Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, drugarice i drugovi, pred vama se nalazi Predlog sporazuma između Republike Srbije i Rumunije u oblasti socijalne sigurnosti.
Poslednji sporazum koji je zaključen između Rumunije i Republike Srbije je bio davne 1977. godine i regulisao je isključivo oblast zdravstvenog osiguranja. Sada možemo slobodno da kažemo da smo napravili zaista veliki korak i da smo dogovorili sa organima Republike Rumunije da se ovaj sporazum odnosi kako na zdravstveno osiguranje, tako i na sve oblasti socijalnog osiguranja, što će reći ostvarivanje prava iz penzionog, invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, zdravstvene zaštite, osiguranja za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti i dodatka za decu.
Ovaj sporazum je uređen u skladu sa standardnim rešenjima i principima, što znači da ima jednak tretman državljana država ugovornica u oblasti socijalnog osiguranja, da se neposredna isplata stečajnih davanja korisniku i ostvaruje pravo na davanja, vrši u mestu njegovog prebivališta, da se sabira period osiguranja navršenih u obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na penziju ili novčanu nadoknadu, da se korišćenje zdravstvene zaštite za lica koja imaju prebivalište ili boravište na teritoriji druge države ugovornice može koristiti i, naravno, princip osiguranja koji omogućava da teret davanja iz socijalnog osiguranja snosi ona država čiji je osiguranik u pitanju.
Ovo je samo jedan u nizu sporazuma koji smo potpisali. Želim da vas obavestim, a doći ćemo sigurno u ovaj visoki dom da dobijemo podršku i za sledeće ugovore na kojima radimo. Oni koji su najbliži su svakako sporazumi sa Ruskom Federacijom, nadamo se sa Grčkom, sa Kvebekom, a radimo i na, pokrenuli smo inicijativu zaključivanja sporazuma sa Španijom, Azerbejdžanom, Belorusijom, Kinom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kao i novi sporazumi sa Italijom, Hrvatskom i Poljskom. Zahvaljujem se.

Ovde vidim da se stavlja ugovor sa Katarom, odnosno sporazum sa Katarom pod znak pitanja, zato što je Katar priznao Kosovo i Metohiju. Tu treba onda biti dosledan. Ako ćemo to uzeti kao kriterijum, zašto se onda ne kaže da su Sjedinjene države najveći sponzor nezavisnosti Kosova i Metohije, pa da onda prekinemo svaki ugovor i sporazum sa SAD?
To ne bi smeli da govore oni koji su te noći, izborne noći, nakon parlamentarnih izbora, prvo što su uradili otrčali kod američkog ambasadora po pamet i po zaštitu i kada god hoće da kritikuju svoju državu, otrče po pamet i po zaštitu kod SAD ili nekog drugog predstavnika međunarodne zajednice, koji su takođe priznali Kosovo i Metohiju.
Podsetiću vas, kada je došlo do priznavanja lažne nezavisnosti Kosova i Metohije, da su iz ove zemlje proterani ambasador Crne Gore i još poneko, ali nije nikad proteran, recimo, ambasador Velike Britanije ili SAD.
Samo bih molio da se ponašamo principijelno. Ako je Katar, onda da se istim aršinima odnosi prema njemu kao i prema bilo kojoj drugoj zemlji koja je priznala KiM. Nemojte napadati ovaj sporazum sa takvim obrazloženjem.
Ovo je dobro za našu zemlju. Ovo je dobro da se u našu zemlju ulaže. Ovo je dobro da novac ulazi u našu zemlju i dobro je da dolazi sa svake druge strane, posebno ne od onih koji su prvo što urade kada god imaju neki problem sa svojim biračima ili imaju problem sa izbornim rezultatima, otrče kod američkog ambasadora da traže pomoć i zaštitu. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, zaista nisam mislio da se javljam po ovoj tački dnevnog reda. Još juče smo rekli šta smo imali da kažemo, ali kao što vidim politička uloga gospodina Jankovića, Šabića je tolika da jednostavno izaziva političke reakcije.
Što se tiče samih institucija, mogu da govorim o njima, kao što vidim Skupština ih je prepoznala obojicu kao političke ličnosti koje imaju svoje političke stavove i o političkim stavovima izjašnjava. Ali, da se vratimo na sam amandman i ono što je od mene traženo.
Dakle, što se tiče Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, njegov budžet je 203 miliona dinara, od toga 140 miliona dinara odlazi na plate, a na usluge po ugovoru 33 miliona 061 dinar. Kod gospodina Šabića je zaposleno 71 lice i dobili smo zahtev da se zaposli još 17 lica.
Hoću samo da vam skrenem pažnju da su ovo jedine institucije kroz koje nije prošla nikakva racionalizacija, nikakvo otpuštanje i nikakvo ni umanjenje budžeta ni bilo kog od zaposlenih. Dakle, ovo je o institucijama i institucije moraju da se čuvaju ili da se brane i ne treba ih nikako mešati sa onima koji ih vode. Ako sam do sada i sumnjao da će biti kandidati određene političke partije, posle ovih reakcija, dvodnevnih u parlamentu, uopšte ne sumnjam, ali očigledno postoji jedan problem. Ne verujem ja da i bi ova gospoda radila za tako malo platu za predsednika Srbije, mislim da se oko toga dvoume da li da prihvate kandidaturu. Hvala.

Meni se čini da smo sada zaista došli do suštine problema. Dakle, pazite, ovde se ovim amandmanima traži smanjivanje ličnog dohotka, plate, u skladu, smatrajući da će se posao obavljati podjednako dobro i za manje novca. Ovde se o tome ne raspravlja. Ovde se kaže – zato što se čuje drugi glas.
Čekajte, čekajte, znači, nije važno kako oni rade, da li rade i šta rade i da li mogu da rade to što rade za ovu ili manju količinu novca, nego kakv im je glas, da li je različit glas, pretpostavljam od vlasti, pretpostavljam da je taj glas različit od vlasti. Znači, to je kriterijum. Koliko se suprotstavljaš vlastima, toliko si dobar za Poverenika ili Zaštitnika. To nema veze sa onim što je zakonom predviđeno da oni rade. Oni se bave stanjem ljudskih prava ili šta je već predviđeno u njihovom zakonu, a ne da li su u sukobu sa vlastima ili nisu u sukobu sa vlastima.
Upravo zbog toga i molim poslanike da ne razmišljaju o ličnostima, već da razmišljaju o institucijama o kojima govorimo. Hvala.

Prizemnost i gadost uvrede koju je izrekla gospođa nije nešto što bi moglo da se izrazi rečima. Jako mi je žao što ovo niste rekli na nekom drugom mestu da bih mogao da vas tužim sudu, pa da razgovaramo, ali štiti vas autoritet ove govornice, pa shodno tome, da znaju građani Srbije, neću moći da dobijem zadovoljenje na sudu, ali probaću da ga dobijem ovde.
Vrlo je zanimljivo da ste tako laki u određivanju, kako ste rekli, atmosfere za ubistvo Ivana Stambolića, u kojoj sam, pretpostavljam, ja učestvovao. Jako lepo od vas. Žao mi je što ne znate ili ne želite da znate da je jedini čovek koji je pravio atmosfere za ubistvo i najavljivao takve stvari upravo vaš šef. Jel to onaj što je vešao Miloševića kao svinju za uši na Terazijama? Jel to možda vaš šef ili moj šef prebijao ljude po kafanama? Jesam možda ja ili vaš šef pijan vozio motorne sanke po pešačkoj zoni Novog Sada? Jesam ja možda ili vaš šef razbijao table RTS u Novom Sadu, pljuvao majku i psovao majku beogradsku? Jel to nije bila atmosfera? U vreme vlasti vašeg šefa ubijali su se ljudi po ulicama Beograda i ubijani su ljudi zato što su drugačije mislili. Pa jel to onda priprema atmosfere za drugačiji politički govor?
Dakle, bedno je, jadno je što ste pokušali da iskoristite argumentovanu raspravu u kojoj sam ja štitio institucije, a vi štitite lica, ja se borim za položaj institucije, a vi se borite za položaj vaših političkih poena. Da vam kažem još jednu stvar, kao neko ko je ipak duže u politici i politički iskusniji od vas, nemojte se iznenaditi kad budete jednog dana morali da ližete to što pljujete jer vaš šef je to veoma, veoma često radio, podržavajući svaku vlast koju je pljunula.

Jedino što je nedopustivo, a to je nedopustivo koristiti ovaj visoki dom za iznošenje takvih prizemnih laži i neistina i samim tim i uvreda. Ja sam na laži odgovorio istinom. Ja sam na laži o sebi odgovorio istinom onima koji te laži o meni iznose. I dopustićete mi, ja mislim da bi mi Zaštitnik građana dopustio da je to moje ljudsko pravo da branim svoje dostojanstvo. Hvala.

Pa istina je, da, istina je da vas boli istina i istina je da ste evo čak uspeli sad da zloupotrebite i pravo koje vam je dao predsedavajući. I istina je da je do kraja izvedeno to što je predlagao Nenad Čanak, bilo bi streljanja, ali eto, istina je da se to nije desilo, pa nažalost, narod je odlučio da je on u dubokoj opoziciji, a da smo mi na vlasti. Toliko o tome šta je narod video kao istinu, kao što je istina da ste smatrali da je najveće dostignuće vaše demokratije prvo paljenje ove Skupštine, prebijanje Milanovića, a onda posle toga je trebalo i nama zabraniti da učestvujemo na izborima.
Jedini način da budete na vlasti bi bio da nema izbora. To je istina.

Vidite, ovde imate dva shvatanja politike. Jedno po kome je sve dozvoljeno, jedno po kome izbori nisu ni potrebni, po kome se pozicija vlasti, opozicija ili bilo kakvog položaja, pa i opstanka u društvu rešava političkom voljom, lustracijom, zabranimo ljudima da se bave politikom. Jednom koja na ovaj način vas može optužiti za bilo šta. Podsetiću da ne postoji ni jedan jedini slučaj dokazan na sudu ili pokrenut na sudu da sam vršio bilo kakvo nasilje, a za neke narodne poslanike ovde bi se i te kako moglo razgovarati i o sudskim procesima, ali i o izjavama koje govore o vešanju na Terazijama za uši, kao svinje.
Dakle, u ovom parlamentu imam najveće moguće poštovanje prema svakom od vas narodnih poslanika. Vi ste, bez obzira da li ste vlast ili opozicija, došli ovde voljom naroda, ali nećete biti ni uvođeni ni izvođeni iz vlasti lustracijom i nećete biti ni uvođeni ni izvođeni iz vlasti nasiljem i paljenjem ove Skupštine. Ta vremena su zauvek prošla.

Ja se zahvaljujem poslaniku na amandmanu i zahvaljujem se što smo se konačno vratili na budžet, razlog zbog kog smo danas ovde.
Mi smo opredelili 550 miliona dinara za podsticaj zapošljavanja osoba sa invaliditetom kroz aktivne mere zapošljavanja Nacionalne službe za zapošljavanje, što je identična suma onoj koju smo imali i prošle godine. Samo da vidite šta su razlozi. Prošle godine smo zaposlili 4.913 osoba sa invaliditetom kroz ovu meru, a 2016. godine, evo i još uvek, znači, po podacima koje sada imamo, nisu ušli novembar i decembar, dakle, januar-oktobar smo već zaposlili 5.166 osoba sa invaliditetom. Ostala je značajna količina i nepotrošenog novca.
Dakle, sada smo u ovoj situaciji smatrali da treba da ostane ista količina novca, a imamo dogovor sa Ministarstvom finansija da ukoliko se pokaže veća potreba za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, da ćemo iz budžetske rezerve dobiti novac. Tako da nema potrebe sada da rezervišemo unapred, kada nismo sigurni šta će se dešavati na tržištu. Onog momenta kada se oseti potreba za povećanim zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, odnosno više zahteva koji nam stižu, sigurno ćemo reagovati, možete biti sigurni da ćemo podići količinu novca. Hvala.

Ovde jednostavno zaista imamo problem sa čitanjem budžeta. Ovo nisu naše pare. Ovaj novac je nemoguće uzeti. Ovo je novac lokalnih samouprava koji se nalazi na računima lokalnih samouprava, a ovde se samo evidentira. Dakle, morali ste da nađete, evo, tu je gospodin Đorđević, recimo, uzmete sa neke njegove stavke. Dakle, isto tako ste mogli da stavite paušalno bilo koga. Ovo jednostavno nije novac koji se nalazi na računu države. On se nalazi na računu lokalne samouprave. Samo da bismo mi imali evidenciju koliko se troši u socijalnoj zaštiti.
Dakle, taj novac nije na našem računu. On se uglavnom koristi za isplatu jednokratnih socijalnih pomoći. To je kada je čoveku potreban lek, ili je neophodno putovanje radi lečenja, ili nešto slično. O tome odlučuju isključivo lokalne samouprave, dakle, one su te koje odlučuju o načinu trošenja novca. Po zakonu imate pravo tri puta godišnje da tražite isplatu jednokratne novčane socijalne pomoći.
Dakle, samo da rezimiramo, ovaj novac nije na računu države, to su lokalne samouprave i jednostavno je nemoguće prihvatiti. Hvala.

Zaista ću samo kratko.
Naravno da ne treba prihvatiti ovaj amandman, iz zaista vrlo jednostavnog razloga. Na ovom razdelu je predviđeno više od 800 miliona dinara za interno raseljena lica i za izbegla lica. Samo da znate da na teritoriji Republike Srbije još uvek blizu 30.000 lica ima status izbeglica. Dakle, govorimo o našim sunarodnicima proteranim iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske itd. Kada bi se ovako nešto uradilo, ostali bismo bez bilo kakve pomoći, ostali bismo bez mogućnosti da učestvujemo u poboljšanju njihovih života. Naravno, ne smemo nikada zaboraviti i uvek moramo to glasno govoriti da u ovoj zemlji još uvek živi oko 200.000 interno raseljenih lica, dakle, ljudi proteranih sa KiM kojima je oduzeta mogućnost da koriste svoju imovinu i brojna druga prava. Dakle, kada bi se ovaj amandman prihvatio, svi ovi ljudi o kojima govorimo ostali bi bez ikakve potpore, a to je zaista nešto što je apsolutno nemoguće. Hvala.

Dame i gospodo, ovako stavljati i ovako koristiti borbu protiv poplava sa političkom kampanjom za buduće predsedničke izbore, u najmanju ruku je sramno. Time pokazujete i nepoštovanje prema državi koja se iskreno borila sa poplavama i koja je zaista pokazala da ume da bude i organizovana i humana, a sa druge strane pokazujete i duboko, duboko nepoštovanje prema građanima Srbije koji su glasali za predsednika Tomislava Nikolića. Vi možete da se slažete ili ne slažete sa njihovim izborom, kao što se ja nisam slagao sa njihovim izborom kada su birali Borisa Tadića, ali to nije bio razlog da biram izabranog predsednika Republike Srbije.
Predsednik Republike Srbije se postaje voljom građana. I kada već govorimo ko je najbolji ili ko je najlošiji predsednik Republike, ja ću vam samo reći da se nije Tomislav Nikolić izvinio Hrvatima, kako reče – za prsa smo krivlji za rad, e, to je za mene najgori predsednik u istoriji, ako ja smem da pričam o tome. Hvala.

Godine 2000. kada je gorela ova Skupština i nakon toga, tada vlasti koje su došle u ovu zemlju mogle su sve. Mogle su da traže od Međunarodne zajednice šta god hoće. Mogle su da traže i za KiM drugačiji prostor, otpočinjanje pregovora ili šta god da su hteli. Niko nije zatražio ništa i tada ono što je glavno urađeno bilo je da tadašnja SRJ zatraži da postane nova članica UN. Za neke države malo starija od KiM. Ništa više. To je bilo ono što je glavno urađeno te 2000. godine kada smo mogli sve.
Kada je počeo pogrom 17. marta 2004. godine i kada je počelo strašno divljanje na KiM, kada su gorele crkve i manastiri, mogli smo mnogo. Mogli smo mnogo da uradimo, imali smo snage, imali smo i drugačije saveznike, nismo uradili apsolutno ništa. Tako je vreme prolazilo. Vreme je prolazilo, mi smo slabili, naša država je bila sve slabija, naš uticaj na prostoru KiM, po Kumanovskom sporazumu, Rezoluciji 1244, to je teritorija pod privremenom upravom UN u skladu sa Rezolucijom 1244…

Teško je zbog toga svakom od nas, ali je to činjenica. Dakle, i te 2008. godine i kasnije mogli smo sve manje i manje. Ja imam milion i jednu primedbu na Briselski sporazum kao i svako u ovoj Narodnoj skupštini, kao i svako na KiM, ali to je jedina stvar koje sada možemo da se držimo i da čuvamo položaj Srba na KiM i položaj srpske države u skladu sa Rezolucijom 1244, ovde se govorilo i puno se govorilo o tome da će se ukinuti sva srpska davanja…

Penzioneri su rekli šta misle na izborima i to je više nego nesporno. Ne govorim to uopšte zbog toga i zaista bi bilo lepo kada bi se svi zajedno mnogo manje bavili politikom kada govorimo o budžetu. Penzioneri su, kome veruju i u šta veruju vrlo jasno rekli na izborima i to nakon što su im smanjene penzije. Dakle, nisu bili iznenađeni nečim nego penzije su smanjene. Razumeli su zašto su smanjene, da ne bi pojeli budućnost svoje dece i svojih unuka i dali su snažnu podršku listi koju je vodio Aleksandar Vučić. Dakle, to je više nego jasno.
Ali, ajde da govorimo samo kratko zbog građana koji nas gledaju, a to je da najveći broj penzionera sada, u ovom trenutku, ima veću penziju, nego što je ikada do sada imao. Da li je to dovoljno? Ni izbliza nije dovoljno. Mi imamo 1.726.000 penzionera, 1.060.000 ima veću penziju nego što je do sada imalo, nego što je ikada ranije imalo. Naravno da nije dovoljno, ali to je posledica decenija uplaćivanja malih doprinosa, loše privrede, pljačkaške privatizacije koje ostavila ljude bez povezanog staža, a ne politike od jedne ili dve godine.
Podsetiću vas, da smo mi za dve godine isplatili dugove prema vojnim penzionerima, mi smo odvojili novac i isplatili dugove prema vojnim penzionerima, isplatili dugove prema poljoprivrednim penzionerima, isplatili sve dugove koje smo imali kroz naš sistem, bez i najmanjeg kreditnog zaduženja da to uradimo. Samo iz prihoda. Vodi se računa o penzionerima u ovoj zemlji i ja koristim i ovu priliku samo da im se zahvalim, da im se zahvalim na njihovom poverenju, na strpljivosti na vrednoći i na nadi da će naša generacija biti bar malo kao oni. Hvala.