Hvala vam.
Prelazimo na sledeći amandman.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Jovanović, Danijela Nestorović, dr Milica Marušić Jablanović, Dragan Jonić, Goran Petković.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, ovaj amandman je zapravo nešto što, čini mi se, je suština svih zamerki koje sam imala na ovaj Predlog zakona, koji inače smatram korisnim.

Naime, posao narodnih poslanike jeste da zakone čini bolji, sveobuhvatnijim i pravednijim i to je bila jedina namera kada smo pisali amandmane na ovaj zakon. Naime, sve je analizirano pažljivo i sa dužnim poštovanjem prema građanima na koje će se ovaj zakon odnositi.

Međutim, kritika u vidu amandmana koja je, čini mi se, vrlo detaljno obrazložena, nije značila njegovo nerazumevanje, nego upravo suprotno, njegovo čitanje i uočavanje šta u njemu nedostaje.

Ovaj zakon je, naime, zaobišao jedan suštinski problem, koji sam ja pokušala da predočim iz ugla advokata koji se već 10 godina bavi porodičnim sporovima, a to je da je postojala volja Ministarstvo pravde, centri za socijalni rad i sudije koje rade u prvostepenim postupcima su mogle, eventualno, da ukažu ministarki pravde na to kako ubrzati prvostepene postupke pre dobijanja izvršne isprave i da to onda bude jedno sveobuhvatno rešenje, jer, naime, ti prvostepeni postupci, postoji prioritet u njihovom rešavanju. Međutim, ne postoji sankcija za sudije koje razvlače postupke, ne iz razloga što ne žele da rade, nego iz razloga jer su preopterećene poslovima, jer postoji mali broj sudija, a veliki broj predmeta. To je zapravo bila moja suštinska zamerka.

Ono što sam dobila za uzvrat od predsednice Narodne skupštine je bilo čini mi se, ponižavajuće, ja neću odgovarati na uvredu uvredom. Smatram da jedino sa kolegom koji je pravnik mogu da razgovaram na istoj ravni vezano za ovaj zakon.

Međutim, smatram i dalje i to ću ponoviti svima vama, zakonski tekst se ne brani uvredama, niti se stručna rasprava svodi na disvalifikaciju sa neistomišljenicima. Ovo je bila vrlo konstruktivna kritika. Nadala sam se iskreno da neko ko bude sedeo u Odboru i odlučivao o ovim amandmanima će uvažiti možda za neki budući zakon ili eventualno pomisliti da ovaj zakon ispravi u tom pravcu. Ovo što smo dobili je zaista i ponoviću, kao što sam i juče rekla, populistički potez, koji će možda nekim ženama pomoći da dobiju novac koji im se godinama duguje. Hvala.

Hvala vama.
Amandman kojim se dodaje naziv iznad člana 2. i na član 2. zajedno podneli narodni poslanici Marinika Tepić, Dragan Đilas, Borko Stefanović, Dušan Nikezić, Goran Petrović, Jelena Milošević, Tatjana Pašić, Peđa Mitrović, Jelena Spirić, Dalibor Jekić, Branko Miljuš i Mila Popović.
Da li neko želi reč?
Borko Stefanović.
Izvolite.

Gospođo predsednice, ovaj amandman kao i mnogi drugi koje smo ovde podneli u suštini se kreću u poboljšavanju formulacije u samom Predlogu zakona koji u svom duhu, nameri i motivu ne može biti sporan, samim tim da ne ulazim u to ko su bili očevi ideje, jer mislim da je to u ovom trenutku zaista sekundarno.

Ovaj zakon je neophodan Srbiji kao i niz drugih zakona koje, iz nama poznatih razloga i sve više građanima, ova vlast 13 godina odbija da donese.

Mi smo smatrali i smatramo da Zakon o Alimentacionom fondu je civilizacijsko dostignuće i nešto što Srbiju dovodi u situaciju da ispravi jednu veliku nepravdu, zajedno sa Zakonom roditelj-negovatelj, to će učvrstiti poziciju onih koji su potlačeni, koji se nalaze na marginama društva zbog nesposobnosti i nedostatka želje vlasti da reaguje u situacijama koje nas svuda okružuju.

Ono što je činjenica je i to da vaša vlast misli da podnošenje amandmana i poboljšavanje teksta Predloga zakona ili ako hoćete nacrta zakona, koji ni u čemu nisu sporni, apsolutno je nešto neprihvatljivo za vas.

Mi ćemo i sada proći kroz niz predloga amandmana ovde koji ni na koji način neće biti prihvaćeni od Vlade i to u suštini predstavlja jednu lakirovku, jedno kabuki pozorište, gde mi predlažemo poboljšanja, predlažemo nešto što je apsolutno nesporno, u čemu nema nikakvih tragova stranačkih neslaganja među nama, ali nikada nismo naišli na bilo kakvu želju da se neki od ovih amandmana prihvati.

Mi smo naučili da živimo sa tim, građani Srbije su naučili da žive sa tim. Imate vlast, tj. imamo vlast koja se apsolutno oglušuje o sve što nas okružuje, koja gleda samo sopstveni interes i sopstvene džepove. Imamo vlast, poštovani građani, koja misli kada nešto smisli i zapiše u Kabinetu predsednika da je to ucrtano i zasečeno u kamen i da niko ne može da menja.

Međutim, ono što je dobra vest, i završavam, jeste da se vaša vlast na radost građana Srbije približava kraju i to slavlje neće dugo trajati, jer ćemo moći svi zajedno u ovoj zemlji da ispravljamo niz nedostataka, brljotina, korupcije i svega što ostavljate ovom narodu u kratak amanet i još kraće pamćenje, jer se po vama apsolutno ništa neće zvati. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

U amandmanu se radi o tome da će se primenjivati zakoni o porodičnim odnosima i zakoni koji obezbeđuju izvršenje. Ali, Bože moj, mi imamo glavne prigovore od onih koji kada su vladali nije im palo na pamet da usvajaju ovakav zakon. U principu, oni nama prigovaraju što brže nismo uradili ono što njima nije palo na pamet da urade dok su vršili vlast.

Dakle, ako je neko ostavio dug u Beogradu 1,12 milijardi, a u isto vreme prihodovao 619 miliona evra, a ostavio dug kada je pao sa vlasti devet milijardi za decu, vrtiće i socijalno ugrožene i danas nama prigovara, dakle, kada je stigao i uvećavao dug nije mu palo na pamet da isplati porodilje, vrtiće itd. pa je to rezultiralo sa 15 hiljada tužbi samo za vrtiće od roditelja, kojima je skuplje bilo naplaćeno korišćenje vrtića u gradu Beogradu.

Danas nam oni prigovaraju. Što je najgore, oni nam na određen način i ruše rušenjem investicija prihode koji će ostvarivati na osnovu alimentacije oni koji ta sredstva budu dobijali, jer je opšte poznato da od 15 do 50% u odnosu na primanja se izdvaja za alimentaciju.

Ukoliko neko ruši investicije, taj ruši rast prihoda, taj ruši rast plata. Samim tim će rušiti i buduće prihode od alimentacije onima koji to budu dobijali, odnosno manje će se izdvajati s obzirom da plate neće rasti onoliko ubrzano koliko bi rasle da nije bilo ovih kriminalnih blokada, terorizma itd. kojima su narušene investicije, a bez investicija nema rasta, nema rasta BDP, a samim tim i nema rasta plata, a to će se odraziti na prihode od alimentacije. Hvala.

Hvala vam.
Miroslav Aleksić ima reč.
Izvolite.

Koristiću vreme ovlašćenog, molim vas.

Podržavam amandmana koje su kolege narodni poslanici obrazložili vezano za Zakon o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda i mislim da ovo jeste dobar korak, da barem nešto predložite i uradite što ima smisla i što se tiče građana Srbije.

Ono što je problem je što i ovaj zakon koji predlažete, kao i sve druge koje ovde usvajate, ne znače ništa. Ostaju mrtvo slovo na papiru. Institucije ne rade svoj posao. Zakoni važe za obične građane. Za vas, ministre, funkcionere SNS oni ne važe i to se zove licemerje.

Ja ću sada navesti jedan primer i pitati kako ćete to rešiti. Da li će ovaj zakon, koji podrazumeva da se naplati alimentacija od onih koji ne žele da plaćaju, koji duguju, koji svojoj deci to ne plaćaju, da li će taj zakon važiti za ministra Sinišu Malog?

Siniša Mali je neko ko predlaže ovaj zakon o Alimentacionom fondu, čovek koji smatra da ovaj zakon treba da bude usvojen. Ja ga sada pitam - koliko je on u poslednjih deset godina po sporazumu iz 2015. godine, iz novembra, gde je imao obavezu da plaća 500 evra svojoj deci mesečno, uplatio alimentacije? Dakle, on je čovek koji danas govori o tome šta će da se radi sutra. Hajmo da vidimo da li će taj zakon da natera njega i druge ljude da to urade. Koliko je uplatio alimentacije?

Govorite ovde vi o moralu, govorite o vrednostima, govorite o sistemu. Srbijom upravljate 13 godina, za to vreme ste mogli sve ovo da uradite. Niste ništa uradili. To se zove licemerje. Koristite političku moć i u ovakvim slučajevima i u ovakvim predmetima. Ucenjujete, vi kao moćnici, ne samo ministri nego oni koji su na vlasti, i centri za socijalni rad i sudije, pretite vašim partnerima ili bivšim suprugama i supruzima, kako god, koristite moć. Zato u ovoj državi nema institucija.

Nemojte da mrdate glavom. Vi ste dužni kao nosioci najviših funkcija u ovoj državi da predstavite sebe građanima Srbije kad govorite o alimentaciji i zakonima. Kako može da se neki drugi građanin nada bilo čemu ako vi to ne radite na vašem primeru? Pokažite da ste ljudi, da se niste odrodili od naroda i da vas nije moć toliko opila, nego na vašem primeru pokažite ono što očekujete od drugih i kako se poštuju zakoni. Tako da, eto, voleo bih da ministar to kaže na svom ličnom primeru kako to funkcioniše i kako će on to da isplati, pošto, po mojim informacijama, za deset godina nije platio ništa. Verovatno niste imali, ministre, zbog troškova koje ste imali za izgradnju kojekakvih zgrada, stanova, svuda po svetu, kuća, hotela, firmi, biznisa itd. pa nije moglo da se izdvoji toliko za vas, vašu decu i vašu suprugu. Hvala.

Koliko je ovo bedno što ste uradili i nedostojno narodnog poslanika i ovog doma. Šta ako nemate prave informacije? Šta ako ste opet obmanuli? Šta ako ste pljunuli na jednu porodicu? Nikom ništa, baš vas briga.
(Miroslav Aleksić: Nisam vas pitao, njega sam pitao.)

Znam ja koga ste vi pitali. Ali je trebalo da neko ima stomak da vas ne isključi i da vas pusti da pričate. Zato imam pravo da vam kažem da je ovo nedostojno narodnog poslanika i ovog doma. Vama nije ni prvi a ni poslednji put, nažalost.
Reč ima Milenko Jovanov.