Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, akta koji ima izuzetno važnu i suštinsku ulogu, naravno, pored osnovne formalno-pravne funkcije i jedan od osnovnih ciljeva jeste unapređenje poverenja građana u izborni proces u Republici Srbiji i osiguranje slobodne izborne volje svakog birača.

Građani moraju znati da svaka reforma u izbornom procesu nije samo isključivo politička tema, već je to pitanje njihovog osnovnog prava, prava da slobodno biraju i budu birani.

Živimo u sistemu parlamentarne demokratije, jednoj od najvećih civilizacijskih tekovina, koja građanima garantuje pravo da slobodno biraju svoje predstavnike u državnim institucijama. Svaki korak ka unapređenju tog sistema, posebno kada se sprovodi kroz zajedničko institucionalno delovanje, treba pozdraviti i podržati.

Komisija koja će vršiti nadzor i kontrolu biračkog spiska predstavlja jedan od takvih važnih iskoraka. Ona će odlučivati konsenzusom, a u njenom sastavu će biti predstavnici vlasti i opozicije i civilnog sektora.

Posebno je važno istaći da su ove izmene dobile podršku od relevantnih organizacija poput CeSID-a i CRTA. Birački spisak je jedan od temeljnih pretpostavki svakog demokratskog procesa. Njegovo uređenje i ažurnost direktno utiču na smanjenje prostora za greške i zloupotrebe, a time i utiču na pošten i efikasan izborni proces, što nas vodi ka zdravijem demokratskom društvu i približava evropskim demokratskim standardima.

Takođe, želimo inicirati slične reforme u vezi sa posebnim biračkim spiskovima, nacionalnih manjina, time bismo unapredili izborne procese za savete nacionalnih manjina na jednak način, pokazalo se da je taj sistem spreman za poboljšanje, pre svega zato što trenutno ne postoji automatski upis pripadnika nacionalnih manjina, kada steknu biračko pravo, a uz to se i omogućava upis pripadnika drugih zajednica, pa čak i većinskog naroda što u velikoj meri može narušiti validnost izborne volje pripadnika nacionalnih manjina.

Složićete se da se upravo po stepenu zaštite prava nacionalnih manjina, pa i u odnosu države prema njima najjasnije ogleda nivo i stepen demokratičnosti i zrelosti jednog društva.

Kada govorimo o ovim izmenama moram naglasiti hipotetički da su one bile negde pre 2023. godine, danas bi, recimo, gradska uprava u Novom Pazaru izgledala potpuno drugačije i verovatno bi već bile započete važne reforme u lokalnoj samoupravi što opet govori u prilog tome, da govorimo o jednom veoma važnom zakonu. Mi ćemo svakako u danu za glasanje podržati ovaj zakon uvereni da će on biti korak napred ka uređenijem, pravednijem i demokratskim izbornom sistemu u Republici Srbiji. Hvala vam.

Hvala vam.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog i jedinstvenog pretresa, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa?
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici i članovi Vlade, Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji mi nećemo podržati, predstavlja svojevrsno priznanje vlasti da su birački spisak, kao i sam izborni proces kompromitovan i kontaminirani, te da rezultat izbora 17. decembra 2023. godine nisu odraz političkog raspoloženja građana.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku izaziva opravdanu zabrinutost da li će postupak revizije i provere biračkog spiska na način kako je to predviđeno ovim zakonom iznedriti birački spisak koji je pouzdan, očišćen od svih nepravilnosti i zaštićeno od svih potencijalnih zloupotreba.

Izmena Zakonom o biračkom spisku nije jedina obaveza u procesu unapređenja izbornih uslova u Republici Srbiji, kad govorimo o tome pomenuću, primera radi prava izbornih lista na uvid u materijal sa biračkih mesta na primeru izbora u Novom Pazaru, nakon uvida u materijal sa 15 biračkih mesta utvrđene su nepravilnosti na svih 15 izbornih mesta, dok na ostalih 85 izbornih mesta nije bilo moguće izvršiti uvid u izborni materijal, jer zakon to ne dopušta.

Dakle, iako su utvrđene nepravilnosti apsolutno se ništa nije desilo, a izborne mahinacije na ostalih 85 mesta do danas nisu obelodanjene i nije bilo nikakvih sankcija za one koji su kršili zakon. Bilo je prepravljanja zapisnika nakon zatvaranja biračkih mesta, kao i slučajeva da su glasovi izborne liste SDA Sandžaka naknadno prebacivanjem u saldo glasova drugih izbornih lista, kao i mnoge druge nepravilnosti koje su dokumentovane, a o kojima Ustavni sud i danas ćuti.

Dakle, zatvaranje biračkih mesta apsolutno nije garancija da se izborni proces pored niza drugih nepravilnosti neće dalje kompromitovati i obesmišljavati. Što se tiče slabosti predloženog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, neprihvatljivo je da se u članu 22a, kojim se reguliše šta podrazumeva revizija biračkog spiska nije do kraja razrađeno, niti objašnjeno šta obuhvata verifikacija biračkog spiska, odnosno provera dostojnosti i veći unetih podataka, iako komisija u svom nazivu ima i to da se između ostalog bavi i verifikacijom biračkog spiska.

Dalje, ono što je sporno jeste pravni status komisije. Nije jasno zašto komisija nije definisana kao stalno nezavisno i samostalno telo koje vrši javna ovlašćenja u cilju provođenja revizije i utvrđivanja činjeničnog stanja o upravljanju, vođenju i tačnosti biračkog spiska, kontrolisanja tačnosti i postupka ažuriranja biračkog spiska.

U ovlašćenjima komisije nije propisano pravo komisiji da inicira ili preduzme radnje na otklanjanju utvrđenih nepravilnosti u biračkom spisku. Pored toga, komisija ništa ne može uraditi samostalno, već je delovanje ove komisije uslovljeno voljom drugih organa da sprovedu određene radnje i postupke koje komisija označi kao bitne. Kako možemo očekivati da oni koji su organizovali, izvršili kompromitaciju biračkog spiska i obesmislili izbore, otkrivaju, ispravljaju i sankcionišu sopstvene mahinacije?

Postavlja se i pitanje da li se rok od pet meseci iz člana 12. Predloga zakona odnosi na obavezu resornog ministra da propiše način izlaganja biračkog spiska? Neshvatljivo je, osim u slučaju želje, da se postupak objavljivanja biračkog spiska uspori ili blokira propisivanje obaveznog donošenja podzakonskog akta u vezi sa…

Hvala vam, isteklo vam je vreme.

Dopustite mi da završim, još 10 sekundi.

Završite, završite rečenicu.

… jer je već jasno propisana obaveza objavljivanja sa svim elementima koji se odnose na to koji se podaci o biraču mogu objaviti i na koji način i gde se mogu objaviti. O ostalim detaljima ćemo govoriti prilikom obrazlaganja amandman.

Hvala vam.
Sledeći ima reč Branko Pavlović.

Zahvaljujem.

Ja ću govoriti samo o tzv. leks specijalisu, odnosno Generalštabu. U dosadašnjoj raspravi je predstavnik predlagača, gospodin Jovanov, rekao da nije čuo dovoljno dobru argumentaciju koja bi promenila njegovo mišljenje, pa sam ja rešio da preokrenem stvari.

Ja ću analizirati vašu argumentaciju koju ste izneli kao potporu za donošenje ovog zakona i pokazaću da ni jedan vaš argument ne može da izdrži ozbiljnu kritiku. Naravno, u ovom vremenu koje mi je preostalo neću moći da se osvrnem na sve, ali u dodatnom vremenu koje dobijemo, kada pređemo na raspravu u pojedinostima,

dobijamo dodatnih 15 minuta, moći ću da završim tu argumentaciju, ali zbog građana, ovo je samo deo argumentacije koju ću iznositi.

Odmah da kažem da zakon koji predlažete je veoma pogrešan i neprihvatljiv. Prva tema i možda tema koja je zauzela najviše vremena u dosadašnjoj raspravi – da li je Generalštab simbol srpske državnosti, da li je to simbol slobodarskog duha naroda organizovanog uz svoju vojsku koja brani tu slobodu i od kakvog je to značaja? Ako vama nije jasno da je to simbol od najveće važnosti za Srbiju, srpski narod i slobodarski duh srpskog naroda, agresorima 1999. godine je bilo savršeno jasno. Agresorima koji imaju višedecenijsku imperijalnu tradiciju, kada je Amerika u pitanju, odnosno viševekovnu kolonijalnu tradiciju kada su u pitanju drugi koji su učestvovali u toj zločinačkoj agresiji NATO pakta 1999. godine protiv nas. Znali su oni da je Generalštab prazan, da tamo nema nikakvog komandtnog kadra i nisu ga oni rušili zato što je to neka administrativna zgrada, takoreći neka birokratija po kojoj se po hodnicima šetaju zaludni ljudi. Znali su šta gađaju, znali su da je to simbol koji treba uništiti, da je to simbol koji treba da razvije malodušnost čitavog naroda i da slomi njegovu želju da se brani.

Vi kažete – pa srušeni su i drugi objekti, mostovi, Avalski toranj itd. Svi su oni obnovljeni kao mostovi, Avalski toranj je obnovljen kao Avalski toranj, iako je on u vreme rušenja imao telekomunikacioni značaj, a u vreme obnove više gotovo da nije, jer je tehnologija otišla napred. On više nije imao onaj značaj koji je imao prethodno.

Dakle, oni su obnovljeni onako kako je trebalo da se obnovi i Generalštab. Zašto Generalštab nije obnovljen i pre nego što ste vi došli na vlast?

U prvim godinama mogu da razumem da je ambicija bila da svi stranci koji dolaze u Beograd vide kako na delu izgleda taj zločinački NATO pakt. Posle toga mi taj period nazivamo period Borisa Tadića, ali u suštini je to period Mikija Rakića, direktnog stranog špijuna, koji je bio instaliran kao glavni operativni čovek koji koordinira rad svih naših obaveštajnih službi. Pa naravno da od njih nije bilo moguće očekivati da obnove Generalštab. Pa on je tu da nastavi slamanje srpskog naroda i da dalje ruši srpsku državu i taj čitav režim koji je došao sa njim. Ali, onda ste vi došli na vlast.

Zašto vi niste pristupili obnovi Generalštaba? Možemo da raspravljamo u kojoj formi, na koji način, to je u redu, ali da se ne obnovi i da učitavate da neko ko to kritikuje, kritikuje zato što želi da ostane razrušeno, to je potpuno neutemeljeni stav. Može se u okviru toga razmatrati i ova i ona koncepcija. O tome da li treba da bude remek delo i da li je remek delo koje simbolizuje Sutjesku, šta znači Sutjeska, o tome šta znači memorijalni centar, o tome šta u poslovnom smislu i u diplomatskom smislu sve to zajedno znači i zašto ti dalji argumenti, koje ste iznosili, takođe vam ne stoje ću govoriti kasnije zbog isteka vremena, da ne bih sada u nekoliko sekundi bio opominjan u nastavku naše rasprave, ali videćete na kraju te argumentacije nijedan argument na kome zasnivate razloge za podnošenje ovog Predloga zakona vam neće ostati kao ubedljivi. Hvala.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč, pošto nema više prijavljenih govornika?
Reč ima Borislav Novaković.
Izvolite.