Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, današnji dan je dan kada i Srbija tuguje sa svojim komšijama Makedoncima i želim da uputim izraze najdubljeg saučešća građanima Republike Severne Makedonije povodom stravične tragedije koja se desila u diskoteci u Kočanima.

Nažalost, uvek nas tragedije objedinjuju i uvek je solidarnost na najvišem nivou kada se dešavaju ovako strašni događaji. Mi pamtimo solidarnost makedonskog naroda i 1999. godine i 2014. godine, ali smo bili u Skoplju i 2016. godine, kada su oni bili u problemu, sećamo se i 2020, 2021. godine, kada je solidarnost između dva naroda bila na najvišem nivou.

Mi smo sa Makedoncima povezani i politički i poslovno i prijateljski i rođački i živimo na ovom malom prostoru usmereni jedni na druge i važno je da se držimo u zlu zajedno. Kao što smo mi proveravali sa svojim prijateljima kako su, tako su i naša deca proveravala da li su njihovi prijatelji koje su upoznali na kampovima u Evropi predstavljajući Balkan da li su dobro. Ova tragedija je još jednom opomena za nas, za ceo region, da moramo da se kao mali narodi držimo zajedno i da sarađujemo.

Danas je na dnevnom redu nekoliko važnih kadrovskih pitanja kojima treba da se upotpuni rad Narodne skupštine, ali i Narodne banke, Komisije za kontrolu državne pomoći i drugih institucija.

Poslanička grupa Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije glasaće za sve ove predloge, podržaće sva zakonska rešenja i mi ćemo u danu za glasanje biti "za".

Danas biramo i potpredsednicu Narodne skupštine. Kandidatkinja je narodna poslanica Nevena Đurić. Mi tu kandidaturu podržavamo i u posebnom uverenju da će ona doprineti još efikasnijem radu parlamenta.

Ono što hoću kao jednu malu ilustraciju, jer nam često kolege koje nisu danas tu poturaju ogledalo, nazivajući nas raznoraznim pogrdnim imenima, a u Neveninoj biografiji stoji jedna savršena jednostavna reč, koja nas opisuje sve zajedno - završila Prirodno-matematički fakultet. A u njihovim biografijama, zamislite piše, pohađao, upisao, studirao. Pa, šta to znači, oni se sa nama izmotavaju, a njihove biografije su sve samo ne biografije dostojne kandidata za bilo koju državnu funkciju.

U nekim normalnim okolnostima ovo možda ne bi bilo tako važno, ali kada nam neko stalno potura ogledalo, a u stvari je njima uvek krivo ogledalo kada mi njima okrenemo ogledalce da se pogledaju, onda ovako jednu naizgled beznačajnu stvar moramo da im kažemo i moramo da potenciramo.

Pored toga skrenuo bih pažnju i na značaj Komisije za kontrolu državne pomoći, jer danas treba da izaberemo tri člana Saveta ove komisije. Moje kolege će govoriti o nekim drugim delovima ovih predloga, a ja sam evo posvetio pažnju Komisiji za kontrolu državne pomoći koja je osnovana zakonom još 2009. godine, ali mi radimo po važećem zakonu iz 2019. godine.

Ovaj institut je napravljen kao deo pravnih tekovina EU, pre svega iz razloga zaštite konkurencije na tržištu, odnosno kako bi se sprečila međusobna i nekontrolisana trka država članica EU, ali i onih koji čekaju članstvo u EU, u subvencijama za različite industrije i delatnosti, jer bi naravno onda imućnije države uvek bile u stanju i mogle da odvoje više sredstava da opredele za razvoj određenih industrijskih grana ili određene privredne delatnosti.

Osnovni cilj je stvaranje jednakih uslova i ravnopravnog tretmana svih učesnika na jedinstvenom tržištu EU i sprečavanje nelojalne konkurencije. U našem zakonodavstvu državna pomoć je usmerena ka pravnim licima, preduzetnicima i ima za cilj i ujednačavanje regionalnog razvoja.

Instrument državne pomoći moraju da se kontrolišu i zato postoji u našem zakonodavstvu Komisija za kontrolu državne pomoći. Suština i smisao kontrole državne pomoći je da se utvrdi da li korisnik ili korisnici državne pomoći dobijaju državnu pomoć u skladu sa odgovarajućim pravilima utvrđenim zakonom i podzakonskim aktima. Ovi modaliteti mogu biti različiti. To su subvencije, fiskalne olakšice, garancije date po uslovima povoljnijim od tržišnih, odricanje od dobiti ili dividende, otpis duga, prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni nižoj od tržišne, kupovina ili korišćenje imovine po ceni višoj od tržišne od strane države.

Naime, držanu pomoć ne dodeljuje sama Komisija. Javna sredstva kao državu pomoć može dodeliti Republika ili AP ili lokalna samouprava ali uz prijavu putem Komisije za kontrolu državne pomoći.

Velika je odgovornost Komisije i Savete komisije koje bira Narodna skupština. Mi danas biramo tri člana Saveta komisije na ovaj način, tako da bi kompletirali sastav ovog organa i omogućili njegov rad u punom kapacitetu.

Poslanička grupa Ivica Dačić – SPS u danu za glasanje i Zeleni Srbije kao deo ove poslaničke grupe glasaće za sva tri kandidata Saveta komisije, Biljanu Makević, Goranu Kukurika Jovanović i Luku Miloševića.

Hvala na pažnji.

Hvala.
Sledeći na listi je narodni poslanik Dejan Tomašević.

Uvaženi potpredsednici i kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, dozvolite mi da na početku izrazim najdublje saučešće porodicama poginulih i celokupnom makedonskom narodu.

Imam mnogo prijatelja u toj zemlji, razgovarao sam juče sa njima, svi izražavaju veliku tugu i zabrinutost, ali takođe i veliku zahvalnosti našoj državi, Vladi i predsedniku. Siguran sam da će brza reakcija i pomoć naše države spasiti nečiji život.

Danas je napadnut Miloš Pavlović. Napao ga je aktivista i član grupe Kreni – promeni. Jutros sam gledao i pažljivo slušao Savu Manojlovića. Njegovo pumpanje i bahatost je dovelo do toga da neko njegov nasrne na mladog studenta. Najoštrije osuđujem ovaj napad i tražim od nadležnih da hitno i u skladu sa zakonima ove države reaguju.

U proteklih nekoliko meseci svedoci smo raznih događaja u našoj zemlji. I sam svedočim tome. Ne osećam se isto kao do pre par meseci, konstanto sam u razgovoru i diskusijama sa ljudima oko sebe i u vezi onoga što nas je snašlo, verujem kao i svi vi. Zaključujem da nas je sve pogodila obojena revolucija, iako neki to ne žele da priznaju.

Sinoć sam imao prepisku sa jednim prijateljom koji je iz crkve i okačio je status na „Votc apu“ sa protesta. Nisam mogao da izdržim da ne odgovorim na taj status sa sledećim – 500.000 ljudi više zaposlenih, 27 zemalja je povuklo priznanje za Kosovo, jedina smo zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji. Imamo direktnu komunikaciju sa predsednicima Amerike, Rusije, Kine, sa predsednicima najvećih evropskih zemalja. Ušli smo u red zemalja sigurnih za investicije, plate, penzije i minimalna zarada konstantno rastu, izgrađeno je 589 kilometar autoputeva, a još 505 je u izgradnji. U Ustavu Srbije prvi put je stavljeno da država ima obavezu da vodi računa o Hilandaru. Završen je Hram Svetog Save. Ne postoji crkva ili manastir koji nije pomognut.

Onda u nastavku sam napisao – protestima ozbiljno je ugrožena naša ekonomija. Deca već četiri meseca ne idu u škole i na fakultete. U subotu su bili spremni za ozbiljno nasilje. Ko zna koliko bi žrtava bilo da nije bilo mudrosti države i odvažne policije. Posejali ste mržnju, mi smo na ivici građanskog rata. Nikada ovoliko mržnje nije bilo na ulicama i u institucijama. Gađaju zaposlene u opštinama, školama, uglavnom žene. To su nečije majke, sestre, supruge, a krive su valjda samo zato što rade u državnim institucijama. E, to je posledica vaše ljubavi i pumpanja.

Čemu sve ovo, čemu ovo nasilje, ova mržnja, i to napadi bez programa i plana, osim sejanja mržnje? Zar ne vidite šta radite? Da li stvarno mislite da vam je pre bilo bolje, da su vam ovi poslanici opozicionih stranaka predstavnici, oni koji ne mogu da sednu za jedan sto a da se nepoubijaju, koji ne cene ni ovaj dom ni funkciju koju su dobili, već pomahnitalo uništavaju ono što je za mene, za sve nas velika čast. Ili, rektori, profesori koji vas sklanjaju iz škola, sa fakulteta da bi ostvarili svoje političke motive.

Znate kako, možda su mene učili pogrešno, ali za mene je biti nastavnik plemeniti poziv koji podrazumeva žrtvu i ljubav ne samo zarad obrazovanja dece, sutra njihovog ličnog boljitka, već i radi sveukupne investicije u budućnost i sliku naše zemlje, pa pitam profesore – 230.000 studenata čeka. Umesto da ih naučite legitimnim putevima za pravo glasa, pravo izbora, politiku vi ih učite ulici, nasilju jer sami niste uspeli nešto da ostvarite u životu. Huškate jadnu decu na ulicu umesto na nastavu.

Da li ste svesni da su za mnogu tu dedu majke i očevi godinama radili da ih dovedu na fakultetu, a propala godina mnogo košta. Ista stvar i za malu decu koja su van svojih škola.

Verovao sam da smo svi istog stava, da je posao države da brine da prosvetni radnici imaju što veće plate, da obezbeđuju bolje škole, vrtiće, domove, sportske terene, muzičke dvorane, a da deca više vremena provode u svojoj školi sa svojim drugarima i nastavnicima. Što više deca borave u školi, posebno u periodu dok mi roditelji jurimo svoje karijere i zarađujemo novac za život, imamo šansu da svi zajedno tu decu izvedemo na put.

Stoga, postavljam jasno pitanje – zbog čega je politički interes bio iznad pitanja obrazovanja i bezbednosti naše dece? Ni kao roditelj, a ni kao narodni poslanik, ma u koju god ulogu da se stavim ne mogu da razumem zašto se nije obezbedio makar minimum zakonske nastave kako naša deca ne bi trpela odluke nekih odraslih.

Nastavnici su mogli svoja lična nezadovoljstva, ako ih imaju, ili politička opredeljena da iskazuju posle nastave ne ugrožavajući obrazovni proces, ali ne, oni odlučuju da ne rade, pa se još i ljute što nisu dobili punu platu za nešto nisu zaradili i sada se dovijaju sa roditeljima da im nadomeste platu.

Država je rekla - onog trenutka kada se nadoknade časovi nadoknadiće se i plata i ponovo pružila ruku pomirenja.

Apelujem na nastavnike, studente, učenike, da se vrate u svoje škole, fakultete i da taj proces teče neometano, jer se vlast menja samo na izborima, nikako na ulici, ukoliko verujemo da smo demokratsko društvo, a ja verujem da jesmo.

Da, glasaću za Nevenu Đurić jer znam da možeš i smeš.

Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Edin Numanović.

Uvaženi potpredsedniče gospodine Đerlek, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, na poslednjem skupštinskom zasedanju nisam imao prilike govoriti o jednoj veoma pozitivnoj odluci koju smo izglasali u okviru zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a koja se tiče otklanjanja dugogodišnje nepravde i neravnopravnog položaja veroučitelja u našem školskom sistemu u odnosu na njihove kolege i ostalo nastavno osoblje, a koja se ogleda u pružanju prilike ovim ljudima za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno radno vreme, za razliku od prethodne dugogodišnje prakse, kada smo imali prilike da vidimo da su ti ljudi na početku svake školske godine u strahu, stresu, neizvesnosti i iščekuju da li će ponovo biti angažirani na ta radna mesta, pruža im pravo i obavezu stručnog usavršavanja, kao i brojne druge pogodnosti koje već uveliko uživaju njihove kolege nastavnici, profesori, učitelji u našim školama.

Mi kao Stranka pravde i pomirenja zdušno smo podržali ovakvu odluku i ovaj zahtev i glasali smo za ovu odluku, jer smatramo da će ona vidno poboljšati kvalitet verskog odgoja naše dece u školama, a kvalitetan verski odgoj može biti jedna od ključnih karika u društvenoj stabilizaciji, u očuvanju porodice, porodičnih, moralnih, etičkih vrednosti, što je veoma važno u ovom izazovnom društvenom trenutku.

Siguran sam da će svi verujući ljudi, verujuće porodice, svi oni koji baštine ovakav sistem vrednosti sa odobravanjem i oduševljenjem podržati ovakvu odluku.

Još jednom pohvale. Zaista je otklonjena jedna dugogodišnja nepravda.

Kada govorimo o sistemu obrazovanja i vaspitanja, dužan sam kao bošnjački predstavnik u ovom parlamentu da vas izvestim o jednom eklatantnom primeru diskriminacije sa elementima islamofobije koji se dogodio u PU „Miša Cvijović“ u Prijepolju.

Naime, dve mlade devojke Prijepoljke Bošnjakinje iz Prijepolja odbijene su u njihovom zahtevu da se zaposle, odnosno obave stručnu praksu u ovoj predškolskoj ustanovi, sa jednim dominantnim obrazloženjem i razlogom da njihova odeća koja je u skladu sa principima islama, odnosno hidžab koji nose je u suprotnosti sa nekakvim ranije donetim diskriminatorskim pravilnikom u ovoj ustanovi.

Ovo predstavlja grubo kršenje elementarnih ljudskih i manjinskih prava garantiranih Ustavom ove zemlje i bez obzira što se radi o pojedinačnom slučaju, neophodna je brza, adekvatna, efektivna reakcija državnih organa, kako bismo zaštitili ove devojke, kako bismo ovo sačuvali da ostane na jednom pojedinačnom istupu, ali i kako bismo pružili priliku Bošnjacima u Sandžaku i ovoj zemlji da dožive sistem ove države kao svoj i da osete da država brine o njima, o njihovim pravima.

Da se radi o jasnom primeru diskriminacije najbolje ukazuje činjenica da su ove devojke nakon odbijanja za obavljanje stručne prakse i zaposlenja u rodnom Prijepolju pozvane iz susednog Priboja, iz predškolske ustanove „Neven“ da se tamo zaposle, da obave stručnu praksu, što nam s jedne strane daje nadu da postoje ustanove koje baštine pravo, pravdu, ljudska, manjinska prava i pružaju šansu svima podjednako u ovoj zemlji.

S druge strane, ovaj potez jasno pokazuje da se u Prijepolju desila diskriminacija, jer ako važe isti zakoni ove zemlje i u jednom i u drugom gradu, zašto bi u Priboju moglo, a u Prijepolju ne?

Još jednom pozivam Ministarstvo obrazovanja i sve nadležne organe da se čim pre ovo pitanje otvori, da se pomenuti diskriminatorski pravilnik ispravi i uskladi sa zakonom.

Takođe, na jednom od prethodnih zasedanja ovde smo govorili o problemu trotoara u određenim naseljima u Novom Pazaru, iz koga dolazim. Iako naizgled banalno pitanje, koje možda i ne zaslužuje da se nalazi kao tema u ovom visokom domu, zbog dugogodišnje nesposobnosti lokalnih vlasti u Novom Pazaru i zbog brojnih smrtnih slučaja koje smo imali na tom području, čak i učenika, to pitanje je postiglo ovu alarmantnost da se pomene i u Narodnoj skupštini.

Međutim, dužan sam da vam kažem da to nije samo pitanje trotoara. Ovde treba da govorimo o jednom kompleksnijem problemu, a to su neuređene magistrale, odnosno državni putevi prvog B reda, koji se ukrštaju u samom Novom Pazaru, koji prolaze kroz gusta naselja, pored nekoliko škola, a koji su potpuno neuređeni, bez adekvatnih usporivača saobraćaja, bez adekvatne signalizacije, nadzornih kamera, zaštitnih ograda itd. Čak šta više, u samom centu u čaršiji Novog Pazara se taj magistralni put sužava na jednu kolovoznu traku, gde se saobraćaj odvija naizmenično. Zamislite, ovo čak nije ni privremeni režim saobraćaj, već govorimo o trajnom rešenju koje godinama tako egzistira, bez bilo kakve šanse za njegovo rešavanje.

Zato apelujem na Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja, da pored inertnosti i nesposobnosti lokalnih vlasti u Novom Pazaru, da se pozabavi ovim pitanjem, jer se radi o jednom grubom ugrožavanju bezbednosti građana Novog Pazara.

Završavam, želim još da se zahvalim kolegi Miliji Miletiću na divnim rečima i prema Stranci pravde i pomirenja i prema rahmetli akademiku muftiji Muameru Zukorliću. Zaista smo svedočili jednoj uspešnoj saradnji sa partijom gospodina Milije Miletića i nadam se da ćemo tako i nastaviti.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirka Lukić Šarkanović.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, želim najpre da se pridružim kolegama i da izrazim duboko saučešće porodicama, ali i celom narodu nama prijateljske Severne Makedonije, koje je zadesila teška tragedija i koji su u samo jednom danu ostali bez 59 svojih sugrađana, mahom mladih ljudi. Narod Srbije, cela Srbija je duboko potrešena ovim događajem, a ja bih htela zapravo da istaknem da sam ponosna na naš zdravstveni sistem koji je kao i uvek, kao i mnogo puta do sada reagovao i preuzeo lečenje jednog broja povređenih.

Cela ova situacija podsetila me je na gotovo identične dve situacije od 2008. i 2014. godine u Novom Sadu, kada je gotovo na identičan način nastradalo 14 mladih ljudi. Ja sam kao lekar učestvovala tada u njihovom zbrinjavanju i lečenju i mogu da kažem da moje kolege, a takođe i povređene čeka jedna duga i teška borba u narednom periodu, za kritično povređene sa možda i neizvesnim ishodom.

Ovo nas opominje da državni organi Republike Srbije moraju još odgovornije postupati u postupcima davanja dozvola, ali i bolje kontrolisati rad raznih objekata, posebno onih u kojima je velika koncentracija ljudi.

Danas u nastavku rada Narodne skupštine biramo nekoliko nosilaca važnih javnih funkcija. Moj kolega je govorio i o članovima Saveta komisije za kontrolu državne pomoći.

Pored ostalih predloga, pred nama je i predlog za predsednika i članove Saveta guvernera NBS. Mislim da su i ovog puta u pitanju eksperti. Mislim da oni mogu da nastave potpuno suvereno na čelu sa guvernerkom gospođom Tabaković, da vode stabilnu monetarnu i deviznu politiku, na održavanju stabilnog kursa dinara i održavanju visokog nivoa deviznih rezervi koji doprinose opštoj ekonomskoj stabilnosti naše države.

Čitajući biografije članova, odnosno kandidata za predsednika i članove Saveta guvernera NBS, mogu da kažem da se radi o eminentnim stručnjacima. Njihove biografije su zaista impozantne. Ja ću samo kratko podsetiti na biografiju profesora Gradojevića, izabrala sam njega jer dolazi iz grada iz kog ja dolazim, iz Novog Sada. To je profesor koji je završio osnovnu, srednju i fakultet, Elektrotehnički u Novom Sadu, a potom master iz ekonomije u Eseksu, a iz finansijske ekonomije doktorat u Kanadi. Kasnije je radio u mnogim zemljama u inostranstvu, mnogim poznatim institucijama, a dovoljno je reći da je radio u Kanadskoj centralnoj banci, ali i u Američkoj centralnoj banci. Predavač je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i na FIMEK-u, privatnom fakultetu u Novom Sadu. To je stručnjak koji ima visoke reference u naučnim krugovima, veliki broj naučnih radova, ogroman broj citata, tako da možemo reći da se zaista kada je predložen za člana Fiskalnog saveta, odnosno Saveta guvernera NBS zaista ništa nije pogrešilo, odnosno da smo mnogo dobili.

Takođe, i svi ostali kandidati za ovaj savet i predsednik su zaista sa veoma impozantnim biografijama.

U tom smislu, mogu da kažem da će naša poslanička grupa Ivica Dačić – SPS podržati sva predložena kadrovska rešenja u danu za glasanje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Stanković.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani, čast mi je da danas imam priliku da vam se prvi put obratim sa ovog mesta kao predstavnik građana, posebno kao neko ko dolazi iz Zaječara, grada bogate istorije, kulture i tradicije.

Pre nego što bilo šta kažem, želim da osudim incidente koji su se dogodili u ovom domu kada su pojedini poslanici svojim neodgovornim ponašanjem narušili ugled Narodne skupštine. Umesto argumentovane rasprave o zakonima koji se tiču života svih naših građana, suočili smo se sa performansima koji su uključivali dimne bombe, suzavac, biber sprej i nasilno ometanje rada institucije. Takvo ponašanje ne samo da je štetilo ugledu parlamenta, već je i ugrozilo demokratski dijalog i sprečilo nas u raspravi u donošenju važnih odluka.

Naravno, uz ovo želim da osudim jutrošnji napad na studenta Miloša Pavlovića, jer smatram da tako nešto ne sme da se događa u jednoj evropskoj državi.

Jedan od zakona čiju je raspravu su omeli ovi incidenti jeste i predlog dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju za koji sam ja želela da se uključim u raspravu i zbog toga i želim da se osvrnem na ovaj zakon. Ova dopuna zakona ključna je za rešavanje problema faktičkog obrađivanja zemljišta jer, kao što smo imali prilike da čujemo od ministra Martinovića, u Srbiji postoji preko 71.000 hektara poljoprivrednog zemljišta koje obrađuju ljudi bez pravnog osnova za upis u registar svojih gazdinstava. Pre svega, tu su problemi nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.

Usvajanjem ovog zakona poljoprivrednicima omogućavamo pravo na subvencije i podsticaje, čime se stvara ravnopravniji i efikasniji sistem podrške poljoprivrede.

Kao neko ko dolazi iz kraja gde poljoprivreda nije samo posao, već i način života, ja sam uverena da će ovaj zakon doneti stabilnost, bolju iskorišćenost poljoprivrednog zemljišta i što je najvažnije - poboljšanje životnog standarda, pre svega, naših poljoprivrednika.

Na ovoj sednici usvojen je i niz važnih sporazuma o kojima smo imali priliku da raspravljamo u prethodnim danima i koji od Srbije omogućavaju, pre svega, pristup povoljnim finansijskim sredstvima, što otvara prostor za dugoročne investicije u infrastrukturu, u digitalizaciju, u obrazovanje i unapređenje javnih servisa. Zatim, Srbiji se omogućava kroz ove sporazume modernizacija pravnog sistema, što kroz usklađivanje zakonodavstva sa evropskim standardima utiče na jačanje pravne sigurnosti i transparentnosti i efikasnosti javne uprave. Ništa manje značajna nije ni podrška privredi i otvaranju novih radnih mesta, jer se kroz evropske fondove podržavaju mala i srednja preduzeća start-ap kompanije, poljoprivrednici i turistički sektor.

Posebno mi je važno da naglasim da ovo ima uticaj i na razvoj turizma i očuvanje kulturnog nasleđa, jer je to bitno za region iz koga dolazim. Ovde bih, kao primer dobre prakse, istakla projekat Evropska unija za kulturno nasleđe i turizam kroz koji su EU i Vlada Nemačke finansirali izgradnju Vizitorskog centra na antičkom lokalitetu Feliks Romulijana, koji je kao što svi znamo deo UNESKO-ve svetske kulturne baštine. Ovaj projekat vredan je 4,1 milion evra. Ovaj centar je izgrađen po najsavremenijim standardima, energetski je efikasan i opremljen multimedijalnim sadržajima, namenjen ne samo turistima, već istraživačima, učenicima i studentima. Sve ovo Zaječar ne bi mogao bez pomoći fondova iz EU i bez pomoći države.

Tako da Ministarstvo turizma i omladine je u opremanju uložilo dodatnih 18 miliona dinara, a Ministarstvo kulture još 6,4 miliona dinara. Ovo ulaganje otvara mogućnost da naša Feliks Romulijana postane prepoznatljivi istraživački centar i kulturno središte, jer je po rečima stručnjaka do sada otkriveno tek 15% do 20% ovog izuzetnog lokaliteta.

Kada govorimo o ulaganjima, grad Zaječar je zajedno sa Republikom Srbijom, Javnim preduzećem „Putevi Srbije“ uložio preko 500 miliona dinara u obnovu lokalnih i državnih puteva u proteklih nekoliko godina. Taj trend se nastavlja i mora se nastaviti u budućnosti. Uz to kroz projekat „Čista Srbija“, koju sprovodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u Zaječaru se očekuje izgradnja, dogradnja i rekonstrukcija 65 kilometara kanalizacione mreže, koja je od životnog značaja za Zaječarce, naravno sa izgradnjom postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Srbija danas nije ona ista zemlja kakva je bila pre 10 ili 15 godina. Danas gradimo puteve, fabrike, bolnice, škole, ne dozvoljavamo da nas vraćaju u prošlost oni koji su nekada uništili privredu i ostavili radnike bez plata. Oni koji danas žele da zaustave Srbiju moraju da znaju, Srbija neće stati, zahvaljujući politici SNS i predsednika Vučića. Idemo napred sa jasnom vizijom i planom razvoja.

Pozivam sve građane, posebno mlade ljude, da ne dozvole da budu zloupotrebljeni za tuđe političke interese. Srbija je njihova budućnost i naša budućnost i zajedno ćemo je graditi, radom, znanjem i trudom, a ne blokadama i haosom. Živela Srbija. Hvala.

Hvala.
Sledeća na listi je narodni poslanik Anita Nešić.