Hvala vama.
Samo mala sugestija - da ne pričate u Narodnoj skupštini Republike Srbije da građani nemaju poverenje u policiju, a naročito u vojsku. Nemojte nije fer prema našim policajcima, a naročito nije fer prema našim vojnicima.
Molim vas nemojte, narodni poslanik ste.
Na član 124. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Da li neko želi reč? (Ne)
Ovim zaključujem pretres Predloga ovog zakona u pojedinostima i odlučićemo u danu za glasanje.
Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda.
Amandmani na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
Primili ste sve amandmane.
Narodni poslanik Đorđe Komlenski je povukao amandmane na član 3, 4. i 5.
Primili ste izveštaje relevantnih resornih odbora, mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
17/2 MT/MJ
Ovim otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD.
Reč ima narodni poslanik Ahmedin Škrijelj.
Izvolite,

Zahvaljujem.

Dakle, mi predloženim amandmanom preciziramo način utvrđivanja polovine raspona propisane kazne kod instituta višestrukog povrata.

Formulacija iz Predloga zakona koja glasi : „Polazeći od najmanje mere te kazne“ ide u dobrom smeru, ali može staviti prostor za različita tumačenja u sudskoj praksi, a to je u obrazloženju Predloga ovog zakona Vlada navela kao motiv zbog čega želi da to precizira, ali prema našem mišljenju način na koji je to Vlada uradila nije dobar. Zato mi amandmanom izričito propisujemo da se polovina raspona utvrđuje tako što se na najmanju propisanu kaznu dodaje polovina razlike između najmanje i najveće propisane kazne.

Na ovaj način se obezbeđuje jedinstvena primena zakona i smanjuje rizik od nejednakog postupanja sudova u istim ili bitno sličnim situacijama, a ako Vlada kaže da je to razlog zbog čega je ušla u proceduru promene ovog člana zakona očekujemo da Narodna skupština prihvati ovaj naš amandman.

Drugo, amandman zadržava rešenje iz Predloga zakona kojim se višestruki povrat vezuje za ranije osude za ista ili istovrsna krivična dela jer je to preciznije i pravičnije od ranijeg koncepta koji nije dovoljno razlikovao lica koja ponavljaju isti tip kriminalnog ponašanja od lica koja su osuđivana za međusobno različita krivična dela.

Pored toga, mi ovim amandmanom dopunjujemo pojam ranije osude tako da obuhvati i pravnosnažne presude međunarodnih pravosudnih institucija koje je Republika Srbija svojim zakonom priznala i njihove odluke su sastavni deo pravnog sistema, a Ustav u članu 194. propisuje da je pravni poredak u Republici Srbiji jedinstven.

Nije opravdano da pravnosnažna presuda suda strane države može da proizvede pravno dejstvo u okviru instituta povrata, a da se istovremeno zanemaruju presude međunarodnih pravosudnih institucija čije je nadležnosti Republika Srbija prihvatila bilo da je u pitanju potvrđeni međunarodni ugovor ili zakon koji je Republika Srbija, odnosno Narodna skupština donela.

Konačno, kod presuda sudova stranih država tražimo da se uvede neophodna garancija za domaći sud, kao što se to radi u nekim drugim državama, kao prethodno pitanje proveri da li su u stranom postupku bile obezbeđene osnovne garancije pravičnog suđenja. Ovim se ne dovodi u pitanje ispunjenje međunarodnih standarda i obaveza Republike Srbije, već se obezbeđuje da strana osuda ne proizvodi automatsko dejstvo u domaćem krivičnom postupku ako je doneta u postupku koji nije ispunjavao osnovne standarde pravičnog suđenja koje su uređene Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i slobodama.

Ponavljam, neke druge države imaju praksu, uvele su praksu da na ovaj način proveravaju presude sudova drugih države pre nego što one proizvedu pravno dejstvo u krivičnom pravu u Republici Srbiji.

Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nenad Vujić.
Izvolite.
17/3 MT/MJ

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.
Amandman se ne prihvata iz razloga što rešenje iz Predloga zakona je dovoljno precizno. Predviđeno je jasno koje su to situacije kada se strana presuda može računati, zato što tu imate pun niz još odredaba koje govore o tome kada se to može učiniti. To je, između ostalog, i da je predviđeno našim zakonom, itd.
Što se tiče samog pitanja ostvarivanja prava na pravično suđenje, takođe to je obaveza suda i obaveza koja proizilazi iz našeg Ustava i iz Evropske konvencije o ljudskim pravima. Tako da, vrlo jasno, naši sudovi sigurno vode računa i o tome da ta strana presuda je doneta pod ovim uslovima jer sve ostalo bi bilo onda i kršenje našeg Ustava, a to je zagarantovana prava na pravično suđenje, odnosno prava garantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Tako da, to je sve već i regulisano našim propisima, samo što Predlog zakona, znači, dodatno ovo precizira i apsolutno je precizno i postavljeno u Nacrtu koji se nalazi pred narodnim poslanicima.
Hvala.

Hvala.
Po amandmanu, reč ima gospodin Škrijelj.
Izvolite.

Ministre, evo pokušali ste da odgovorite, međutim izbegli ste da kažete zbog čega nećete u povrat da računate i presude međunarodnih pravosudnih institucija.

Podsetiću vas da je Republika Srbija ratifikovala Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda i da postoji Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom. Pogledajte članove 8. i 9. tog zakona.

Dakle, domaći pravni poredak već priznaje presude Međunarodnog krivičnog suda, tako snažno dejstvo da njegova presuda sprečava novo krivično gonjenje u Srbiji i utiče na sudbinu postupka koji se vodi u Republici Srbiji i ne može da bude osnov za njegovo ponavljanje. Zato je nedosledno da zakonodavac kad uređuje ovu oblast kod višestrukog povrata te presude potpuno prećuti ili ih ignoriše.

Drugo, one apsolutno nisu, ovo što mi tražimo nije apsolutno u suprotnosti sa onim što propisuje Varšavska konvencija, posebno njen član 11. na koji se vi pozivate u obrazloženju ovog zakona.

Hvala.

Reč ima ministar Vujić.
18/1 VS/MP 12.55 – 13.05

Zahvaljujem se uvažena predsednice.
Međunarodni krivični sud se bavi ograničenim brojem dela i to je vrlo jasno. I ono što je spomenuto, ukoliko presuda Međunarodnog krivičnog suda ne može se onda voditi postupak u zemlji, tako da ne govorimo o tome. I ponavljam, Međunarodni krivični sud je sa ograničenim mandatom i za ograničeni broj dela. Sigurno se Međunarodni krivični sud ne bavi ovim što je regulisano ovim zakonom, odnosno ovim što ukazuje i Varšavska konvencija ili zato što postoji pravilo nikada u istoj stvari dva puta, odnosno „ne bis in idem“ itd. Postoji niz pravila kojima je to regulisano. Tako da Varšavska konvencija i primena Varšavske konvencije se ne odnosi na ove situacije i zato i kažemo da Predlog zakona je dovoljno precizan za nešto na šta se i odnosi Varšavska konvencija i usklađivanje sa Varšavskom konvencijom. Hvala.

Ahmedin Škrijelj, po amandmanu.
Izvolite.

Mislim da, ili me ne razumete ili se pravite da ne razumete. Prvo, Međunarodni krivični sud sudi za najteža krivična dela koja ne zastarevaju, koja su inače i sastavni deo krivično pravnog sistema u Republici Srbiji. Vi to hoćete da zaboravite.

Drugo, član 9. Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom predviđa ponavljanje domaćeg postupka u slučaju kada Međunarodni krivični sud oslobodi lice od odgovornosti, odnosno ne donese osuđujuću presudu. A, ja vam kažem, govorim o najtežim krivičnim delima koja ne zastarevaju. Tu spadaju ratni zločini itd. Zbog čega nećete to da računate kao povreda. Mislim da je to obaveza Republike Srbije. Hvala.