Hvala.

Dakle, zaista svašta smo čuli ovde. Govorili smo i o tome da u režimu ima svakakvih ljudi, ali čak se i oni stide prethodnog govornika. Ovo je svakako ispod svake mere, ali dobro.

Dakle, da se vratimo na ono što sam govorio. Cela Evropa, 450 ljudi evropskih poslanika je glasalo za donošenje Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji. Između ostalog, tu se navodi da ljudi sa kriminogenom prošlošću se nalaze u ćacilendu, služe kao neka garda zaštitna kriminalaca najvišim funkcionerima Srbije. Ceo svet to vidi, ljudi.

Sada sam vam pročitao ovde imena nekih od njih. Jel se vi njih stidite? Vi ste ih doveli tu. Uglavnom su ljudi koji imaju ili krivične ili su osuđeni, neki čak za ubistva. Da li sam ja nešto slagao možda? Ja sam priznao, ja sam izneo ono o čemu ceo svet govori. Zato nije čudno da kada predsednik Aleksandar Vučić dođe u Brisel na samit, da niko neće da ga primi. Sedeo je čovek tri sata sam na samitu.

Izneli ste, gospođo Brnabić, juče ste izneli jednu tvrdnju na „Tviteru“, da se on, između ostalog, sastao sa Antoniom Koštom. Hajde da čujemo, šta znači između ostalog? Jeste sa Koštom. Sa kim još? Bio je na zajedničkoj večeri gde su bili svi. Sa kim još? Gde ima da predsednik države dođe i onda provede ceo dan u ležernoj šetnji? Neće niko da se vidi sa njim, ljudi.

Evropska komisija je nakon ove rezolucije Evropskog parlamenta uručila juče izveštaj u kome se jasno, najoštriji izveštaj koji smo imali priliku do sada da imamo, i vi mi tu govorite o otvaranju klastera, ljudi. Tu piše i da prebijate studente i da napadate prosvetne radnike. Ne plašim se. Nisam tako opak kao što vi mislite.

Replika, Ana Brnabić.
Izvolite.

Hvala vam.

Ko o čemu, vi o rezoluciji Evropskog parlamenta, ali mi smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nije Evropski parlament iznad Narodne skupštine Republike Srbije. Niko osim građana Republike Srbije i naroda nije iznad ove Narodne skupštine, te vas molim da pokažete dužno poštovanje i ne stavljate Narodnu skupštinu Republike Srbije ni na koji način, po važnosti ili hijerarhiji, ispod evropskog ili bilo kog tuđeg parlamenta, pod jedan.

Pod dva, da vam odgovorim. U toj rezoluciji Evropskog parlamenta se pominje i zvučni top. U trenutku kada su pomenuli nepostojeći zvučni top, koga niko nije video, niko ga nije čuo, a šalje nečujne zvuke zvučni top koji idu cik-cak i preskaču „ćacilend“, od tog trenutka je za svaku pristojnu i normalnu osobu, koja drži do sebe, ta rezolucija postala nebitna, irelevantna i trač na nivou komšijskog trača. Tako da, kada su zvučni, top, a sami su naseli na vaše priče, te su sami krivi, kada su ga pomenuli i glasali za nepostojeći zvučni top, nakon toga, šta god da su drugo pisali ima jednaku vrednost, kredibilitet i važnost kao zvučni top, što znači nula.

I treće, što se tiče predsednika Aleksandra Vučića i toga kako niko ne želi da se vidi sa njim, ja sam vam juče na društvenoj mreži „Iks“, bolje poznatoj kao „Tviter“ odgovorila. To što vi ne znate koja je važnost i kakav je uticaj predsednika Evropskog saveta, zato što je Evropski savet kolektivno telo koje kreira politiku čitave Evropske unije, to je vaša sramota i vaš problem, ali nemojte se sramotiti dalje.

Dakle, video se sa predsednikom Evropskog saveta, koji je prva, odnosno druga osoba po važnosti u čitavoj Evropskoj uniji. Jedna je predsednik Evropske komisije, a druga predsednik Evropskog saveta, te se video sa najvažnijom osobom u Evropskoj uniji. Toliko ga izbegavaju. A koliko nas i svi ostali izbegavaju, govori i to što ja u ponedeljak pre podne imam sastanak sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kajom Kalas.

(Radomir Lazović: Rekli ste u petak. Kako sad u ponedeljak?)

U petak, izvinite. Ako sam rekla u ponedeljak, izvinite.

(Radomir Lazović: Nema na čemu.)

Evo pre, a ne kasnije, u petak, a ne u ponedeljak.

Kako da vam kažem, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić se video samo sa predsednikom Evropskog saveta, ja ću se videti samo sa visokom predstavnicom Evropske unije. Ja pretpostavljam da je Šider za vas, a tek Tonino Picula mnogo važniji i relevantniji. Toliko do vas i tako bi vi predstavljali Srbiju. Hvala vam.

Sledeći na listi je Aleksandar Ivanović.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, Predlog zakona koji tretira Generalštab je ništa drugo nego obmana i pokušaj da se članovi Vlade zaštite od krivične odgovornosti.

O čemu se radi? Sa realizaciji ovog projekta su počeli mnogo pre ovog leks specijalisa, i to na isti onaj nezakonit i nasilnički način kako su to sproveli u Savamaloj. Ovog puta im se na put isprečilo Tužilaštvo za organizovani kriminal. Priveli su direktora Republičkog zavoda. Čovek je priznao krivično delo. Međutim, pošto to nije radio sam i za svoj interes, u tom predmetu su se pojavila i imena dva aktuelna ministra i jednog iz prethodne Vlade.

Da biste zaustavili celu priču, vi danas ovde izlazite ne kao Vladin predlog, nego kao grupa poslanika sa leks specijalisom, kako bi sprečili dalji krivični postupak protiv aktuelnih članova Vlade i eventualni pad Vlade zbog korupcije.

Dakle, ovo što vi pompezno najavljujete kao Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekata revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske je ništa drugo nego predlog zakona o legalizaciji korupcije i ustupanje nepokretnosti zarad opstanka na vlasti.

Zašto to kažem? Vi sa objektom od posebnog kulturnog i istorijskog značaja za građane Srbije trgujete i pokušavate da perete neke svoje grehe iz prošlosti. Ne tako davno je predsednik Srbije nezakonito raspolagao sredstvima poreskih obveznika i plaćao kampanju porodice Klinton milionima evra protiv Donalda Trampa u izbornoj trci, gde je pobedio Donald Tramp. Danas pokušavate toj administraciji da se približite tako što trgujete ovim objektom, ali opet aršinima na koje ste vi navikli i radite, pazite šta sad, uvlačite bliskog člana porodice aktuelnog predsednika u ništa drugo nego korupcionašku aferu. Onda ne čudi zašto predsednika Srbije sedaju na hoklicu, zašto ga izbacuju sa događaja na koje nije ni pozvan, zašto nam se svako malo vraća sa povišenim pritiskom i tahikardijom iz Vašingtona. To je rezultat te vaše politike, od koje pre svega građani Srbije imaju štete.

Zato vas pozivam, nije ovo nikakav razvojni projekat, ovo je ponižavanje građana Srbije i povucite ovo iz procedure.

Milenko Jovanov, izvolite.

Da, ovo je deo na koji je ukazao i njegov kolega iz poslaničke grupe, a na koji nisam odgovorio prethodno, pa ću iskoristiti priliku da u oba slučaja dam odgovor.

Dakle, prvo, jako je zanimljivo da oni već znaju i kako bi se sudski postupak koji kažu da se vodi završio. Znači, oni su već presudili, kao što i inače presude, to njima nije problem, kriv je, streljaj i kraj priče. Preki sud, ulica presudi i kraj. Dakle, on ne govori ni o osumnjičenima, ni o optuženima, nego to su već krivci, to je već korupcija i ta korupcija kao da je već dokazana, kao da već postoji pravosnažna presuda, a pritom su obojica advokati, što je najluđe od svega i najstrašnije od svega. Obojica advokati i vrlo dobro poznaju pravnu terminologiju i znaju šta je razlika između toga kada je neko pravosnažno osuđen i kada je neko osumnjičen. Ali nema veze, oni su presudili. Kakav sud, kakvo tužilaštvo, kakve gluposti, to je samo izlišno.

E sad, šta je tu meni interesantno? Čućemo kada dođe REM, a slušali smo i godinama unazad, kako postoje profesionalni mediji, jel tako, i postoje režimski mediji. To je podela.

E sad, profesionalni mediji su ovi u vlasništvu Dragana Šolaka. Ja se, naravno, sa tim ne slažem, ali oni to tako kažu. Profesionalni mediji, oni kažu, objavljuju istinu, govore istinu, mediji koji su režimski oni lažu, oni rade ovo, oni rade ono. Znači, sve obrnuto u odnosu na ove profesionalne.

Profesionalni medij danas koji se zove „Nova“ na strani 5. objavi naslov „Izmena zakona ne može da abolira falsifikatore“. Naravno, i oni rade istu stvar, oni su već presudili ko je falsifikovao i da li je falsifikovao, itd., ali ostavimo to po strani, tu njihovu potrebu da presuđuju ljudima bez presude, nego je sada potpuno ludilo šta je u stvari tačno – da li lažu ovi u profesionalnim, kako oni kažu, medijima, gde su takođe neki advokati davali izjave, ili ovi koji tvrde u Skupštini da mi ovo radimo iz ovog razloga. Dakle, šta je sad ovde istina, to je sad ključna stvar.

Dakle, oni potpuno jednu priču kontradiktornu tvrde istovremeno, i da može i da ne može ista stvar, i da jeste i da nije, i da su krivi iako nisu presuđeni, itd.

To treba sa sobom da se dogovore i treba da obaveste svoje medije onda ili oni ili predstavnici tih medija, da upute izvinjenje bar onima koji ih prate, čitaju i podržavaju, jer neko je ovde slagao. Jedni ili drugi, ja sad ne znam ko, nek se oni dogovore ko je, mene baš briga.

Dakle, sad smo došli u potpuno, onako krešendo cele priče nakon priče o tome da uništavamo kulturno nasleđe, da se borimo protiv sećanja na NATO agresiju, da se borimo protiv ovog, protiv onog, da ćemo da uništimo ovo i ono, e sad smo došli do toga da sakrivamo i mi na neki način usmeravamo sudske postupke. Sad još ostaje samo još da nam kažu, i to je sad već počelo, to je sad naredni valjda korak, kako ćemo siromašnom Trampu i toj sirotinji oko njega u njegovoj porodici mi zapravo da omogućimo da oni konačno se obogate jer im je trebalo da u Srbiji podignu ovo i da konačno reše sve svoje probleme u životu.

Dajte, ljudi, da se ne zavitlavamo i ne zamlaćujemo, ipak je ovo Narodna skupština, takvim glupostima.

Dakle, ako to doprinese nekom poboljšanju odnosu Srbije i SAD biće mi drago.

Opet kažem – zalažem se za najbolje odnose Srbije sa SAD, sa Kinom, sa EU, sa Ruskom Federacijom, sa Indijom, sa afričkim zemljama i svima onima koje oni potcenjuju, ali to ne znači apsolutno da Srbija treba da izgubi svoju politiku, pod jedan, a pod dva to ne znači da u ovoj zemlji neko treba da nas svađa sa svima u nadi da će to da donese njima neko dobro. Neće. Mi smo svi u istom čamcu, u istoj zemlji koja se zove Srbija i svi ćemo trpeti posledice ili koristi politike koja se vodi. Zato treba da prestanu da priželjkuju što gore za Srbiju da bi mislili da će dobiti nešto dobro za sebe.

U svakom slučaju, evo razmislio sam – neću ni ovaj apel da prihvatim i neću da povučem predloženi zakon.

Hvala.

Hvala.
Sledeći po listi je Veroljub Arsić.
Idemo dalje.
Mila Popović.
Idemo dalje.
Zdravko Mladenović.
Izvolite.

Poštovana predsednice, evo ja ovde dva dana slušam o Generalštabu koji je simbol Beograda i sad se pitam ko je to tačno odredio da je baš ova zgrada Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu simbol Beograda?

Ovde smo dva dana imali priliku da slušamo odu komunizmu i partizanima, pa me interesuje da li su to centralni komiteti ovih blokaderskih partija odlučili da je Generalštab simbol Beograda.

Zbog toga ja sam otišao na „Kupindo“ i probao da nađem razglednicu, neke razglednice Beograda čak iz tog vremena. Nećete verovati, evo sad tu imamo nekoliko razglednica – pozdrav iz Beograda, pa tu vidimo spomenik Pobedniku, pa vidimo Skupštinu, pa imamo sledeću razglednicu crkvu Svetog Marka, Terazije, čak i stadion „Partizana“, nije mi nešto milo ali tako je, pa imamo Trg Republike, itd. Ja sam tu prelistao nekih stotinak razglednica i nisam našao ni jednu na kojoj je zgrada Generalštaba.

E sad, imamo saopštenje, to sam jutros negde video na ovim tajkunskim medijima, saopštenje zaposlenih u zavodima za zaštitu spomenika kulture koji su, njih 75, uputili javni apel narodnim poslanicima da se ne glasa za leks specijalis o zgradi Generalštaba.

Sad ću ja da se vratim na… Da, prvo moram da kažem – ja se, recimo, nešto ne sećam da su se zaposleni u zavodima za zaštitu spomenika kulture oglasili posle martovskog Progroma kad smo imali skrnavljenje od strane šiptara na KiM, Bogorodice Ljeviške, Visokih Dečana, Pećke patrijaršije i bezbroj spomenika kulture na KiM. Tad sed niko od ovih vajnih stručnjaka nije oglasio.

Meni je ovde interesantna jedna druga stvar, i to prosto, evo, hoću da podelim. Laik sam naravno za to, ali zanimljivo mi je da kad se desila novosadska tragedija, ja nikada nisam do tada video železničku stanicu u Novom Sadu, niti sam bio na njoj, ali prosto kad sam video slike tog objekta, kako je taj objekat izgledao pre pada, video sam da tu nekih 300 tona betona stoji na osam ili ne znam koliko čeličnih zatega.

Sad, kako da vam kažem, kod mene u Šumadiji bi svaki domaćin koji je jednu šupu izgradio, za drva, zašta god, bi vam rekao da nije baš normalno da 300 tona betoana stoji na osam zatega, a pritom je prošlo 60 godina od izgradnje tog objekta.

Sad meni nekako se nametao zaključak, kao veoma logičan, da su verovatno inženjeri pri nekoj od rekonstrukcija, sređivanja, šta god, verovatno da je neko primetio da bi tu možda bilo dobro da se stavi nekih pet, šest, sedam, ne znam koliko potpornih stubova i onda se tragedija u Novom Sadu ne bi dogodila.

Međutim, Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada je 2021. godine izdao konzervatorske uslove kako bi nakon rekonstrukcije železničke stanica zadržala svoje kulturno-istorijske vrednosti i tako dalje, radi očuvanja estetike i autentičnosti. Dakle, ja zaista moram da kažem opet se ograđujem kao laik, ali kao neko ko je, imam utisak da se prilično dobro služim logikom, da tamo neko u tim zavodima za zaštitu spomenika kulture, uopšte nije važna suština, nego im je važna samo forma. Dakle, samo je bilo važno da se zadrži estetika izgleda te nadstrešnice, a to što je 300 tona betona visilo na osam čeličnih zatega, posle 60 godina, to očigledno nikoga nije bilo briga.

Sada moram da kažem da ovaj jučerašnji napad patriotizma ovde meni je iskreno rečeno bio pomalo bljutav. Pomenuću ovu kultnu seriju „Moj rođak sa sela“, ali ne zbog ovog maliganskog cirkuzanta koji ide i peva po ulicama posle 16 minuta tišine, jer nije to poruka te serije. Dakle, poruka te serije bila je mnogo dublja i na to je Lale Pavlović mislio kada je pisao scenario, a to je priča o pukovniku Vraniću i generalu Barbuloviću i sa druge strane o generalu Šarčeviću. Sada svako ko je gledao tu seriju njemu je potpuno jasno i može otprilike da prevede da su pukovnik Vranić i general Barbulović u stvari naši heroji, general Vladimir Lazarević i pokojni general Nebojša Pavković, a general Barbulović sedi preko puta nas. Ko je tačno, možete sami da pretpostavite.

Dakle, taj napad patriotizma je meni bljutav najviše iz razloga što je kult sećanja na žrtve NATO agresije i ponos ratnim-vojnim veteranima, vratio Aleksandar Vučić, pre 13 godina. Dakle, posle 12 godina dok su se ti ljudi stideli što su učestvovali u herojskoj odbrani zemlje od NATO agresije.

Došli smo danas u situaciju, a i sam sam učestvovao u mnogim takvim akcijama, gde se pomaže ratnim vojnim veteranima, gde se organizuju razne manifestacije i gde se ulice imenuju po našim slavnim herojima sa Košara. Zato mislim da će kroz primenu ovog zakona, kada bude izgrađen taj memorijalni centar posvećen žrtvama NATO agresije, biti otrgnuto od zaborava sve ono što ste vi blokaderi gurali pod tepih, odnosno pređašnjih 12 godina od 2000. do 2012. godine. Hvala na pažnji.

Hvala.
Sada reč ima dr Tatjana Marković Topalović.
Nećete.
Jelena Spirić. (Ne.)
Možemo da se vratimo, Minela Kalender.
Izvolite.