Prvo, da vam kažem, niko se ne busa. Mi smo vrlo odmereni u onome što radimo i kao što znate, držimo do naše zemlje. Uostalom, to se vidi kako se ponaša ova Vlada, posebno kako se ponaša predsednik Vučić.
Mi imamo, opet ne želim da kažem tačan broj naših pripadnika koji su sa prostora KiM, skoro svakodnevno i putuju i žive sa prostora KiM, a u našim su jedinicama, i oficira i vojnika po ugovoru i podoficira. Razumem o čemu govorite, pošto to ne bi bio problem jedino sa vojskom, imate više problema kada je u pitanju sudska odnosno pravosudna mreža, jer mi ne možemo i nećemo nikad prihvatiti nikakve pečate nikakvih kosovskih institucija. To ne možemo da uradimo, ali možemo da vidimo koji su konkretni mehanizmi, rešavali su se i za neke druge stvari, rešićemo i za taj.
Drago mi je da ste skrenuli pažnju, proveriću, ako ima jedan, jedan, ali biće omogućeno. Znate, ja dok sam bio direktor Kancelarije za KiM, mi smo dogovorili sa Vojnom akademijom da su tada dva đaka sa prostora KiM imala pravo da budu upisana u Vojnu akademiju, bez ikakvih uslova, samo da budu odatle i da ih školujemo kao buduću elitu. Isto smo radili, na primer, sa Diplomatskom akademijom, pa su najbolji studenti sa univerziteta u Kosovskoj Mitrovici automatski bili primani u Diplomatsku akademiju i danas ti momci rade u našem Ministarstvu spoljnih poslova i odlični su. Tako da ću ovo svakako odmah proveriti i ako je to jedina prepreka, nemojte uopšte da sumnjate da će biti regulisano.

Samo kratko.
Znate, reči kao što su moral, tradicija, poštovanje jesu suština naše vojske, kao i sloboda, i svaki naš pripadnik to nosi u svom srcu. Kao što znate, mi smo vratili moral u funkciju vojske kao funkcija. U samom Ministarstvu odbrane imaćete ponovo oficira zaduženog za moral, imaćete ponovo program koji se time bavi i imaćete sve ono što svaka vojska ima, pa i vojske sa mnogo, mnogo kraćom tradicijom nego što je naša. To sigurno nikada nećemo dozvoliti da se izgubi na bilo koji način, ali ne moramo to regulisati zakonom, jer se to zakonom u krajnjoj liniji i ne može regulisati. To je nešto što vojska nosi i što će svako nositi.
Što se tiče odnosa vojske prema obrazovanju, prema prošlosti i prema tradiciji, srpska vojska tu može zaista samo da bude izuzetno ponosna i siguran sam da ste svi vi ponosni na našu vojsku i na ljude koji čine našu vojsku. Mi držimo do tradicije i bilo koji starešina, vojnik, oficir, šta god, dok nema pravosnažnu presudu, ne možemo se prema njemu drugačije ponašati nego ovako kako se ponašamo. Znate, vojska nikad nije bila politička institucija. Mi striktno vodimo računa da se poštuju ta pravila koja su u vojsci. To može da se promeni samo na ovaj način o kojem govorimo, a ja sam siguran da su svi generali vrlo ponosni na odnos vojske kakav sad imaju prema sebi.
S pravom ste pomenuli i generala Lazarevića. Samo taj mali primer da su se 19 godina od NATO agresije po prvi put starešine treće armije okupile u komandi kopnene vojske u Nišu. Oni to nisu smeli da urade. Oni pre toga nisu smeli da se okupe, da se vide, nije im bilo dozvoljeno da ulaze u prostorije Vojske Srbije, prostorije zbog kojih žive i zbog kojih su radili, nego su se okupljali po kafanama. E, to više ne može i ta promena je svakako vidljiva. Hvala.

Samo veoma kratko.
Kao što znate Srbija se opredelila za vojnu neutralnost i vojna neutralnost je izbor koga se mi striktno držimo. Kada kažemo vojna neutralnost onda vam kažem da i u oba velika bloka u NATO kroz Partnerstvo za mir i ODKB kroz status posmatrača imamo najviši mogući stepen zemlje nečlanice.
Pošto ste pitali konkretno za ODKB reći ću vam ove godine imamo najveći broj zajedničkih aktivnosti sa ODKB u istoriji, dakle, od osnivanja ta saradnja ide, ide veoma dobro, mi smo zbog toga veoma zadovoljni i nastavićemo tako da se ponašamo baš kao i sa NATO.
Ostao sam dužan kolegi iz Dveri odgovor na pitanje o Savezu rezervnih vojnih starešina, želim da kažem da su oni sigurno jedan od organizacija koja zaslužuju da budu posebno prepoznati, da su od velikog interesa za našu odbranu, da su od velikog interesa za Ministarstvo odbrane i da sve što bude moja odluka biće svakako da su oni ti koji moraju da postanu deo celovitog sistema. Hvala.

Zahvaljujem se.
Dame i gospodo narodni poslanici, imamo dobru i ako smem da kažem, korisnu raspravu sa obiljem amandmana i obiljem ideja. Vlada će nešto usvojiti, nešto neće usvojiti. To je svačije pravo. Zaista ne znam koji bi to parlament mogao da se pohvali većim stepenom demokratije, posebno kada ne skliznemo na nivo lične mržnje i kada je jedini argument da je Zakon o BIA loš zato što je direktor BIA Bratislav Gašić, a jedini argument da je neki vojni zakon loš zato što sam ja ministar odbrane. To priznaćete i nije neki argument i teško da može da se prihvati kao relevantna stvar.
Istine radi, želeo sam samo po pitanju položaja pripadnika Vojske, samo jednu vrlo jednostavnu stvar. Prosečni profesionalni vojnik je u vreme kada smo mi preuzeli odgovornost za čuvanje Vojske Srbije i njeno unapređenje imao 33.308 dinara neto zarade. Danas ima 38.895 dinara. Podoficir je imao 43.686 dinara, a danas ima 51.975 dinara. Oficir je prosečno zarađivao 63.428, danas 73.712 dinara. Prosečno ukupno pripadnik Vojske je zarađivao 43.101 dinar, a danas 51.000 dinara. Na to naravno morate dodati i dnevnice koje su u međuvremenu povećane i razna druga primanja koja ostvaruju pripadnici Vojske.
Ovo je jezik brojeva i kada god govorimo o argumentima jezikom brojeva, imaćemo, siguran sam, dobru i vrlo korisnu raspravu.
Što se tiče predloga imena Zakona o vojnom obrazovanju, zašto ne vaspitanje, Zakon o vojnom obrazovanju je opšti termin. Mi navodimo u samim članovima pa kažemo da se školovanje u smislu ovog zakona podrazumeva srednje obrazovanje i vaspitanje i visoko obrazovanje. Već smo to stavili.
Samo da potvrdim još jednom, Aleksandar Vučić jeste ispunio svoje obećanje. Moral je vraćen kao funkcija u okviru Vojske i Vojska se ponovo bavi svojim moralom. Da vam kažem da u vreme kada je bilo ukinuto, naravno da su se naši oficiri bunili protiv toga, jer srpska vojska je uvek imala moral i uvek je imala oficire koji se brinu o moralu i te kako je vodila računa o tome, i uostalom kao što su neki od uvaženih narodnih poslanika govorili o tome, srpski vojnik je bio i poznat po moralu. Treba to svakako zadržati i sačuvati. Tada nam se govorilo u vreme kada se Vojska razbijala i ukidala – zašto se ukida moral, kaže – vaše moralne vrednosti smetaju i vređaju vašem okruženju. Zamislite vi to obrazloženje po kome je ukinut moral i funkcija morala u Vojsci Srbije. Sada je vraćen. Hvala.

Hvala.
Kao i uvek, znate, bez argumentacije krenete u ličnu mržnju i to je sve što imate da kažete i ako primetite moj uvaženi predgovornici počnu tiho, mirno, a na kraju počnu da mašu rukama i da se vrlo neprimereno ponašaju, valjda je to uzbuđenje kako vreme prolazi. Pa to zadovoljstvo što su na televiziji, to ih tako uzbudi da to tako bude, ali dobro, šta da radimo.
Znate, stvari su naravno veoma jasne. Da li je položaj u Vojsci dobar? Ne. Da li je mnogo bolji nego što je bio? Da. I to je veoma jednostavno. Da li odlaze ljudi iz Vojske? Da. Da li odlaze manje nego što su odlazili? Da. Da li ih je neko tera iz Vojske? Ne. Baš niko. Ne mogu da vam kažem precizan podatak, ne zato što ga nemam, imam ga, ali postoje stvari koje se ne govore u javnom prenosu, kao što znate, ali to nije važno, vama je važnije da mislite da dobijete neki poenčić, nego da li je to korisno za Vojsku… Ma koga je briga do Vojske?
Što se tiče sindikata, i te kako su radili sa svakim od ovih zakona i bili su upoznati sa svakim od zakona, dali svoje primedbe, redovno se sreću sa njima. Sindikati koji se bave politikom i koji direktno, javno podržavaju određene poslaničke kandidate, ja nisam baš najsigurniji da su baš predmet i primer nepristrasnosti, ali to je njihovo pravo. Naravno da se na to ni na koji način ne ljutim, a nemojte ni vi da se ljutite na mene što imam svoj stav i što drugačije razmišljam.
Samo da vam kažem da je recimo u ranijim godinama, kada se ćutalo o tome, kada nikakvi sindikati ne znam ni da li su postojali, a kamoli govorili, da je recimo 2005. godine za potrebe službe isterano 1.188 vojnika, da je 2006. godine 1.155 vojnika. To su ti ratujući oficiri, ratujuća vojska koja je isterana po nalogu, a tada se izgleda nije nešto mnogo pričalo o tome.
Znate, da li je neko služio ili nije služio vojsku, ja sam, kao što znate ili ne znate, završio najvišu vojnu školu u ovoj zemlji. To su Visoke studije bezbednosti i odbrane. Vama to naravno ništa ne znači ali meni puno znači, kao što i Vojsci znači, a podsetiću vas da u civilnim zemljama, civili su tu da obezbede najveći budžet i sprovođenje politike, ja sam to uradio. Siguran sam da ste zadovoljni zbog toga, hvala. Podsetiću vas da je, recimo, ministar odbrane bio general Veljko Kadijević, pa nisam baš primetio da je to bila velika korist za Vojsku pod njegovom komandom. Hvala.

Hvala.
Mene zaista raduje što nema primedbi na zakon, ima primedbi na mene. To je bolje, što se mene tiče i tako treba da bude. Lična mržnja uvek dovede ispod parlamentarnog cenzusa one koji se time bave. Znam da nikad nisu išli samostalno. Smeta im što neko drugi može da ima koaliciju, pogotovo pobedničku, ali ne smatra da je loše da oni budu u koaliciji. Kada su samostalno nešto pokušali, koliko se sećam, moj uvaženi prethodnik je iz sela Vranić u kome je za samo dva izborna kruga, od parlamentarnih do predsedničkih, kada se suprotstavio Aleksandru Vučiću izgubio više od 50% glasova, gde ga je dakle, u njegovom rodnom selu Aleksandar Vučić naučio gde mu je mesto, kao predsedničkom kandidatu. Dakle, ljudi koji ga najbolje poznaju, ali nema veze. I to nije mnogo važno, to je parlamentarna demokratija, to je pravo svakoga. Poštujem svaki glas koji ste dobili, ne omalovažavam ni jedan jedini glas, ti ljudi imaju moje ogromno poštovanje.
Slušao ovde, od istih tih ljudi, sećate se onih laži od 400.000 migranata, za koje smo napravili već grad, negde na jugu Srbije, nikada ti lažovi nisu izašli i rekli, izvinite, slagali smo, eto, rekao nam je nato lobista sa naše liste, pa smo morali da brukamo Srbiju. Nikada niko nije demantovao laži koje je sam izgovarao i koje je govorio. Nemojte da se brinete o priznanju Kosova, Kosovo su već priznali vaši partneri sa kojima ste stajali na istoj bini, Janković, Jeremić. Sa njima stojite zajedno, a nama prebacujete to.
Dakle, nemojte da se za to brinemo, mi to svakako nismo uradili i naravno da nikada nećemo uraditi. Samo u toku, da kažem ove administracije, od kako je izabrano ovo ministarstvo, a ranije i više je stambeno regulisano 700 pripadnika Vojske Srbije. Koliko ih je dobio stan u biblioteci u Čačku? Koliko ih je dobilo stan u drugim preduzećima? Koliko je dobilo stan čak u čitavom javnom sektoru? Ne, dobijaju u Vojsci Srbije zato što posebno poštujemo i volimo Vojsku Srbije. Izvinite, ne ljutite se na nas, mi ne tučemo žene, mi poštujemo zakon, zato će izgradnja stanova početi kada ovde budete videli „lek specijalis“ o stanovima za sve pripadnike bezbednosti, a inače, Vlada ga je usvojila. Hvala.

Znate kako, kada govorite o zakonu koji, niti ste pročitali, niti išta znate o njemu, onda morate da napravite ovu reku mržnje i ako biste mogli Srbe da posvađate dodatno, kada bi mogli da se pobiju ovde pred vama, pa da vi budete sudija i da navijate za pobednika zajedno sa ustašama ili kakvim sličnim, tada biste bili najsrećniji.
Komunistima antifašizam osporavaju u celoj Evropi fašisti. Svi do jednog. Svaki fašista u Evropi smatra da su komunisti zlo, svi do jednog. Nema nikakve dileme. Vrlo je zanimljivo da sledbenici Dimitrija LJotića govore o antifašistima. Šta ste očekivali? Da govore dobro o njima? Ne mogu da govore o njima, to je jače od njih.
Znate, na svim ratujućim stranama u Srbiji, tadašnjoj Jugoslaviji, je bilo puno antifašista, osim kod Dimitrija LJotića. Tu nije bio ni jedan jedini. Nema zabeleženog ljotićevca koji je bio protiv fašizma, pa ne može biti ni sledbenika ljotićevaca koji su antifašisti, jednostavno ne može.
Vidim ja da bi ovde ponovo kosti da se vade. Slušao sam nedavno iz Hrvatske, baš ista ideja. Gle čuda! Otkud to da u srpskoj Skupštini dođe ideja iz Hrvatske da se vade kosti, da se ponovo premerava i nešto broji? Sudovi su ti koji odlučuju o svakom pojedincu. Ne može Narodna skupština to da uradi, a posebno ne mogu LJotićevi sledbenici to da rade, nemaju pravo na to. Postoji Zakon o rehabilitaciji. Ako već hoćete da znate, ali ne zanima vas, Vojska Srbija je pre nekoliko dana odala poštu umrlim pripadnicima Kraljevske vojske Jugoslavije zato što su bili rehabilitovani, zato što su se borili protiv fašizma i tačka. To se ovde ne razume. Ovde hoće od naše Vojske da se pravi ideološka organizacija.
Znate, jedino ko hoće da nas izbaci iz antifašističkog sveta, a tu govorim o partizanima, jesu ustaše. Ustaše govore da se partizani nisu borili. Sada pokušavaju da nas ispišu iz istorije Drugog svetskog rata. Ponosan sam na istoriju Prvog svetskog rata i ponosan sam na istoriju Drugog svetskog rata. Mi smo bili pobednici zahvaljujući tim ljudima. Kako vas nije sramota da im pljujete po grobovima? Ponosni smo na svakog antifašistu, bilo da je nosio petokraku ili nešto drugo, ali znam da ni jedan ljotićevac nije nosio antifašistički znak.
Ostavite ovaj nesretni narod, nemojte da ga delite. Sramota je raditi za našu službu, a nije sramota cinkariti za, kako čujemo, razne atašee vojne i ostale, raznih stranih ambasada? To je u redu? To je prihvatljivo ponašanje, i to ne kad je rat? Pustite ovaj narod da zaleči svoje rane, ima dovoljno rana. Imamo zakone, ima ko će, ima šta će, svako će dobiti svoje mesto u istoriji, kao što je već dobio. Kao što vidite, ova država se ponaša fer i ravnopravno prema svima.
(Predsedavajući: Privedite kraju, gospodine ministre.)
Izvinite, prekoračio sam.

Hvala.
Znate kako, izgleda treba ponavljati, ponavljanje je majka znanja. Da ponovimo, ja nisam završio FBI kurs i da zaista sa te strane nisam legitiman da budem ministar odbrane, ali jesam završio najvišu vojnu školu u Srbiji, tako da možda bi to moglo da bude mali legitimitet, ali da dodamo još jedan deo malog legitimiteta, ja nisam ministar kome je nadležni skupštinski organ na osnovu mišljenja svih nadležnih službi zabranio raspolaganje i pristup tajnim podacima zato što ga smatraju rizičnim i opasnim. Dakle, mene niko ne smatra.
Da dodamo, u vreme te vlasti, dosovske vlasti plata uz sve kredite i zaduživanja u ovoj državi je bila prosečna plata u Vojsci 43.101 dinar, danas je 51.000 dinara. Je li to nedovoljno? Nedovoljno je. Da li je daleko bolje nego što je bilo? Jeste daleko bolje nego što je bilo. Ne znam na šta su trošili taj novac, ali moram vam reći da su oni sa ovakvim platama od 2008. do 2012. godine izvršili nabavku ili ugovorili 20.659.173.000 naoružanje i vojne opreme. Mi sa povećanjem plata bez kredita, bez zaduživanja, uložili smo u naoružanje i vojnu opremu 45.234.144.000 dinara. Ovo su činjenice. Dakle, skroo dva puta više sa povećanim platama, sa najvećim budžetom u našoj vojsci ikada, 70,5 milijardi, a najveći deo toga odlazi upravo na naoružanje i vojnu opremu, kao što i treba da bude.
Dakle, vi ovde stalno slušate napade u kojima, evo, sad ste mogli da čujete i tu rečenicu koja se neprekidno ponavlja – oni su bili protiv politike koja je dovela do bombardovanja ali su se borili. Koje politike? Pa, to Hašim Tači pokušava da vam dokaže da su Srbi krivi za bombardovanje, pa to Haradinaj pokušava, pa to slušamo iz Hrvatske da pokušavaju da nam dokažu da smo mi krivi za sve, i onda to slušate u srpskom parlamentu i onda će naravno ovo da se prenosi, a ne o kvalitetu naših zakona. Hajde pročitajte zakon pa da se vratimo na zakon. Hvala.

Meni je zaista drago što čujem da se sigurno jedan rezervni oficir ne može složiti s tim da je Srbija kriva za to što je bombardovana i da je vodila politiku koja je dovela do bombardovanja, odnosno agresije NATO pakta. Drago mi je što se razlikujete tu od svoje stranke i što ne mislite da je naša borba bila uzaludna, nametnuta i da je borba našeg naroda protiv agresije bila naša krivica u stvari. Odlično, to mi je drago da smo čuli.
Kako se stiče autoritet? Pa najbolje se stiče na izborima. Vidite šta ste stekli na izborima? To možete da vidite. Žao mi je što kao predsednik ili gradonačelnik ili Gradskog odbora Niša, kako god da ste rekli, niste, recimo, ispoštovali obaveze prema vojsci, koje ste potpisali sa vojskom još 2010. godine, da ćete zemljište dato za kasarnu Viktor Bubanj i zemljište za aerodrom dati više stotine stanova vojsci. Niste dali. Bilo bi odlično da ste to uradili. To je dobar način da steknete autoritet, recimo, kod te vojske, baš kao što Grad Niš od vašeg potpisa do danas duguje vojsci 157 hektara, 157 hektara za bazu, kao što odlično znate, za zemlju koja je data vojnom aerodromu. Znate da je tako, baš kao što znate da stanovi nisu dati vojsci, a zemlja je dobijena i zemlja je od vojske data. Dakle, to bi bilo dobro. Šteta što niste.
Hajde da govorimo još o nekim stvarima kojima se stiče autoritet. Stiče se autoritet tako što vratite one koje su baš partije DOS izbacile iz vojske, brutalno ih proglasili zločincima i zabranili im da prilaze svojoj vojsci. Znate, u tom istom Nišu, koji ja mnogo volim i poštujem, u komandi kopnene vojske, u garnizonu, ljudi iz treće armije nisu smeli da uđu, a ne da organizuju jednu proslavu, a sada smeju. Dođu u svoju vojsku, koja ih voli i poštuje. Što nisu dolazili ranije? Zašto ih nije bilo od 2000. godine pa sve do sada? Zato što ih nije bilo, jer ste ih se stideli i njihove borbe?
Žao mi je što to moram da govorim, jer to dobro govori o našem narodu i dobro govori o našem odnosu. Isteklo mi je vreme. Hvala vam.

Hvala lepo.
Kao što vidite, ne čitaju se zakoni. Šalju se amandmani „briše se“ i onda naravno da nemamo o čemu da pričamo.
Onda ćemo, naravno, da idemo sa jezikom ličnih uvreda i onda ćemo da idemo sa jezikom vraćanja na politiku, a ništa o onome o čemu smo danas trebali da razgovaramo.
Svako od nas je uradio sve što je mogao braneći svoju zemlju na način na koji je mogao gde god da je mogao. Ja ću vas podsetiti, a to nažalost niste imali prilike da se setite za sve vreme svoje vlasti baš u Nišu da, recimo, donesete bar zakon ili dan o civilnim žrtva,a NATO agresije. Niste smeli da progovorite uopšte o tome. Reč niste smeli da kažete. Sada se ovih godina, od kako je Aleksandar Vučić postao premijer, počelo obeležavati i to u tom Nišu u kome niste smeli da pričate o tome glasno. Naravno da je to tako.
Bez obzira ako ste nešto i lično uradili, ja vam na tamo čestitam, ali učešće u politici koja je sve to rušila i učešće u politici koja je svesno uništavala i vojsku i naš narod, ne služi vam naravno na čast.
Znate, vrlo je jednostavno govoriti jezikom brojeva i ja ću se truditi da govorim, pa nadam se da ćemo se razumeti, dakle, da znamo ko je bio kakav prijatelj našoj vojsci.
U odnosu na 2008. do 2012. godine nabavka naoružanja i vojne opreme povećana je za 3,7 puta, nabavka uniforme za 3,3 puta, nabavka obuće 5,5 puta, nabavka hrane za 52%. To su neoborive činjenice, a nije uništeno nijedno sredstvo. Nabavljeno je daleko više naoružanja, vojne opreme. Naši pripadnici se šalju na školovanja, a oni koji su bili zaslužni u vojsci se poštuju i omogućava im se mesto u našoj vojsci. Tako izgleda ova vojska, a ne vojska koja kada hoće kada pita zašto nam ukidate funkciju morala, a onda joj instruktori koje ste doveli u tu vojsku, strani instruktori kažu – vaš moral i vaše tradicije vređaju vaše okruženje. To nije ta vojska i naravno da mi to nikad nećete oprostiti. Hvala.

Ja ću kratko.
Hvala na vašem trudu. Potpuno razumem šta hoćete da kažete. Da, postoji objektivno potreba ljudi da više vremena provode u onome za šta su došli u vojsku, primarnim dužnostima, nego sekundarnim dužnostima koje navodite, i održavanje kruga ili kasarne i svega ostalog.
Ono što je jedini lek za to jeste veća i bolja popuna. Da bi došlo do veće i bolje popune, mora da se uradi ceo paket – mora da se digne plata, mora da se poboljšaju uslovi života i to je ono što mi radimo. Da li to može odmah? Ne može. Naravno da ne može. Sami ste rekli koliko je planski i sistematski vojska uništavana, namerno. Terani su najbolji, trudilo se da se unište i kapaciteti, čak i smeštajni kapaciteti, što je banalno. Vi sad treba da smestite negde te ljude. I to sad, po prvi put, vrlo često obnavljate, još od NATO agresije.
Dakle, da, apsolutno smatram da vojska mora mnogo više da radi, prvenstveno na pitanju obuke, da joj se omogući da se time bavi. Jer, znate, kada nabavite nove MIG-ove, to jeste novo sredstvo, kad očekujete dolazak BRD-emova, kada očekujete dolazak novih tenkova, a to jesu najmodernija sredstva, kada vidite čime sve raspolaže naša namenska industrija, to zaista jesu najmodernija sredstva, najmodernije što mi možemo da nabavimo i omogućimo, kao i svi sistemi o kojima govorimo.
Ali, ovo o čemu govorite je potpuno legitimno i upravo čitav vojni sistem radi na tome kako da poveća popunu. To je suštinsko pitanje i to je glavna stvar. Tu imate, znate, od ekonomskih kriterijuma, koji su takvi kakvi jesu. Plata u vojsci nikada nije bila najveća i uvek je morala da se nosi na tržištu. Jedino u paketu, o kome govorimo, od olakšica dobijanja stana, zapošljavanja bračnog druga, drugačijeg lečenja, vi možete očekivati da će neko za taj novac kojim mi raspolažemo, jer, budimo realni, mi nismo Švedska, ne možemo da se poredimo sa Švedskom i verovatno da nikada nećemo ni moći, ali, samo na taj način, dakle u celini, ćemo moći da se nadamo i da se izborimo, nemamo šta da se nadamo, upravo sa tim o čemu vi govorite i hvala na toj dobronamernoj primedbi.

Ako čovek sa pozicije premijera ne može nešto da uradi, ne znam za koju drugu političku funkciju da se kandiduje da bi nešto uradio.
Pitali ste me za izveštaj, šta je sve uništeno od 2003. do 2008. godine, pa da vam sada kažem.
Dakle, uništeno je 398 oklopnih vozila, što će reći 200 tenkova, 121 oklopni transporter, samohodnih oruđa M36 77 komada, znači ukupno 398.
Od artiljerijskog oruđa uništeno je 215. Od streljačkog i lakog naoružaja 23.132 komada. Od rakete, čuvenih „Strela 2M“ uništeno je 9.218 komada, lansera za „Strelu 2M“ uništeno je 420 komada, ukupno 33.383 različitih komada naoružanja.
NATO ni izbliza nije uspeo da uništi ovoliko, ni izbliza, ali ne samo što je uništena tehnika, uništavala se Vojska, i to planski, time što se smanjivala, što su rasformirane njene jedinice, što je na svaki način bilo umanjivano, rasformirala se tako što njeni oficiri, najistaknutiji oficiri su bili ili proterivani u penziju ili u Hag, zavisi šta je ko za njih tražio. To je možda najteže nadoknaditi, ljude. Oružje ćemo kupiti, kao što vidite, kupujemo, ali ljude i poverenje ljudi u svoju zemlju za koju su se borili, a posle toga odmah prvom prilikom bili proterani, penzionisani, teško i to je ono što mi vraćamo i sa čime se mi u stvari borimo.
Znate, tih godina na prvom mestu kao nikada u istoriji ove zemlje oficiri, podoficiri po potrebi službe su terani u penziju i to zaista hiljade njih, mladi, sposobni ljudi, ljude koje sada nije lako vratiti, jer je prošlo preko 20 godina i nije lako vratiti te ljude, ali to su ljudi koji kada su bili u naponu snage bili proterani iz svoje Vojske i bili su proterani planski.
Zašto za sve to vreme niste kupili ni jedan mig? Evo nek ne poleti nikada, samo nam dajte jedan, jedan jedini. Kupili ste ukupno naoružanja, ukupno raketa je kupljeno za osam miliona evra, i vi mislite da time može da se ratuje, time što je letelo? Za osam miliona? Mi danas kupujemo za desetine miliona.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da se zahvalim svim poslanicima koji su do sada diskutovali - gospodinu Steviću, gospodinu Mihajloviću, gospođi Vacić, gospođi Ivković, gospođi Gajić, gospodinu Krivokapiću, gospodinu Birmančeviću, gospodinu Božiću, gospodinu Radojičiću, gospodinu Stevanoviću i gospođi Malušić, gospođi Turk, gospođi Vukojičić.

Dakle, svi vi koji ste danas diskutovali, diskutovali ste sa dobrom namerom i željom da unapredite neke od elemenata zakona koji su pred vama, neki da date podršku, neki da uskratite podršku, ali kada se raspravlja sa dobrom namerom i kada se raspravlja sa idejom da je ovo od najvećeg značaja za našu državu, onda možemo da imamo samo dobre rezultate iz ove rasprave. Ja vam se zaista na tome zahvaljujem.

Pokušaću da odgovorim zbirno na ono što se ovde pominjalo.

Što se tiče ovlašćenja BIA, odnosno direktora BIA, još jednom ću ponoviti da mu nije dodato ni jedno jedino ovlašćenje, samo se ovaj put baš zbog transparentnosti to navodi u zakonu. Do sada se to radilo internim aktima i upućivanjem na Zakon o policiji. Sada se to radi Zakonom u BIA.

Dakle, mi možemo da raspravljamo o tome da li je to dobro ili loše, ali ne možemo da kažemo da je doneto novo ovlašćenje. Nije. Znači, vi imate legitimno pravo da kažete da mislite da to ne treba, da to treba da radi skupštinski odbor, nevladin sektor, ko god, to je vaše pravo, ali, istine radi, to nije ništa novo. Tako se radilo i tako se radi i dalje, samo zbog promene Zakona o policiji moralo je da se odnosi ovo ovlašćenje na Zakon o BIA, a ne da bude upućujuća norma na drugi zakon u kome je to regulisano.

Dakle, vaše je pravo da vi kažete – ja mislim drugačije. To je potpuno legitimno i ja to vrlo poštujem, samo moramo razumeti da nije novo. Tako je bilo i sada se rešava na način zakonom, a mislim da je mnogo transparentnije kada nešto uradite zakonom, nego dopustite nekim internim aktima i pozivajući se na nešto drugo da se odnosite prema tome.

Što se tiče poziva, mi zovemo sve šefove poslaničkih grupa i zovemo sve članove nadležnih odbora koji se bave, ali, slažem se, uvek možemo da proširimo taj nivo. Meni je zaista veliko zadovoljstvo kada vidim poslanike i vlasti i opozicije na manifestacijama koje su državnog karaktera, kao što je Dan vojske. Ako nas to ne ujedini, ja ne znam šta može da nas ujedini. To je zaista tako. Hvala vam na tome. Tako ćemo i raditi.

Što se tiče mirovnih operacija, nije brojka od 318 pripadnika naših oružanih snaga koji se nalaze van zemlje nešto što može da ugrozi našu borbenu gotovost. Kada bi tih 318 momaka i devojaka ugrozilo našu borbenu gotovost, onda bismo mi bili u velikom problemu. Razumem vašu zabrinutost, ali to je činjenica.

Dakle, ono što je veoma važno, kada se naši momci i devojke vrate iz međunarodnih operacija, oni su, po pravilu, bolje obučeni, snažniji za jedno iskustvo koje ne mogu ovde da dobiju. Evo, da vam dam banalan primer. Recimo, u Libanu on svaki dan vozi borbeno vozilo i pređe njime hiljade kilometara koje ne bi prešao ovde. Kada se vrati, on će znati da vozi moje borbeno vozilo.

Kao što znate, mi smo zemlja osnivač UN. Nažalost, dosovski režim nas je izbacio iz UN i prihvatio da se učlanimo kao nova država. Postali smo naslednik dugova SFRJ, ali nismo postali naslednik osnivačkih prava SFRJ i to je politička greška koja nas košta i koštaće nas zauvek, ali, dobro, jednostavno je tako i ne možemo se vratiti na to, ali kao zemlja članica UN imamo i obavezu da doprinesemo aktivnim naporima UN kada je u pitanju borba za mir u svetu.

Takođe, kada je u pitanju i EU, mi idemo u neborbene misije, ne ratujemo mi ni sa kim, ne stvaramo mi nikakve neprijatelje, ali stvaramo puno prijatelja.

Znate, mirovne operacije uvek imaju, osim ovog očiglednog dejstva koje sam vam rekao, jedan politički i ekonomski značaj. To su, po pravilu, zemlje koje su uništene, zemlje u koje će pre ili kasnije neko početi ozbiljno da ulaže. Dobro je biti tu, jer kada dođe vreme da neka privreda dođe da te zemlje vraća u život, dobro je biti tu, dobro je pozvati se na zasluge, dobro je stvoriti veze koje će nam trebati.

Nemojmo zaboraviti, nismo prodavali Egiptu sve što smo prodavali a da nije bilo onda one mirovne misije u Sinaju, najveće u istoriji u SFRJ i Jugoslavije kao takve. Dođe vreme kada se to naplati. Kao što znate, mi se nalazimo na Kipru. Kipar nije član NATO pakta i veoma cene našu ulogu i veoma se ceni to što smo tu tolike godine.

Ja razumem, sve ima svoje za i protiv, ali strateško opredeljenje ove države i jeste da budemo u što više mirovnih operacija. Mi možemo da razmišljamo… Recimo, imate primer nekih zemalja koje nemaju ovako velike kontigente kao što mi imamo, nego imaju po jednog, dva, tri štabska oficira, pa imaju desetine mirovnih operacija. Znate, neki kažu važno je staviti zastavicu na onu mapu. O tome može da se raspravlja. Možemo da razgovaramo o takvim stvarima, da li treba da imamo mirovne operacije u kojima angažujemo manji broj lica, a veći broj mirovnih operacija, ali to je stvar i za skupštinsku raspravu i posebno za raspravu nadležnog odbora.

Upravo zbog toga, mi smo izašli u javnu raspravu sa strategijom nacionalne bezbednosti i strategijom odbrane. Ona počinje od 7. i svi ste dobrodošli, a već se nalazi, tekst se već nalazi, na sajtu Ministarstva odbrane. Dakle, može se ući u to i ja očekujem od svih vas dragocen doprinos.

Kada usvojimo ove dve strategije, onda ćemo usvajati strategiju opremanja. Kada definišemo šta su nam to pretnje, onda će stručnjaci da kažu, za ove pretnje potreban nam je takav i takav alat. Dakle, to jednostavno ide jedno sa drugim.

Što se tiče samih zakona, još jednom da ponovim, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, javna rasprava je održana 2017. godine od 3. do 23. novembra, sve u skladu sa zakonom. Da li je neko smatrao da treba da bude više ili manje obavešten ne znam, ali onaj ko se bavi ovom tematikom on je morao da zna da se to dešava i, uostalom, siguran sam da nije moglo proći a da to ne zna. Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, od 3. do 23. novembra 2017. godine.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim operacijama van granica Republike Srbije, nadležni odbor je još septembra 2016. i opet ponovio 2017, nije potrebno sprovoditi javnu raspravu jer su minimalne izmene. Dakle, opet nije do nas.

Ne vidim ništa loše u tome, evo, vidite, pričam o tome, uostalom, sada se nalazimo i ovde.

Dajte, moramo, hajde da i to jednom razbijemo, u državi Srbiji po Ustavu postoje tri grane vlasti: izvršna, sudska i zakonodavna. Četvrta grana vlasti još nije uvedena. Postoje teoretičari koji smatraju da treba da bude uvedena, postoje teoretičari koji smatraju da tzv. civilni sektor treba da bude izjednačen sa svim ovim elementima vlasti, ali u državi Srbiji to još nije urađeno.

Ako se ja budem pitao i neće biti urađeno, jer, još uvek verujem u to da oni za koje je neko glasao imaju veći legitimitet od onih koji ne moraju da idu po poverenje birača.

Sa velikim poštovanjem, posebno stručni deo civilnog sektora pratim i pazim šta govore, vodim računa o njihovim sugestijama, želim da naši zakoni budu upodobljeni sa onim što oni misle i u šta veruju, ali odmah da vam kažem, ovo je krajnje merilo svega. Vas 250 ovde su za mene sve. Svakom poštovanje, ali vlast se nalazi ovde. Moj posao je da informišem ovih 250 ljudi, svi ostali su naravno dobrodošli i ja se zaista radujem svakoj od njihovih primedbi.

Što se tiče Zakona o, koji do sada nije postojao, odnosno koji je postojao ali vreme je da se menja i radi se na drugačiji način, sada u ovom trenutku ni jedna fabrika koja posluje u ovome što zovemo odbrambena industrija Srbije nije zaštićena. Sad između pekare i fabrike oružja u „Zastavi“ nema razlike, možete da dođete i kupite. Samo politička volja Aleksandra Vučića je sprečavala da se to desi i njegova želja da se odbrambena industrija Srbije razvija. Inače, mogli ste da prodate juče, prekjuče bilo kome, bez ikakve zaštite, Ministarstvo odbrane se ništa ne bi pitalo, pita se na kraju, to je Ministarstvo privrede, ono sprovodi tu, da li je to zemljoradnička zadruga, da li je to odbrambena industrija Srbije, nema nikakve veze, u zakonu nema veze. Plus, kao što znate, plus Zakonom o ulaganju su izjednačeni strani i domaći ulagači, tako da je mogao da je kupi i stranac i domaći, potpuno nebitno.

Sada, po prvi put, kažemo – prvo, ne može ispod 51%. Odmah da vam kažem prihvatio sam amandman sindikata, sa kojima sam razgovarao, koji su tražili eksplicitno da se napiše da država Srbija ne može ispod 51%, potpuno su u pravu, slažem se sa tim, taj amandman će proći i to je sigurna garancija.

Odmah da vam kažem 2012. godine, u odnosu na 2012. sada imamo zaposlenih preko 3.000 radnika više u obrambenoj industriji Srbije i više posla u obrambenoj industriji Srbije.

Dakle, država će sačuvati apsolutnu kontrolu nad tom industrijom. Evo, kad smo pričali malo o „Crvenoj Zastavi“, „Crvena Zastava“ je sada sa kamatama dužna 15 milijardi dinara. Petnaest milijardi dinara, njena pasiva je prevazišla njenu aktivu. Više vrede dugovi, odnosno viši su dugovi nego što je vrednost fabrike.

Mi ćemo sada ovim zakonom izbrisati kamate. Mi ćemo sada ovim zakonom rasteretiti to preduzeće i stvarno mu omogućiti da diše, omogućiti mu da radi. Nema otpuštanja, nema promene, nema vlasničke transformacije u tom smislu.

Ima potrebe da dobijemo neki novac, ima potrebe da dobijemo tehnologiju, što je čak važnije od novca u ovom trenutku, ima potrebe da nam se otvore neka tržišta ako mogu da se otvore tržišta.

Na osnovu svih ovih elemenata i, naravno, videli ste u ovom zakonu, vrlo se eksplicitno kaže da je moguće sve to uraditi ukoliko to ne ugrožava odbrambene interese Srbije itd, itd. dakle, imate vrlo širok prostor da procenite da li može ili ne može da se to desi.

Dakle, mi sad u prvoj fazi šta moramo da uradimo i zašto nema sada pravnog lica koje je za odbrambenu industriju Srbije? Prvo, moramo da prepoznamo da ta preduzeća postoje, da su po nečemu posebna, da su po nečemu važna, onda ih zaštitimo, rasteretimo ih od dugovanja, očistimo ih.

Kada to uradimo, onda u sledećem koraku možemo, nećemo da pravimo jedan veliki multikoncept, ali ćemo da pravimo u skladu sa onim što proizvode, pa, imate municijaše, imate proizvođače naoružanja i vozila, proizvođače vazduhoplovnih komponenti, elektronike itd.

Dakle, po tome možete da ih gradirate i u tom, ali prvo i pre svega da ih zaštitite, da ih očistite od dugova koji su nepotrebni, da obezbedite i tek onda možete da ulazite u proces da li će neko biti zainteresovan za njih ili neće, a kad bude bio zainteresovan, polazim od te pretpostavke da je neko zainteresovan, prvo, ne može da ima jedan vlasnik više od 15%, znači, ne može, mora da ih bude više, ne može jedan i to nam je važno.

Drugo, mora da prođe rigorozne bezbednosne provere, do toga da firma ne sme da mu bude blokirana, preko toga da to preduzeće nikada nije smelo da napravi nikakav prekršaj, idete do toga čime se bavi, šta radi, ko je vlasnik. Vlasnik mora da bude transparentan, ne može da bude neki koncem koji se tako nešto pojavljuje. Tek kada prođe sve te rigorozne provere, kada prođe, da se upodobi da li je to u skladu sa interesima države, da li će to unaprediti poslovanje fabrike, tek onda Ministarstvo odbrane izlazi pred Vladu Republike Srbije koja donosi konačnu odluku, a Ministarstvo privrede onda sprovodi dalje u skladu sa odgovarajućim zakonima.

Dakle, ne da nam nije u interesu da to prodamo na doboš i bud zašto, nego kao što vidite, postavili smo čitav niz grana i filtera kako da se ne napravi ni najmanja greška po tom pitanju i na ovaj način se to radi.

Zamislite samo da smo recimo tu „Crvenu zastavu“ izašli na tržište 2012. godine sa njom, dužnom 15 milijardi, mala proizvodnja, radnici razjureni, posla nema, prodali bi je, molili bi, ti isti radnici koji su sada zabrinuti, molili bi Boga samo da dođe neko ko će da isplaćuje plate i ništa drugo. Samo bi to bilo bitno. Isplatite plate, baš nas briga koje vlasnik, šta radi, ko ide. Tako bi bilo.

Sada kada imate već respektibilno preduzeće, možemo da se brinemo i razgovaramo, ali moralo je neko to da uradi. Prodajete kada nešto vredi, a ne kada nešto ne vredi ništa.

Mi smo i aerodrom mogli da prodamo za 50 miliona, koliko je vredeo 2012. godine. Pogledajte koliko vredi sad i još da ga zadržimo na kraju u naše trajno vlasništvo.

Dakle, ja razumem zabrinutost i to je normalno i uvek se sindikati, kao i svuda na svetu, nije to ništa neobično. Ja još nisam čuo sindikat koji kaže – Ma da, odlična privatizacija; ali ovo nije privatizacija, ovo je dokapitalizacija. Država ostaje vlasnik, većinski vlasnik, ona odlučuje o tome da li će na bilo koji način neko ući kod nje i nema, ono što je najvažnije, kao što je bilo i sa aerodromom, nema otpuštanja. Onaj ko uloži, on hoće više da proizvodi, neće manje. Neće da dođe tu da bi rekao da gasimo proizvodnju. Nisu ovo vremena privatizacije iz 2007, 2008. godine kada se privatizovalo da bi se ugasilo. Uzmete kredit, ugasite, isplaćujete već sledeći kredit. Ne, ovo je, onaj ko dođe, on hoće fabriku, njemu su potrebni radnici. On ima tržište koje ne može da zadovolji i zato mu treba nova linija, zato mu treba nova proizvodnja.

Opet da ponovim i to, menjaju se vremena. Najveća naša zarada je sad kako ovi stručnjaci kažu, municijaška zarada, ali se menjaju vremena. Mi moramo da odgovorimo ratovima koji će se voditi u budućnosti, koji će biti sve tehnički složeniji.

U ovom trenutku, mi ne bi mogli da odgovorimo na potrebe takvog ratovanja. Jednostavno ne bi mogli da odgovorimo. Mi možemo da prodamo granatu, možemo da prodamo, pravimo rakete, možemo da prodamo, ali ne možemo da prodamo još uvek, ne možemo da prodamo bespilotnu letelicu. Mi ne možemo, a u sajber ratovima da ne pričamo šta ne možemo. Ni sami nismo sigurni šta se tu zapravo dešava.

Kako ćemo to izvesti? Tako što će država Srbija odnekud izvući tri-četiri-pet milijardi dolara i uplatiti? Neće. Ne, jednostavno nema. A i da imate taj novac, morate da imate znanje. Gde ćete da nađete to znanje? Treba ga privući.

U ovom zakonu, dakle, on ne može da promeni vlasničku strukturu, to je najvažnije, ali o njemu ćete suditi u onoj meri u kojoj u narednom periodu naša industrija u tehnološkom smislu bude napredovala. Pošto ne može da se proda, ne može da se ugasi, merićete ga po tome koliko smo tehnološki napredovali, to je smisao ovog zakona. Hvala.

Ja se zahvaljujem.
Dobro, uobičajena količina mržnje koju smo mogli da očekujemo od ljudi koji nemaju ništa drugo da ponude, koje su uostalom birači u njihovom rodnom Glibovcu kaznili time što su ih poslali da budu daleko od tog lepog i čestitog sela, kome su naravno učinili sve što je moguće da učine da budu tako daleko od bilo koje vlasti u bilo kom gradu i selu u Srbiji, na njihovu mržnju možemo sa da pustimo i da uživamo u njoj. Znate, kada vidite da se ovako mali ljudi, na ovako veliki način mrze, onda znate da radite dobru stvar.
Ja ću iskoristiti samo ovu priliku, a siguran sam da će nadležni organi imati šta da kažu gospodinu Kenetu, Keni, Kento, nisam siguran.
(Radoslav Milojičić: Predsednice, možete li da upristojite ministra?)
Dakle, da recimo gospodin Šutanovac, jedini ministar odbrane, samo da znate, jedini ministar odbrane u istoriji Srbije, a dugo smo trajali i kao Vojska i kao država, kome je zabranjeno da se bavi bezbednosnim podacima, zabranjeno zato što je bezbednosno nebezbedan, zato što je opasno jer ne znate kome će ti podaci završiti. Evo, tu su gospoda iz nadležnog odbora koji će potvrditi da je to upravo tako.
Dakle, to je razlika između mene i gospodina Šutanovca. Ja radim za svoju zemlju, a kao što vidite, nadležni odbor misli da on ne sme da bude ni blizu tajnih i osetljivih dokumenata.
Što se tiče stanja u Vojsci, hvala vam za ovu jedinstvenu priliku da mogu da kažem, da je za vreme te slavne vlasti uništeno tenkova T55 200 komada, oklopnih transportera M60 121 komad, samohodnih oruđa 77 komada. Ukupno 398. Artiljerijskog oruđa 215. Streljačkog i lakog naoružanja 23.132. Rakete 9M, 32M, „Strela 2M“ 9.218. Lansera LM 9558 za „Strelu 2M“ 420. Ukupno je uništeno 33.383 komada različitog naoružanja.
Samo da vam kažem, NATO je uspeo da uništi tokom bombardovanja 11 tenkova. Ovde su nas uništili, uništili su nam 398.
Takođe, da pogledamo šta se ulagalo u Vojsku Srbije. Kapitalno naoružanje i vojna oprema od 2008. do 2012. godine u ukupnom iznosu 55.932.000, od 2013. do 2018. godine 210.759.967 evra, 3,7 puta više. Za vreme te slavne vlasti, u odnosu na tu slavnu vlast, naša opremljenost uniformama je povećana za 3,3 puta. Pogledajte koliko je Vojska bila gola pre nego što smo 3,3 puta nabavili više uniformi.
Što se tiče čizama, koliko smo bili bosi u vreme ljudi koji su završavali FBI kurseve, povećali smo nabavku za 5,5 puta. Pogledajte šta je onda nosila naša Vojska.
Hrana. Samo hrana, da vam kažem, da smo povećali nabavku hrane naših rezervi za 52%. Pogledajte koliko je Vojska imala hrane u vreme ove vlasti.
Dakle, osim uobičajene mržnje, osim uobičajenih laži, imamo lepu priliku da ovde kažemo istinu jezikom brojeva. Ovo su neoborive činjenice. Ovo su činjenice iz vremena kada se govorilo „šta će nam Vojska“, citiram tadašnjeg vrhovnog komandanta, predsednika Tadića, ovo su vreme kada je u našu zvaničnu strategiju uvedeno da će Vojska, vojska mala specijalna, spremna izdržati prvi udar, a onda će doći obučena rezerva, a u isto vreme ste ukinuli Sektor za bezbednost civilne odbrane koji treba da vam obuči rezervu.
Znači, doći će na drugi udar niko. To je vreme te Vojske, a biće mi veliko zadovoljstvo da vam, dame i gospodo narodni poslanici, pročitam još jedan vrlo važan detalj o kome smo ovde govorili, a to je ko je sve od vojske bio proteran, kako su proterivali te ljude. Da vam opet kažem jezikom brojeva, 2005. godine po potrebi službe, u Vojsci Srbije, znate po potrebi službe, to je kada ili kada nekome činite uslugu ili kada hoćete da ga oterate.
Dakle, po potrebi službe 2005. godine, sada ću vam reći koliko je proterano oficira, pa onda podoficira, na prvom mestu ratujućih. Dakle, 1.188 oficira je proterano po potrebi službe iz Vojske Srbije i 717 podoficira. Godine 2006, 1.155 oficira i 722 podoficira. Do dana današnjeg se oporavljamo od tolikog proterivanja ljudi koji su bili mladi, sposobni i sa izuzetnim ratnim iskustvom.
Sada da vam kažem koliko se toga desilo 2012. godine. Po potrebi službe pet. Ovo je Vojska iz koje se ne tera. Ovo je Vojska u kojoj se ceni i priznaje zasluga svakog našeg borca. Znate li koliko je 2017? Dva.
Sve što su mogli da proteraju, proterali su, a baš u tom vremenu o kome govorite, ono što je preostalo od 2008. godine pa na ovamo, proterivali su po potrebi službe 2011. godine, znajući valjda da je kraj, 354 oficira. Godine 2008. 88, pa 54, pa 22, pa 354, a kada je došao Aleksandar Vučić dva. Onda kada slušate ovde kako se priča o tome kako su eto, kako nema dovoljne popunjenosti Vojske. Koja popunjenost Vojske? Oterali ste tri-četiri hiljade ljudi, mladih ljudi, ljudi sa ratnim iskustvom i kakav ste primer dali onima koji treba da dođu u tu Vojsku i da im kažete – doći će neka vlast, isteraće vas napolje samo li budete za svoju zemlju.
Umesto jezikom mržnje, ja sam govorio jezikom činjenica i drago mi je da građani to mogu da vide.
(Radoslav Milojičić: Javljam se za reč.)

Želim da se zahvalim gospodinu Kosaniću, gospodinu Bogdanoviću, gospodinu Veljkoviću, gospodinu Vukadinoviću, gospođi Stojković, gospodinu Krliću, gospodinu Rističeviću, gospodinu Atlagiću, gospodinu Đukanoviću, gospodinu Laketiću i gospođi Kovačević. Sve su to poslanici koji su uložili napor, koji su iščitali ova dokumenta, koji se nisu prepustili dnevnopolitičkim potrebama, koji se nisu valjali u mržnji, u lažima.

Ovo su poslanici i poslanice koji su vredno i odgovorno radili ono za šta ih je narod ovde izabrao. Proveravali su kvalitet zakona koji je pred njima, proveravali su kvalitet zakonskih rešenja i bili su tu da svom narodu, svojoj vojsci, svojoj BIA daju podršku ili ukažu na ono što smatraju da treba i da može da se ispravi. Zato želim da im se zahvalim i izrazim svoje najdublje poštovanje.

Svima koji su se valjali u svojoj mržnji i u svojim lažima, da izrazim izvesnu vrstu razumevanja, jer težina poraza sa kojom se suočavaju obično izaziva baš ovakve stvari. Ali znate kako kaže naš narod, narod koji nije ni narod CIA, ni narod FBI kurseva, već srpski narod takav kakav jeste, kaže – u porazu se ne unizi, ali kao što vidite nisu to životno iskustvo svi mogli da savladaju.

Što se tiče primedbi koje smo dobili ovde, Zakon o BIA treba hitno da se donese da bismo što pre rasteretili ove ljude, odnosno izmenili i dopunili ga. Ja i mislim da bi trebalo u skoroj budućnosti, kada bude bilo vremena, kada se zaleči ova prva rana, doneti možda i novi zakon. Vrlo je zanimljivo da to kritikuju oni koji ga nisu doneli od 2008. do 2012. godine, nije im uopšte smetalo ništa, a radili su sve uredbama, ali dobro, navikli smo da je to tako.

Znate, a ko će da određuje sistematizaciju? Ko? Nevladin sektor? Ko će da određuje sistematizaciju ako neće direktor BIA? Ko će da određuje, na kraju visinu plata, sistematizaciju i sve, nego predložiće direktor BIA u svom sektoru, pa će onda Vlada da se složi ili ne složi. Ne znam koje je drugo rešenje. Baš bi me zanimalo da čujem to drugo rešenje ko će to da uradi, kako će drugačije da se radi.

Znate, zanimljivo je takođe, vrlo je zanimljivo, da oni koji su sproveli privatizaciju Srbije od 100%, sada se žestoko bune protiv dokapitalizacije od 49%. Šta, krivo im je što nisu stigli i to da rasprodaju i to da urade, pa im sad žao što će sada biti ovih 49%, a ne čujem nijedan jedini argument.

Što se tiče toga da je Bratislav Gašić član SNS, izvinite, on nije funkcioner više SNS. Pravo da vam kažem, ne samo sad zato što su partije DOS-a i bivšeg režima postavljale isključivo svoje visoke partijske funkcionere, pa čak radile paralelno, pa pravile strukture unutar BIA koje su odgovarale direktno kabinetu predsednika, odnosno direktno odgovarale ljudima zaduženim za bezbednost u njegovom kabinetu, a ne za to nadležnim organima, ali i to da zanemarimo, pričaćemo o tome, biće još prilike, ne mogu da razumem zašto je u višepartijskom sistemu, u kome građani glasaju za političke stranke, sramota ili opasnost biti član političke stranke?

Ne razumem zašto je problem da ljudi koji su dobili poverenje nacije, a dobili su je na listama koje su nosile i vodile političke stranke, zbog toga treba da budu kažnjeni i zbog toga nemaju pravo da se bave svim onim za šta ispunjavaju sve uslove u skladu sa zakonom, postoji zakon koji reguliše kako se bira direktor BIA-e. Zašto je to problem i kakav je to problem? Ne funkcioner, ne aktivni funkcioner, samo član političke stranke koja je osvojila poverenje građana Srbije. U višepartijskom sistemu tako to ide. U nekim drugim sistemima ako bismo došli do bespartijskog pluralizma ili kako se to već zove, onda verovatno možemo da radimo drugačije. Sada ne možemo i sada ne trebamo.

Što se tiče pojedinih zakona koji su i ovde takođe pominjani, odmah da vam kažem da su sva ovlašćenja ministra i načelnika Generalštaba ostala ista. Neka su uvedena zato što imamo nove članove, nove zakone, pa morate da precizirate kako je šta urađeno i morate da date potpuno nove odgovore kada ste već ponudili nova pitanja, ne može drugačije. Isto je kao i do sada.

Nemojte da vas buni, na jednom mestu zakona se kaže – premešta i raspoređuje. Zašto je to stavljeno? To nije nikakvo novo ovlašćenje, već vojno lice ima mogućnost za pet premeštaja, ne više od toga. E, sad, kada premestite vojno lice, recimo, iz kasarne na Banjici u kasarnu u Zemunu, to bi bio premeštaj, ostalo bi još četiri. Ne, sada se to menja i ostavlja se da se razmešta kada je u okviru istog prostora, istog garnizona. Tako da to nije premeštaj, nego ga na ovaj način prebacujete. Zato su stavljene dve reči. To nije nikakvo novo ovlašćenje, ali isto tako, dakle, te dve reči, odnosno to isto ovlašćenje se daje i ministru i načelniku Generalštaba, naravno, on u vojsci, a ministar u Ministarstvu odbrane.

Dakle, striktno se vodi računa i vodi se računa o tome da se ni na koji način ne naruši ta ravnoteža koja je uvek balansirana i o kojoj se vodi računa. Mnogo ovlašćenja imate, samo u članovima kojih nije bilo, odnosno u institutima kojih nije bilo, pa morate da ih objasnite i morate na drugi način da ih regulišete i da uradite.

Ovde se pominjala i rodna ravnopravnost, samo da znate, ukupno u Ministarstvu odbrane i u Vojsci Srbije ima 20,50% dama. U Vojsci 10,38%, a u Ministarstvu odbrane, opet zbog prirode posla, što je sasvim logično 48,12%. Samo da znate da je recimo, zdravstvenih radnika u Vojsci Srbije 4500 i većinom su pripadnice lepšeg posla. Mnogo, mnogo veće armije nemaju takvu rodnu ravnopravnost, a u mirovnim misijama 11,89% pripadnica lepšeg pola vrši svoju dužnost prema državi Srbiji.

Da objasnim još jednu stvari, a objašnjavaćemo verujem još koji put, MENA, koja se ovde pominjala je MENA 500, to je organizaciona jedinica u okviru SDPR. Inače ta reč MENA znači „middle East and Africa“. To je za projekte koji se odnose na tržišta Bliskog istoka i Afrike. Dakle, ničije privatno vlasništvo, ali nema veze. Dovoljno je da slažete nešto pa neka se priča o tome, neka zveči.

Još jednom želim da se zahvalim svim navedenim poslanicima i poslanicima, da se zahvalim na njihovom strpljenju i njihovoj upornosti, da izrazim nadu da nastavak naše sednice će biti obeležen dobrim predlozima i ljubavlju prema svojoj zemlji, a manje izlivima besa, mržnje i gneva zbog brojnih poraza na brojnim izborima. Hvala.