Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije.
Želim da vam kažem da ste mi nedostajali u poslednja dva dana i da mi je drago što sam ponovo sa vama.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 92 narodna poslanika.
Molim vas da ubacite vaše kartice, ponavljam, vaše kartice u vaše identifikacione poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje, da vidimo koliko nas je u sali.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 107 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jonić.
Izvolite.

Najpre ono lakše.

Poštovani građani Srbije, nastavlja se praksa ne odgovaranja na poslanička pitanja i zahteva za dostavljanje obaveštenja.

Dvadeset prvog aprila ove godine postavio sam pitanje zabrinutih građana Beograda, iz Bežanijske kose, gde sam pitao kada će objekat na Bežanijskoj kosi dobiti dozvolu, što je bilo u obavezi investitora, ali to je u ovom slučaju Ministarstvo odbrane. Stanovi su useljeni još 2009. godine. Pitam takođe, ponavljam pitanje, insistiram na odgovoru, koliko lamela u objektu 27 nema upotrebnu dozvolu i šta Ministarstvo odbrane namera da preuzme po tom pitanju? To je moje prvo pitanje.

Građani Srbije, drugo pitanje se pre svega odnosi na naše zdravlje. Žalosno je što to pitanje moramo da pokrećemo stalno na svakoj sednici Narodne skupštine, s obzirom na to da se izvršni organ, odnosno Vlada oglušuje, konstantno oglušuje na naše zahteve. Prema zvaničnom dokumentu, koji je usvojila sama Vlada Republike Srbije, u Programu zaštite vazduha za period od 2022. do 2030. godine zagađenje vazduha u Srbiji uzrokuje skoro 10.000 prevremenih smrtnih slučajeva koji bi se mogli izbeći, da su dosledno sprovedene mere za zaštitu i prečišćavanje vazduha. Pri tome region nišavske oblasti spada među regione sa najvišom stopom u Evropi,

1/2 TĐ/IR

uključujući sve zemlje koje nisu članice EU. Kolokvijalno rečeno – ponovo smo najgori đak u razredu. Šta dišemo, a šta nam vlast ne govori? Uzmimo Novi Pazar, tokom 2025. godine bilo je 127 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije čestica PM10.

Ministarka Sara Pavkov voli da koristi izraz sinergija, i to bi trebalo da bude pojačanje delovanja. Dakle, sinergija ekonomije i ekologije znači da bi te dve stvari trebalo povoljno da utiču jednu na drugu, ali mi nemamo nikakvu sinergiju. Mi imamo disinergiju, odnosno odstupanja su sve veća i veća. Šta imam u vidu kad to kažem?

Srbija je jedan od najvećih emitera sumpor-dioksida iz termoelektrane u regionu, 177.756 tona. To su emisije koje su pet puta veće od dozvoljenih. Vicešampion zagađenja u celom regionu bila je Termoelektrana Nikola Tesla, blok B1 i B2, sa 77.470 tona, što je tokom 2025. godine bilo više nego prethodne godine i skoro šest puta veće od dozvoljenih maksimalnih vrednosti.

Moje pitanje glasi, s obzirom na to da smo se obavezali na postepeno ukidanje termoelektrana na lignit, pri čemu do 2035. godine deset termoelektrana treba da bude van funkcije, pitanje je za ministarku Saru Pavkov, kako ona sama, njeno Ministarstvo i Vlada Republike Srbije nameravaju da zamene nedostajuću električnu energiju, da li se to odnosi na uvoz i zašto se pri svakom poskupljenju pravdaju da moramo ispuniti zahteve MMF-a, a kada se radi o ciljevima smanjenje zagađenja ne moramo da ispunimo apsolutno ništa? Termoelektrane u Srbiji su rak-rana bez koje trenutno ne možemo, ali šta ćemo preduzeti po tom pitanju kao država, jer u jednom trenutku ćemo početi da budemo zasipani tužbama iz okolnih zemalja zbog zagađenja koje se preliva, pošto zagađenja naravno ne poznaje granice. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsednice.

Poštovane kolege, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču baš života svih nas na jugoistoku Srbije, ali i u celoj Srbiji.

Prvo pitanje je za Ministarstvo telekomunikacija. Pošto smo svedoci da se velika sredstva izdvajaju za turizam, kako su svi vidovi turizma veoma aktuelni, opštine, kao što su opština Svrljig i Bela Palanka, Gadžin Han, i veliki broj takvih opština imaju veliku šansu za turizam. Recimo, opština Svrljig se graniči sa opštinom Knjaževac gde imamo biser, turistički biser, to je Stara planina, gde prolazi, dolazi veliki broj ljudi. Moje pitanje je zbog tih ljudi koji tamo prolaze, koji tamo žele da idu. Sa druge strane je veliki broj ljudi koji su iz velikih gradova i žele da kupe objekte u tim našim sredinama, ruralnim sredinama, žele tamo da žive, žele da izađu iz ove gužve, iz ove buke, žele da imaju zdravu životnu sredinu, ali problem je internet, nepokrivenost internetom. Svedoci smo da smo u prethodnom periodu doneli zakon o e-agraru gde je veliki broj naših ljudi... Recimo, konkretno moja opština i veliki broj ostalih opština imaju problem sa nepokrivenošću internetom. Oni koji to ne mogu sebi da priušte, taj internet, to je sada neophodno, ti ljudi ne mogu da konkurišu za e-agrar, a sa druge strane, što se tiče turizma, svi oni koji žele i koji idu prema Staroj planini, ima dosta deonica koje su nepokrivene internetom, a svi znamo koliko je to bitno. Zbog toga je moje pitanje – kada će se obezbediti sredstva i mogućnost da se kompletna teritorija jugoistočne Srbije pokrije internetom, zbog toga da bi ti ljudi koji žive tamo, u našim ruralnim područjima, i ljudi koji tamo žele da žive, to su ljudi koji žive u velikim centrima, žele da imaju svoj internet, žele da mogu da budu na vezi sa svojim bližnjima koji su u većem gradu ili nekoj drugoj zemlji.

1/3 TĐ/IR

Mi smo ranije imali niz inicijativa gde je jedan deo, konkretno govorim za moju opštinu Svrljig, gde živim, pokriven, ali je dosta ostalo nepokriveno. Zbog toga bih Ministarstvo telekomunikacija pozvao da se što pre uđe u problem rešavanja i da se to reši što pre, jer je Stara planina, kako sam rekao, biser koji je još neiskorišćen i ima veliki potencijal. Još jednom pozivam sve ljude koji nisu bili na Staroj planini da dođu do Stare planine i da vide kako je tamo lepo. Mi ćemo se truditi, zajedno opština Svrljig i opština Knjaževac i sve te opštine, grad Pirot, da se zajedno sa nadležnim ministarstvom obezbedi internet da ljudi kada dođu da mogu da stanu, da odrade neki svoj posao što treba i da idu dalje.

Sa druge strane, još jedno od pitanje, a tiče se konkretno životne sredine, Ministarstva životne sredine. Ja sam to i ranije govorio i pitao više puta i 2006, 2020, 2024. godine. Konkretno su problem ti radioaktivni gromobrani.

2/1 AL/MJ 10.15 – 10.25

Vi znate i svi znamo koji smo stariji da smo u ranim 80-im, 90-im godinama rađene su fabrike, rađene su zgrade, objekti gde se u okviru njih stavljani ti gromobrani koji su imali delom radioaktivnost. Više puta smo inicirali i radili na tome da se uklone ti radioaktivni gromobrani, konkretno, tiče se Niša, Svrljiga, Aleksinca i još nekoliko opština za koje ja znam, i znam da je bila potencijal, obezbeđena su bila sredstva i potencijalno treba da se završi. Zbog nekih birokratskih stvari još sve to nije završeno. Moje pitanje je – kada će se iznaći mogućnost i da se reši problem radioaktivnih gromobrana? Zato, zbog toga, zbog svih nas i zbog svega onog što to sutra može da šteti.

Ista stvar se dešava i sa krovovima koji su građeni u prethodnom periodu i ti krovovi su od azbestnih ploča. Znamo, to je rađeno u to vreme 80-ih godina. Azbest znamo da je otporan je na požare, na vatru, na visoke temperature, ali sa druge strane dešava se da je on dosta štetan i isti problem je rešavanje tih azbestnih krovova. To se mora rešiti, isto moje pitanje, to važi za nadležno Ministarstvo ekologije i gradove i opštine da se njima pomogne da se ti krovovi azbestni što pre uklone.

Imamo problem i sa vodovodom gde su 80-ih godina rađeni vodovodi od azbestnih cevi i te azbestne cevi, ja znam, jer tamo sam u opštini Svrljig, mi imamo jedan deo vodovoda koji je ostao nezamenjen zato što nemamo dovoljno sredstava, ali pozivam sve nadležne u Vladi, odnosno Ministarstvu ekologije, da li je to neko drugo ministarstvo, da se obezbede sredstva, jer imamo zahteve prema ministarstvima da se te azbestne cevi reše što pre i da to bude u skladu sa potrebama, sa normama koje su sada aktuelne. Za mene su to veoma bitne stvari i voleo bih da se to reši.

Još jednom bih pitao i „Puteve Srbije“ – da li postoji mogućnost da se održi put koji ide od Svrljiga prema Knjaževcu preko Belog Potoka, koji je u veoma lošem stanju da se reši, da se odradi, rekonstruiše i stavi u normalno stanje, jer tamo žive ljudi, a tamo nije ulagano, u tom delu, sigurno prethodnih godina? Hvala još jednom.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Mitar Kovač.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, kolege, poštovani građani Srbije imam dva pitanja prvo za Vladu, vidimo da je oblast ekologije izuzetno složena i sporna po velikom broju problema u našem društvu. Juče nisam istakao, a danas i na ovaj način želim da iskažem potrebu donošenja strategije za zaštitu životne sredine gde bi se jasno utvrdili prioriteti i sva bitna strateška pitanja u vezi ekologije ove države i u vezi sa tim uredile nadležnosti ili obaveze od lokalnog nivoa preko gradova do Ministarstva i Vlade.

Drugo pitanje odnosi se, po meni, na nezakonito ili nedovoljno transparentno ponašanje VBA u procesu izbora kandidata za Vojnu akademiju i Vojno-medicinski fakultet. Naime, po prijavi jednog od roditelja ističem taj problem, da za budućeg studenta Medicinskog fakulteta Vojne Akademije, odnosno Univerziteta odbrane, kandidat je eliminisan zbog bezbednosne provere. Znači, ušao je u sve radnje koje su bile prethodno neophodne, a onda na kraju pozvao ga je jedan od službenika VBA, potpukovnik NN, i saopštio mu više – sreće drugi put, pa eto, nije podoban da se upiše na studije, a tamo još nije saopštena lista kandidata koji su prošli prema tim kriterijumima. Mislim da ta netransparentnost i samovolja ljudi koji rade bezbednosnu procenu krnji ugled i vojske i Ministarstva odbrane kod te mlade generacije. Toliko. Hvala.

2/2 AL/MJ

Hvala vam.
Reč ima Tatjana Marković Topalović.

Zahvaljujem.

Ovako, prvo pitanje postavljam u ime roditelja-negovatelja i upućujem ga gospođi Milica Đurđević Stamenkovski. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je 14. maja uputilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Milanu Antonijeviću, predmete Mišljenje na Nacrt zakona o roditeljima-negovateljima. Samo osam dana kasnije došao je odgovor na 10 gusto kucanih strana, gde je Poverenik razgovarao sa predstavnicima grupe roditelja, udruženja, među kojima je i Udruženje "Ruka", i dao je izuzetno ozbiljne primedbe na ovaj zakon. Rekao je da je zakon diskriminatoran, da mora da se promeni, da se uveže sugestije.

Citiraću samo njegov poslednji deo. Citiram. Poverenik kaže: "Postoji rizik da ovakva rešenja dovedu do diskriminacije produbljivanja postojećih društvenih nejednakosti i dodatno isključivanja roditelja-negovatelja iz društvenog i ekonomskog života. Poverenik preporučuje predlagaču Nacrta zakona da preispita predložena zakonska rešenja i usvoji sugestije".

Zatim, 22. maja gospođa Đurđević Stamenkovski je dobila veoma ozbiljno mišljenje i sugestiju na koju se oglušila. Pitanje roditelja-negovatelja i pitanje političke stranke Srbija centra i opozicije koja je uložila niz amandmana je – zašto nisu uvažene sugestije Poverenika koji je to uradio veoma detaljno i rekao da zakon ne valja, i da ne može da ide u proceduru? To je prvo pitanje.

Drugo pitanje u ime kolega profesora upućujem ministru prosvete Dejanu Vuk Stankoviću. Naime, ove godine Zmaj Jovina gimnazija je od 11 odeljenja upisala samo dva u punom kapacitetu. To su dva odeljenja prirodno-matematičkog smera. U ostalim pokušajima odeljenja situacija je sledeća – na IT smeru, gde treba da se upiše tri puta 20 učenika, odnosno 60 učenika, upisano je samo 14; u matematičkom specijalizovanom odeljenju od dva puta 20 učenika, znači 40, upisano je samo 28, znači, jedno odeljenje; u specijalizovanom smeru za fiziku upisano je samo osam učenika od 20; u bilingvalnim odeljenjima, koja su bila izuzetno popularna, koja broje 20 učenika, upisano je u rusko samo sedam učenika, u nemačko samo osam, u francusko četiri učenika, i u englesko sedam učenika. Moje pitanje ministru prosvete Dejanu Vuk Stankoviću – kako je reagovalo Ministarstvo prosvete na ovaj drastičan pad interesovanja i pad bodova kod učenika? Drugo pitanje je, i to pitam u ime mojih kolega, kakva je sudbina nastavnika, odnosno profesora koji su izgubili svoj fond časova? Hoće li biti proglašeni tehnološkim viškom, hoće li dobiti otkaz ili će to Ministarstvo rešavati na već poznati način?

Treće pitanje upućujem ministru finansija, Siniši Malom, da li mu je poznato odakle su finansirani bilbordovi, natpisi "Srbija pobeđuje", nalepnice, štampe, plakati, plakat na Palati Albanija u Beogradu, ako iz budžeta jedne političke partije, a tu konkretno mislim na Srpsku naprednu stranku, da li je došlo do uzurpacije javnih prostora u više gradova bez tendera? Referišem se na sledeće gradove u kojima postoje ti natpisi, a to je Beograđanka, Robna kuća Beograd, Dnevnik u Novom Sadu, Mlin

Smolemski u Subotici, i na svim tim zgradama je isti natpis "Srbija pobeđuje".

Moje četvrto pitanje vezano je, takođe, za ovaj natpis "Srbija pobeđuje", gospođi Aleksandri Sofronijević – da li ministarska zna da su akcije bojenja, ispisivanja grafita, parola na javnim putevima golo kršenje zakona, u ovom slučaju "Srbija pobeđuje", i to Zakona o putevima, Zakona o bezbednosti saobraćaja, član 152? Interesuje nas kako će ministarka reagovati u skladu sa kršenjem ovih zakona i velikog broja lokalnih odluka o komunalnom redu? Hvala lepo.

2/3 AL/MJ

Hvala vam.
Reč ima Biljana Đorđević.

Zahvaljujem.

Ovih dana saznali smo da na ranom javnom uvidu Plan detaljne regulacije za područje Sportskog kompleksa oko stadiona Fudbalskog kluba "Crvena zvezda", kojim se otvara mogućnost prenamene državnog zemljišta namenjenog sportu u prostor za stambeno-poslovnu izgradnju.

3/1 MV/MP 10.25 – 10.35

Važeći plan generalne regulacije ovo područje predviđa za sportske objekte i komplekse, dok novi plan predviđa da se čak 57% kompleksa prenameni u mešovite gradske centre i komercijalne sadržaje. To znači rekonstrukciju stadiona, modernizaciju, ali i izgradnju novog stambenog poslovnog kompleksa u neposrednoj blizini „Marakane“.

Pre dve godine generalni direktor Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“, Zvezdan Terzić izjavio je da se stadion nalazi na zemljištu površine 16,5 hektara, čija bi tržišna vrednost, nakon nekih urbanističkih imovinskih promena, iznosila više od 100 miliona evra, uz ocenu da je prostor oko stadiona mrtav i neiskorišćen kapital. Međutim, postoji suštinski problem, taj prostor niti je vlasništvo kluba niti njegovog rukovodstva. Fudbalski klub „Crvena zvezda“ ima pravo korišćenja zemljišta zato što na toj lokaciji obavlja delatnost od javnog interesa – razvoj sporta. Većinski vlasnik zemljišta je Republika Srbija. Zato se postavlja pitanje da li nam se ponovo sprema prenamena javnog dobra u korist privatnog profita?

Predloženi plan otvara i niz urbanističkih problema. Izgradnja novih stambenih i poslovnih objekata umesto sportskih terena i zelenih površina dodatno će opteretiti saobraćaj i pogoršati efekat toplotnih ostrva u ovom delu Beograda. Pri tome u planu nisu predviđene pristupne saobraćajnice, što znači da se to uopšte ni ne računa, niti je izgrađen kolektor čiju je izgradnju, zamislite, najavljivao Siniša Mali još 2013. godine. Postojeća komunalna infrastruktura već danas teško zadovoljava potrebe građana, a planira se dodatnih oko 200.000 kvadratnih metara novih sadržaja.

U delu plana koji se odnosi na rekonstrukciju stadiona nije predviđena garaža za posetioce utakmica, što znači da će problem parkiranja ostati nerešen, te da će se cela Srbija, kao i do sada, parkirati na zelenim površinama do Fakulteta organizacionih nauka. Istovremeno, predviđeno je smanjenje pomoćnih terena, iako upravo na njima treniraju mlađe selekcije i održavaju se škole fudbala. Teško je razumeti kako klub, koji nastupa i planira da nastupa u evropskim takmičenjima, može da funkcioniše bez odgovarajuće sportske infrastrukture.

Iz perspektive građana Beograda ovo predstavlja nastavak investitorskog urbanizma u kojem se povećava količina betona bez odgovarajuće infrastrukture, parkinga i očuvanja javnog prostora. Iz perspektive građana Srbije sportski objekti postoje da služe javnom interesu, a ne da budu rezerva atraktivnog građevinskog zemljišta.

Stadion „Crvene zvezde“ i prostor oko njega nisu isključivo pitanje jednog kluba. Reč je o delu urbane infrastrukture, društvene infrastrukture, javnog prostora, mesta koje ima značaj za istoriju i identitet srpskog društva, a i pre svega reč je o državnom zemljištu.

Zato pitam ministra sporta, ali i ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mada bi mogla i predsednika Republike iako ovo nije njegova nadležnost, ali znamo da on voli za sve da se pita – ko je doneo odluku da se zemljište namenjeno sportu suštinski prenameni za komercijalnu izgradnju i ko odlučuje o resursima svih građana?

Ako se vrednost državnog zemljišta povećava njegovom prenamenom, ko će ostvariti profit i da li će taj profit biti usmeren u javni interes ili će, kao i uvek dosada otkako ste vi na vlasti, završiti isključivo u privatnim rukama? Da li, pored ogromnih troškova izgradnje nacionalnog stadiona, prisustvujemo još jednoj privatizaciji javnog dobra zemljišta na kojem se nalaze stadioni „Crvene Zvezde“, potencijalno, zašto ne i Partizana? Ljubav građana prema najvećim sportskim klubovima ne sme biti izgovor za netransparentne poslove kakvima ste vi skloni.

3/2 MV/MP

U tom kontekstu još dodatno pitanje za ministra sporta, zato što je on juče u ovom domu govorio o tome da će navijači „Zvezde“ i „Partizana“ kada vide uslove na nacionalnom stadionu, a ti uslovi su da će moći da se parkiraju i da popiju pivo, uveriti se u njegove prednosti i prihvatiti da njihovi klubovi tamo igraju. Da li to znači da Vlada već računa da će „Zvezda“ i „Partizan“ svoje utakmice igrati na nacionalnom stadionu, dok će se prostori njihovih sadašnjih stadiona koristiti za komercijalnu izgradnju? Da li je upravo to način da se opravda izgradnja nacionalnog stadiona?

Ovde nije reč samo o modernizaciji sportskih objekata, već o tome da li se pod izgovorom razvoja sporta priprema nova privatizacija javnog prostora, državnog zemljišta, na štetu građana Srbije. Zahvaljujem.