Poštovani članovi Odbora, poštovani predsedniče Odbora. U skladu sa misijom koju ima Fiskalni savet, a to je da oceni, eh, da ocenjuje kredibilnost fiskalne politike i da u skladu sa tim sagleda, dakle, ispunjenje i poštovanje fiskalnih pravila, da obezbedi javnost i odgovornost u vođenju javnih finansija. Eh, fiskalni ciljevi Fiskalnog saveta su pre svega se ostvaruju kroz aktivnosti kao što je pre svega p-proveru makroekonomskih i fiskalnih pretpostavki koje Vlada koristi u izradi svojih dokumenata, naravno i-i davanjem i nezavisne i kredibilne ocene koje Fiskalni savet daje na te dokumente, procenu rizika da li će se ostvariti ciljevi, utvrđivanje merila procesa kojim će se to postići i tako dalje i tako dalje. Dakle, polazeći od ovih od misije i nekih opštih ciljeva Fiskalnog saveta, konkretne aktivnosti Fiskalnog saveta u 2025.
godini podrazumevaju se u nekoliko aktivnosti koje su u potpunosti proizilazile iz zakonskih ovlašćenja i obaveza koje Fiskalni savet ima u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu koji je naš matični zakon, ali naravno i svih ostalih zakonskih propisa. Tokom 2025. godine Fiskalni savet je eh, izradio šest izveštaja, od čega su dve ocene na Predlog zakona o budžetu, odnosno završnih računa Završnog računa Republike Srbije, dva mišljenja na nacrt i revidiranu fiskalnu strategiju za period od 2026. do 2028. godine.
Pored ovih, eh, eh, ovih aktivnosti, odnosno ovih mišljenja, eh, koji direktno proističu iz Zakona o budžetskom sistemu, Fiskalni savet je i uradio nekoliko eh, specifičnih tematskih istraživanja, od kojih bih ja istakao dva istraživanja koja su i objavljena u odgovarajućim studijima. A prvo se odnosi na sveoboh-v-sveobuhvatnu analizu klimatske i energetske tranzicije, eh, koja je za eh, potrebe pripreme, eh, eh, Srbije za predstojeći meh-- primenu mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika uređena, a druga se odnosi na demografska istraživanja koja su bila potrebna za utvrđivanje aktuarske održivosti penzijskog sistema Srbije. Eh, posmatrano hronološki, dakle, ove aktivnosti su se odvijale sledećim redom. Negde u skladu sa budžetskim kalendarom, sredinom 2025. godine, eh, bavili smo se istraživanjem, eh, pre svega makroekonomskih i fiskalnih analizama i projekcijama koje su nam poslužile kao podloga za davanje mišljenja na fiskalnu strategiju koju nam je eh, Ministarstvo finansija dostavilo na mišljenje.
Analiziran je, naravno, novi srednjeročni okvir vlade, dakle za period 26. do 28. godine. Razmatrani su u tom dokumentu makroekonomske implikacije predloženih, eh, zakona.Dakle, fiskalnih, fiskalne politike, ali i drugih sektorskih politika, kao i uticaj planiranih pravaca fiskalne politike na održivost javnih finansija Srbije. U tom dokumentu u našoj analizi, posebnu pažnju smo posvetili pitanjima primene opštih i posebnih fiskalnih pravila.
U oktobru 2025. godine Fiskalni savet je kao posebno istraživački poduhvat objavio sveobuhvatni izv-izveštaj čiji je naslov Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije, a podnaslov je Hoće li CBAM biti okidač promena. Dakle, radilo se o istraživanju i dokumentu koji je proistekao iz tog istraživanja i koji je išao u susret početku primene CBAM mehanizma već, kao što znate, od prvog januara ove godine, i u tom dokumentu smo vrlo temeljno, nadam se, istražili uticaj pre-svega tog mehanizma na konkurentskost, konkurentnost naših najviše pogođenih sektora. Dakle, to je pre svega elektroprivreda, odnosno proizvodnja električne energije ili proizvodnja čelika, aluminijuma, veštačkih đubriva i tako dalje. Sagledali smo moguće strategije odgovora države Srbije, razmatrali moguće oblike poreza i modalitete tog poreza za organični otisak i tako dalje, i tako dalje.
I ja se nadam da ta studija neće izgubiti na važnosti budući da će se uslovi za primenu CBAMa samo kod drugih proizvoda sve više i više pološtravati, a rezultati tekući rezultati već kad se radi o izvozu električne energije, ukazuju i na to da je to itekako značajan uticaj na našu privredu. U novembru 2025. godine Fiskalni savet je objavio mišljenje na revidiranu fiskalnu strategiju za period dvadeset šeste i dvadeset osme godine i naravno u skladu sa prirodom revidirane strategije, težište je bilo na promenama koje su se desile od donošenja nacrta fiskalne strategije, pa do revidirane strategije, a te su se promene odnosile pre svega na korekciju makroekonomskih variabli i projekcija, zatim planirana putanja fiskalnog deficita u srednjem roku, uticaj na kretanje javnoga duga i naravno politike, sektorske politike koja bi trebala da omogući ostvarivanje ciljeva koji su postavljeni u revidiranom fiskalnom strategijom. Krajem novembra, u skladu sa budžetskim kalendarom, Fiskalni savet je objavio ocenu Predloga zakona o budžetu Republike Srbije, i kao što znate, to je ona prilika da se detaljno razmotri struktura, visina i prihoda, ali i rashoda, fiskalni deficit i sva ostala pitanja, a imajući u vidu probleme i značajne rizike, pre svega eksterne rizike, vi se svi sećate, o tome je radio i ovaj odbor, a razmatrali smo i posledice sankcija koje su uvedene naftnoj industriji Srbije. Dakle, to su bili-- istovremeno sa Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije, radili smo i analizu Predloga zakona o završnom računu Republike Srbije za dvadeset četvrtu godinu.
Ovaj dokument pruža vrlo važne informacije i ono što je za nas posebno važno potvrdio je niz naših projekcija koje smo uradili, dakle, prosto je potvrdilo čitav niz naših nalaza na koje smo mi već ranije ukazivali. Istovremeno, Fiskalni savet je u analizi ovoga dokumenta razmotrio i neka važna pitanja, odnosno mogućnosti unapređenja ovoga dokumenta i ja bih tu posebno istakao a kada se radi o mogućnosti unapređenja kvaliteta izveštavanja, mogućnost da se detaljnije razmotri i bolje uredi pitanje tekuće budžetske rezerve, kao i da se jasnije precizira izvršenje budžeta u odnosu na veličinu. Dakle, da li je to veličina koja je planirana originalnim budžetom ili je-- se radi o veličini u slučaju, u slučaju revizije, odnosno rebalansa budžeta. To su uglavnom te neke najvažnije aktivnosti koje proističu iz Zakona o budžetskom sistemu, ovde dalje u izveštaju, ja ću se sad kratko osvrnuti, imate niz drugih aktivnosti, dakle od opštih akata koje je Fiskalni savet doneo u nizu drugih dokumenata, ali ono što je važno istaći to je da, ukoliko naravno, da bi Fiskalni savet mogao da obavlja uspešno ove aktivnosti koje sam sada spomenuo, mora da ima resurse i naravno da ima odgovarajuću podršku u sistemu, odnosno da ostvari odgovarajuću saradnju, tako da ću se ja sasvim kr-kratko osvrnuti na resurse (kašalj) Fiskalnog saveta i naravno, našu saradnju koju smo ostvarili tokom dvadeset četvrte godine sa različitim institucijama. Kada se radi o resursima, svakako najznačajniji jesu ljudi zaposleni u Fiskalnom savetu i mi smo prema našem Pravilniku o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, krajem 2025.
godine imali, imali hmm, deset radnih mesta, sa sedamnaest izvršilaca, pri čemu su ona bila, nisu bila sva popunjena, tako da smo krajem dvadeset pete godine imali devet stalno zaposlenih i jedno lice koje je predstavljalo neku vrstu zaposlenog na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog službenika za posao.U skladu sa zakonskim mogućnostima, odnosno bolje rečeno daleko ispod zakonskih mogućnosti, koristili smo i mogućnosti zapošljavanja na ugovoru o delu. Zaposlili smo po ugovoru o delu jednog istraživača, radilo se o demografu, radilo se o doktoru Goranu Panevu koji nam je pomogao da uradimo, aa, projekciju stanovništva Srbije u periodu od dvadeset i pete do 2070. godine, što je bila podloga za kasnije jednu studiju koju smo radili sa Ministarstvom finansija i koje je trebalo da proceni aktorsku održivost penzijskog sistema Srbije. Osim dakle, demografa, angažovali smo, naravno, revizora za potrebe interne revizije. To je uobičajena stvar i imali smo zaposlenu jedno lice na jedan kraći vremenski period.
Što se tiče sredstava, sva naša sredstva potiču iz budžeta Republike, Republike Srbije. Radi se o relativno malim sredstvima, to je nekih i prošle i ta se sredstva godinu za godinom ne menjaju značajnije. Oko šezdeset osam miliona dinara su bile prošle godine, toliko su i ove godine i mislim da, mislim da spadamo među najmanje, erm, budžetske korisnike u tom pogledu. Što se tiče saradnje, dakle, sasvim kratko, a ona je vrlo važan aspekt našeg rada, jer bez saradnje i podrške različitih institucija teško da bismo mogli tako sa malim brojem ljudi da obavimo ja bih rekao prilično kompleksne poslove. Pre svega, naravno, istakao bih saradnju sa Narodnom skupštinom koja je tradicionalno uvek dobra i bila je takođe i 2025.
godine, a ona se ispljava pre svega kroz rad ovoga, ovoga odbora. Trudili smo se da odboru uvek na vreme, u skladu sa zakonskim rokovima dostavljamo sve izveštaje i pritom smo se uvek trudili da poštujemo prioritet u tom izveštavanju. Dakle, pošto smo obolestili svoje dokumente, analize dostavili Skupštini, tek onda smo nakon nekog vremena khm izlagali te dokumente na sajtu, našem sajtu ili ih dostavljali medijima. Dakle, poštivali smo, naravno, taj prioritet. Što se tiče saradnje sa Vladom, ona je takođe uglavnom dobra.
Pre svega, naravno, radi se o saradnji, najneposrednjoj saradnji sa Ministarstvom finansija. Istakao bih za 2025. godinu, kada se radi o saradnji sa Ministarstvom finansija upravo već spominjan projekat koji smo zajedno sa Ministarstvom finansija i uz podršku MMF-a realizovali, a radi se o izradi prvog modela demografskog starenja Republike Srbije, koji je uređen u potpunosti u metu-sa u skladu sa metodologijom demografskog starenja Evropske unije i koji je poslužio kao osnova za ocenu održivosti penzijskog sistema. Ideja je da se ova, ova istraživanja povremeno periodično obavljaju i na taj način ćemo imati prilično dobar uvid i moguće na vreme, dakle, da naša f-politika, fiskalna politika reaguje na promene koje se, koje se dešavaju u ovoj, u ovoj oblasti. Osim ovoga, imamo jako dobru saradnju kad se radi o Ministarstvu finansija, sa Upravom za trezor, od kojeg imamo takođe dnevni izveštaj o izvršenju budžeta.
Tako vrlo možemo ažurno da pratimo sve promene i kako na strani prihoda, tako i na strani rashoda. Tu su i naravno, mnoge druge institucije bez kojih više podrške ne bi mogli da radimo. Republički zavod za statistiku koji nam pruža uvid i dodatne, dakle, mimo zvanično publikovanih informacija. Uglavnom se radi o specifičnim istraživanjima različitim anketama, bilo da se radi o anketi o prihodima i uslovima života, bilo da se radi o anketi o radnoj snazi i tako dalje, i tako dalje. To je saradnja sa Centralnim registrom za obavezno socijalno osiguranje, koja nam je takođe jako važna zato što imamo na mesečnom nivou podatke o broju i strukturi zaposlenih u javnom sektoru, a to nam je jako važno da bismo mogli da pratimo poštovanje posebnih fiskalnih pravila u ovoj oblasti.
Tako da nam je, kažem, i ta saradnja izuzetno značajna. Dalje imamo dobru saradnju sa Agencijom za privredne registre i da sada ne spominjem da vas ne oduzimam vaše vreme. Imate sve to prilično, prilično na sajtu. Od međunarodnih organizacija sa kojima takođe imamo dobru saradnju, ja bih istakao saradnju sa MMF-om, koja se ostvaruje uglavnom kroz periodične posete, kao što znate, misije i u tom smislu ih 2025. godine, kroz reviziju tekućeg aranžmana, aranžmana, a to je instrument za koordinaciju politika.
Imali smo susret sa misijom MMF-a. Verujem da ste i vi imali takve slične susrete. Pored uobičajenih tema koje se pokreću na tim sastancima, to su dva puta godišnje, teme s kojima smo razgovarali bile, njih prvo svih interesuju naši rezultati, recimo, Aler Studija i CBAM-a, zatim reforme sistema zarada u javnom sektoru bilo je takođe jedno pitanje o kojemu smo vodili razgovore, upravljanje, zatim, erm, mogućnosti unapređenja sistema javnih investicija u Srbiji još jedno pitanje i tako dalje, i tako dalje. Fiskalni savet pruža, ja bih rekao, i doprinos oceni kreditnog rejtinga Srbije. Imamo redovne sastanke sa predstavnicima, oni i ove godine ponovo se odvijaju, redovnim poset-posetama najvažnijih svetskih rejting agencija.
Kao što znate, to su Standard&Poor's, Moody's i Fitch.Uhm, interesantno da imamo i prilično i interesovanja kada se radi o stranim diplomatskim predstavništvima u Beogradu. Imamo povremene susrete sa ili ambasadorima ili šefovima ili zaposlenima u ekonomskim odjeljenjima ambasada. To su i nemačke, francuske, Sjedinjene Američke Države, norveške, danske, švajcarske, Austrije, Italije i tako dalje. I obično teme su one uobičajene teme koje se odnose na makroekonomsku stabilnost, na fiskalne prilike, ali njih uvek interesuje i specifične mogućnosti saradnje naše privrede sa privredama njihovih zemalja. Dakle, to su manje ili više slični, eh, slični razgovori, odnosno teme su slične, ali po mom mišljenju i te kako interesantno i dobro da postoji to interesovanje.
I na kraju javnost samoga rada, pošto je naša jedan od naših zadataka između ostalog misije jeste da doprinesemo većoj javnosti radove u ovoj oblasti, kulturi, fiskalnoj odgovornosti i tako dalje. Prilično pažnje posvećujemo javnosti radu. Naravno, pre svega ona se ogleda kroz naše izveštavanje Narodne skupštine kroz ovaj izveštaj. To, naravno, nije samo pitanje naše spremnosti i dobre volje. To je i naša zakonska obaveza.
Ali, naravno, pored ovoga ostvarujemo saradnju sa medijima, redovno ih izveštavamo, a sve ono sve naše analize, stavove i članke, čak pojedinačne stavljamo na naš sajt. Dakle, trudimo se da obezbedimo što veću nekako javnost transparentnost o našem radu. Evo, otprilike ukratko, to bi bilo ono što je najvažnije u našem izveštaju za 2025. godinu. Hvala vam na pažnji.
