ne možemo širiti neka druga pitanja zato što vrlo je jasno ovde precizirano, u zakonu, da se samo govori o finansijskom, a da sva druga, vezano za smeštaj, za odeću, za brigu, za potpuno zbrinjavanje, uključuje i formalno priznatom, onom ko ima status žrtve, ali kao i pretpostavljenim žrtvama trgovine ljudima.
Hvala.

Hvala.
Na član 41. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar – SRCE.
Reč ima Petar Bošković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

U članu 41. o kome smo malopre govorili stav 2. mi predlažemo da se on menja i da glasi – pravo na finansijsku naknadu može se ostvariti kao jednokratna ili periodična finansijska podrška u skladu sa procenom potrebe žrtve.

Obrazloženje. Prosečan period oporavka, gospodo, žrtve trgovine ljudima iznosi od dve do četiri godine. Reintegracija nije proces, odnosno je proces, izvinjavam se, a ne događaj. Amandman ne zahteva neograničena sredstva, traži da zakon otvori mogućnost periodične podrške na osnovu procene potreba čime se omogućava dugoročna i stvarna reintegracija.

Ono što u suštini duboko brine jeste ovaj zakon, kako je donesen na brzinu. Da ne citiram ponovo Dačića, barem je pokušano da se uredi. On je, gospodo, u Skupštinu ušao 14. aprila. On je star svega desetak dana i nekako je očigledno da pokušavate da usvojite evropski usklađenu normativu, ali vas primena i nadzor ne interesuje. Zato vam Evropa i poručuje – opekli smo više puta do sada, a sada tražimo primenu zakona.

Hvala.

Hvala.
Na član 42. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Rokvić.
Reč ima Ivana Rokvić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, kod ovog člana 42. kaže da žrtva trgovine ljudima ima pravo na siguran smeštaj, ali samo pod uslovom da zakonito boravi u Republici Srbiji. Dakle, ponovo dolazimo do istog problema.

18/3 MT/IR

Kada je reč o najosnovnijoj stvari, a to je krov nad glavom, predlagač uvodi ponovo administrativnu prepreku. Kakvu poruku zapravo time šaljemo? Da je status papira važniji od bezbednosti jednog čoveka. Ko su ljudi o kojima uopšte govorimo u ovom predlogu zakona? To su ljudi koji su pobegli od neke seksualne eksploatacije, pobegli od nasilje, od prinude, od radne eksploatacije, od kontrole i straha. Nekada nemaju dokumenta baš zato što su im ta dokumenta silom oduzeta i ne mogu da dokažu svoj status. Nekada nemaju zakonit boravak baš zato što su prevarom ili prinudom dovedene u tu situaciju i onda im naša država poručuje – ako vam boravak nije uredan ni siguran smeštaj vam nije uredan. To je zaista nedopustivo.

Naš amandman zato briše taj uslov i tražimo da pravo na siguran smeštaj mora postojati bez obzira na nacionalnost, državljanstvo ili status boravka.

Siguran smeštaj nije luksuz, on je prva linija zaštite. Bez njega nema oporavka, nema razgovora sa institucijama, nema psihološke pomoći, nema pravne pomoći, nema izlaska iz pakla. Bez njega žrtva može bukvalno da završi na ulici ili da se iz straha ponovo vrati u taj krug eksploatacije.

Tu se vidi najveći problem ovog zakona. On formalno priznaje pravo, ali ih svuda uslovljava. Pravo koje je uslovljeno do te mere da ga najugroženiji ne mogu koristiti, a u praksi to zapravo i nije pravo.

Zato je ovaj amandman Narodnog pokreta Srbije potpuno opravdan. Država koja ne ume ili neće da obezbedi siguran smeštaj svakom ko je žrtva trgovine ljudima bez kalkulacija i birokratskog cepidlačenja ne štiti žrtvu već štiti sopstvenu administraciju.

Bilo bi lepo, ministarka, kada bi slušali šta govorimo i na koji način branimo svoje amandmane.

Hvala.

Hvala.
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Ko želi reč?
Reč ima Natalija Stojmenović.
Izvolite.
19/1 JJ/MP 13.05 – 13.15

Hvala vam.

Ovo se nadovezuje na ono o čemu sam malopre pričala, na član 24. da smatram da ovaj zakon mora da prepoznaje prinudu, zloupotrebu i komercijalizaciju koja se dešava kada se radi o eksploataciji u reproduktivnim praksama.

U tom smislu, ovaj amandman se nadovezuje na to i traži da, ako prepoznajemo mehanizam zloupotrebe da treba da prepoznamo i mehanizam zaštite. Prema ovom amandmanu, zahtevamo da se razviju indikatori za preliminarnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima i primenjuju, tako da obuhvataju i nove složene oblike eksploatacije koje se odnose na reproduktivne prakse.

Ono što želimo, ne samo ovim nego i prethodnim amandmanom gde zahtevamo da ovo postane sastavni deo ovog zakona, jeste da povećamo preventivnu i identifikacionu funkciju sistema. Mislim, da je to jako bitno i mislim da je bitno da se napravi taj iskorak kako sistem ne bi kasnio za nečim što prepoznajemo da se dešava i kako bi sama suština zakona pokazivala bez obzira što mi je ministar malopre rekao da ovo će biti uređeno i drugim zakonom. Mislim da svaki zakon, pogotovo ovaj, s obzirom da prepoznaje različite nivoe uključenosti, različitih institucija, kao što su policija, kao što su centri za socijalni rad, da i na nivou ovog zakona mehanizam zloupotrebe i mehanizam zaštite moraju da budu usklađeni pogotovo kada se radi o ovako osetljivom obliku koji uključuje prinudu zloupotrebu u slučajevima eksploatacije reproduktivnih praksi. Hvala.

Hvala vama.
Na član 45. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović. (Nije tu.)
Na član 45. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Rokvić.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, član 45. otkriva ozbiljan problem ovog Predloga zakona, koji kaže - o žalbi na odluku da nema uslova za pokretanje formalne identifikacije odlučuje ministar nadležan za socijalno pitanje, Milica Zavetnica. Dakle, umesto nezavisnog stručnog tela, ovde poslednju reč dobija politička figura iz izvršne vlasti. To je loše i pravno i suštinski.

Ako govorimo o jednoj od najosetljivijih odluka u životu jednog čoveka, da li će sistem prepoznati da postoji osnov da se lice tretira kao žrtva trgovine ljudima, onda ta odluka ne sme da zavisi od političke vertikale. Mora da postoji stručnost, nezavisnost i poverenje u sam postupak.

Zato amandman Narodnog pokreta Srbije traži da o žalbi odlučuje komisija kao nezavisno stručno telo, koju bira ova Skupština. To je važno da bi se izbegao utisak da Ministarstvo kontroliše i prvi i drugi stepen, odnosno i postupak i popravni mehanizam, ali mi tu ne stajemo.

Amandman Narodnog pokreta Srbije uvodi mogućnost da se u hitnim slučajevima mere zaštite preduzmu i bez prethodnog pristanka kada postoji neposredna opasnost po život, zdravlje, bezbednost ili dostojanstvo lica, odnosno kada je reč o detetu. To je elementarna stvar. Ako neko gori vi ga ne pitate prvo da li on pristaje na gašenje požara.

Treća važna stvar su jedinstveni nacionalni identifikatori za preliminaciju i identifikaciju. Predlog zakona sada dopušta da ih donosi nadležni ministar ili odgovorno lice drugog subjekta. To zapravo vodi jednoj neujednačenoj praksi. Negde će žrtva biti prepoznata, negde neće, u zavisnosti od toga ko gleda i po

19/2 JJ/MP

kojim pravilima. A žrtvina sudbina ne sme da zavisi od toga u koju i u čiju kancelariju je ušla. Zato ovim amandmanom Narodni pokret Srbije napada proizvoljnost, politizaciju i pravnu nesigurnost u samom srcu postupka identifikacije. Hvala.