Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram pedeset i prvu sednicu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Sednici prisustvuje devet članova ili zamenika članova Odbora, te konstatujem da postoji kvorum potreban za rad i odlučivanje. Današnjoj sednici, pored članova i zamenika članova Odbora, prisustvuju predstavnici Državne revizorske institucije, gospodin Iviv-Ivica Gavrilović, predsednik Saveta institucije, Marija Obrenović, potpredsednik institucije, Nevenka Bojanić, član Saveta, Ljiljana Dimitrijević, član Saveta, Marijana Simović, član Saveta, Slavica Raspopović, sekretar institucije. U nastupu prisustvuju i predstavnici Fiskalnog saveta profesor doktor Blagoje Paunović, predsednik Saveta, Bojan Dimitrijević, član Saveta. Sednici također prisustvuju i predstavnici Misije OEBS u Srbiji, Jelena Subić, viši projektni asistent, i Luka Šterijic, savetnik za demokratsko upravljanje.

Pozdravljam sve prisutne. Eh, saziv sa predloženim dnevnim redom ove sednice dostavljen mi je mailom i on je u sistemu elektronskog parlamenta. Da li imate predloge za izmenu i dopunu dnevnog reda? (pauza) Ako nema, stavljam na glasanje predložen dnevni red. (pauza) Zaključujem glasanje.

Za je glasalo devet, protiv nema, uzdržanih nema, te konstatujem da je Odbor jednoglasno utvrdio dnevni red. Pre prelaska na rad po utvrđenom dnevnom redu, potrebno je da se izjasnimo o predlogu za spajanje rasprave koji sam predložio da obavimo zajednički jedinstveni pretres o drugoj i trećoj tački dnevnog reda, imajući u vidu da su rešenjem u njima međusobno povezane, shodno članu sto pedeset sedmo stav drugi Poslovnika Narodne skupštine, štim, s tim što ćemo se pojedinačno izjašnjavati o ovim tačkama. Stavljam na glasanje ovaj predlog. (pauza) Zaključujem glasanje. Za je glasalo devet, protiv nema, uzdržanih nema, te konstatujem da je ovaj predlog jednoglasno prihvaćen.

Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu. Prva tačka dnevnog reda Razmatranje Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2025. godinu. Članom četrdeset trećim stav prvi tačka prva i članom četrdeset pet zakona o Državnoj revizorskoj instituciji propisano je Državna revizorska institucija da podnosi Narodnoj skupštini godišnje izveštaje o svom radu najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Postupajući u skladu sa napred navedenim odredbama, Državna revizorska institucija podnela je Narodnoj skupštini Izveštaj o radu za 2025. godinu. Molim predsednika Institucije, gospodina Ivicu Gavrilovića, da provod-predstavi Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2025. godinu. Izvolite.

(pauza) Hvala, predsedniče Odbora. Poštovani predsedniče Odbora, uvažene narodne poslanice, dame i gospodo, eh, pred vama je Izveštaj o radu DRI za 2025. godinu. Za nas to nije formalno godišnji dokument, već i jasan pregled stanja upravljanja javnim sredstvima u Republici Srbiji. Eh, svrha ovog izveštaja je da vama i građanima pruži pouzdan odgovor na tri ključna pitanja: gde je novac potrošen, da li je trošen u skladu sa zakonom i da li je upotrebljen efikasno ekonomično u interesu građana.

Vizija DRI je da kao nezavisna vrhovna revizorska institucija pomogne Republici Srbiji da odgovorno i racionalno prda-resursima. Zato reviziju sprovodimo kontinuirano. Ostavljamo samo pouzdane podatke, kako bismo utvrdili šta u sistemu funkcioniše dobro, te postoje saglasnosti šta treba unaprediti. Naš cilj je da podstaknemo korisnike javnih sredstava da nepravilnosti otkloni blago vremeno i da reaguju čim se, eh, problem uoči. Ono na šta smo posebno ponosni u ovom izveštaju jest obuhvat revizije u prethodnom mičnom periodu.

Realizovali smo program u celosti. Izdali smo ukupno trista šezdeset izveštaja o reviziji, sprovedeni trista šezdeset tri posto revizijom na postupka. U proseku tu je dva zarez devetnaest revizorskih proizvoda po zaposlenom. To nije samo administrativni rezultat, već pokazatelj sistematičnog i upornog nadzora nad zakonitošću, pravilnošću i efikasnošću raspolaganja javnim sredstvima. U prethodnoj, eh, godini sproveli smo pedeset tri revizije finansijskih izveštaja, šezdeset četiri revizije pravilnosti poslovanja, sto dve kombinovane revizije, finansijska i pravilnost, četrdeset revizije pravilnosti iskrsnih shodnosti, eh, dvadeset tri revizije iskrsnih shodnosti koje su se bavile pitanjem kvaliteta javnih usluga.

O-o-ova struktura izveštaja pokazuje da nismo proveravali samo računovodstvene evidencije i brojeve. Proveravali smo da li su zakoni poštovani i da li, eh, da li su koristi sedišta da rade efikasno i ekonomično i da li su javna sredstva donela rezultat koji se od njih oče-očekuje. Eh, može se videti iz ovih cifara da smo sedamdeset posto naših kapaciteta bilo usmereno na reviziju poslovanja, odnosno na pravilnost i iskrsne shodnost. Eh, naša nadležnost nije samo da utvrdimo šta je bilo pogrešno, već i da pomognemo da institucije rade efikasnije, da se javna sredstva troše ekonomičnije i da se javne politike i javna uprava stalno unapređuju u korist građana. Kada se na osnovu naših nalaza i preporuka menjaju propisi, unapređuju procedure i jača odgovornost revizije, posao stiže svoj puni efekat u javnom interesu.

U izveštaju smo prikazali i te efekte koji su konkretni i merljivi, pravilno evidentirana značajna vrednost imovine i obaveza, to je oko tristo dvadeset šest milijardi dinara. Ostvarene su direktne uštede i povećanje prihoda od jedan zarez četiri milijarde dinara, što je veće od našeg budžeta.

Na osnovu preporuka koje smo mi dali i postupanja svedoka te revizije menjani su i donošeni zakoni, uredbe i pravilnici, uključujući propise bezbednosti hrane i zdravstvene zaštite vojnih osiguranika. Donošenjem Zakona o zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti i vojnih osiguranika, Fond SOA je prvi put uređen zakonom u skladu sa Ustavom. Šta ovo znači? Ovo znači da naši nalazi nisu ostali samo u izveštajima, već su doveli do sistematskih promena. Eh, smatramo da su efekti na propise i javne politike dugoročno značajni.

Uhm, snaga nadležnosti DRI ne meri se brojem utvrđenih nepravilnosti, već time koliko smo se svi zajedno angažovali da te nepravilnosti budu otklonjene. Uhm, naravno, kao i svake godine, naišli smo na određen broj nepravilnosti i neefikasnosti i dali smo preporuke za njihovo otklanjanje. Uhm, kada su u pitanju finansijski izveštaji, tu smo utvrdili pogrešna iskazivanja u iznosu od petsto dvadeset sedam milijardi dinara, od čega se najveći deo odnosi na bilans stanja. To je negde oko osamdeset posto svih pogrešnih, uhm, pogrešnih iskazivanja. Ovo je važno jer tu počinje svako pouzdano upravljanje sredstvima ako ne znamo tačno što imamo, koliko vredi, koje obaveze nosimo.

Svaka odluka koju do-donosimo nosi ozbiljan rizik. Najveći uzrok tih odstupanja je bio pogrešno računovodstveno obuhvatanje u iznosu od dveset devet milijardi dinara. Često je tu u pitanju nefinansijska imovina koja je završena, ali nije pravilno evidentirana upotrebno, nego ostane u pripremi zbog nedostatka određene dokumentacije i zbog, uhm, nepostojanja komunikacije među nadležnih organa pripadaju tu dokumentaciju da bi konačno evidentirali i počeli da knjiže amortizaciju. Uhm, kada su u pitanju rashodi iz daca, utvrđena su odstupanja u iznosu od pedeset jedan zarez osamdeset pet milijardi dinara. Najveći deo tih grešaka, oko četrdeset milijardi dinara, odnosi se na manje iskazane rashode indirektnih korisnika kasnovideno u izveštaju Republike Srbije.

Ovo pokazuje da problem nije u pojedinačnom trošku, već u načinu na koji se ti podaci prikupljaju, klasifikuju i agregiraju na nivou celog sistema. Utvrdili smo i brojne propuste u popisu saglašavanja imovine i obaveza. Tamo gde nema kvalitetnog popisa, nema ni pouzdanog završnog računa, a tamo gde nema pouzdanog završnog računa, nema ni potpuno pouzdane osnove za donošenje javnih politika. Zato su naše preporuke usmerene ne samo na ispravljanje pojedinačnih grešaka, već i na jačanje odgovornosti u javnom sektoru. Mi smo dali preporuke sa rokovima za otklanjanje i to posle proveravamo posle reviznog postupka.

Uhm, što se tiče izveštaja o pravilnosti poslovanja, tu su utvrđene nepravilnosti u iznosu od oko sedamdeset dve milijarde dinara, od toga devedeset šest posto se odnosi na ja-, uhm, na, oko devedeset šest posto se odnosi na javne nabavke, još šezdeset devet milijardi dinara. Zašto najviše na javne nabavke? Zato što se najviše bavimo javnim nabavkama, jer svake godine jedna od tema i taj najčešći broj revizije pravilnosti se odnosi na javne nabavke zbog značaja koji one imaju za budžet Republike Srbije. Uhm, najveći pojedinačni iznos, oko četrdeset jedne milijarde dinara, odnosi se na nabavke sprovedene bez zakon propisanih postupaka. To smo utvrdili kod šezdeset četiri subjekta revizije.

Osim toga, uhm, čuli smo i propise o praćenju izvršenja ugovora, u izradi konkursne dokumentacije, i što pokazuje da i dalje ima problema u svim fazama, od planiranja preko sprovođenja, pa sve do kontrole realizacije ugovora. Uhm, posebno smo obradili i nalaze iz revizije svrsishodnosti poslovanja u izveštaju. Ovaj put malo drugačije u odnosu na prethodnu godinu. Saželi smo po oblastima funkcionalne klasifikacije po kojima je planirano, uhm, revizije. Izdali smo šezdeset tri izveštaja koji se odnose na svrsishodnost, dvadeset tri samostalne revizije i četrdeset revizija pravilnosti svrsishodnosti.

Bilo je devetnaest tema, osam oblasti funkcionalne klasifikacije i sad bih samo naveo neke od tih nalaza. Na primer, zdravstvo kao jedna od najznačajnijih. Radili smo liste čekanja. To je bila revizija u realnom vremenu. To je, uhm, veliki problem.

Ministarstvo zdravlja je se kasnije bavilo tim listama čekanja da bi smanjilo, da bi smanjilo te zaostatke uhm, kada smo mi sprovodili reviziju oktobra dvadeset četvrte. Na listi je bilo preko šezdeset hiljada lica, a čeka trideset dve hiljade za kuk i kolena. Prosječno vreme čekanja osnovsa sedamdeset jedan dan za kolena, četristo pet dana za kuk. Utvrdjeni su slučajevi o operacijama mimo reda, sveda na osnovu naših preporuka već su bile, već su bile određene neke efekte i uređena pitanja. To smo prikazali u izveštaju o reviziji.

Što se tiče socijalne zaštite, bavili smo se domovima za smeštaj dece i mladih i tu šta smo otkrili dugotrajno nerešene licence. U devet od deset ustanova zahtjevi za licencu stoje nerešeni još od dvije hiljade šesnaeste godine. Što se tiče pojedinačnih primera, to je, na primjer, ustanova u Sremčici koja ima problem sa prevelikim brojem korisnika u sobama, od pet do osam korisnika po sobi. A na primjer, u Somboru, udio stručnih radnika je bio svega trideset četiri posto, a nemaju nijednog socijalnog radnika. U oblasti ekonomije, tu smo imali više revizija, samo bih naveo nalaze za dvije.

Kod energetice zbog kašnjenja u realizaciji pr-projekata platili smo naknadu za nepoblična sredstva za-zajma. Kod navodnavodnjavanja imamo raskorak između izgrađene infrastrukture i površina koje se stvarno navodnavodnjavaju. Tu smo dali trista sedamdeset četiri preporuke. Sprovodili smo i procenu, uhm, prov-merenje efekata revizije u dvadeset drugoj godini i tu smo utvrdili da su dale konkretne rezultate, na primjer, sto sedamdeset jedan milion dinara uštede u budžetu kroz obustavljanje duplih studentskih stipendija i sto četrnaest miliona dinara povećanja prihoda od zakupnine poljoprivrednog zemljišta. Šta ove revizije pokazuju?

Pokazuju da su često ti uzroci nepostizanja rezultata slabosti u planiranju, nedostatak pouzdanih podataka i slaba koordinacija između onih koji treba da komuniciraju. Uhm, na kraju bih se osvrnuo na probleme koje odbor stalno ukazuje. Oko sedamdeset sedam posto subjekata, utvrđeni su nedostatci u sistemu internih kontrola. Trideset devet subjekata uopšte nije uspostavilo internu reviziju, iako ima zakonsku obavezu. Finansijsko upravljanje i interna kontrola revizija ne predstavljaju prvu liniju zaštite u svakom sistemu.

U svakom ozbiljnijem rukovodiljcu oni su neophodni. Uhm, mi znamo da suvjeti revizije i centralne jedinice za harmonizaciju rada na jačanju efikasnosti sistema finansijskog upravljanja kontrole. Verujemo da i naši nalazi doprinose ostvarenju tog, uhm, cilja. Poštovani članovi odbora, ovaj izveštaj pokazuje dve stvari istovremeno. Prvo, da u sistemu javnih finansija i dalje postoje, uhm, slabosti od stranske izvještavanja preko javnih nabavki do interne kontrole i primene propisa i drugo, da postoji jasno mehanizam da se te slabosti uočene i imenuju i ispravljaju.

Kada sprovedemo reviziju, damo preporuke, sprovedemo poslije revizioni postupak i onda se te nepravilnosti, uhm, ispravljanju. Naša poruka je da svaki dinar javnog novca mora biti evidentiran ta-tačno, potrošen zakonito i upotrebljen svrsishodno. Ovo bi bilo ukratko izlaganje. Hvala na pažnji, tu sam na raspolaganju za sva dodatna pitanja.

Zahvaljujem. Otvaram raspravu da li se neko javlja za reč. (češljaja u mikrofon) Kolega Pavlović, izvolite.

Hvala. Ponovo bi hteo da pohvalim rad Državne revizorske institucije. Mislim da je to jedna od najboljih institucija koja se izgradila tokom vremena i daje jedn-svojim radom, daje jednu veoma ozbiljnu alatku za upravljanje u sistemu. Ono što nije do njih, a šteta je, mislim da se, mm, nedovoljno široko razmatraju njihovi izveštaji i nedovoljno uvažavaju, osim naravno, onih kojima su izrečene preporuke, pa sad delimično nešto urade ili ne, ali mnogo šire u javnosti od njihovih aktivnosti bi to moralo da bude slučaj. Što se tiče naših medija, oni gotovo uopšte ne prate izveštaje Državne revizorske institucije, a kroz to bi mogli da, eh, veoma pomognu ukupnom razvoju društva, naročito lokalni mediji, budući da široki obim zahvata bi mogli da nađu vrlo interesantna pitanja i stvari koje su vezane baš za njihov kraj, za neki subjekt na njihovoj, eh, teritoriji.

A ono što ja mislim da je ključni nedostatak da bi efekti bili bolji, to je da vladajuće grupacije, polazeći od nalaza Državne revizorske institucije, napravi svoju analizu svoje kadrovske politike, jer u svim tim institucijama ili gotovo u svim institucijama oni određuju rukovodeće kadrove, a od njih-tih kadrova zavisi, naravno, i eh, postupanje. Kao što vidimo, broj problema i po vrsti i po obimu je i dalje značajan, uprkos, ponavljam, po mom mišljenju, izvanrednom radu Državne revizorske institucije. Eh, ono što bih samo ja imao jedno pitanje, ako možda znate iz glave, ako ne, onda u nekom trenutku ćemo komunicirati. Video sam u prethodnim izveštajima dvadeset četvrte godine u vezi onih stanova koji su građeni za policiju, da ste dvadeset četvrte godine, na kraju dvadeset četvrte godine, ustanovili da sedamsto deset stanova uopšte nije raspodeljeno. Od dve hiljade dvadesete do dva est četvrte godine.

Je l' znate možda kakav je na kraju bio ishod sa tih sedam stotine deset eh, eh, stanova? Dvesta i nešto je bilo raspoređeno, oko hiljadu je bilo izgrađeno, dvesta i nešto je bilo raspoređeno, a sedamsto deset nije bilo uopšte raspoređeno četiri godine. Ne znam samo da li imate neki nastavak te informacije. Ako nemate, onda ćemo kasnije u pisanoj formi, ako vam je to dostupno, da to raspravimo. Nije m-mene prosto interesovalo.

Samo toliko. Hvala vam.

Eh, eh, hvala na pitanju. Mi jesmo radili tu reviziju, ali ne znam sad napamet, ali možemo kasnije proveriti iz naših, eh-- iz njihovih odazivnih izveštaj, posrevizornih izveštaj da li je ta informacija sadržana, pa ćemo dostaviti.

Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? Samo da se vrati ono... Dobro, ja se zahvaljujem. Gospodinu Gavriloviću, predsedniku Saveta. Jedno pitanje bi samo hteo da postavim kada je u pitanju ocenjivanje kvaliteta izveštaja naših, naše državne revizorske institucije.

Ovaj, koja je njena pozicija? Ona je u ranijim godinama, koliko se mi sećamo, bila jedna od eh, institucija koja je najbrže, ovaj, napredovala u kvalitetu izveštaja, kvalitetu revizije. Imam i razloga zašto to pitam. Zato što je Državna revizorska institucija naše osnovno sredstvo u postupku kontrole trošenja javnih sredstava. Odmah to da raščistimo.

'nači, pre svega, ona je tu i zbog, najviše zbog Narodne skupštine, gde mi ostvarujemo ustavnu našu obavezu. Jedan od razloga što to pitam jeste i taj da je prvo poglavlje koje je Srbija otvorila pu-procesu pristupanja Evropskoj uniji baš bilo vezano za nadzor nad trošenjem javnih sredstava, gde nesumnjivo veliku zaslugu ima i Državna revizorska institucija. Pa pretpostavljam da međunarodne institucije koje se bave revizijama i gde je članica naša Državna revizorska institucija Intosai i Eurosai sigurno veći autoritet imaju nego neke nevladine organizacije, kojima se ovde kitaju neki koji sad nisu tu, o takozvanoj percepciji korupcije... (četiri sekunde pauze) stvarajući jednu jako ružnu sliku o našoj državi, s jedne strane, s druge strane, imamo izveštaje Državne revizorske institucije. Mi sada raspravljamo o Izveštaju o radu-Eh, ja bih da podsetim sve kolege poslanike da svaki izveštaj o sprovedenoj reviziji dobijamo mi kao narodni poslanici, pa mislim da bi neke kolege više trebalo da čitaju te izveštaje, nego da se informišu preko raznih portala.

Tu mislim na ove iz bivšeg režima koji su sad najpošteniji deo našeg društva. Valjda tako oni sebe doživljavaju ili bar predstavljaju. Znamo kakvi su bili. Ovaj, gde može svako na tim portalima da piše šta mu padne na pamet, bez ikakve odgovornosti. I naša Državna revizorska institucija svakako jeste jedna karika koja, osim što uspostavlja određene standarde u postupku trošenja javnih sredstava, revizije trošenja javnih sredstava, načina knjiženja, prikazivanja prihoda, rashoda, ima i ulogu da ona tačno informiše i Narodnu skupštinu kakvo je naše stanje u javnim finansijama, a samim tim, kad informiše narodne poslanike, informiše i javnost.

Ona stručna javnost, prava stručna javnost, čitaće izveštaje, neće se baviti pogovaranjima nevladinih organizacija preko raznih portala i na osnovu tih izveštaja naše državne revizorske institucije donosiće ispravan zaključak. Pa kao što određene prave međunarodne finansijske institucije određuju bonitet u našoj državi, naše države, tako i naša Državna revizorska institucija obaveštava Narodnu skupštinu kako se troše sredstva koja smo im mi kao predstavnici naroda povjerili Izvršnoj vlasti. Kolega, izvolite.

Zahvaljujem se. Ja bih također želeo da pohvalim rad Državne revizorske institucije, jer nedavno su prisustvovali na stalnoj konferenciji gradova i opština, gde je kolega držao jednu jak-jaku dobru prezentaciju i u vezi EU projekta i korišćenja sredstava. Tako i, mm, hteo bih da iskoristim priliku da zamolim direktora da ukoliko bude mogućnosti da takve prezentacije, obuke da održavaju i u drugom, u drugim gradovima osim Beograda, na primer u Subotici, u Novom Sadu, jer mi u Subotici imamo dosta EU projekata koji, eh, koje radimo već dosta dugo i stalno imamo nekih pitanja u vezi trošenja javnih sredstava i korišćenja, ali smatram da ove obuke i ove konferencije zaista puno nam pomažu u korišćenju EU donacija. Zahvaljujem.