Hvala.

Amandman je na član 11 – tačke 8. do 10. brišu se.

Ovim amandmanom ukida se diskriminacija roditelja koji su zaposleni, koji su penzioneri ili stariji od 65 godina kojima po ovom zakonu prestaje pravo na status roditelj-negovatelj i negovatelj.

Status mora da prati potrebu za negom, jer nega ne prestaje bez obzira na to da li je roditelj zaposlen, penzioner ili napunio 65 godina.

Pozivam vas da usvojite ovaj i ostale amandmane Stranke slobode i pravde i omogućite da zakonom budu obuhvaćena sva deca sa smetnjama koja imaju pravo na tuđu negu i pomoć i svi roditelji koji o njima neprestano brinu.

Za ovakvo rešenje potrebno je oko 250 miliona evra godišnje. Znamo da Nacionalni stadion koji nikome ne treba košta milijardu evra, a za taj novac bi svi roditelji-negovatelji imali naknadu pune četiri godine.

38/1 GDMP 17.20 – 17.30

Srbija kroz korupciju godišnje izgubi najmanje dve milijarde evra, što znači da se za samo jednu godinu ukrade osam godina isplate naknada za 50.000 roditelja negovatelja.

Kada biste mogli da se uzdržite od krađe i korupcije bar 45 dana, evo recimo od danas pa do početka septembra obezbedili biste dovoljno novca za celu sledeću godinu za 50.000 roditelja negovatelja, a ne samo za njih 3.270 koliko predviđate i time brišete preko 90% porodica kojima je podrška neophodna. Eto, i to smo vam rešili.

Poštovane kolege narodni poslanici, molim vas da prihvatite naše amandmane, jer jedino tako ćemo biti sigurni da smo uradili veliku stvar i da će ovaj zakon ispuniti svoju svrhu i smisao i biti prava, konkretna podrška države svim porodicama i roditeljima koji ovaj zakon zaslužuju i traže ga i čekaju više od 13 godina. Ako ipak ne prihvatite naše amandmane, mi ćemo nastaviti da se borimo i predlažemo izmene vašeg zakona sve dok svi roditelji ne ostvare pravo na status roditelj negovatelj i negovatelj jer to pravo im pripada.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno levi front – Ne davimo Beograd.
Reč ima Natalija Stojmenović.

Hvala predsedavajuća.

Samo da bude jasno, nakon što je ministarka rekla da je ovaj roditelj negovatelj status ekvivalentan radnom odnosu, svi smo postavili pitanje oko nelogičnosti i stoga ona je nakon toga pričala o 2011. godini i rezultatima, pa možda zato kolege ponavljaju pitanja.

U članu 11. ono što mislimo da je sve vreme jedan od problema ovog zakona, a to je da roditelje negovatelje pretvara u jeftinu zamenu za sistem i još im zabranjuje da rade i zato smatramo da roditelji negovatelji imaju pravo da se radno angažuju u obimu koji onemogućava, tj. da mogu uvek da zasnuju radni odnos, osim u obimu koji onemogućava neposredno, kontinuirano i u pretežnom obimu pružanje pomoći i nege detetu ili osobi iz člana 2. ovog zakona.

Dakle, zabrana rada roditeljima negovateljima i sami tim izvlačenje zaključka da je ugovor koji oni potpisuju sa Ministarstvom koje je definisano u ovom zakonu od 65.000 dinara koje će dobiti ekvivalentan radnom odnosu postavlja pitanje kako se štite njihova radnička prava pošto na to imaju ustavno pravo svi građani Republike Srbije, šta radimo pošto po ovom osnovu oni ostvaruju i penziju, šta radimo sa osobom koja prima isplatu roditelj negovatelj do 60. godine, a do 65, kada je granica za izlazak u penziju, onda mora da se vrati na tržište rada gde nije bio sve vreme.

Dakle, ako je ovaj zakon ekvivalentan radnom odnosu, to znači da roditelj negovatelj zasniva radni odnos sa državom zato što država ne može da pruži bolju negu detetu. Gde je pravo roditelja negovatelja na odmor, na predah? Da li svako i u Vranju i u Subotici i u Beogradu ima razvijene usluge u zajednici na koje ovi ljudi mogu da se oslone i na koji način se štite njihova radna prava, osim što im se da 65.000 dinara i kaže im se da su radnici i radnice za državu koja nema drugi način da pruži negu ovim ljudima? Hvala.

Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Sanja Milošević.
Niko se ne javlja za reč.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Niko se ne javlja za reč.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno levi front – Ne davimo Beograd.
38/2 GDMP
Reč ima Natalija Stojmenović.
Izvolite.

U članu 12. slično je onome što sam malopre govorila i u članu 10.

Dakle, ako ministarka stoji pri tome da je ovo zasnivanje radnog odnosa, onda na neki način mora da se procenjuje i nega koju dete ili osoba sa invaliditetom dobija. Lekarska komora procenjuje samo da li je nega potrebna, ali ne i kvalitet nege. Da li je ovde roditelj negovatelj uposlenik Ministarstva ili deteta?

U svakom slučaju, moraju onda na neki način, kada već u ovom radnom odnosu očigledno ne štitite prava roditelja negovatelja, da se zaštite prava deteta. Dakle, dete mora da ima pravo da pokrene postupak za prestanak ili preispitivanje prava na status roditelja negovatelja i negovatelja i prava koja iz tog statusa proizilaze mogu pokrenuti roditelj negovatelj i negovatelj, dete ili osoba sa invaliditetom kojoj se pruža pomoć i nega, kao i nadležni Centar za socijalni rad po službenoj dužnosti.

Dakle, dete i osoba sa invaliditetom su neposredno pogođeni odlukom o tome ko im pruža negu i moraju da se pitaju, to jest moraju da imaju pravo da se pitaju i da zatraže preispitivanje ili prestanak statusa.

Dakle, ja mislim da je najbitnije da nam, na kraju, da bismo mogli da znamo zašto su odbijeni naši amandmani, a svi amandmani su odbijeni, da razumemo da li roditelj negovatelj u sklapanju radnog odnosa sklapa radni odnos sa Ministarstvom, onda je uposlenik Ministarstva, jer Ministarstvo, tj. država ne može da pruži bolju negu detetu ili osobi sa invaliditetom ili sklapa radni odnos sa detetom ili osobom sa invaliditetom kojem pruža negu.

Ukoliko je ovo ekvivalentu radog odnosa, kako će se štititi prava osobe koja pruža negu, koji je pravni lek da se žali na ugovor koji potpisuje sa Ministarstvom ukoliko ministarstvo ne ostvaruje to, na šta imaju pravo svi građani Republike Srbije i na kraju, šta se dešava sa onim ljudima kojim ste vi počeli izlaganje zašto je ovaj zakon bitan, koji nakon 65. godine pružaju negu jer njihov radni odnos prestaje?. Ako se radni odnos zasniva na nezi, na osnovu čega nakon 65. godine ta nega manje vredi?

Hvala.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana - SDA-PDD.
Reč ima Ahmedin Škrijelj.

Zahvaljujem.

Mi smo predložili da se u članu 12. doda osam novih stavova. Jedan od stavova koje smo predložili da se dodaju u zakonu glasi: "Centar za socijalni rad dužan je da u roku od 15 dana od saznanja za okolnosti iz stava 1. ovog člana utvrdi plan dugoročne podrške koji može obuhvatiti priznavanje statusa drugom licu, koje faktički pruža negu, pomoć u kući, predah, smeštaj, personalnu asistenciju, drugu uslugu zajednici ili drugi odgovarajući oblik podrške".

Ovde bih se zadržao na ove dve stvari - na drugu uslugu zajednici ili drugi odgovarajući oblik podrške. Ovo možda najbolje pokazuje zašto je ovim zakonom trebalo ići malo šire i da utvrđivanje statusa i naknade da sami po sebi nisu dovoljni, a kao primer za to pomenuću problem za stomatološko zbrinjavanje lica sa invaliditetom.

U Novom Pazaru je jula 2021. godine sprovedena peticija koju je potpisalo više od 5.000 ljudi da se obezbedi stomatološko zbrinjavanje lica sa invaliditetom. Skupština grada Novog Pazara je septembra 2022. godine prihvatila tu inicijativu, ali prošlo je skoro četiri godine i ona nije realizovana.

38/3 GDMP

Podsetiću vas da zbrinjavanje lica sa invaliditetom je moguće jedino na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Dakle, gotovo nijedna zdravstvena ustanova na teritoriji Republike Srbije ne može da pruži tu vrstu usluge. Možda za ovo rešenje nije potrebno menjati zakon, ali je potrebno uspostaviti saradnju između sistema zdravstva i sistema socijalne zaštite kako bi se ovaj problem rešio. On je u Novom Pazaru izuzetno izražen i samo ću vam reći da ta deca moraju da prime anesteziju i u slučaju da imaju temperaturu ili bilo šta drugo, ta vrsta intervencije ne može da se sprovede. Ljudi putuju po 300 kilometara u jednom pravcu sa rizikom da intervencija ne može da se pruži i onda se vraćaju kući, a problem kod te dece ostaje. Zato apelujem na ministarku da u saradnji sa svojim kolegama pokuša da reši taj problem ne samo u Novom Pazaru, već i u ostalim opštinama i lokalnim samoupravama u Republici Srbiji. Hvala.

Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Reč ima Pavle Grobvić.
Izvolite.
39/1 TĐ/CG 17.30 – 17.40

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Jedan više tehnički amandman. Obrazložiću istovremeno ovaj i poslednji amandman na zakon koji imamo.

Dakle, u ovom amandmanu tražimo od nadležnog ministarstva da najkasnije do 31. marta naredne godine, pa kasnije na godišnjem nivou, objavljuje izveštaje o primeni ovog zakona za prethodnu godinu. Obrazloženje koje smo dobili od Vlade da postoje druge institucije koje se bave prikupljanjem statističkih podataka prosto ne smatram toliko relevantnim. Smatram da bi bilo veoma značajno da o efektima ovog zakona raspravljamo u Narodnoj skupštini i da to ne iziskuje nikakve posebne napore ni nadležnom ministarstvu, još manje da iziskuje finansijske troškove.

Samo za kraj. Poslednji amandman kojim dopunjavamo prelazne i završne odredbe, kojim samo preciziramo da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, da se primenjuje od 1. oktobra, kojim preciziramo da bi se izbegli nepotrebni administrativni tereti i zagušenje sistema. Dakle, od momenta stupanja na snagu ovog zakona da ljudi mogu da počnu da podnose prijave i da eventualno ne usvajanje, odnosno ne donošenjem podzakonskih akata ne može kasnije negativno da utiče niti na prava, niti na obim prava koji ti ljudi dobijaju na osnovu ovog zakona, već da se i pre donošenja podzakonskih akata, ukoliko za tim bude bilo potrebe, neposredno primenjuju norme ovog zakona. Tako da ne vidim kako je relevantno ovo obrazloženje koje smo dobili od Vlade. Jeste da je u Predlogu zakona to pravno-tehnički bolje regulisano kada nije regulisano nikako.

Hvala vama.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici iste poslaničke grupe PSG–SDA–PDD.
Da li želite reč?
Hvala vam.
Dajem reč ministru Milici Đurđević Stamenkovski, da odgovori, na kraju krajeva, na sva ova pitanja.
Izvolite.