Poštovana predsednice Narodne skupštine, gospodo potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, prošli dan smo kako tako proveli u atmosferi u kojoj smo razgovarali o zakonima. Vidim da je ovaj dan počeo o tome da ćemo razgovarati o ličnim antagonizmima, ko se kome dopada, ko se kome ne dopada iako ovo nisu zakoni za Bratislava Gašića, Aleksandra Vulina i Aleksandra Vučića, ovo su zakoni koji se odnose na sistem odbrane, na Vojsku Srbije, Ministarstvo odbrane i BIA. Samo mala ispravka, ne odnosi se na policiju, ali ni malo. Ovde nema nikakve policije, a rečeno je da se odnosi i na policiju i da će se raditi o policiji.
Dakle, zaista bih voleo da tu energiju koju ovde osećam, znate, potpuno je legitimno da mrzite Vučića, Gašića i mene. To je u redu. To je vaše ljudsko pravo, građani se odrede prema vašem ljudskom pravu na izborima, ali šteta je tu energiju potrošiti na mržnju, umesto da je potrošite na ove zakone koji su zaista veoma važni.
Da krenemo, dakle, prvo smo rekli da nema policije u predlozima i da to raščistimo. Drugo, ovde je rečeno od koje to opasnosti, koja je to opasnost nastupila, šta se desilo, bilo je obrazloženje. Da vam pročitam doslovno a ne onako kako se čita, jer je zgodno nešto pročitati. Dakle, kaže se – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku, s obzirom da bi u protivnom bila dovedena u pitanje mogućnost BIA da delotvorno zaštiti ustavno uređenje i bezbednost Republike Srbije, a to bi moglo da ima štetne posledice po bezbednost građana. Moglo, dakle nije nastupilo, moglo bi da nastupi i zato se donosi zakon, jer bi nešto moglo da se desi, ne da se desilo, već bi moglo da se desi. I to da razjasnimo.
Znate, odluka je Narodne skupštine kada će neki zakon da dođe na dnevni red. Narodna skupština odlučuje šta su prioriteti i to je njeno suvereno pravo i u to niko ne može da se meša. Ja ću vam reći da smo mi poslali naše zakone u novembru mesecu, ove vojne zakone, sada imam tu čast da sedim pred vama. Narodna skupština odlučuje o tome, nemojte nekom drugom da to prebacujete. To je takvo pravo.
Sada, veoma je nekorektno na ljudski i svaki drugi način prozivati ovde Bratislava Gašića da nije tu da vam odgovori. On ne može da vam odgovori. Samo ja po Poslovniku ove Skupštine mogu da vam odgovorim kao predlagač ili drugi ministar. Ne može niko od ovih ljudi koji sede ovde, ne može niko koga dovedete sa strane, a nije član Vlade, samo ministar može da odgovori. Jako bih voleo da Bratislav Gašić može da vam odgovori, jer znam da biste taj odgovor dugo pamtili, ali ne može, takav je zakon. Ne može i nemojmo onda govoriti da gledaoci koji možda ne znaju i nisu dužni da znaju Poslovnik, da kažu – evo ga ne sme da im odgovori, pobegao je. Nije ni pobegao, niti ne sme, ne može, takav je zakon.
Kada promenimo Poslovnik, a to je Poslovnik koji ste vi doneli, kada promenimo Poslovnik da može da govori ko hoće, onda će moći da odgovara ko god hoće, ali dok je tako nemojte to raditi, nije korektno. Legitimno je, to je politika, borite se za birače, ne previše uspešno, ali to je vaše pravo i nemam ništa protiv, samo eto, moje pravo je da kažem istinu, ne može da odgovori. Zakon mu brani da odgovori, može samo predlagač.
Evo, i da objasnimo činjenicu u čemu je problem. Zašto BIA traži ovo i zašto je to moglo? Odmah da vas umirim. Nije se desilo, bezbednost ove zemlje je sačuvana i čuva se, a čuva se prvenstveno zbog ogromnog požrtvovanja i entuzijazma ljudi koji rade u našim agencijama od BIA, VBA, VOA, naravno Biroa za službe bezbednosti i svih nadležnih, zato što se puno radi. U BIA se radi zato što svi zaposleni u BIA, zbog nemogućnosti zapošljavanja, zbog donošenja Zakona o policiji koji ne odgovara BIA i uvođenju obaveze da se mora ići na javni konkurs, što je za BIA neprihvatljivo, kao što vidite i razumljivo, dve godine nije primljen ni jedan radnik u BIA, dve godine. To znači da svaki radnik BIA radi po nekoliko poslova, rade prekovremeno, radi nekoliko dužnosti, ono što nije njegov posao, rade više i onda naravno da morate da kažete moglo bi da se desi kada su ljudi preopterećeni, kada jedan čovek radi dva tri posla. Ne sme da radi dva tri posla, ne treba da radi dva tri posla, a priznaćete svi smo razumeli bar to, da nije moguće na otvorenom konkursu primati operativce BIA. Kako to neko zamišlja i kako neko misli da će se to desiti?
Dakle, zato je traženo po hitnom postupku, zato bi moglo da nastupi, jer priznaćete nije logično da BIA bude toliko opterećena ako možemo da je rasteretimo. To je suštinski razlog.
Moram da kažem da zaista ne razumem ko će odrediti koeficijent, ako neće rukovodilac BIA? Neka grupa nevladinih organizacija? Ko će odrediti koeficijent, vrlo me zanima, pošto u svakom ministarstvu, u svakom organu državne uprave, rukovodilac uprave ili rukovodilac organa predloži koeficijent, uputi ga na Vladu, Vlada ga prihvatili ili ga ne prihvati? Ko drugi, ko će to da radi? To je predviđeno ovim zakonom, naravno da će to da radi direktor agencije.
Ovo nije zakon o Bratislavu Gašiću. Drago mi je što su mnogi u ovoj Skupštini ubeđeni da će Bratislav Gašić biti zauvek direktor BIA, da će zauvek biti ovakva vlast, to je lepo od njih i narod nas u ovom trenutku podržava, ne znači da će to uvek raditi, ali vi se ponašate kao da će to biti zauvek. Negde mi je drago, hvala vam na tome, hvala vam na tom poverenju u nas i poverenju u sebe, ali ovo nije zakon ni o jednom pojedincu, ovo je Zakon o BIA, gde se na prvom mestu zaposlenima u BIA omogućava da im bude lakše, da se prime novi ljudi i da se prime na jedini način kako to može da se primi.
Moram da kažem na kraju, ne razumem zašto se ovde ponavlja uvek i na prvom mestu odgovornost državnih organa Republike Srbije na prostoru KiM? Jel moguće da nikome ne padne na pamet da kaže, recimo, evidentno je da Priština ima odgovornost i da ne pokušava ništa da uradi, pa da kažete mogli bi i naši državni organi da rade više ili šta već mislite? Ne, ovde isključivo kažete organi države Srbije ne rade ništa, oni su krivi za sve. To ne čujete ni u Prištini. U Prištini pokušavaju da se opravdaju, u ovom parlamentu ne bi morali da se opravdaju, ovde bi rekli tako je, niste vi ni slučajno krivi, to sigurno Srbi, sve Srbi, samo Srbi to rade i niko drugi.
Ovde se slušalo i kako smo krivi za bombardovanje, kako smo krivi za sve ratove, ono što ne čujete više ni u zemljama koje su nas bombardovale i koje su učestvovale u ratovima. To ne mogu da razumem. Svako ima pravo da traži svoje birače, ali ne mogu da razumem da u ovom visokom domu neko izađe i ponavlja to neprekidno kako su Srbi krivi za sve, od rata 1999. godine, razbijanja Jugoslavije, pa do užasa i tragičnog ubistva Olivera Ivanovića. Zaista to ne mogu da razumem, ali neka svako radi kako misli da treba.

Dakle, drago mi je da smo se složili sa tim da je ovde jasno navedeno „a to bi moglo da ima štetne posledice“. Štetne posledice su izbegnute zahvaljujući radu ovih ljudi i radu čitave naše bezbednosne zajednice i zato što radnik BIA radi dva ili tri posla. Naravno da bi moglo da se desi ukoliko u produženom vremenu budemo nastavili ovako da se ponašamo. Šta? Nećemo primiti u BIA više nikoga naredne tri godine, četiri godine, pet godina i mislimo da će sve funkcionisati, sve će biti u redu, nemojte da primite nikoga u policiju, Vojsku, BIA, ni slučajno, a sve će funkcionisati. Neće funkcionisati. Pitanje je koliko ovi ljudi mogu da izdrže.
Ovako se radilo kao što vi kritikujete sada od 2008. do 2012. godine, za vreme direktora BIA iz redova DS, tako je bilo, ali je norma bila upućujuća na Zakon o policiji, a sada se, pošto Zakon o policiji ne odgovara potrebama BIA, donosi u organskom zakonu, dakle, donosi se u Zakonu o BIA. Dakle, i do sada se na potpuno isti način radilo, tako je bilo, samo što je norma bila upućujuća, a sada će biti norma u samom zakonu. Do sada se, da ponovim zbog naših gledalaca, određivala norma koja kaže kako je određeno u skladu sa Zakonom o policiji, a sada se kaže – bez pominjanja Zakona o policiji, jer Zakon o policiji, ne prilagođavamo ga BIA, nego BIA sama za sebe radi. Ovde se sada donosi norma u samom zakonu. Isto ovo ovlašćenje je imao funkcioner DS gospodin Vukadinović, koji je bio na čelu BIA od 2008. do 2012. godine. Isto, samo što je bio funkcioner DS, a to je onda u redu, to je onda dozvoljeno, to može. Odmah da vam kažem, prvo što je uradio, nakon što je prestao da bude direktor BIA, postao je, toliko o njegovoj vanpartijskoj i ne znam kakvoj pripadnosti, savetnik Bojana Pajtića za bezbednost, gle čuda, gle baš DS. To je sve nevažno.
Važno je za naše gledaoce, važno je za građane Srbije da znaju – ista ova ovlašćenja su primenjivana od 2008. do 2012. godine, samo drugačijom pravnom tehnikom, ništa više, ništa drugo se ne menja. Hvala.

Drago mi je da smo bar razjasnili da bi moglo, dakle da se nije desilo, a nije se desilo zato što su radnici BIA radili i još uvek rade više poslova nego što bi trebalo da rade. Preuzimaju više odgovornosti, imaju veći prekovremeni rad. Dakle, da smo nastavili sa ovom praksom, to bi se moglo desiti.
Ja mislim da ne treba da radimo tako, da razmišljamo o tome da li bi nešto moglo ili ne, već da učinimo sve što je u ljudskoj moći da se nešto ne desi. Iako nam zaposleni u BIA signaliziraju da je nešto problem, taj problem treba rešavati. Mi ga rešavamo upravo na ovoj sednici, zbog čega mi je, naravno, drago.
Samo neka od važnijih pitanja koja ste postavili, odmah da vam kažem, po pitanju odgovornosti radnika BIA, ako budete ljubazni da pogledate član 22. Zakona o BIA, videćete da se taj član ne menja, a u njemu je uređena odgovornost radnika BIA i na koji način. Dakle, ne znam zašto bi ako nešto ne menjamo? Kako mislite da na drugačiji način obrazložimo i objasnimo?
Takođe, koje uslove mora da ispunjava rukovodilac posebne jedinice, što jeste BIA, svakako, regulisano je Zakonom o državnoj upravi, a nije praksa da se rešenja iz jednog zakona prepisuju u drugom, već je dovoljno da postoje u jednom zakonu.
Znate, iz ovoga bi izgledalo da mi sada Zakon o BIA moramo da uradimo prepis, jednu kodifikaciju svog zakonodavstva koje se odnosi na ovo, pa biste imali jedan zakon od 300 članova. Zato postoje drugi zakoni koji su na snazi. Pravnici služe za to da ih povezuju i tako to funkcioniše.
Razumem fascinaciju gospodinom Bratislavom Gašićem, razumem fascinaciju njegovim likom i delom. Verujem da vam imponuje i da vam je zaista žao što niste mogli da se pozovete na takvog funkcionera u vreme vaše vlasti, ali to ipak ne opravdava ovoliki gnev na Zakon o BIA, zakon koji samo reguliše praksu koja je postojala i u vreme vlasti dosovskog režima. Hvala.

Hvala.
Funkcionisala je teško, kao što i sada funkcioniše teško. Jako je teško kada dve godine ne primite ni jednog jedinog radnika i imate prirodni odliv, ljudi odlaze u penziju, traže nova radna mesta i vi ne primite ni jednog jedinog radnika i pravite se da će sve biti u redu. Naravno da je teško. To što se ništa nije desili ili vi mislite da se ništa nije desilo ili nismo sigurni da se ništa nije desilo nije BIA neko ko će izlaziti po novinama i objašnjavati koje su teškoće u svakodnevnom radu. Za mene je, iako je preopterećen radnik i ako radnik radi više poslova nego što bi trebao da radi, za mene je i to vrlo opasno. Ja neću da čekam posledicu. Hoću da rešim stvari pre nego što nastupe posledice i ovde vam kažem da bi posledice ovakvog činjenja mogle da nastupe.
Da li su nastupile ili nisu, vidimo da je zemlja mirna, znači, nisu. A da li mogu da nastupe? Pa, uvek može da nastupi. Ali, ne smemo da uradimo odnosno da ne uradimo ništa što je u našoj, ljudskoj moći, a da ne uspemo da u najmanju ruku izbegnemo mogućnost za ovakva dešavanja. To ne sme da se dešava.
Zašto donosimo zakon? Ne, hajde, najbolje je da to ostavljamo da bude arbitrarno. Hajde da to ne uradimo zakonom nego da ostavimo na slobodnu volju. Hajde da to držimo kao što je do sada bilo, da se pozivamo na neki drugi zakon, a da pravimo interna akta kojim ćemo moći da radimo kako hoćemo i šta hoćemo.
Ja sam za zakon. Ne vidim šta je problematično da i tu praksu regulišemo zakonom? Šta je tu problem? Već sam objasnio da se ranije norma pozivala na Zakon o policiji. Zakon o policiji više ne odgovara potrebama BIA, jer je promenio neke odredbe koje su za BIA-u teško prihvatljive. Zbog toga je uneta u Zakon o BIA-i ova norma koja je sada originalna norma, koja sada daje mogućnost BIA-i da radi po sopstvenom zakonu. Šta je tu problem? Zašto je problem ako nešto regulišemo zakonom, umesto da to ostavimo na prećutno, ili kako se radilo? Ja verujem u vladavinu zakona, ovo je vladavina zakona.
Umesto da čestitamo radnicima BIA, da im kažemo da su dali dobro rešenje, da su dali rešenje koje funkcioniše, koje odgovara njihovim potrebama, mi ih optužujemo ovde za sve i svašta.
A što se tiče da niste imali Bratislava Gašića, niste imali Bratislava Gašića, baš kao što niste imali ni Aleksandra Vučića i zato imate 2% u Beogradu. Hvala.

Zaista žalim ako se bilo ko osetio na bilo koji način povređenim zbog toga što je pevao komandant kopnene Vojske, general Simović, ali moram da vam kažem da sa mog stanovišta ne razumem zašto bi se osećao povređenim. Odmah da vam kažem da je tada tu u toj sali bilo i visokih oficira Vojske Srbije muslimanske veroispovesti i bošnjačke nacionalnosti i nisam primetio da su na bilo koji način povređeni. Zašto bi bili?
Pesma o kojoj govorite je pesma iz balkanskih ratova. Ne doživljavam pripadnike bošnjačke nacije i muslimanske veroispovesti kao naše neprijatelje i okupatore iz 1912. godine. Ni na koji način ne mogu da vas povežem sa tim. Nikako. Nemojte da se nalazimo u tom pravcu.
Podsetiću vas, u to vreme, govorite o borbama koje vode srpska država, bugarska država, nešto što bi mogli da zovemo albanska plemena, nije bilo države, država dolazi tek 1912. godine i naravno, turske regularne i neregularne snage.
Četnici o kojima vi govorite su dobrovoljački odredi koji su prećutno uz saglasnost Vlade tadašnje Republike Srbije odlazili na taj prostor, vrlo često štitili narod od turskog zuluma i učestvovali u borbama sa bugarskim komitima, sa turskom vojskom, sa albanskim kačacima i naravno pokušavali da ostvare u to vreme političke ciljeve Vlade tadašnje Kraljevine.
Moram da vam kažem da je u tim četničkim jedinicama jedan od hrabrijih bio Mustafa Golubić, sjajni vojnik, sa legendarnim Vojom Tankosićem. Imate Muhameda Mehmedbašića koji je svakako zadužio srpski narod svojim patriotizmom, svojom hrabrošću, svojim otporom okupaciji i oni su pevali ove pesme.
Ne verujem da su se osećali povređenim u vreme te borbe. Znate, to je kao kada bih ja, evo da vam kažem ovako. Poreklom sam, kao što znate, iz Republike Srpske, glavni grad Republike Srbije Banja Luka. Zamislite mene koji ustanem u kafani, izađem napolje i napišem saopštenje, kada čujem da tamo nekakav orkestar peva „Jel ti žao Banja Luke“, „Put putuje Latif Aga“. Pesma kao pesma, ne mislim da neko može i treba da se ljuti zbog toga. Ne treba da se ljuti zbog toga.
Ovo o čemu govorite je deo naše istorije, deo za koji želim da se nikada ne vrati. Pa, ne želimo mi rat sa Turcima, ali ne doživljavam vas, poštovani profesore, kao okupatora u ovoj zemlji. To je vaša vojska, vaša zemlja. Samim tim, upravo taj odnos je prema oslobodilačkim tradicijama ovog naroda. Nije ni meni ni vama došla sloboda iz Istambula, nije. Rođeni smo ovde, ovo je naše parče zemlje.
Tako da vas molim i želim da Vojsku Srbije doživljavate kao svoju i da nikada, nikada ne čujem ono da je Vojska okupator u Novom Pazaru. Nije, sa velikim zadovoljstvom treba da odemo u Novi Pazar, da vidim sa ljudima šta su problemi, da vodimo računa o verskoj slobodi koju imamo u Vojsci Srbije, da omogućimo svakom da u skladu sa svojom veroispovesti se Bogu moli i u našoj uniformi i da se vodi računa o njegovim običajima, o njegovom načinu ishrane, shvatanja sveta. Dakle, to sve Vojska Srbije radi, a ovo, nemojte, nemate razloga. Vi ste deo naše zemlje i hvala vam puno na tome.

Poštovani gospodine predsedavajući, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao što ste čuli, pred nama se nalazi set od šest zakona koji se odnose na život i rad Vojske Srbije i ministarstva odbrane, jedan koji je veoma važan za svakodnevno i uspešno funkcionisanje BIA, pred vama su i dve odluke koje se odnose na angažovanje Vojske Republike Srbije u mirovnim misijama, a tu su i četiri zakona o potvrđivanju sporazuma sa nama prijateljskim zemljama.
Angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama UN i EU je zaista veoma značajan element naše spoljne politike. Učešćem u multinacionalnim operacijama Republika Srbija pokazuje da je aktivni činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i na taj način jača svoj ugled u međunarodnom okruženju. Na ovaj način i Vojska Srbije jača vlastite odbrambene kapacitete i štiti nacionalnu bezbednost.
Predlogom godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini nije planirano značajno povećanje postojećeg angažovanja Vojske Srbije van naših granica, već zadržavanje dostignutog i postojećeg nivoa angažovanja. To bi značilo da smo u 2018. godini planirali nastavak angažovanja u pet mirovnih misija koje se vrše pod komandom UN, i to u Kongu, Kipru, Libanu, na Bliskom istoku i Centralnoafričkoj Republici, kao i četiri multinacionalne operacije pod komandom EU, dve u Somaliji, jedna u Centralnoafričkoj Republici i jedna u Maliju.
Republika Srbija je sa UN zaključila Memorandum o razumevanju i doprinosu u sistemu stend baj aranžmana, gde bi, ukoliko dođe do potrebe, Republika Srbija bila pozvana od strane UN da da svoj doprinos. Naravno, mi zadržavamo pravo da na svako od konkretnih pitanja damo i odluku koja ne mora uvek biti pozitivna, već jednostavno onako kako uslovi nalažu i kako politika ove zemlje diktira.
Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2018. godini sadrži jednu operaciju EU za upravljanje krizama, u kojoj Vojska Srbije do sada nije učestvovala, a to je operacija u Mediteranu. Za nas je ovo veoma važno, budući da je cilj ove operacija ublažavanje posledica i rešavanje migrantske krize u Evropi. Kao što znate i mi smo jedna od zemalja koja je pogođena posledicama migrantske krize i zato je za nas veoma dobro da budemo tamo gde se migrantska kriza i dešava i da unapred znamo šta nas očekuje i sa čime se zapravo borimo.
U skladu sa navedenim u 20 multinacionalnih operacija UN i EU u 2018. godini planirano je angažovanje naših pripadnika na istom nivou kao što je bilo i protekle godine.
Trenutno učestvujemo sa 328 pripadnika, od čega su 38 pripadnice ženskog pola. U pet mirovnih operacija, angažovano je 306 pripadnika, a u četiri mirovne operacije, pod kontrolom EU, ukupno 22 pripadnika.
Za sprovođenje svih ovih operacija potrebna su i finansijska sredstva, a to je u 2018. godini dve milijarde 337 miliona i 72 hiljade dinara. Od toga Ministarstvo odbrane je već obezbedilo potreban novac iz budžeta, s tim što želim da vas upoznam da UN uplaćuju 515 miliona 474 hiljade dinara kao svoj doprinos za funkcionisanje naših mirovnih misija.
Predlog zakona o vojnom obrazovanju je za nas od ogromnog značaja. Kako budemo obrazovali buduće podoficire, buduće oficire, takva će nam biti i vojska.
Zakon o vojnim školama i vojnim naučno-istraživačkim ustanovama donet je 1994. godine i mi radimo po njegovim odredbama. Upravo zato nam je potreban Zakon o vojnom obrazovanju, da bi usvajanjem ovog propisa koji uređuje specifičnosti vojnog obrazovanja dovršili proces usklađivanja propisa i vojno školske ustanove bi mogle da postanu integralni deo obrazovnog sistema Republike Srbije. One to sada jednostavno nisu.
Na ovaj način otklonili bi se i problemi koji nastaju u primeni važećih zakona, doprinelo bi se pravnoj sigurnosti, izvesnosti i rešila bi se sporna pitanja vezano za status, organizaciju i rad vojno školskih ustanova, čime bi normativno pravno u potpunosti vojno školstvo postalo sastavni deo obrazovnog sistema Republike Srbije.
Pred vama i vašoj pažnji hoću da preporučim i predloge zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije. Oni su rezultat prethodnih analiza u primeni Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije, koji su doneti 2007. godine, sa izmenama i dopunama koje su usvojene 2009. i 2015. godine.
Usvajanjem izmena obezbedilo bi se efikasnije funkcionisanje sistema odbrane, izvršavanje funkcije i zadataka Vojske Srbije. Posebnu pažnju obratili smo na odredbe koje se odnose na poboljšanje materijalnog položaja profesionalnih pripadnika vojske i podizanje njihovog standarda. Za ove zakone, u skladu sa zakonom sprovedena je opsežna javna rasprava, u okviru koje su održani okrugli stolovi u Nišu, Novom Sadu i Beogradu.
Pored brojnih promena koje preporučujem vašoj pažnji, samo ću vam navesti nekoliko najkraćih, tako smo predvideli da se izveštavanje u oblasti planiranja priprema za odbranu, predloženo da godišnji izveštaj o stanju priprema za odbranu se vrši pred nadležnim skupštinskim odborom koji će taj izveštaj razmatrati. Predloženo je da se tajni podaci koji se odnose na sistem odbrane posebno procesuiraju i da se veoma vodi računa ko su ljudi koji o njima mogu da odlučuju i koji sa njima mogu da rade.
Predvideli smo i osnivanje budžetskog fonda radi obezbeđivanja sredstva za unapređivanje službe traganja i spasavanja, vojnih vazduhoplova i učešća u sistemu traganja i spasavanja za potrebe civilnog vazduhoplovstva.
Takođe, kao posebno značajno precizirali smo način i sadržaj evidencije o poginulim, nestalim, ranjenim, zarobljenim i ubijenim pripadnicima oružanih snaga koji će voditi i koji vodi Ministarstvo odbrane. Kao što znate, naša istorija je istorija ratova, a vrlo retko možemo da kažemo da znamo svako ime i da znamo sve o onima koji su se za našu zemlju borili.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije uređuje upućivanje profesionalnih pripadnika Vojske Srbije po potrebi službe u drugi državni organ ili pravno lice, upućivanje na rad u inostranstvo radi izvršavanja obaveza, mogućnost angažovanja profesionalnih vojnih lica u strukturama međunarodnih organizacija regionalnih inicijativa, uslovi za prestanak službe za vreme ratnog stanja, usklađivanje odredaba koje uređuju plate i druga novčana primanja, uvođenje stanja mirovanja u službi, podizanjem starosne granice na 43 godine života stvaraju se povoljniji uslovi da podoficir koji je stekao odgovarajuće visoko obrazovanje može da se unapredi u čin potporučnika, ne treba ni da vam govorim koliko je ova mogućnost važna za značajan deo naše vojske.
Obezbeđuje se takođe pogodniji položaj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira na službu u Vojsci Srbije na određeno vreme podizanjem starosne granice do koje se može obnavljati ugovor o radu na 53 godine života, a za pojedina formacijska mesta ili određene specijalnosti do ispunjenja uslova za odlazak u penziju, shodno propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ovo je jedna od važnijih stvari o kojima ćemo raspravljati u važnijim danima, jer ona omogućava da određene stručne spreme, određeni delovi naše vojske mogu da ostanu u vojsci od početka do kraja, da nemaju strah za svoju egzistenciju, da nemaju strah da će zbog propisa napuštati vojsku, već da će moći da ostanu do kraja, da sistem o njima brine.
Takođe, regulisana su ovlašćenja službenih lica vojne policije, kako bi mogli da primenjuju policijske mere i radnje i policijska ovlašćenja usklađujući se sa ovlašćenjima policijskih službenika, predviđenim odredbama Zakona o policiji.
Propisala su se i bliže uredila mirovanja kao stanja u službi, a u svrhu usklađivanja sa odredbama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, preciziraju se odredbe kojima se uređuju plate i druga novčana primanja u Vojsci Srbije.
Predviđeno je takođe da se oficiru sanitetske službe i oficiru zvanja nastavnika na službi u Univerzitetu odbrane može uz njegovu saglasnost produžiti služba u Vojsci Srbije do 65 godina života. Na ovaj način smo pripadnike Vojske izjednačili sa njihovim kolegama u civilstvu i da budem veoma jednostavan u objašnjavanju, to vam je kada imate vrhunskog hirurga na VMA ili vrhunskog predavača na Vojnoj akademiji, a on zato što je oficir i zato što koristi beneficirani radni staž, već sa pedesetak godina života ide u penziju i onda, umesto da nastavi da radi za instituciju koja ga je odškolovala, koja mu je omogućila da stekne znanje i iskustvo, on odlazi negde dalje i kao penzioner radi u nekoj privatnoj klinici ili na nekom privatnom univerzitetu. Te ljude hoćemo da zadržimo za sebe i njihovo iskustvo.
Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme je takođe jedan od zakona koji su od suštinske važnosti. Važeći zakona o ovoj oblasti donet je davne 1996. godine i uređuje proizvodnju i promet naoružanja i vojne opreme u zemlji kao delatnost od opšteg interesa.
Osnovni razlozi za donošenje novog zakona su uspostavljanje stabilnog kontrolnog mehanizma u proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Između ostalog, tu je i definisan uslov i način formiranja grupacija odbrambene industrije Srbije, što je od strateškog značaja za naše društvo.
Predloženi zakon stvara pretpostavke da se ispuni osnovni cilj - kontrola u oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme, radi ostvarivanja zaštite odbrambenih, bezbednosnih, ekonomskih i spoljno političkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta i integriteta, kao i dalji razvoj odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije.
Ono što se u javnosti često govorilo, nekada sa dobrom namerom, nekada i bez dobre namere, ali želim odmah na početku naše rasprave da objasnim. Odbrambena industrija Srbije se ne privatizuje. Biće omogućena njena dokapitalizacija, do nivoa 49% vrednosti kapitala, ali 51% će uvek ostati u vlasništvu države Srbije.
Cilj formiranja grupacije odbrambene industrije Srbije je konstituisanje jake i odbrambene industrije koja je sposobna da proizvede na prvom mestu sve što je potrebno Vojsci Srbije, da se sama održava, da bude konkurentna na stranom tržištu, čime će doprineti ukupnim naporima za oživljavanje proizvodnje i privrede Republike Srbije i uvećanje BDP naše zemlje.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije je regulisan važećim zakonom u ovoj oblasti, donetim 2009. godine, koji od tada nije menjan. Upravo zato smo odlučili da zakon menjamo, budući da je potrebno da se propiše efikasnija priprema i da se usvajanjem odluke Narodne skupštine o upotrebi Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije i drugih snaga odbrane, sprovode u skladu sa ustavnim ovlašćenjima. Umesto da Narodna skupština svake godine ponovno odobrava angažovanje Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u istim, nepromenjenim multinacionalnim operacijama, predviđa se da Narodna skupština na predlog Vlade donosi odluku o učešću o multinacionalnim operacijama u koje bi bile navedene sve multinacionalne operacije u kojima su angažovani pripadnici vojske i drugih snaga odbrane ili bi se uz njih mogli uputiti na osnovu već zaključenih ugovora, saglasno trajanju mandata multinacionalne operacije.
Narodna skupština ovom odlukom odlučuje u koje se multinacionalne operacije mogu uputiti pripadnici Vojske Srbije i određuju ukupan broj pripadnika Vojske Srbije koji u njima mogu biti angažovani. Odluka važi do isteka mandata ili eventualno do povlačenja pripadnika Vojske Srbije pre isteka mandata određene multinacionalne operacije.
Vlada ima obavezu da u prvom tromesečju tekuće godine usvoji izveštaj o izvršavanju godišnjeg plana realizacije za prethodnu godinu i o njemu informiše Narodnu skupštinu i predsednika Republike. Ukoliko se uspostavi da je mandat misije u pojedinim odredbama u suprotnosti sa definisanim principima upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama neophodno je utvrditi nacionalna ograničenja za učešće Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u konkretnoj misiji. To je uslovljeno ne samo političkim već i bezbednosnim razlozima. Nacionalna ograničenja se uspostavljaju u cilju operacionalizacije odluke Narodne skupštine i odnose se isključivo na određenu konkretnu misiju, a ne na upotrebu Vojske Srbije van granica Republike Srbije na način kako je to definisano u članu 140. Ustava.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Predložene izmene i dopune Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi imaju za cilj da preciziraju nadležnosti Ministarstva odbrane i njegovih teritorijalnih organa u čijem su delokrugu poslovi vojne, radne i materijalne obaveze. Ključne novine su da se uvodi obaveza organima autonomnim pokrajinama i organima jedinicama lokalne samouprave da za potrebe izvršenja odbrane obezbede odgovarajuće tehničke i prostorne uslove. Uvodi se kurirsko-pozivarski sistem za potrebe pozivanja obveznika, proširuje se delokrug komisije koja pored ocene sposobnosti za vršenje vojne službe daje i ocenu sposobnosti za lica u rezervnom sastavu. Propisuje se da vojni obveznik raspoređen u BIA ne pozivaju na vojnu vežbu. Precizira se trajanje obuke pripadnika pasivne rezerve, odobravaju se regrutima ili licima u rezervnom sastavu boravak u inostranstvu duži od šest meseci koji će izdavati nadležni teritorijalni organ. Izmenom odredbe uređuje se kada se vojnom obvezniku neće davati saglasnost za otpust iz državljanstva Republike Srbije itd.
Pred vama je i vašoj pažnji ga preporučujem osim zakona koji se odnose na život i rad Vojske Srbije i zakon koji se odnosi na funkcionisanje BIA. Zato Zakon o izmenama i dopunama Zakona o BIA je neophodno doneti u cilju očuvanja postojećeg radno-pravnog statusa pripadnika Agencije i radi usklađivanja sa usvojenim novim zakonima, Zakonom o policiji koji je stupio na snagu 5. februara 2016. godine i Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru čija je primena za državne organe koji posebno zakonom uređuje plate i druga primanja predviđena od 1. januara 2018. godine. Odredbama člana 20. Zakona o BIA propisano je da se na prava i dužnosti, odgovornosti po osnovu radnog odnosi na pripadnike Agencije primenjuju propisi koji važe za radnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, a koji su propisani važećim Zakonom o policiji.
Međutim, novim Zakonom o policiji pojedini pravni instituti su na nov način uredili prava i dužnosti i odgovornosti po osnovu rada u odnosu na do sada važeći Zakon o policiji, posebno u delu koji se odnosi na zasnivanje radnog odnosa, sistem podele radnih mesta policijskih službenika, merila za raspored radnih mesta, karijerno napredovanje policijskih službenika, premeštaj, zvanja, ocenjivanja, plate, koeficijent i drugi instituti. Iz navedenih razloga novi Zakon o policiji je odgovarajući za Agenciju, uzimajući u obzir njenu sasvim specifičnu prirodu kao posledicu zakonom utvrđenih zadataka, poslova i ovlašćenja te je neophodno izmenama i dopunama Zakona o BIA očuvati organizacionu strukturu, specifičnost radnog statusa i položaja pripadnika Agencije u cilju efikasnog, pravilnog i zakonitog funkcionisanja i rada jedinstvenog sistema Agencije.
Pred vama se nalaze i predlozi zakona o potvrđivanju međunarodnih ugovora. Najpre, tu je Memorandum o razumevanju sa Vladom države Izrael koji je potpisan 24. jula 2017. godine u Tel Avivu. Stupanjem na snagu navedenog Memoranduma uspostavlja se pravni osnov za saradnju vlada dveju država i njihovih ovlašćenih organa u vezi sa pitanjima vojne, odbrambene i odbrambeno-industrijske saradnje za koje ugovorne strane budu zainteresovane. Memorandumom o razumevanju između dve vlade čije se potvrđivanje predlaže ovim zakonom opredeljuju se osnovni ciljevi, principi na kojima će se zasnivati vojna, odbrambena i odbrambeno-industrijska saradnja između vlada dve države, odnosno njihovih ovlašćenih organa, Ministarstva odbrane, a u cilju doprinosa razvoja celokupnih bilateralnih odnosa dve države kao i miru i bezbednosti.
Pred vama je takođe Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog, strateško-pomorskog koordinacionog centra. Stupanjem na snagu ovog memoranduma uspostavlja se pravni osnov o saradnji između vlada Srbije i Grčke i njihovih ovlašćenih organa u okviru Atinskog multinacionalnog, strateško-pomorskog koordinacionog centra u oblasti transporta za koju ugovorene strane budu zainteresovane. O odnosima između Grčke i Srbije, ne treba trošiti reči i prijateljskom stavu koji Vlada Republike Grčke ima prema nama ali isto tako i stavu koji Vlada Republike Srbije ima prema Grčkoj.
Pred vama je takođe i Memorandum sa vladama Republike Srpske o saradnji u oblasti vazduhoplovstva. On je potpisan u Beogradu 10. novembra 2017. godine. Tokom 2016. godine pojavila se potreba zaključivanja ugovora kojim bi se dao pravni osnov za saradnju dve vlade, ali direktno i neposredno saradnjom Ministarstva odbrane Republike Srbije sa helikopterskim servisom Vlade Republike Srpske. Na ovaj način saradnja bi se ogledala između ostalog i u razmeni dokumentacije i opreme, školovanju i obuci pilota, međusobnom angažovanju stručno-letačkog i vahduhoplovno-letačkog osoblja kao i pružanje usluga održavanja i remonta helikoptera i helikopterskih motora.
Dame i gospodo narodni poslanici, nalazi se i Sporazum sa Vladom Rumunije o saradnji u oblasti odbrane koji je potpisan 4. decembra 2017. godine i predstavlja opšti ugovor o saradnji u oblasti odbrane kojim se daje pravni osnov za bilateralnu saradnju u svim oblastima za koje Vlada Republike Srbije i Rumunije, odnosno njihova ministarstva odbrane budu zainteresovana. Do sada je bio na snazi Sporazum između Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Rumunije o saradnji u vojnoj oblasti koji je potpisan u Beogradu 27. oktobra 1997. godine. Želim da naglasim da se saradnja u oblasti odbrane sa Rumunijom može oceniti kao veoma dobra uz mogućnost njenog daljeg intenziviranja i unapređenja, te da je za ostvarivanje svih oblika saradnje prvenstveno neophodno uspostavljanje pravnog okvira saradnje koji se operacionalizuje donošenjem predloženih zakona o potvrđivanju bilateralnog međuvladinog sporazuma.
Poštovani narodni poslanici, pozivam vas da podržite napore Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane i da se predloženim zakonima dodatno uredi i unapredi sistem odbrane u svim njenim segmentima kao i rad BIA, ali isto tako da ispunimo svoje međunarodne obaveze zaključenih ugovora i nastavimo angažovanje u multinacionalnim operacijama i ove godine tako što ćemo usvojiti predložene zakone i odluke. Zahvaljujem vam se na pažnji i velikom strpljenju.

Želim da se zahvalim na primedbama i na pažljivom čitanju ovog obimnog materijala.
Želim da kažem, da bi i naša javnost znala, ni u jednoj mirovnoj operaciji Vojska Srbije nije uključena u bilo kakve sukobe, niti ima misiju nametanja mira. Ona ima isključivo misiju očuvanja mira. Mi nigde nemamo borbene sastave. Uglavnom su to ili štabski oficiri, ili brinu o bezbednosti naših jedinica i, naravno, najveći broj jesu sanitetski oficiri i oni koji se bave lečenjem. Kao što znate, recimo, u Centralnoafričkoj Republici imamo poljsku bolnicu nivoa dva, koja je zaista veoma cenjena od svih međunarodnih faktora, svih koji su tamo i insistiraju da budu lečeni baš tamo, kod naših lekara i zaista to služi na čast našoj vojsci. Zato mislim da je dobro da se sa takvom praksom nastavi. Mi ćemo svakako nastaviti sa takvom praksom.
Uostalom, kao što znate, Vojska Srbije ima tri misije – jedna je odbrana zemlje, druga je učešće u mirovnim operacijama i treća je pomoć civilnim organima vlasti u slučaju elementarnih nepogoda, katastrofa, itd.
Kada govorimo o lekarima, na VMA i uopšte o vojnim lekarima, oni imaju obavezu i da vežbaju oružjem i da konstantno odlaze na gađanje, na sve ono što radi bilo koji njihov kolega koji nije lekar a jeste oficir. Između ostalog, i to je razlog zašto imaju beneficirani radni staž. Ali, beneficirani radni staž – ne odlučuje o tome organ u kome se nalaze. Ne može policija ili vojska da odluči ko ima beneficirani radni staž, nego nadležni organ PIO fonda i medicina rada, u to vreme, donosi odluku ko može da ima beneficirani radni staž i iz kojih razloga.
Mislim da svi zajedno delimo zadovoljstvo zbog ove odluke da možemo da sačuvamo najbolje, da možemo da ih sačuvamo do kraja, da ne odu odmah. Vi izražavate određenu skepsu kada je u pitanju bilo kakav oblik privatizacije, ali, isto tako, treba sačuvati onda tog lekara i tog hirurga i tog profesora da ne ode možda negde za šta nije školovan, da ne ode u privatnu kliniku kad može da radi na VMA. Do sada nije mogao, zakonski nije mogao. Mogli ste da mu produžite odlazak u penziju do dve godine, odlukom ministra, i to je to. I posle toga, zdrav čovek, koji je tek u punoj snazi, koji je tek završio sve specijalizacije i ima iskustvo, sve prošao, vi morate da ga sklonite odatle. To je velika šteta.
Drago mi je što ste primetili da je dobro, i to jeste, zaista, nije ni malo kozmetička, to je suštinska promena, što će sada naši vojnici po ugovoru moći da ostaju do kraja, što će moći da ostanu do penzije. Do sada, on dođe u vojsku, recimo, sa 20 godina, postane naš vojnik, prođe sve što treba da prođe i sa 40 godina gotovo, on treba da napusti vojsku. Obučili ste ga, 20 godina života je potrošio, najbolje godine vam je dao i vi sada kažete – Na ulicu. To je loše i prema čoveku, ali loše i za strukturu vojske i loše je za samu vojsku. Takvog čoveka ne možete da nađete na ulici.
Znate, moguće je naći na službi za zapošljavanje. Vi možete da nađete razne obrazovne profile koji traže posao, ali hajde nađite vozača tenka. Nađite nišandžiju. Nema toga na Nacionalnoj službi za zapošljavanje. NJega morate da obučite, ne smete da ga izgubite, u krajnjoj liniji. Vojska Srbije uvek kao i svaka vojska, uvek proigrava sve moguće scenarije, o tome se ne izjašnjava možda u javnosti, ali uvek razmišlja u svemu.
Doprinos svih narodnih poslanika očekujem naravno. Mi smo pokrenuli javnu raspravu po pitanju strategije odbrane, dva važna dokumenta, strategije odbrane i strategije nacionalne bezbednosti i očekujem doprinos svih poslanika da kažu da kada se ta važna dokumenta budu pre nego što dođu u parlament, dok su još u fazi javne rasprave.
Jeste, naša vojska je planski i sistematski namerno uništavana. Daću samo jedan kratak primer, a sigurno ćemo pričati o tome tokom zasedanja. Uništeno je, istopljeno 500 tenkova i haubica. Mogli smo svašta da radimo sa njima, pa i da ih prodamo, ako ništa drugo, ako ništa pametnije nismo mogli da smislimo, mogli smo bar da ih prodamo, mi smo ih istopili, a mogli smo da ih koristimo i za razne druge stvari, naravno.
Obuka je jedna od ključnih stvari u svakoj vojsci i u onoj meri u kojoj nam je uspešna obuka, u onoj meri u kojoj smo u stanju da se nosimo sa stalno novim izazovima, toliko smo uspešni ili toliko smo neuspešni i to je nešto na čemu se zaista u vojsci veoma vodi računa.
Mi razgovaramo kada je u pitanju jedan od zakona kojima ćemo se baviti ovde i reguliše i rezervu, reguliše i vojnu obuku civila. Mi intenzivno razgovaramo sa Ministarstvom prosvete koji su to predmeti, na koje načine bi smo mogli da obezbedimo određena znanja za što širi krug koji bi trebao da se obuči za situacije koje mogu da nastupe. Dakle, upravo radimo na tome i to je jedna od stvari koje je ovo ministarstvo odmah počelo da radi, čim smo počeli da radimo u ovom sastavu.
Po pitanju dokapitalizacije, ne privatizacije, dokapitalizacije, 49% nije privatizacija, privatizacija je 51%, ovo je dokapitalizaicja. Postoji, videćete u zakonu, postoji jedan vrlo ozbiljan mehanizam ko može da bude potencijalni investitor. Na kraju, kada dođe do toga, Ministarstvo odbrane posle vrlo rigoroznog kriterijuma mora to da predloži Vladi, a tek onda Vlada mora to da usvoji.
Dakle, ne može tek tako da se kupi, ne može na tržištu da se kupi. To nije na tržištu, to nije automobil. Ne može sada da vam dođe, ne znam, izvinite na primeru, Bedžet Pacoli, dođe i kupi, ne može da kupi. Ne može da kupi zato što ne bi prošao bezbednosne, ne može zato što ne bi prošao bezbednosne provere, ne može da prođe.
(Vojislav Šešelj: I onda bi reli – To je diskriminacija.)
Nije, bezbednosne provere su takve, a ja sam siguran da teško da bi mogao da kupi tako nešto. Dakle, ne može. Vrlo se vodi računa o tome.
Imate sada, ovo što ste naveli primer Garde. U toku je reorganizacija naših jedinica i razmišlja se i o drugačijem pristupu i kada je Garda u pitanju, u smislu borbene jedinice. Hvala.

Odmah da vam kažem da ni jedno ovlašćenje načelnika Generalštaba nije umanjeno, niti se povećavaju ovlašćenja ministra odbrane. Dakle, isto kao što je do sada mogao da unapredi do nivoa kapetana, načelnik Generalštaba će to moći i dalje, a ministar odbrane, kao što je to do sada mogao, dakle, bez bilo kakve promene, do čina pukovnika. Tako je bilo i tako će biti do sada. Ne znam zašto ova priča, jednostavno nije tako.
Inače, da znate, da bi se neko unapredio u Vojsci postoji ozbiljan niz obaveza koje morate da izvršite, dakle, čitav niz načina kako se dolazi do toga, posle koliko godina, na koji način, to je vrlo precizno i ne može niko da vas unapredi, kao što mislite da je odluka ministra ili odluka načelnika Generalštaba. To je ozbiljan proces.
Između ostalog, da biste, evo samo kao jedna od stvari, pored pretpostavke da ste ispunili – da imate odgovarajuću školu, pa da posle toga imate odgovarajuće godine službe, pa odgovarajuće ocene, pa da se ističete u službi na odgovarajući način, pa da ste bili na formacijskom mestu koje je više od vašeg čina određeni broj godina da biste prešli u viši čin.
Sve to da sad uradite, morate da prođete kroz Savet za upravljanje ljudskim resursima koji se nalazi u okviru Generalštaba i morate da prođete kroz Savet za kadrove koji se nalazi u okviru Ministarstva odbrane, pa kad sve to prođete, onda dođete do načelnika Generalštaba ili ministra odbrane koji vas unapređuju u viši čin. Dakle, to ne može da bude arbitrarno ni na koji način.
Evo, u Skupštini imamo i generale koji znaju da to ne može tako. bilo je slučajeva da se politika tako ponaša i unapređuje ali to jednostavno nije naša praksa i mi to ne radimo.
Tačno, treba veći broj ljudi da uđe u sastav naše vojske da bismo mi bili zadovoljni, da bi popuna bila odgovarajuća. Treba. Nedostaju nam vojnici, nedostaju nam podoficiri, na prvom mestu vojnici.
Dva su razloga suštinska. Jedan je – zemlji je ekonomski bolji, plate su veće, u državnoj upravi plate su manje. I, naravno da se mlad čovek opredeljuje za posao koji je lakši, u kome ne mora da nosi oružje, u kome ne mora da razmišlja koliko je opasno to što radi, na kome je često izložen ozbiljnim zahtevima koji mogu da ugroze i njegovo zdravlje. Znate, nije lako biti vojnik, to je jedan od najčasnijih, ali i najtežih profesija koje možete da izaberete. Ako za isti novac, ili malo manji ili malo viši novac možete da nađete neko drugo radno mesto, pa, možda ćete ga i naći.
Da bi to prevazišli morate da napravite jedan zajednički napor cele države, celog društva, ne samo Ministarstva odbrane. Zato smo krenuli u stambenu izgradnju za pripadnike bezbednosnog sektora. Zato što kažeš – dobra plata je takva kakva jeste, ali imam veliku šansu da dobijem i stan koji nikad ne bih mogao da isplatim od plate koja je i mnogo veća od tog stana.
Pa, onda omogućite, kao što su, evo recimo, uveli smo sada pravilo da dobijate solidarnu pomoć kada vam se rodi dete. Pa smo omogućili više nego ikada do sada da i naši vojnici sa svojim porodicama mogu da idu u naša odmarališta i to ne samo po regresiranim cenama, nego to da to snosi Ministarstvo odbrane. A da ne govorimo koliko smo unapredili vojsku, koliko smo je naoružali. Ovo nisu ona vremena kada vojska nije nabavljala ništa.
Znate, jedini način da MIG-ovi o kojima govorite ne lete jeste što se modernizuju, pa kad se nešto modernizuje to ne leti, nego donosite nešto novo u njega, biće još bolji, biće na nivou četiri plus, nešto što nismo imali.
Naravno da to od 2000. do 2012. godine nikom nije smetalo. Tad ste mogli, imali ste 12 godina da nabavite da lete najbolji na svetu, da kupite „fantome“… niste to uradili. Što niste to uradili? Što niste tad napravili vazduhoplovstvo koje sjajno leti? Niste se bavili time.
Kad govorite o medicinskoj struci, samo da vam kažem da ste u vreme vaše vlasti rasformirali šest sanitetskih odreda. Šest sanitetskih odreda su rasformirani. Mora da postoji vojno zdravstvo, između ostalog, zato što vojno zdravstvo treba da se brine o našem stanovništvu, ne samo o našoj vojsci o kojoj se brine neprekidno. Mi imamo 113.000 osiguranika i oni se brinu o njima, kao što moraju da se, sanitetlije, brinu o stanju našeg vojnika sada u kopnenoj zoni bezbednosti. Koga ćete da pošaljete, civilnog lekara? Poslaćete sad nekog iz Beograda ko nije ni na koji način prošao vojnu obuku, ali vi ćete ga poslati da bude u kopnenoj zoni bezbednosti da se tamo bavi malo, kako to izgleda. Dakle, to se ne radi. Naravno da mora da postoji.
Znate, ovo kada govorite, i to jeste zlonamerno, ja razumem političke motive ali jeste zlonamerno, to da se civili mogu postavljati, da će sad civili postajati komandati brigade itd. Prvo da vam kažem da taj član glasi - Ministar odbrane određuje formacijska mesta u Ministarstvu odbrane. Tu nemate nijednu brigadu, tu nemate nijednu vojnu jedinicu i drugi deo, a na predlog načelnika Generalštaba ova formacijska mesta određuju se u Vojsci Srbije. Dakle, načelnik Generalštaba određuje.
Sad odmah da vam kažem šta je to, to je kad vam treba pravnik, pa nemate recimo oficira koji je položio pravosudni ispit a treba vam pravnik, nemate građevinca, nemate finasistu, nemate možda baš medicinara, dakle to su one stvari gde možete da postavite. Pa, ne možete vi da postavite u trupu, ne možete da postavite nikog ko komanduje. Naravno da ne možete to da uradite, ali hajde neka bude samo da lošije izgleda ovo što mi radimo. Dakle, kao što vidite, zakoni su pisani da se unapredi funkcionisanje Vojske Srbije.
Kada je u pitanju BIA, sve ovo o čemu se govorilo dešava se nakon što se sprovede upravni postupak, nakon što se sprovede. Ko će da ocenjuje, izvinite, a ko će da nagradi zaposlenog? Ko? NJegov šef ili komisija? Pa, naravno da će njegov šef. Ko će u BIA da primi čoveka nego onaj ko vodi BIA? Ko će to da radi? Hoćemo da imamo, ne znam, nekakvu komisiju koja će se sastojati od nevladinih organizacija koja će da određuje ko je čovek godine u BIA, pa ćemo da ga nagradimo. Ne može tako. Naravno da će odlučivati čovek koji je odgovoran za to i naravno da je on za rezultate rada i naravno da treba da mu se omogući da može da bira svoje saradnike i naravno da BIA ima svoje specifičnosti, kao što ih ima i policija, kao što ih ima i Vojska.
Ne može da bude da je to prijem kao i svaki drugi. Nije prijem kao i svaki drugi. Čim morate da prolazite rigorozne bezbednosne provere već nije prijem kao i svaki drugi. Hvala.

Hvala.
Znate, da nam niste ostavili milijarde dugova, možda smo i mogli da kupimo na slobodnom tržištu, da ne moramo da dobijemo ništa ni od koga. Imali ste 12 godina da kupite avion koji leti, da kupite avion koji ne leti. Nije vam palo napamet da kupite bilo šta slično.
(Zoran Živković dobacuje s mesta.)
Dakle, kada se avioni modernizuju, naravno da ne lete.
(Predsedavajući: Nemojte da dobacujete, molim vas.)
A sada, svi do jednog koji su došli u našu zemlju leteli su.
Molim vas da ukoliko možete smanjite nestrpljenje našeg poslanika, on je toliko uzbuđen zbog ovog što sluša, ali razumem i ako ne možete.
(Predsedavajući: Izvinjavam se ministre. Molim narodnog poslanika Živkovića da ne dobacuje sa mesta.)
Dakle, bilo bi zanimljivo, evo, zbog naše javnosti da saopštimo, da je recimo Republika Hrvatska kupila eskadrilu F16 Barak, avione koji su leteli četiri puta više nego migovi koje smo mi dobili i platili su ih 500 miliona dolara, samo da biste razumeli koliki je iznos zapravo naše donacije i koliko smo dobili. Znate li da samo jedna raketa koja bude ispod tog krila košta više od milion dolara, i to smo dobili. Znate li da piloti koji se obučavaju na tim migovima, da njihova obuka košta dva miliona dolara i da smo, između ostalog i to dobili.
Dakle, dobili smo vrhunske avione, dobili smo ih za izuzetno malu količinu novca, dobili smo avione koji lete, koji su doleteli, avioni koji su mogli da lete kada su došli na naš aerodrom, a mi radimo i remont i modernizaciju. Žao mi je što vam smeta što modernizujemo avione. Ne možemo da ih modernizujemo dok lete. Znate, kada lete u vazduhu onda je dosta komplikovano popravljati ih i dosta komplikovano je ubacivati novi radar. Ipak moraju da se spuste na zemlju i nešto mora tako da se uradi, dakle, da to razjasnimo.
Ne bi bilo loše, to je jedino što sam ostao dužan, sve ovo ostalo ste vi odlično razumeli, samo nećete da razumete naravno, jeste priča o dokapitalizaciji. Teško je reći za Rusiju da ne vodi računa o svojoj odbrambenoj industriji i jako je teško reči za Rusiju da joj ko zna ko ulazi u odbrambenu industriju. Samo da znate da su pre nekoliko nedelja privatizovali kalašnjikov. Dakle, potreban je novac, potrebno je znanje, potrebna su tržišta i sve pametne države to rade. I mi smo pametna država. Hvala.

Hvala lepo.
Zahvaljujem se na trudu i naporu da se iščita ovaj obimni materijal i da se daju odgovarajuće primedbe i, shodno tome, hoću da kažem kako mi vidimo tematiku o kojoj ste govorili.
Znate, svaki fakultet mora da bude deo nekog univerziteta. Postoje slučajevi gde ne mora, ali priznaćete da Vojna akademija kao fakultet zaslužuje da bude deo univerziteta. Upravo zato je formiran vojni univerzitet. On već funkcioniše i on već radi.
Šta je ono što je najvažnije kada je u pitanju vojni univerzitet? To je da mi na taj način možemo da obučimo, odškolujemo profesore taktike, strategije, operatike i komandovanja. Ni jedan drugi univerzitet to ne može da vam da. Ne postoji univerzitet na kojem možete da završite strategiju. Dakle, moramo da imamo naš univerzitet i to je univerzitet odbrane.
Da li ćemo praviti mešoviti, to je stvar odluke. Dakle, mi imamo vojnu gimnaziju u ovom trenutku. Imamo srednje, stručne vojne škole koje nam obezbeđuju podoficirski kadar i koji nam obezbeđuju specifična zanimanja. To vam je, recimo, mehaničar za radare. Gde ćete vi to da nađete? Imate ga tu ili ga nemate nigde.
Da li ćemo praviti mešovitu, u smislu da ćemo spojiti vojnu gimnaziju sa srednjom stručnom vojnom školom, to je pitanje. Ne mogu sada da vam dam odgovor na to, ali hoćemo da predvidimo mogućnost. Ako mislimo da treba, evo prilike da to i uradimo. Znači, neće se sada praviti. Jednostavno, nemam odgovor na to pitanje, ali postoji mogućnost da se to i desi, a u ovom trenutku imamo ove dve forme organizovanja – vojnu gimnaziju i srednje stručne vojne škole.
Znate, ako imamo strah isključivo od stranog ulaganja, zato postoji mogućnost odliva informacija, a da li mislite da ne može da bude odliv informacija od naših državljana? Priznaćete da i po neki naš državljanin, pa i naš investitor može da bude pripadnik strane službe i da i te kako radi za strance, tako da ne možemo da polazimo od toga.
Uostalom, znate, za Ustav za koji ste i vi glasali na referendumu, i ja sam glasao za taj Ustav, jeste Ustav koji kaže da proces… (Isključen mikrofon.)

Dakle, proces privatizacije društvene svojine mora da se završi. Ako se ne varam, to je član 80. Dakle, mora da se završi.
Sada mi u nekim fabrikama imamo, mislim da je u pitanju baš „Zastava“, ima 26% društvenog kapitala… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se na primedbama i sada samo da to malo pojasnimo.
Što se tiče nadležnosti direktora BIA nema ni jednu novu nadležnost, ista su mu od osnivanja Agencije i ima iste nadležnosti kao što je imao i do sada. Potpisuje rešenja zato što kao i u bilo kom drugom organu direktor potpisuje rešenja. Naravno da ne može da zaposli koga hoće. Postoje procedure, vrlo je precizno određeno ko ispunjava određene kriterijume. To što to ne stavljate u oglas i ne pravite od toga javnu stvar, to je druga stvar, ali sve je vrlo jasno i predviđeno unutar samog organa, a organ se kontroliše, kao što znate, između ostalog, i od strane ovog parlamenta.
Što se tiče odbrambene industrije Srbije, znate, novac se traži, kapitalizuje se onda kada nešto vredi, kada nešto imate. Da smo to radili 2012. godine ne bi dobili ništa. Godine 2012. samo da vam kažem, odbrambena industrija Srbije je imala ugovorenih poslova u vrednosti od 154 miliona dolara. Ove godine ima ugovorenih poslova u vrednosti od 713 miliona dolara i zaposleno preko 3.500 ljudi više nego te 2012. godine. Dokapitalizaciju tražite kada ima vrednosti. To je kao da ste prodali aerodrom 2012. godine, taman tako biste zaradili, a pogledajte koliko se zaradilo danas.
Znate, moramo da budemo realni, jesmo li sigurni da će uvek prilike u svetu, na ratištima biti ovako, uslovno rečeno, povoljne za našu odbrambenu industriju Srbije? Da li će se baš uvek tražiti ovaj proizvod i program koji mi imamo ili treba da se pripremimo novcem i iznad svega tehnologijom do koje ne možemo da dođemo na drugi način i da se spremimo za neku sledeću stepenicu, za neko sledeće vreme?
Danas, kao što vidite, ratovi koji su sada aktuelni, pričamo o industriji naoružanja, ne može tu da se bude mnogo fin, to je tako jednostavno, vi prodajete nešto što nije baš najlepša stvar na svetu, prodajete sredstvo koje će ubiti drugo ljudsko biće, ali to je tako, zato to postoji, su u tehnološkom smislu vrlo primitivni. To su neobučene velike armije koje troše velike količine municije. Mi proizvodimo municiju. Mi smo na prvom mestu municijaška proizvodnja. Da li će biti tako i za 10 godina? Ne znam, ali zato moramo biti spremni sada da dođemo do novca i tehnologije koja će nas spremiti za 10 ili 20 godina. To je ono što treba da znamo i da razmišljamo.
Što se tiče tajnosti podataka, samo da vam kažem da je u prošlom rešenju zakona ovako je glasila norma – tajni podaci koji se odnose na sistem odbrane označeni kao podaci od interesa za nacionalnu bezbednost i sistem odbrane prema odredbama ovog posebnog zakona štite se u skladu sa zakonom. To je sve. To znači da je moglo da bude bilo šta, a sada je sve precizirano, vrlo precizno rečeno šta to može da bude.
Dakle, sami sebi smo u tom smislu vezali ruke i odredili šta je to tačno, koji su to podaci. Da smo hteli da podaci budu široki i da niko ne može da nas kontroliše ostavili bismo staro rešenje. Tako da sam očekivao tu podršku, a ne kritiku, ali dobro. I to je u redu.
Što se tiče obaveze vojne policije da uhapšena lica predaje civilnoj policiji, nije to naša odluka. To je ZKP. ZKP donosi, uređuje nadležnosti tužioca, a tužilac je taj koji nama naredi gde mi vodimo uhapšena lica ili ne. To nema nikakve veze sa našom odlukom i nema veze ni sa ovim zakonom. Dakle, ZKP je zakon koji reguliše ovo ponašanje, nikakav drugi, i to nema nikakve veze sa nama. To je verovatno samo pitanje nerazumevanje.
Što se tiče Inspektorata, na čelu Inspektorata nalazi se general. Na svako generalsko mesto ukaz o imenovanju generala na generalsko mesto mora da potpiše predsednik Republike tj. vrhovni komandant. Dakle, nema mogućnosti da to prođe bez, kao što vidite, striktne civilne kontrole. Ministar odbrane predloži, vrhovni komandant tj. predsednik Republike to prihvati ili ne prihvati zato što je general u pitanju. Nema drugog načina.
To što ste vi tražili, a vi ste eksplicitno rekli da predsednik Republike odlučuje o tome, niko drugi ne može da odluči o tome, to je jednostavno tako. Naravno, inspektor o onome što radi obaveštava ministra odbrane i predsednika Republike. Dakle, u potpunosti je ispoštovana upravo takva procedura. Hvala.

Nije nikad dobro svesti raspravu na ličnost, jer mi ovde slušamo zapravo da se nekom ne dopada direktor BIA. Odmah da vam kažem da je Bratislav Gašić bio izuzetno dobar ministar, da je odličan direktor BIA i da će imati izuzetne rezultate, kao što ih već sada ima. Tako da možemo da budemo samo zadovoljni zbog tog izbora i nikako drugačije.
Ovim zakonom se uređuje sistem koji omogućava i direktoru BIA da radi u punom kapacitetu i BIA da radi u punom kapacitetu. Kao što su svi vojni zakoni o kojima ovde raspravljamo doneti uz saglasnost i posle duge rasprave unutar sistema. Svaki deo sistema Ministarstva odbrane i Vojske Srbije je dao svoje mišljenje i na kraju se složio sa svakom od odredbi, tako je bilo i sa BIA. Dakle, to su zakoni koji služe sistemu, a ne ko se nalazi na njihovom čelu, ali ponavljam još jednom Bratislav Gašić je dobra vest za BIA i odličan direktor BIA, baš kao što je bio odličan ministar odbrane.
Mi smo kao što se zna, odnose sa Republikom Srpskom podigli na najviši mogući nivo. Mi smo prva Vlada i to je bilo na inicijativu tadašnjeg predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, uveli četiri zajednička datuma koja obeležavamo sa Vladom Republike Srpske. Niko to pre nas nije uradio. Mi smo ti koji to radimo i koji produbljujemo specijalne odnose i specijalne veze.
Samo da vam kažem da smo u protekloj i ovoj godini preko tri miliona evra ugovorili poslova sa Odbrambenom industrijom Republike Srpske, preko tri miliona evra i to omogućava život Odbrambenoj industriji Republike Srpske. Mislim da je to od ogromnog značaja i govori kakva je orijentacija ove Vlade i kako radimo.
Po pitanju starešina, penzionisanih oficira naše vojske, naravno da su oni naše blago i naravno da smo ponosni na njih. Zato upravo i radimo na tome, o vraćanju onih koji to mogu da budu, svojim stručnim kvalitetima koji to zaslužuju, da tamo gde je moguće, a na prvom mestu kada kažem moguće, mislim na predavanja na našim školskim ustanovama, gde mogu da prenesu svoje znanje i svoje iskustvo. Mi to već radimo, to niko pre nas nije radio, a mi to radimo.
Moram da kažem da rat jeste završen time što je potpisan vojno-tehnički sporazum u Kumanovu i njegov naslov je – Uslovi za prekid neprijateljstava. Dakle, nije bila nikakva kapitulacija kao što neki vole da kažu, ali uslovi za prekid neprijateljstava. Tako je završena NATO agresija na SRJ. Između ostalog i donošenjem Rezolucije 1244, koja definiše KiM kao teritoriju pod privremenom upravom UN. Pošto su pod privremenom upravom UN, mi se pozivamo na Rezoluciju 1244, mi smo jedna od članica UN, pa je onda sasvim logično da budemo i da učestvujemo između ostalog u mirovnim misijama koje te UN sprovode.
Nema tu ničega što može biti loše za nas, naprotiv, to ne samo da omogućava našim vojnicima i našim oficirima da se usavršavaju. Omogućava i čitavoj našoj vojsci da usvaja nova znanja, da odgovara na nove izazove, sve ono što savremeni svet u kome živimo traži i očekuje od nas.
Kada ste rekli 700, nije to 700 u jednom trenutku, 700 vojnika i oficira. To je ukupno 700 vojnika i oficira, lekara, medicinskog osoblja, koji će u svim rotacijama u toku godine biti na dužnosti. Negde oko 300, 318 ih bude u jednom trenutku. Dakle, nikada ih ne bude 700. Da se i tu razumemo.
Kada govorimo o SOF-a sporazumu, zahvaljujem se na intervenciji, ali želim da vam kažem da Sofa sporazum je aktivan samo onda kada Vlada Republike Srbije da odobrenje za svaki pojedinačni slučaj. To nije nešto što je ad hok i što je unapred i što je za sve. Svaki pojedinačni slučaj mora da se najavi, a mi moramo da damo saglasnost da li ćemo to da uradimo ili nećemo. Takođe, ma kako to izgledalo, nemojmo potcenjivati svoju zemlju, taj sporazum se određuje na bazi reciprociteta. Znači, da i naša vojska može da se kreće na taj način. Nemojmo smo smejati našoj zemlji, naravno, nikad ne očekujete od naše zemlje, vidim kako se smejete, nemojte očekivati od naše zemlje, ona je nebitna, ona nikad, možda hoće. Možda će nam jednom trebati prolaz naših trupa. Nemojmo se smejati pre nego što se to desi, možda će se i desiti. Videćemo. Uvek verujem u svoju zemlju i verujem u njenu snagu i verujem da nam to može biti potrebno.
Po pitanju Partnerstva za mir, kao što znate, mi smo vojno neutralna zemlja i mi smo rekli svima – naš nivo saradnje sa NATO, optimalni nivo saradnje je Partnerstvo za mir. Samo da podsetim sve koji ne znaju, a mislim da većina zna, u Partnerstvu za mir su članice i Ruska Federacija i Belorusija. Ako je nekom potrebno i neko opravdanje, a nama nije potrebno nikakvo opravdanje, to su naši interesi, mi smatramo da tako treba da radimo.
Ako se plašimo privatizacije odbrambene industrije Srbije, onda ovaj zakon moramo oberučke podržati, zato što odbrambena industrija Srbije sada ni na koji način nije izdvojena od Zakona o privatizaciji. Ona sada može da se privatizuje kako god hoćete. I samo zahvaljujući čvrstoj odluci Vlade i političkoj odluci Vlade ona nije privatizovana, inače bi mogla da bude privatizovana danas, dok ne donesemo zakon, odmah.
Što se zakona tiče, Zakona o privatizaciji, odbrambena industrija Srbije je potpuno ista kao i neko auto-prevozničko preduzeće u vlasništvu države, kao „Lasta“. Potpuno isto, nema nikakve razlike, odmah može da se proda. Kad donesemo ovaj zakon, ona postaje od posebnog značaja za funkcionisanje države i više ne može da se proda. Možete da dokapitalizujete do nivoa 49% i to, kada govorimo o stranom ulagaču, ne može nijedan strani ulagač da ima 49% nego po 15%. Ne može više od toga. Ne može.
Kao što smo i pričali, ne znam koliko ste slušali i da li ste bili u sali kada smo o tome govorili, ali, ako se bojite da će neko doći sa strane, uzeti sve naše tajne, pa zašto mislite da to ne može da bude srpski državljanin? Zašto mislite da neko od direktora naše odbrambene industrije ili bilo koje industrije ne može da bude strani agent? Jel mislite da time što je državljanin Srbije, da je time zaštićen od toga da je strani agent? Ne, baš strani agent i postaje kao državljanin Republike Srbije, i te kako to može da se desi. E, da se to ne bi desilo, bez obzira da li je u pitanju stranac ili naš državljanin, za bilo koje tajne podatke koji su vrlo precizno, posvetite se tome, pročitajte to, možda je dosadno, zamorno je, puno stranica ima, ali pročitajte kako je regulisano šta je sve tajni podatak u ovom zakonu.
Da bi neko mogao da barata tajnim podacima, on mora da dobije sertifikat o tajnosti. Dakle, o mogućnosti da barata tajnim podacima, a taj sertifikat mu ne izdaje čak ni Ministarstvo odbrane, već mu izdaje Kancelarija saveta za nacionalnu bezbednost. Ministarstvo odbrane, kao što sam već naglasio, sprovodi posebnu i vrlo temeljnu istragu, bukvalno, za nekog ko bi želeo da postane suvlasnik nekog od preduzeća odbrambene industrije Srbije. I tek kada se to završi, kada prođe sve to, ide se na Vladu. A posle toga mora da dobije sertifikat o tajnosti podataka, da je uopšte u stanju da upravlja i da rukuje time. Dakle, ne možete da uđete u to. I to je jedina brana. A da li je ovaj pasoš ili onaj pasoš, priznaćete da je to manje važno.
Evo, vi ste govorili, sumnjičili ste neke ljude da su špijuni ili šta već, a to su naši državljani. Dakle, i te kako može naš državljanin da bude osumnjičen za bilo šta ili konkretno to što ste vi rekli. Ja se zahvaljujem.

Hvala lepo.
Ovde su izrečene brojne neistine, pa da počnemo da radimo i na tu temu.
Dakle, ovde je rečeno kako su svi zakoni doneti po hitnom postupku, naravno neistina. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, javna rasprava održana 3. do 23. novembra 2017. godine, okrugli sto u Nišu, Novom Sadu, Beogradu, ali kome je to važno. Jednostavno je to tako.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, javna rasprava održana od 3. do 23. novembra 2017. godine, opet u Nišu, Novom Sadu, Beogradu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u mirovnim operacijama van granica Republike Srbije, nadležni odbor Vlada Republike Srbije, još 2016. i 2017. godine, znači dva puta utvrdio da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu, jer se izmenama i dopunama samo unapređuje primena zakona, ali kome je to važno, samo zalepite etiketu, urađeno je tako i ništa više.
Predlog zakona o naoružanju i vojnoj opremi, održane dve javne rasprave, dve ne jedna, dve. Prva od 2. do 23. marta 2015. godine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, a druga javna rasprava održana od 26. septembra do 16. oktobra 2016. godine. Dakle, dve javne rasprave održane o jednom zakonu, ali nije važno. Kažite da nije nikad održana i to je u redu. Kao to je neka velika tajna.
Usput da vam kažem, lično sam razgovarao sa svakim od sindikata, sa svakim delom poslovodstva, ali kome je to važno. Dovoljno je da kažete – nije, pa neka se ta neistina pretvori u istinu.
Predlog zakona o vojnom obrazovanju, održane dve javne rasprave. Od 5. do 31. marta 2014. i od 22. septembra do 11. oktobra 2016. godine. Dakle, dve. Opet i tu dve. A bitno nam je da bismo stigli za početak ove školske godine, da bi počeli da radimo, da omogućimo deci da se obrazuju po najboljim mogućim uslovima.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vojno-radnoj materijalnoj obavezi. Nadležni odbor Vlade je utvrdio da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu, jer opet ima minimalan broj izmena. Dakle, sve do jednog što je rečeno da je po hitnom postupku nije. Jednostavno nije istina, ali valjda je tako najlakše.
Aleksandar Vučić je bio ministar odbrane 2012. godine. Tada je počela Vojska da se vraća tamo gde joj je mesto na prvo mesto od svih institucija u našoj zemlji. Podsetiću vas da je pre toga, ne samo da nije kupljen ni jedan avion, i da je istopljeno 500 tenkova i haubica, da su produžavali resurse na avionskim gumama. Guma nisu imali, da nije bilo ni čizama, ni uniformi i da su jedinu nabavku koju su imali, sada ćete ćuti šta su kupili od naoružanja i kako su nas opremili od 2000. do 2012. godine. Kupili su nešto „Lend rovera“ i to civilne verzije, ne vojne verzije i puške heklere i koh, tačno 300 komada. To je sve što je za našu Vojsku nabavljeno u svim tim decenijama.
Od 2012. godine, od kako je Aleksandar Vučić, postao ministar odbrane do danas, kupuju se avioni, najmoderniji, remontuju se, modernizuju se, stižu tenkovi, stižu oklopna vozila, pešadije, uvodimo naše proizvode, naše odbrambene industrije Srbije, koje do sada nismo imali.
Uvodimo od Nore, Lazara, Miloša, Malog Miloša i da ne nabrajam šta smo sve napravili, rezerve naše vojske. Materijalne rezerve su više nego što su ikada bile. Nikada nismo imali toliko goriva, toliko hrane, toliko municije, toliko uniformi, toliko opreme, toliko čizama. Nikada nismo imali toliko. Dakle, konačno se o vojsci brine i počelo je da se brine od kako je Vučić postao ministar odbrane 2012. godine, nastavio Bratislav Gašić, kao što će nastaviti odlično da radi i BIA, nastavio je Zoran Đorđević i na meni je da sprovodim to što su oni radili pre mene. Tako je bilo i tako jeste, ali kome je to bitno, bitno je da se napadne politički protivnik i neka to bude najgrubljim lažima.
Mi smo samo u 2017. godini, pa do sada, 2018. godine zbrinuli oko 700 pripadnika Vojske što se tiče stanova. Neki putem povoljnog kreditiranja, neki putem stambene izgradnje, a neki putem fonda Solo. To se nije radilo. To se do 2012. godine prestalo da se radi. Skoro da je bila zabranjena stambena izgradnja.
Zato, kada govorimo o ovakvim stvarima, kada govorimo i instituciji kakva je vojska, onda bi bilo zaista dobro da se uzdržimo od politike, ali vidim da jednostavno nije moguće i teško je to reći nekome ko se usudi da optuži naše službe bezbednosti za ubistvo Olivera Ivanovića na teritoriji koju ne kontrolišemo i znamo da je ne kontrolišemo i znamo da je to po Rezoluciji 1244. Optužiti našu državu za tako nešto, a nije im palo napamet da kažu recimo, na prvom mestu pitam Hašima Tačija šta se desilo ili pitam Međunarodnu zajednicu koja tamo ima efektivnu vlast? Ne, prvo čega se setite pitate naše službe i odmah ih optužite da su krive, nesposobne, maltene umešane u tako nešto.
Ja to ne mogu da razumem. Ne mogu da razumem to, kao što ne mogu da razumem da se najsnažnija opravdanja politike bombardovanja naše zemlje i NATO agresije našu u Srbiji. Niko više u svetu ne pokušava da opravda NATO agresiju. Niko više, čak ni dobar deo funkcionera NATO pakta ne govori više o NATO agresiji kao o pozitivnoj stvari. Ovde čujete kako su zbog neke Vlada 1999. godine ginuli ljudi. Znači, nisu zbog terorizma šiptarskog, nisu zbog toga što su 1998. godine ubijali vojnike i policajce, pa im se moralo odgovoriti, nisu. Nisu zbog toga što su odlučili da sakrivaju svoje skandale i šire svoj uticaj, svoju politiku 1999. godine, nisu. Nego, zbog politike srpske države i njene Vlade. To ne možete da čujete u NATO paktu. To u NATO paktu vam više niko ne kaže.
Kada razgovarate sa funkcionerima NATO pakta, oni vam ne kažu tako nešto. Vi čujete u Narodnoj skupštini Republike Srbije da su za sve krivi Srbi, odnosno oni koji su ih vodili u to vreme. Dakle, nisu krivi ni Tači, ni NATO, kriva je Vlada 1999. godine i krivi su Srbi koji su podržali tu Vladu.
A šta misle Srbi o svakom od nas, rekli su na izborima. E, rekli su na izborima. Pa vidite koliko su dali glasova Vučiću, a koliko miliprocenata su dali vašoj koaliciji. I dali su to sa punim razlogom, nije ih niko naterao na tako nešto.
Kada govorite o odbrambenoj industriji Srbije, imali ste sjajnu priliku da od „Prve petoletke“ u vašem Trsteniku napravite giganta, sačuvate, 2012. godine, kada se došlo da se spasava „Prva petoletka“. Otiđite među radnike „Prve petoletke“, pitajte ih kako je sad a kako je bilo u vreme te vlasti? Pitajte ih kako je bilo u to vreme kada su uništavali tu fabriku, kada je planski uništen gigant koji je radio za najveće svetske proizvođače aviona? Mi ga sada spasavamo, vraćamo.
Samo da vas podsetim da je Vlada u kojoj je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade dala preko 40 miliona evra namenskoj industriji, pa i vašem Trsteniku, i vašoj „Prvoj petoletki“ koja je to, odmah da ih pohvalim, odlično iskoristila i sjajno rade sa tim novcem i možemo da budemo ponosni na njih i ponosni na ono što su radili.
A šta misli svet o nama kada je u pitanju odbrambena industrija i kada je u pitanju trgovina oružjem, da vam kažem da je po najznačajnijim međunarodnim organizacijama, po transparentnosti trgovinom oružja naša Srbija, i valjda možemo svi da se obradujemo, bez obzira iz koje smo političke partije, zbog toga, ako možete da se radujete zbog toga, na trećem mestu na svetu po transparentnosti. Prva je Nemačka, druga je Švajcarska, treća je Srbija. Hajde bar da se obradujemo, da se obradujemo svi zajedno i da kažemo – evo kako se ponaša naša država.
Znate li vi, da biste bilo šta prodali od našeg naoružanja, morate da dobijete dozvolu od četiri ministarstva i dve agencije. To skoro da nema nigde na svetu. I onda slušamo ovde kako država švercuje oružje i kako prodaje ko zna kome i ko zna šta. Ovo su zakoni u kojima ne bi smelo da bude politike. U redu je, mrzite Vučića, Gašića, mene, u redu je i to je najmanji problem. Ali, kada govorite o ovim zakonima, govorite o Vojsci Srbije, govorite o BIA, institucijama važnijim od naših odnosa i vaše mržnje. Hvala lepo.

Samo da pojasnimo neke stvari. Naravno, sve to što je ovde rečeno što je nabavljano od oružja ne može da se po vrednosti meri sa jednim migom, a ne sa nečim više. Uostalom svaki pripadnik Vojske zna da sada po prvi put ima dve uniforme, ima nove čizme, a da to nije mogao ni da mašta u vreme kada su terali naše borce i naše oficire iz vojske. Oni koji su se hvalili da im je najveći uspeh što su oterali tolike načelnike Generalštaba u Hag i otpustili toliki broj borbenih oficira, teško da mogu da razumeju ovo o čemu govorimo. Pa zato znate, kad kažu avioni Lasta, a avioni Lasta su sada uvedeni u naoružanje i to šest komada. Sada, zato što smo morali da prođu sve ono što je potrebno da bi jedan avion ušao u naše naoružanje, da se isprave sve greške, da se popravi, da se uradi, da sve bude kako treba. Sada su ušli, ne tad. Dakle, sada je ušlo tek šest aviona Lasta.
I, samo da vam kažem, oni su od silne hvale nabavili znate koliko raketa za migove? Osam. Znate koliko ćemo mi? Mnogo više. Hvala vam.