Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 77 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 114 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 40. utvrđenog dnevnog reda.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima Slađana Šušnjar.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, predstavnici Vlade, kolege narodni poslanici i narodne poslanice, cenjeni građani, pred nama se nalaze niz zakona i predloga sporazuma, koje će Socijaldemokratska partija Srbije u danu za glasanje podržati.

Juče smo od strane ministra upoznati sa razlozima za donošenje ovih zakona, kao i razlozima koji dovode boljih uslova života naših građana.

Što se tiče zakona o zaštiti potrošača, pre svega želim da ukažem građanima da ovaj predlog zakona ne dolazi iznenada već predstavlja nastavak dugogodišnje politike proširenja i zaštite prava potrošača na tržištu. Ne tako davno svi smo bili svedoci situacije gde smo preko sopstvenih novčanika osetili koliko su ceni u supermarketima postale ozbiljan problem. Država je pokazala socijalnu odgovornost i brzo reagovala kroz različite mere – od ograničavanja trgovačkih marži kroz uredbe do podrške akcijama za snižavanje cena pojedinih proizvoda. Te mere su donekle pomogle. To su bila kratkoročna, da tako kažemo, rešenja, ali se pristupilo i strateškim rešenjima.

Ovaj zakon koji se nalazi pred nama ide korak dalje i uvodi rešenja koja odgovaraju savremenoj digitalnoj ekonomiji, ali i konkretnim problemima koje građani danas imaju. Jedna od najvažnijih novina koju donosi Predlog zakona o zaštiti potrošača odnosi se na potpunu digitalizaciju i transparentnost cena na tržištu. Po prvi put se uvode obaveze da trgovci svoje cenovnike ne samo istaknu u prodaji i u prodajnim objektima, već i objavljuju na svojim internet stranicama i to za svaki objekat

1/2 AL/CG

posebno. Ti podaci postaju javno dostupni, koje svaki potrošač može unapred da proveri. Dodatno, zakon uvodi obavezu da se cenovnici ažuriraju u realnom vremenu, odnosno odmah nakon svake promene. U praksi to znači da građani više neće biti u situaciji u kojoj se jedna cena nalazi na polici, druga naplaćuje na kasi, niti onlajn informacije zaostaju za stvarnim situacijama i stanjem u prodaji. Trgovci će biti dužni da sve svoje cenovnike dostavljaju i na nacionalni portal otvorenih podataka i samim tim se formira centralizovana baza cena.

Za građane možda najznačajnije – zakon izričito nalaže da trgovci moraju omogućiti pristup svojim cenama softverima koji ih prikupljaju i porede. Potrošači dobijaju na taj način mogućnost da brzo i lako uporede ponude različitih trgovaca što će dugoročno dovesti do veće konkurentnosti na tržištu, što znači i niže cene za građane.

Ovaj predlog zakona po prvi put precizno uređuje pravo potrošača u vezi sa isporukom digitalnog sadržaja i digitalnih usluga, odnosno položaj potrošača na onlajn tržištima. Novi zakon prvi put jasno uvodi digitalni sadržaj i digitalne usluge kao posebnu kategoriju, što znači da će potrošači imati jasno definisana prava kada kupuju ili koriste, na primer, softver, aplikacije, servise poput „Netfliksa“ ili druge usluge.

Posebno je važno što se zakon primenjuje čak i u situacijama kada potrošač ne plaća novcem, već daje svoje lične podatke u zamenu za korišćenje usluge, jer ovaj zakon prepoznaje realnost digitalne ekonomije u kojoj besplatne usluge često imaju svoju cenu, a ta cena je uglavnom naši privatni podaci. Pored toga, kao i kod klasične robe, uvodi se i princip saobraznosti. Digitalni sadržaj ili usluga mora odgovarati onome što je obećano i oglašeno – u suprotnom potrošač ima pravo na ispravku, zamenu ili raskid ugovora, čime se ova oblast izjednačava sa tradicionalnom trgovinom.

Kada je reč o ugostiteljstvu, imamo određene promene. Zakon uvodi jasnija pravila koja idu u korist potrošača. Pre svega, ugostitelji su dužni da obezbede cenovnik u pisanoj formi na stolu ili pre naručivanja, dok digitalne opcije postoje kao rešenje, ali ne jedino rešenje, što su ugostitelji počeli u poslednje vreme da koriste. Cenovnik mora biti jasno istaknut i na ulazu u objekat, kako bi potrošač unapred znao šta može da očekuje.

2/1 MV/VZ 10.10 – 10.20

Posebno je važno što zakon zabranjuje naplatu usluga koje nisu naručene, kao i skrivene troškove posluženja pribora ili dodataka koji nisu jasno iskazani u cenovniku.

Zakon dodatno pooštrava pravila kada je reč o obmanjujućim i nasrtljivim trgovačkim praksama. Na primer, to može biti oglašavanje proizvoda na akciji koji realno nisu na akciji, već su im veštački dignute cene pa spuštene, ili predstavljanje proizvoda kao identičnog onog koji je kupljen u EU, a po svom sastavu i kvalitetu ne odgovara tom proizvodu.

Sa druge strane, nasrtljive trgovačke prakse odnose se na situacije u kojima se prosto na potrošače vrši pritisak, da li je to telefonskim pozivanjem ili dovođenjem u situaciju da je nemoguće odbiti kupovinu, a posebno se odnosi na osetljive i marginalizovane grupe, na naše starije sugrađane, gde se na ovakav način dovode u neprijatnu situaciju i ove problematične situacije će novim zakonom biti rešene.

Važno je naglasiti da zakon sada jasno postavlja granicu da se svaka praksa koja bitno utiče na ekonomsku odluku potrošača, tako da on donose odluku koju inače ne bi doneo, smatra nedozvoljenom. Time se ne štite samo formalna prava, već i sama sloboda izbora potrošača, što predstavlja suštinu moderne zaštite potrošača.

Pored Zakona o zaštiti potrošača koji je predložila Vlada, zakon koji je sigurno važan da ga danas, odnosno da ga u toku sednice donesemo, jeste i Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, jer ovaj zakon po prvi put uspostavlja jedinstveni i jasno definisan institucionalni okvir za borbu protiv trgovine ljudima, takozvani nacionalni mehanizam.

Umesto dosadašnjeg fragmentisanog pristupa, u kojem su različite institucije delovale bez dovoljno koordinacije, ovim rešenjem se uvodi sistem koji povezuje sve ključne aktere, policiju, tužilaštvo, sudove, sistem socijalne zaštite, zdravstvo, obrazovanje, kao i nevladin sektor, odnosno organizacije civilnog društva.

Ovaj mehanizam podrazumeva ne samo formalno umrežavanje institucija, već i njihovu obaveznu saradnju kroz razmenu podataka, zajedničko planiranje i sprovođenje mera, kao i koordinisano reagovanje u konkretnim slučajevima. Time se postiže efikasniji odgovor države na trgovinu ljudima, ali i veći stepen zaštite žrtava jer se postupanja svih nadležnih organa usmeravaju ka zajedničkom cilju – pravovremeno indentifikaciji, podršci i dugoročnoj reintegraciji žrtava.

Zakon uvodi sveobuhvatan pristup koji žrtvu trgovine ljudima stavlja u središte sistema. To znači da se svaka odluka i mera od prvog kontakta sa nadležnim organima do dugoročne podrške donosi uzimajući u obzir lične okolnosti žrtve, njen uzrast, zdravstveno stanje, psihološki potrebe, kao i nivo ranjivosti.

Posebno se naglašava primena trauma osetljivog pristupa kako bi se izbegla sekundarna viktimizacija, odnosno dodatno povređivanje žrtve kroz neadekvatno postupanje institucija.

Ovakav pristup dodatno se konkretizuje kroz niz prava koja žrtvi pripadaju nezavisno od njene spremnosti da učestvuje u krivičnom postupku. Žrtva ima pravo na potpune i razumljive informacije, besplatnu pravnu pomoć, psihološku i zdravstvenu zaštitu, siguran smeštaj, kao i period za oporavak i razmišljanje, tokom kojeg ne može biti proterana iz zemlje.

Posebno je važno što se pomoć ne uslovljava svedočenjem, čim se uklanja pritisak sa žrtve i povećava poverenje u institucije. Zakon takođe uvodi i obavezu individualnog pristupa kroz izradu posebnog plana zaštite za svaku žrtvu, koji uključuje mere podrške, rehabilitacije i reintegracije.

2/2 MV/VZ

Ono što se meni posebno čini značajnim jeste što zakon uvodi koncept takozvanog socijalnog puta kojim se zaštita žrtava trgovine ljudima jasno odvaja od krivičnog postupka protiv počinilaca. To znači da postupak identifikacije žrtve i ostvarivanje prava na pomoć i podršku vode nadležni subjekti iz sistema socijalne zaštite i civilnog društva, nezavisno od toga da li je pokrenut krivični ili prekršajni postupak. U praksi to omogućava da se pomoć žrtvi aktivira odmah na osnovu sumnje ili procene da je lice izloženo trgovini ljudima, bez čekanja na formalne odluke tužilaštva ili suda.

Žrtva na taj način dobija pristup smeštaju, psihološkoj i zdravstvenog podršci, pravnoj pomoći i drugim vidovima zaštite u trenutku kada su joj najpotrebniji, a ne tek nakon što se ispune procesni uslovi u krivičnom postupku. Ovakav pristup dodatno znači da ostvarivanje prava nije uslovljeno spremnošću žrtve da svedoči ili učestvuje u postupku protiv počinilaca. Time se uklanja pritisak sa žrtve i smanjuje rizik od retraumatizacije, jer se sistem prilagođava njenim potrebama. Istovremeno institucije dobijaju mogućnost da deluju proaktivno.

U periodu od 2017. do 2022. godine od strane Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima potvrđeno je da većinu žrtava čine žene i to pre svega izložene seksualnoj eksploataciji, a oko 40% predstavljaju deca. Posebno mi je drago što ovaj zakon posvećuje posebnu pažnju zaštiti dece kao najranjivijoj kategoriji žrtava trgovine ljudima, uvodeći niz dodatnih garancija koje prevazilaze opšta pravila.

U svim postupcima koji se tiču deteta primenjuje se princip najboljeg interesa deteta, što znači da se svaka odluka od identifikacije do eventualnog povratak donosi uz procenu bezbednosti, razvoj i ukupne dobrobiti deteta, a ne formalnih procedura ili brzine postupka.

Postupak identifikacije deteta je značajno pojednostavljen. Čim postoji sumnja da je dete žrtva trgovine ljudima nadležni organi su dužni da odmah obaveste Centar za socijalni rad, koji preuzima ključnu ulogu u zaštiti deteta. Dete mora biti informisano o svojim pravima na način koji je prilagođen njegovom uzrastu i sposobnosti razumevanja, što uključuje jednostavan jezik i odgovarajuće oblike komunikacije.

Poseban akcenat stavljen je na hitnost i sveobuhvatnost zaštite. Pomoć detetu se pruža bez odlaganja i obuhvata medicinsku, psihološku, socijalnu, pravnu, obrazovnu podršku, kao i obezbeđivanje adekvatnog smeštaja. Sistem je obavezan da omogući detetu da razume svoj položaj i da izrazi mišljenje o pitanjima koji ga se tiču, u skladu sa njegovim uzrastom i zrelošću.

Zakon predviđa i dodatne mehanizme zaštite u situacijama kada se u porodici ne može obezbediti bezbednost deteta. U takvim slučajevima Centar za socijalni rad može da postavi privremenog staratelja. Na ovaj način zakon uspostavlja poseban pojačan režim zaštite za decu, u kojem se ne samo reaguje na posledice trgovine ljudima, već se aktivno radi na njihovom oporavku, razvoju i bezbednošću uključivanjem u društvo.

Kratko bih se samo još zadržala na Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Uzbekistana, čiji je zapravo cilj jačanje međusobnih turističkih veza. Ovim sporazumom je predviđeno da se podstiče učešće na sajmovima turizma i drugim događajima u cilju predstavljanja turističke ponude obe države, kao i razmena stručnjaka iz oblasti turizma.

Kada govorimo o turizmu, prema podacima Svetske turističke organizacije Srbija se u periodu januar-decembar 2025. godine svrstava među najuspešnije evropske destinacije u pogledu oporavka i rasta turizma u odnosu na prepandemijski period od 2019. godine.

2/3 MV/VZ

Juče smo na sednici od ministarke Sare Pavkov čuli i o ekologiji i značaju ruralnog turizma i samo bih kratko sad navela da se broj registrovanih seoskih turističkih domaćinstava u 2023. godini, koji je bio 758 na kraju 2024. godine, povećao za 58%, a na kraju 2025. godine dva puta više nego 2023. godine, čime se opravdavaju efekti ove sektorske politike u turizmu. Hvala vam.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Reč ima Goran Petrović. Izvolite.
3/1 MZ/MT 10.20–10.30

Poštovani građani, čuli smo ovih dana predsednika Vlade gospodina Macuta kako, ničim izazvan, poredi sebe sa Zoranom Đinđićem. Kako je to samo palo na pamet gospodinu Macutu?

Znate, istorija pamti Zorana kao čoveka koji je Srbiju vratio u svet, čoveka koji je srušio zidove izolacije i otvorio vrata evropske porodice. Njegov uspeh je bio merljiv tada, a i sada, od zapećka Evrope do partnera, od praznih rafova do modernih zakona. I ja u tom smislu razumem gospodina Macuta koji bi voleo da se poredi sa njim. Ali šta je uspeh ove vlade i šta je uspeh gospodina Macuta? Dok je Đinđić otvarao vrata u Briselu, gospodin Macut ovde glumi premijera i ta gluma njegova nas skupo košta, jer iz Brisela stižu vesti koje brinu. Zbog vašeg nazadovanja u vladavini prava, zbog gušenja demokratije i sumnjivih dilova, Evropska unija ozbiljno razmatra blokadu pomoći Srbiji otkako se procenjuje 1,5 milijarde evra. Te pare nisu vaše, to su pare građana Srbije za škole, za nove operacione sale u bolnicama. Milijarda i po evra, to je cena vaše mudre politike. Škole u kojima otpadaju plafoni i bolnice bez opreme, dok vi pare trošite na batinaše i propagandu, da bi pokazali koliko vas to narod voli.

Šta je uspeh ove vlade u prvih godinu dana? Afere. Evo, da pođemo od Generalštaba. U sredu je bilo suđenju ministru Nikoli Selakoviću, koji se našao na optuženičkoj klupi zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službene isprave. Zlonamerni bi rekli da je to karma, jer sećamo se afere „Savamala“ i afere „helikopter“, u vreme dok je bio ministar pravde. Ministar je optužen da je bukvalno gumicom obrisao zaštitu sa kulturnog dobra, da bi omogućio da se naše kulturno nasleđe sruši zarad nečijih hotela i bazena. I, šta se desilo? U svakoj normalnoj državi kada se protiv ministra pokrene krivični postupak, ministar bi podneo ostavku; ako to ne učini, pala bi Vlada, a ovde – ništa. Šta se čeka?

Nismo čuli u ekspozeu premijera prošle godine da će ćutke prelaziti preko direktnog rušenja pravnog poretka od strane ministara, ali izgleda da se i premijer brine samo za vaš poredak. Videli smo to u onih deset opština kako ga čuvate. Crni džipovi, kapuljače, batinanje ljudi koji samo žele slobodne i poštene izbore, pa kad ne možete batinom, strah i paniku širite izmišljenim atentatima i državnim udarima, i to svaki put kad se otkrije neka velika pljačka. I nikad niko ne reče ko su ti atentatori. Hoćete li bar jednom reći ko su ti ljudi? Je l' neko uhapšen ili je to tajna, kao što su tajni i svi vaši ugovori?

Šta bi to u Kanjiži, znate li? Gde je epilog? Gde su krivci? Nema ih ni tamo, kao što ih nema ni u jednoj vašoj izmišljenoj drami, koja služi da sakrijete istinu da ste zemlju doveli do bankrota, a pravosuđe do rugla.

Na šta liči izjava ministra Bratine da policija može da bije i ubija studente ili ministra Glišića, kada euforično poručuje roditeljima – ne upisujte decu na državne fakultete jer će vam ih vratiti kao onu devojku iz Šapca u kovčegu? A premijer ministre brani. Kaže – umorni su i mnogo rade. Pa mogu i da pričaju šta im padne na pamet i šire paniku, jer šta bi inače drugo kao ministri radili.

Sve ste sveli na jeftinu propagandu, u koju više niko ne veruje. Eto, juče ste čitav dan govorili o evropskom putu Srbije. I kako stojite sa evropskim integracijama? Da vidimo. Broj otvorenih poglavlja – nula, broj službenih putovanja u inostranstvo ministra Starovića – 35, sestra dobila 26 miliona dinara, kao jedini ponuđač na tenderima državnih preduzeća, zamrznut evropski put. Priznajem, vi ne umete bolje.

Evo i tri najozbiljnija rezultata Ministarstva pravde. Ministar pravde gospodin Vujić podržao Mrdićeve zakona kojima je derogiran Ustav da bi se disciplinovali tužioci i sudije koji ne slušaju partijske direktive. Dva, ministar

3/2 MZ/MT

podneo krivičnu protiv predsednika Visokog saveta tužilaštva, kao pokaznu vežbu svim ostalim tužiocima šta će biti ukoliko ga ne slušaju. Tri, glasanjem na Visokom savetu tužilaštva ministar pravde je presudno uticao da se skloni tužiteljka sa slučaja „Konjuh“, gde je pronađeno pet tona marihuane na imanju odbornika SNS. A kad smo kod „Konjuha“, pogledajte čime se sve bave službe bezbednosti i na šta liči bezbednosni sistem u Srbiji – razvaljen i stavljen u funkciju jedne partije.

Ko sve nosi uniforme i ko hapsi i tuče građane po ulicama? Nikad više nasilja nego u vreme ove vlade. A za to vreme u budžetu vam je rupa od tri milijarde evra. Najmanji rast BDP-a u regionu, dok građane zadužujete sa 18 milijardi evra za EKSPO, bez tendera. Cene hrane veće od zemalja Evropske unije, a plate su nam u proseku 60% manje.

I tako bih mogao do sutra. To su rezultati vaše vlade i zato ste izbegli raspravu o poverenju, zato što nemate čime da se pohvalite, a da još jednom ne prevarite narod. Ponavljam, juče ste čitav dan pričali o evropskom putu. Daleko je Srbija od evropskog puta zahvaljujući vama i nikad dalje od vizije Zorana Đinđića i zato se, molim vas, nemojte porediti sa njim, ne sa Zoranom nikada. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Biljana Đorđević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovane građanke i građani Srbije, ne mogu a da ne počnem sa onim što bi bilo logično da se sada dešava jer juče smo imali situaciju u kojoj u 10.00 sati nije bilo kvoruma, a u 12.00 je bilo. Dakle, kada je zakazana ova druga sednica, dok prva o nepoverenju Vladi nije ni počela i za nju nije bilo kvoruma, tada kao obrazloženje zašto neće biti kvoruma za jednu, a biće kvoruma za drugu rečeno je da je to hitno jer su na dnevnom redu neki zakoni koji su hitni. A na pitanje šta je to toliko hitno, rečeno je – hitno je zato što je hitno.

I sad da vidimo šta je to hitno. Četrdeset pet dana nije bilo hitno da se desi nešto u redovnom zasedanju. O vanrednom u februaru i da ne govorimo. Tada očito nije bilo hitno, a sada je hitno. Toliko je hitno da Vlada koja, kako kažu naprednjaci, očito ima poverenje, nije htela da sačeka da prođe sednica o njenom poverenju pa da hitno onda rešava sve ove druge stvari. Hitno je kupiti vreme, produžiti krizu koja bi u svim uređenim društvima trebalo da se rešava na izborima. Hitno je produžiti agoniju procesa evropskih integracija, jer ovaj proces, nažalost, sa vama na čelu to jeste – agonija. Mi smo čak mislili jedno vreme da samo stojimo u mestu. Sada je vrlo očito da mi nazadujemo.

I kad to kažemo, a govorimo to jako dugo već glasno, ne krijemo se, nije to izrečeno samo na Kolegijumu pa da iscuri neki moj polucitat nedovršeni u „Informer“ o tome da sa vama nema procesa evropskih integracija, da kada vi usvajate evropske zakone, to nas nikako ne približava članstvu u Evropskoj uniji, dakle, da čak i kada usvojite nešto dobro to ne sprovodite i da onda u tom smislu to fingiranje, hitnim usvajanjem tzv. evropskih zakona, jer ovo je odjedanput sednica o hitnom usvajanju evropskih zakona, dakle, ne možete time da nadomestite činjenicu da na izborima koji se u ovoj zemlji dešavaju imamo batinaše koje čuva policija, da nemamo REM, da se ukidaju nezavisni mediji, da se napada pravosuđe i da jedine šanse u stvari da mi sredimo ovo društvo jeste da imamo neke izbore i da neka sledeća vlast ima makar šansu da uskoči u poslednji voz u ovoj trenutnoj fazi proširenja u Evropskoj uniji i da onda imamo šanse da uradimo neke stvari za koje je meni, nažalost, bilo jasno i pre 14 godina da sa vama nisu bile moguće. Meni nije bilo potrebno 14 godina da to shvatim, nekim ljudima jeste, ali sad su svi to shvatili. Hvala bogu, do toga smo konačno došli.

3/3 MZ/MT

Molim vas, nemojte tako da nas uvodite u Evropsku uniju, tako što postajemo umerena autokratija, najkorumpiranija zemlja u regionu, pa gotovo i u čitavoj Evropi, tako što nemamo slobodne i poštene izbore, tako što nam se gase institucije, sve suprotno tim evropskim standardima zbog kojih je hitno ova sednica sazvana i ima kvoruma za hitne evropske zakone, tako što nam policija upada u rektorate, najpre Novosadskog univerziteta, pa Novopazarskog univerziteta, pa Beogradskog univerziteta, sinoć upada i lomi staklo na Dekanatu Medicinskog fakulteta.

Zanimljivo, juče je moj kolega prof. Đorđe Pavićević tražio da se dopuni dnevni red jednim zakonom o studentskom organizovanju, izmenama i dopunama tog strašno lošeg zakona o studentskom organizovanju iz 2021. godine.

4/1 JJ/LjL 10.30 – 10.40

U stvari, ono što se sinoć dogodilo na Medicinskom fakultetu i te kako govori o tom zakonu, o tome kako ste vi mnogo pre ovih blokada za koje optužujete sve nas koji na univerzitetu radimo da mi zloupotrebljavamo univerzitet, zapravo vi to radili, upravo ovim zakonom. Sada kada gubite te izbore, pokušavate da zloupotrebljavate policiju, a to ste radili i mnogo pre 2024. godine. Vi ste uvodili politiku na fakultete, vi ste pokušavali da svojim studentskim organizacijama kontrolišete studentsko telo, ali onda i uprave i izbore na fakultetima i institutima.

Znate šta je poseban teatar apsurda? To da se posebno zločesta uprava napadaju oblasti obrazovanja, nauke, kulture, jedine oblasti za koje mi imamo zatvorena poglavlja. Ljudi, zatvorena poglavlja u procesu pristupanja evropskim integracijama, poglavlje 25 i 26. Jedina privremeno zatvorena poglavlja smo već bili harmonizovali i sada su vašim postupcima ona ugrožena. Dakle, kad narušite univerzitetsku autonomiju, kad ograničavate naučni rad, kada otežavate međunarodnu saradnju, kada pritiskate akademsku zajednicu, vi ugrožavate jedina poglavlja koja su privremeno zatvorena.

I posle svega toga što ste vi uradili, vi kukate kako je opozicija kriva zato što je zapravo uspela da natera neke evropske institucije i zemlje članice da čuju i vide šta se u ovoj zemlji dešava. I da, mi to radimo, toga se ne stidimo, to radimo i ovde, to radimo i kada otputujemo u druge evropske zemlje, u zemlje za koje smatramo da treba da budu naši partneri, a trebalo bi da smatrate i vi, ako zaista želite Srbiju u EU. Ali, vi to ne želite.

Danas kada komisija razmatra zamrzavanje paketa finansijske pomoći Srbiji, vi za to krivite one koji govore o tome da vi nanosite štetu ovoj zemlji a ne krivite sami sebe jer ste tu štetu naneli. Tako da to ubrzavanje evropskog puta sada, ovako na brzinu, hitno, po principu švedskog stola, to baš neće moći da prođe.

Konkretno oko današnjeg dnevnog reda, moram da kažem da on meni liči da je sastavljen tako kao da ste rekli – dajte nam neke zakone da kažemo da moraju hitno da se usvoje, ali ako to mogu biti zakoni kojima se harmonizujemo pa da kažemo da smo na evropskoj agendi ili evropskom putu i da to sad hitno radimo, a idealno bi bilo ako se prosto desi da su to neki zakoni gde su se javne rasprave desile nekad ranije, pa je neko civilno društvo na njima čak i učestvovalo u vreme dok je još kao bilo nekog dijaloga, da bi mi rekli da smo mi šampioni dijaloga, pošto ovo sad sa dijalogom nije baš uspelo. Naravno, ne može ni da uspe kad imate nasilje svuda koje sprovodite.

Evo, dajte nam te trgovinske zakone, ne mora ministarka ni sve da obrazloži, može jedan. Predsednica parlamenta je rekla da nema potrebe da se gubi vreme da se obrazlažu ostali, to smo slušali juče. A gde je trgovina, može i trgovina robljem, jer je tako rekao Aleksandar Vučić na dnevniku RTS-a, jer je rekao da ćemo usvojiti zakon o trgovini robljem.

Juče smo isto tako čuli od Ivice Dačića da je taj zakon, ne o trgovini robljem, na svu sreću, to je međunarodnim konvencijama zabranjeno 1926. godine, predsednik to ne zna, ali taj zakon, juče nas je obavestio Ivica Dačić, o sprečavanju trgovine ljudima, je dugo spreman, pazite, kaže – dugo je spreman, iako je u parlament hitno ušao pre tri dana. Ako je dugo spreman i dugo čeka da bi dobio zeleno svetlo, zašto ga nismo imali ranije ovde? Izgleda da nije bilo hitno.

Isto tako, kako je sad Predlog zakona o uspostavljanju funkcionisanja sistema za upravljanje kohezionim fondovima postao hitan nakon što je dugo stajao u fijoci Tanji Miščević, da citiram kolegu Roberta Kozmu?

4/2 JJ/LjL

Inače, da građani razumeju, ovo je jako važan zakon, taj zakon nama treba, ali je zanimljivo da nam treba zato što će se sprovoditi odmah kada uđemo u EU. Ali, očigledno da je danas, 17. aprila, hitno da mi o njemu raspravljamo, da se on što pre usvoji, jer ako građani Srbije nisu znali, mi uskoro ulazimo u EU i hitno je da što pre o tome raspravimo, pre rasprave o poverenju ovoj vladi, samo da porušimo još neka stakla na fakultetima beogradskih univerziteta i gotovo, ulazimo u EU. Očito da SNS misli da je to ta trgovina koja se ovde dešava.

U okviru mera koje je predložio režim prošlog leta za problem visokih cena hrane, istaklo se ograničenje trgovačkih marži. Mi smo tada odmah rekli da to neće raditi, već imate iskustva nekih zemalja koje su to probale, Mađarska, Rumunija, Severna Makedonija, na koje ste se ugledali i pokazalo se da smo bili u pravu, jer se to prosto pokazalo i u tim zemljama, da takve intervencije mogu samo kratkoročno da dovode do opadanja cena hrane, ali da se posle toga cene vraćaju na staro, da postoje rizici od nestašica, manje zaposlenosti, nižih zarada radnika u trgovini.

Sada se to dogodilo i zato sada treba hitno da se usvoje zakoni koji deluju više kao izlazna strategija nakon neuspeha sa maržama, jer, nažalost, nije sve u zakonodavnom okviru. Vi tako hoćete da predložite zapravo svoju nesposobnost da se borite sa životnim standardom koji treba da unapredite za građane Srbije, sa inflacijom i cenama hrane koje nisu samo rezultat loših propisa. Da, imamo i loše propise, ali su dosta i rezultat politike ove Vlade o čijem poverenju ne želite da raspravljate, kao i prethodnih vlada o čijem poverenju takođe niste želeli da raspravljate.

Ovi zakoni konkretno su u redu, evo, dobro je što se novim zakonom o nepoštenim trgovačkim praksama uvode neka evropska zakonska rešenja, ali evo sada jedan konkretan primer zašto to neće samo po sebi nadomestiti lošu politiku Vlade, smanjiti cenu hrane i koliko će on biti sproveden u praksi, pogotovo ako uzmemo u obzir da bi njegovu primenu trebalo da nadgleda Komisija za zaštitu konkurencije. Bilo bi zanimljivo da na ovom dnevnom redu imamo novi izveštaj komisije, ali verovatno ćete čekati da prođu još tri godine, ali, verovatno nećete moći vi da sačekate to, pa da ponovo grupno razmatramo te izveštaje. Ta komisija se do sada pokazala nedovoljno efikasnom u suzbijanju monopola u oblasti trgovine, a vi joj sad dodajete još dodatne nadležnosti, još nešto da nadgleda, a i to će raditi neefikasno.

Recimo, jedna od naših srednjoročnih mera bila je izmena Zakona o ograničenju trajne sektorske analize koju radi Komisija za zaštitu konkurencije na 12 meseci, po ugledu Nemačku, jer ako Komisija bude, kao što je do sad bila, pasivna, netransparentna, radi neefikasno, mi ne možemo da imamo preventivne i pravovremene efekte mera, ni u široj, mnogo značajnijoj oblasti zaštite konkurencije, pa onda ni u ovim drugim nadležnostima koje ovoj neefikasnoj Komisiji dodajete. Možda ona nema dovoljno kapaciteta, ali hajde da radimo na tome.

Konkretno ovde, baš u ovoj oblasti, dakle, sektorska analiza, koliko sam ja gledala izveštaje, trajala je od 2022. godine. U međuvremenu je krenulo ispitivanje uslova konkurencije prehrambenih proizvoda, maloprodaje, pa je pokrenut postupak protiv četiri trgovinska lanca koji ukupno čine preko 50% tržišta maloprodaje na teritoriji Srbije, "Delez", "Merkator", "Univereksport" i DIS, zbog pretpostavke da su izvršili povredu konkurencije zaključivanjem restriktivnog sporazuma i ništa od svega toga nije urađeno. Sada je 2026. godina i ništa od svega toga nije urađeno. Dakle, mi ne znamo ništa o ovom postupku, deluje da nije završen, nema nijednu meru, a onda sada dodamo još nadležnosti za Komisiju da nam ovde hitno reši i nepoštene trgovačke prakse.

4/3 JJ/LjL

Idemo dalje, dakle, kao što smo rekli, gde je trgovina tu je i trgovina robljem, kako kaže Aleksandar Vučić ili tačnije, da se sada uozbiljim, pošto ovo zaista jeste ozbiljna tema, Zakon o sprečavanju suzbijanja trgovine ljudima i zaštiti žrtava. Ljudi koji se godinama bave ovom temom kažu da ima mnogo drugih problema i da donošenje jednog zakona nije baš nešto što su oni tražili, nije im to bilo baš hitno, ali on se kao i mnogi druge stvari našao u reformskoj agendi, neke stvari u toj Reformskoj agendi su zaista dobre i treba da budu tu, ali one su isto zbrzane, jer niste konsultovali civilno društvo kada ste pravili, verovatno ste zgodno namestili neke stvari koje možete brzo da rešite i da kažete – evo, sada smo ovo hitno usvojili. Konkretno ovaj zakon je mera u podoblasti – borba protiv organizovanog kriminala. To smo juče isto čuli od ministra, zajedno sa Zakonom o unutrašnjim poslovima, Krivičnim zakonikom i tako dalje. Naravno, za to vreme dok je hitno da se bavim borbom protiv organizovanog kriminala, mi napadamo Tužilaštvo za organizovani kriminal, sklanjamo tužioce koji rade na slučajevima trgovine drogom, pošto valjda može da se trguje drogom, može da se trguje robljem, a može i da se izvozi oružje za ubijanje dece u Palestini. Dakle, sve to može, ali je hitno odjedanput da rešimo neke stvari, ubrzamo naš evropski put.

Dakle, pošto je ovde tvrdnja da je borba protiv trgovine ljudima jako hitno i bitno pitanje za režim, mogli bi da nam odgovore na neka pitanja – koliko ste organizovanih kriminalnih grupa koje se bave trgovinom ljudima otkrili prošle godine? Jednu. Zašto se podneli krivične prijave tek protiv 25 lica, identifikovanih žrtava je tri puta više u 2025. godini? Koliko je sumnji na trgovinu Centru za zaštitu uputio zdravstveni sistem, prosveta, Inspektorat za rad? Dakle, svi ovi sistemi prošli su silne obuke, međutim, ovi brojevi su nula-jedan-nula-jedan.

5/1 VS/JG 10.40 – 10.50

Samo prošle godine 35% od ukupnog broja identifikovanih žrtava bilo je radno eksploatisano, a radna inspekcija poslala je samo jednu prijavu sve ostale uglavnom organizacije civilnog društva. Kako planirate da se borite protiv radne eksploatacije stranih radnika? Što je narastajući problem, a zakon uopšte ne tretira ovo pitanje dovoljno. Šta je sa sigurnim smeštajem za muškarce žrtve? Još 2024. godine rekli ste da je obezbeđen prostor nikako da se obezbedi licenca.

Koliko je ovo pitanje važno govori to da je nacionalni izvestilac u oblasti trgovine ljudima Zaštitnik građana i u ovim drugim zemljama, verovatno gde su na tim pozicijama primereni Zaštitnici građana, to ima smisla u Srbiji, nažalost to nikako nema smisla. Pogotovo i zato što se Zaštitnik građana pokazao u ovoj oblasti onako da nije video prinudni rad, a u drugim oblastima uglavnom se ističe posebno negativno.

Tako je on vodio postupak ocene zakonitosti, ispravnosti rada više organa uprave povodom navoda radne eksploatacije u Fabrici „Linglong“ u Zrenjaninu i ovo je jedan od retkih postupaka koje Zaštitnik građana zapravo vodio i nalaze objavio. Kako izgleda taj Izveštaj koji je on objavio.

Dakle, on ima 29 strana prepisanih izveštaja koji su mu dostavljani, a onda ima zaključak da nisu utvrđeni nikakvi propusti. Dve godine kasnije odlukom američke službe za carinu i zaštitu granica uvedene su sankcije Kineskoj fabrici „Linglong“ u Srbiji zbog sumnje na prinudni rad. Pošiljke iz Srbije zadržane su zbog dokaza koji ukazuju na postojanje devet indikatora prinudnog rada u proizvodnji. Zamislite, Zaštitnik građana ništa nije video, ništa nije mogao da pronađe iako je bio na terenu. Ništa mu nije bilo sumnjivo. Hitno je, baš je hitno da se borimo protiv organizovanog kriminala.

Da, se vratim ponovo za kraj na ovaj ozbiljan i važan zakon, on zaista ima dobra rešenja, tu je i juče Ivica Dačić pomenuo načela socijalnog puta, to je dobro, dobro je što se navodi da će i organizacija civilnog društva koja pruža i zaštitu u ovoj oblasti konačno dobiti sredstva za svoje licencirane usluge iz budžeta, da će biti obezbeđena sredstva za kompenzaciju žrtava.

Mi smo podneli amandmane uvažavajući predloge onih organizacija koje se ovom temom godinama bave i čije vi predloge niste uvažili. Jedan takav predlog želim da istaknem za kraj, tiče se oblika eksploatacije i zahteva da se i tu uvrsti i komercijalno surogatstvo. Predložena dopuna se zasniva na razvoju zakonodavnog okvira EU i u skladu je sa najnovijom antitrafiking direktivom iz 2024. godine.

Dakle, ona prepoznaje zloupotrebu surogatsva kao oblika eksploatacije žena i s obzirom na prekogranične prakse koje pogađaju žene iz siromašnijih sredina, Srbija bi trebalo da u ovu praksu eksplicitno uključi ove zakone i na taj način uskladi svoje zakonodavstvo sa standardima EU. Kada već hoćete da fingirate, da se harmonizujemo sa evropskim direktivama, hoćete da fingirate da vam je stalo, hajde bar to da uradimo kako treba vi ovo primenjivati nećete, ali ima ko hoće. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Ni ako nisam imao pravo na repliku prilikom obraćanja jednog od prethodnih govornika iskoristiću priliku i vreme da kažem – da mi je drago da i sami blokaderi vrlo dobro znaju za šta je namenjen novac EU koji žele da blokiraju Srbiju.

5/2 VS/JG

Dakle, oni sami kažu – da je to namenjeno za škole, za bolnice, za domove zdravlja itd., a istovremeno poljoprivredu, a istovremeno pozivaju tu EU da taj novac ne da državi Srbiji, odnosno građanima Srbije, nego da preusmeri na njihove nevladine organizacije i na Šolakove medije.

Tako da vrlo svesno i to mi je važno zbog građana, vrlo svesno traže da novac EU ne dođe do vas, nego da ide u njihove džepove i to je bitno da znate i vidite sada da to što rade, rade vrlo svesno, rade organizovano, rade znajući šta rade. Dakle, ovo nije ne znaju šta rade, znaju šta rade.

Što se tiče ovog drugog dela. Dakle krivične prijave koliko ih je bilo i koliko ih je podneto? To pitajte Zagorku Dolovac i Mladena Nenadića vaše zvezde, pa ih pitajte zašto nisu podnosili krivične prijave? Ne možemo mi kao poslanici ili Vlada da odgovaramo za to. Ono što je interesantno, to šta se desilo na Medicinskom fakultetu.

Dakle, bile dve liste, jedna blokaderska i jedna onih studenata koji su zaista studenti. Blokaderi tražili posmatrače, sprejeve, uvid u sve, da se menjaju posmatrači itd. Dato im je. Rečeno – da brojanju glasova mogu da prisustvuju samo članovi Izborne komisije, oni tražili da prisustvuju, nađeno rešenje, otvorena vrata, javno brojani listići. Ni to im nije bilo dovoljno, tražili da pretresaju prodekansku Kancelariju, omogućeno im je, tražili da se izbace svi štampači iz te Kancelarije izbačeni. Došao je konačan rezultat 1.044 glasa za jednu listu, tu studentsku, a za blokadersku 967 glasova i onda nastaje haos, onda nastaje plakanje, onda nastaje histerija, jer zamislite blokaderi nemaju većinu. I, pokazalo se ono što smo sve vreme govorili – da blokaderi, a i njihovi mentori, oni koji podstiču i oni koji zloupotrebljavaju da na njihovim leđima nekako sednu na nekakvu vlast. Nemaju većinu čak ni među studentima, a ne u Srbiji i nema te histerije koja će moći da menja ni volju naroda, a siguran sam čak ni volju studenata na Medicinskom fakultetu. Hvala.

Hvala. Reč ima ministar spoljne i unutrašnje trgovine, Jagoda Lazarević. Izvolite.

Zahvaljujem predsednice, uvaženi poslanici, dozvolite mi da dam par komentara na ono što je izložila poslanica Đorđević, a tiče se seta tri zakona iz nadležnosti Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.
Prvo, mišljenja smo sa strane struke da za nekim zakonima zaista postoji hitna i preka potreba da budu usvojeni, i ono što smo radili u prethodnom periodu da bi mogli da pripremimo i da vi danas imate ispred sebe predlog ova tri zakona je upravo proizašlo iz potrebe da se ne samo harmonizujemo, odnosno usaglasimo sa EU, nego da zaista donesemo neka kvalitativna i nova rešenja, koja do sada nismo imali.
Nadovezaću se na komentar koji se tiče početaka našeg rada, na ova tri zakona, a kome je prethodila uredba koja je istakla krajem februara i koja je, ne samo ograničavala marže, nego i posebne naknade, a to su upravo stvari saznanja do kojih smo došli, baveći se i prateći primenu uredbe, i ne bih rekla da se kolokvijalno izrazim kopipejstvovali, slična rešenja Severne Makedonije, Mađarske, Rumunije, jer napominjem da su neke zemlje članice EU, a neke nisu, već smo svakako pratili slična rešenja ili različita kako država i u kojoj meri interveniše kada se suočava sa nečim što je prisutno i traje već nekoliko godina, manje ili više izraženo, čak u nekim vrlo razvijenim i uređenim sistemima posebno EU, koja je nama zaista primer za jedno dobro i kvalitetno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta u kojem se ipak pojavljuje anomalije. Te anomalije su prepoznate i zbog toga EU je donela direktivu 2019. godine, pre sedam godina, prepoznajući postojanje nepoštenih trgovačkih praksi.
5/3 VS/JG
Uredbu, koja je, nesporno dala rezultate, i ja mogu da pred vama kažem, izuzetno sam ponosna na to što smo, što je bio jedan od ciljeva, uspeli, što možete da kvantifikujete kada oborite inflaciju sa 4,9 u julu mesecu, 4,7 u avgustu na najnižu vrednost koju je imala 2, 5 i 2,4, čak i u martu kada smo imali ozbiljne ekstremne pritiske, a tek ćemo ih imati, i to je nešto što će biti importovano i u martu je bila 2,8 uz cenovnu stabilnost, uz snižavanje cena značajnog broja proizvoda i baš zato što nismo hteli da kopipejstvujemo druge modele, išli smo na mnogo širi obuhvat proizvoda što nije bilo uopšte dobro od strane trgovinskih lanaca, ali smo uspeli da napravimo cenovni pritisak nadole, da obuzdamo inflaciju, što nam sada u ovim izazovnim momentima kojih smo svi svesni, daje jedan određeni bafer da možemo ipak da se malčice lakše nosimo sa izazovima koji dolaze.
6/1 JD/IR 10.50 – 11.00
Čak i procena MMF je bila, podsećam na izveštaj od pre dva dana iz Vašingtona da će po isteku uredbe skok cena biti značajno veći, odnosno da postoji mogućnost da se vrati na nivo od pre septembra.
Ovi zakoni su najmanje, zapravo nisu uopšte naša „excited“ strategija. Da smo hteli da imamo neku vrstu „excited“ strategije, čak ne bi možda ni upotrebila „excited“ strategiju, mi bi uredbu produžili.
Podsetiću u Rumuniji, njihov mehanizam kontrola cena traje već gotovo tri godine, u Mađarskoj je trajao preko godinu i po dana. Znači, naša uredba onako kako smo planirali, na neki način kako smo i dogovorili sa EU poštujući znači i sa MMF, želimo da budemo i fiskalno i monetarno disciplinovani, ona je istekla posle šest meseci, ali nam je taj period dao prostor da možemo da radimo zaista ozbiljnu forenziku.
Ovaj drugi deo, i to ističem i zbog tog drugog dela tih nameta, nastao je ovaj naš Zakon o trgovačkim praksama koji smatram, i vreme će pokazati svakako i to sad u nekom bliskom narednom periodu, upravo ograničavanjem, zapravo trajnom zabranom nepoštovanih praksa onih koji su na crnoj listi i uslovno zabranom onih koji su na sivoj.
Jer period primene uredbe je upravo pokazao da je najveći deo ili veliki deo profita jednoj belotrgovinskih lanaca poticao upravo iz tih nameta koji su bili negde totalno ispod radara i u dobroj komunikaciji sa brojnim dobavljačima koji jesu zapravo ta strana koja je najviše i pod pritiskom, a tu pričam o celom lancu, od primarnih poljoprivrednih proizvođača koji definitivno imaju najmanju pregovaračku snagu do prerađivača, proizvođača, veletrgovaca pa do ritejlera. Ovaj deo što ste niže u lancu to je pregovaračka moć slabija i tu su pritisci viši, ali to su pritisci u nametima koji su nekada dovodili ove subjekte do ivice rentabilnosti.
Kao posledice naravno se reflektovalo da su oni morali da deo nameta, ne pričamo od 2%, 3% i 5%, pričamo o nametima koji su išli u rasponu od 25%, pa do 50% od veleprodajne cene gde su oni mogli da daju dodatne rabate. Znači govorim o ozbiljnom procentu i što se naravno na kraju reflektovalo kroz zidanja cena.
Jedan od uzroka i visokih cena koje smo imali i koja pritom nije srpska ekskluziva, sa time se susreću i druge zemlje. Naravno svaka ima svoj način kako se bori kratkoročnim ili dugoročnim merama.
Ovaj će zakon svakako rešiti trajno to što je u prethodnom periodu, kako kod nas, ali i u Evropi koja već ima regulisano preko direktive za koju je postojala zakonska obaveza do 2021. godine da se transponuje u nacionalna zakonodavstva, da ćemo uspeti da se izborimo sa nečim što se stvarno pravi ozbiljan problem koji na prvo gledanje vama nije vidljiv.
Spomenuta je Komisija za zaštitu konkurencije. Ja sam bila neko kad sam postala ministar pre, evo godinu dana, tačno godinu dana koji je bio ozbiljan kritičar, i ja nisam imala nikakav problem da izlazim u javnost i da prosto pitam i tako komuniciram sa njima kada ćemo konačno dobiti rezultate istrage koji su inicirali, ako se ne varam, oktobra 2024. godine o kartelskom udruživanju četiri trgovinska lanca.
Međutim, onda sam se normalno raspitivala, informisala, koliko takvi procesi traju u EU, a podsetiću „competition law“ je jedan od najvažnijih, tu postoje vrlo jasna pravila, visoke sankcije za one koji to krše i to traje tamo tri, četiri godine.
Ali u ovom našem konkretnom slučaju ovog zakona, obzirom na tu neku paralelu koja se često vodi, znači koliko traje istraga, pa nadležnost Komisije zašto konkurencija u ovom konkretnom Zakonu upravo da bi bili sigurni, da kažemo, funkcionisali u kratkim vremenskim i jasno definisanim rokovima.
6/2 JD/IR
Crna lista, znači nepoštovane trgovačke prakse po crnoj listi 90 dana, znači rok za postupanje KZK-a. Sa sive liste 120 dana, pritom, da podsetim, nadzor vrši tržišna inspekcija koja inicira prema KZK-u.
Zaista smo se trudili da ograničimo, da stavimo jasne vremenske odrednice upravo jer bi produžavanjem ili davanjem nekih dugih rokova obesmislili nešto što je prepoznato i gde morate da reagujete brzo.
Podsetiću da, evo mesec i po dana kako je istekla Uredba, mi pratimo cene, trenutno nemamo obavezu da trgovci ističu cenovnike, odnosno da ostavljaju cenovnike što će svakako biti zakonska obaveza po Zakonu o zaštiti potrošača na dnevnom nivou, ali pratimo fizički odlaskom u trgovinske lance da vidimo šta se dešava sa cenama hrane i jednako ako ne i više pratimo šta se dešava sa pritiscima koji trgovci vrše u ovom nekom interegnumu između uredbe i zakona kada su u pitanju nepoštene trgovačke prakse.
Gde nemate Uredbu ne možete da se sankcionišete, nemate zakon. Zato nam je važno i zato su nam svi zakoni u većoj ili manjoj meri hitni, jer ne bi ih ni donosili, ali ovi koji se tiču jednog sistemskog uređenja unutrašnjeg tržišta su i te kako važni i te kako hitni.
Još jednu bih stvar dodala koja se tiče sva tri zakona, prosto mi ih gledamo kao jedan paket. Dva od tri direktno se odražavaju na potrošače, ovaj treći o trgovačkim praksama indirektno ali definitivno ima ulogu u zidanju cene koja je normalno nešto što najviše pogađa potrošače, to jest građane.
Ono što želim da istaknem, sva tri zakona nemaju starosnu odrednicu, nemaju rodnu odrednicu, nemaju ni statusnu, ni političku, ovo su zakoni koji dotiču sve građane, sve potrošače, jer svi smo mi potrošači, svi odlazimo u kupovinu i svi se suočavamo sa zaista problemom često visokih cena, ne svuda, ne za sve vrste proizvoda. To je nešto što je, barem ja tako doživljavam obaveza resora koji vodim, a i Vlade, jer prosto, prehrambeni proizvodi, ono što svaki dan konzumiramo, zaštita poljoprivrednih proizvođača, upravo one grupe na koje smo ciljali je od prioritetnog interesa.
Sa druge strane, želim da istaknem da smo se takođe rukovodili da u pripremanju podzakonskih akata budemo takođe vrlo agilni. Podeliću sa vama da smo paralelno sa, da kažemo „finiširanjem“ ovih predloga zakona već krenuli da se bavimo izradom podzakonskih akata upravo kako bi primena ovih zakona bila promtna i bila maksimalno efikasna, jer možete imati najbolji zakon ako manjka dobra primena onda nije postignut cilj.
To sam želela da podelim kao jedan komentar. Možda da pojasnim neke stvari i eto, da očekujem da će najveći broj narodnih poslanika prepoznajući ovo kao zakon iz oblasti trgovine kao jedan „common interest“, koji ćemo zaista podržati.
Stiglo je dosta amandmana, mi ćemo svakako temeljno i pažljivo proučiti sve. Želja nam je i namera da imamo kvalitetne zakone koje će biti u interesu svih građana.
Hvala.