Hvala.
Ovim smo završili pretres o svim amandmanima na Predlog ovog zakona.
Reč ima gospodin Aleksić.
Izvolite.
18/1 VS/MO 12.50 – 13.00

Zahvaljujem.

Što se tiče uzimanja kredita od 5,7 milijardi, koliko uzimate na ovoj sednici, mislim da najbolje govori kakva je situacija u Srbiji. Dnevno zaduženje od kada ste došli na vlast u Srbiju 2012. godine je 4,6 miliona evra. Građani Srbije treba da znaju to da svakog dana vlast zadužuje državu za 4,6 miliona evra. Po glavi stanovnika ili „per kapita“ svaki građanin, svaki stanovnik, svako dete ove zemlje je zaduženo za 6.000 evra. Svako i to su činjenice.

Kada govorimo o kredita za „Srbijagas“ i za gasifikaciju, jedna od ključnih stvari iz domena korupcije i koruptivnih mehanizama je način na koji „Srbijagas“ sprovodi gasifikacije po zemlji. Evo, tu je direktor „Srbijagasa“, on je nalogodavac, on upravlja tom firmom, ko njemu sad šta kaže, ko od njega šta traži, ja u to da ulazim neću, ali je on odgovorno lice. Državna revizorska institucija je 2024. godine kontrolisala poslovanje „Srbijagasa“ i konstatovala da u zadnjih 15 godina i više sve gasifikacije koje su urađene su mimo tenderskih i zakonskih procedura i kaže od sada nema više strateški partneri, nego mora da se sprovede tender. Naravno, nađe se način kako da se sprovede tender i ima primera za to, ali postoji nekoliko firma u Srbiji koje rade te gasifikacije, to je „Milenijum tim“, „Promont“ Milinka Cicmila, „Bobar“ Beška, „DM invest“, „Rasina Energogas“ i tako još nekoliko manjih.

Dakle, to su ti ljudi koji su podelili kolač gasifikacije u celoj Srbiji i jedni drugima daju uslužne ponude. Kada se, dok je bilo strateško partnerstvo pojave su tu kao, opština potpisuje sa strateškim partnerom, sa investitorom, sada kada je tender opet oni jedni drugima uslugu jer se deli kolač ko šta treba da radi i koliko. To plaćamo mi, to plaćaju svi građani Srbije. dakle, to se plaća iz ovih zaduženja koja ste predvideli na ovoj sednici. Evo kako izgleda jedan tender i voleo bih da mi direktor to sada odgovori.

Jedan od poslednjih desio se u Ćićevcu, govorio sam o tome. U Ćićevcu „Srbijagas“ raspisala tender za gasifikaciju Grada Ćićevca. Jave se baš ove firme koje sam pobrojao, javi se i „Bobar“, i „Promont“ i „DM invest“, ali i „Rasina energogas“ iz Kruševca, da ponudu koja je 15,6 miliona evra za gasifikaciju Ćićevca. Onda se pojavi jedna firma koja nije deo ovog klana, a to je firma „Komark“ koja da ponudu 8,3 miliona evra, duplo nižu. Šta se dogodi? Dogodi se to da se na tog iz „Komara“ vrši pritisak, da jedan iz grupe ponuđača koji je sa teritorije Novog Sada i ostalo, bude pod pritiskom da povuče svoju ponudu i naravno, ko dobije, „Rasina energogas“.

Da ne pričam o tome kako je bio dodeljen posao „Milenijum timu“ za gasovod prema Loznici koji je 75 miliona evra i koliko je trajao taj proces ugovaranja radova, da ne pričam o tome kakva je bila gasifikacija Grocke, koliko je trajala i da oni dobijaju avanse za sve to što rade ili gasifikacija Smedereva i drugih gradova.

Pošto vidim da se sprema Milenko da odgovori meni za gasifikaciju, evo ga direktor ovde, to što ćete sada da manipulišete sa Opštinom Trstenik, „Srbijagas“ je u Opštini Trstenik, kao i u ovim drugim gradovima sprovela gasifikaciju i isto platila, čini mi se da je to oko 18 miliona evra. Isto radila „Rasina energogas“. Što se tiče mene, dok sam ja tamo bio predsednik opštine, a evo ga direktor ovde, jedina opština u Srbiji koja je dovela gas do svojih energetskih centrala, odnosno toplane, bez da je dinar dat iz državnog budžeta „Srbijagasa“ ili lokalnog budžeta Opštine Trstenik je ova. Nijedan dinar građanima nije dat, osim takse za priključak. To smo morali da platimo po zakonu, to utvrđuje Agencija za energetiku, kao što plaćaju svi drugi i to je početak i kraj svake priče.

18/2 VS/MO

Dakle, gasifikaciju Trstenika nisam radio ja. To je radila vlast posle mene i to je finansirala „Srbijagas“. Dakle, ne manipulišite više, ne obmanjujte ovaj narod, ne pričajte bajke. Na kraju krajeva, pozivam sada ovog Markovića tužioca, pozivam Nenad Stefanovića višeg javnog tužioca, pozivam VSS, pokažite tu, istražite da li tu ima korupcije i da li ima pljačke. Da li sam ja taj koji je pljačkao, da li pljačkaju ovi kroz ove poslove koje rade? Šta radi taj „Milenijum tim“ više? Privatizuju ljudi celu Srbiju i zato tražimo da se obrišu ova zaduženja, jer nije normalno koliko zadužujete građane Srbije i kuda sve ovo vodi i šta će ostati posle vas. Neko treba da ostane da živi u ovoj zemlji. Hvala.

Reč ima Milenko Jovanov.

Nisam to ni mislio ni pomislio na to, ali kada ste već spomenuli najbolje znate sami šta ste radili i zašto vas je DRI kažnjavao, tako da drugo sam nešto hteo da kažem, prosto zbog građana. Manipulacija koja se stalno pravi iznova i iznova i ponavlja o dugovima Republike Srbije, možda dolazi delom iz neznanja, a većim delom da se to o toj temi, pošto svaka mora da bude negativna, bilo da se radi o izgradnji ili gasifikaciji, izgradnji puteva, presađivanju organa, sve mora da bude negativno, pa tako i ovo. Hajde da vidimo šta kažu brojke, javni dug Srbije danas iznosi 43,7 posto BDP. I Srbija spada u malo zadužene zemlje, Srbija spada u nisko zadužene zemlje, budući da se to uvek gleda prema visini BDP, ali ako pogledate najmoćniju zemlju Evrope, to je Nemačka, ona je zadužena otprilike 63 posto BDP. Sa druge strane, Srbija 43,7 posto. Javni dug po glavi stanovnika u Nemačkoj iznosi 31 hiljadu i 850 evra, a u Srbiji pet hiljada i 940 evra i pogledajte tu razliku,pa jel to znači da je Nemačka propala i da treba da uputimo apel svim našim ljudima da beže iz Nemačke glavom bez obzira dok je vreme, jer uskoro neće imati leba da jedu, jer ako slušate kako kukaju za visinom zaduženosti Srbije, onda je tek ovo tragedija i pazite, pošto stalno govore oni o apsolutnim brojevima, ne o procentima, javni dug Nemačke iznosi 2,66 hiljade milijardi evra, znači 2,66 bilijardi. Šta s tim? I dalje je Nemačka privreda dovoljno jaka, i ima dovoljnu snagu da taj dug nosi, jer je to svega 63 koma nešto posto onoga što Nemačka proizvede za godinu dana, i tako i naša privreda zahvaljujući našoj politici i zahvljujući ekonomije i dovoljno jake da nosi ovaj dug od 43,7 posto ili tu negde već 44 posto, dakle, bez bilo kakvog straha od toga šta će biti sutra jer je to ispod nivoa mastrihta.

Poštovani građani, oni koji vam pričaju o tome kako je Srbija visoko zadužena zemlja, ili ne znaju o tome, ili vas namerno obmanjuju da bi na taj način pokušali da objasne kakvo je stanje katastrofalno i kako je ovo i ono.

Da, Srbija sada može da podiže kredite, jer je prvo siguran klijent za dobijanje kredita, drugo što je ekonomija dovoljno jaka da može da podnese kredit i sve ostalo. Ja sam pokušavao na 100 dinara da objašnjavam u čemu je razlika kada ste dužni 70 posto i kada vam poraste plata, pa ste dužni 40 posto, ali to vam nije dalo nikakvog efekta i dalje moramo da pričamo o tome, uglavnom ako ćemo ovim metrom da merimo i ovim aršinom da merimo, Nemačka privreda je pred kolapsom i oni su dužni 63 posto BDP, svaki građanin Nemačke je dužan 31.hiljadu i 850 evra, a sama država 2,66 hiada milijardi evra. Evo to je njihova logika, samo kada vam pričaju o tome, nikada ne prave poređenja da biste videli koliko ta priča zapravo je besmislena i suština je da se posmatra procenat zaduženosti u odnosu na ono što proizvedete u toku godine. Procenat kaže da je to oko 44 posto i niska stopa zaduženosti. Hvala.

19/1 JD/JG 13.00 – 13.10

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Samo dve, tri stavke, koliko mi dozvoljava ova replika, da ne trošim ono vreme. Nadam se da imam pravo na nju.

Tužilaštvo za organizovani kriminal je pre šest meseci sve ove predmete oko takozvanih strateških partnerstava ocenilo i reklo je da nema elemenata krivičnog dela. Nisam siguran da je Tužilaštvo za organizovani kriminal utoliko prijateljskim odnosima sa „Srbijagasom“. Ako vam to treba, dostavićemo. A, možete da nađete i na sajtu Tužilaštva za organizovani kriminal. To je prvo.

Drugo, ja neću da ulazim zašto vas je kažnjavao DRI, ali moram da vam kažem jednu drugu stvar.

Svugde gde smo radili ta strateška partnerstva to je bio poklon opštinama, jer njih nije ništa koštalo i svugde je finansirano iz tekuće likvidnosti „Srbijagasa“. Vi ne razlikujete distribuciju, to su ta strateška partnerstva po gradovima i ne razlikujete ovaj projekat koji napadate gde se radi o transportu na visokom pritisku i ogromnim količinama.

Ljudi, ponoviću, to se vraća samo od sebe kroz monopolski položaj transporta. Nisam rekao „Srbijagasa“. I, to je suštinska razlika.

Druga stvar, nikada nisam čuo za kredite iako postoji garancija gde banke nisu tražile nikakvu zaštitu za sebe. To uvek postoji. Do sada za osamnaest godina koliko sam ja direktor, bilo je raznih takvih kredita, nikada nije bilo da „Srbijagas“ nije vratila investicione kredite i da je došlo do bilo kakve realizacije državne garancije. Ne znam šta treba još da kažem.

Ne možete dobiti kredit, a da za to ne postoji adekvatna garancija. I vi ako imate garanta, privatno isto tako stoji.

Druga stvar, to tumačenje termina odmah i neopozivo, to nikada tako ne ide u praksi. To priča neko ko se nikada nije bavio privredom.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika još dvadesetak, tridesetak sekundi.

Uvek kada dolazimo u takvu situaciju prvo idu razgovori sa bankama, sa državom, sa kompanijom, možda se dobije neki reprogram, možda nešto uradite. Nije to sada da neko dođe i uzme sekiru u ponedeljak i kaže – vrati nam država 100.000.000 evra. To ne postoji u praksi, oni ako je banka vaš poverilac, država je onaj ko garantuje za vas, naravno, da vodi računa.

Ovde se pogrešno tumačilo i ono sa namenskog računa. Šta to znači? Pa nije to zaštita banke, to je zaštita da „Srbijagas“ ne može da troši novac za druge namene. Može samo za to, to je kontrola države, da. Tako da razumete o čemu vam pričamo.

Mi možemo ovako politički da se prepucavamo koliko god hoćete, u praksi to tako ne postoji. Mogu ja i dalje da vam objašnjavam kako to izgleda kada vodite jedno tako veliko preduzeće sa masom socijalnih problema koje hoćete da održite i svi se borimo za narod.

Niko ovde nije rekao – da ti projekti ne trebaju, ni za puteve nisam čuo, ni za bolnice nisam čuo, ni za gasovod nisam čuo. Neko je ovde pitao za klisuru, nije ni važno. Da vam kažem – pa prošao je auto-put, mi više ne možemo da izgradimo gasovod tuda. Zato ide gore na brdo, otud deo veće cene.

19/2 JD/JG

I druga stvar, Vranje – makedonska granica nije bio ugovoren. Pa, to je dodatna količina radova koju vi spominjete, ne na postojećem projektu. Nije bilo ugovoreno od Trupala do Leskovca gde je mali promer gasovoda zbog toga što je „Jugorosgaz“ imao 18 cola, a mi da bi ovde imali…

Da prevedem samo. Znači, ima 350 milimetara, mi moramo da imamo najmanje 500 da bi bio interkonektor i da bi radio na tim količinama, na tim pritiscima.

Ako želite da pošaljemo pisanu informaciju svima, vi ste ovde narodni poslanici, ja nemam ništa protiv ali samo da znamo da to nisu naknadni radovi, to su aneksi ugovora koji se odnose do makedonske granice za promenu trase jer nas niko nije ni pitao kada je građen auto-put i za vraćanje nazad do Niša, jer postojeći gasovod do Leskovca ne ispunjava kriterijume za interkonektore.

Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Uroš Đokić. Po amandmanu.
Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, evo čuli smo malo pre na delu kako predstavnici Srpske napredne stranke revitalizuju stvari i kako kažu, kako mi krivimo sliku i krivimo realnost. Malo pre je jedan poslanik govorio o tome kako treba govoriti u procentima, a ne u apsolutnim brojevima.

Evo, da vam kažem zašto to izgleda tako u procentima. Ako prema podacima kažemo da je 2024. godine, 82 milijarde iznosio BDP Srbije, to nije samo BDP, BDP bi trebao da bude ono što je naša privreda proizvela. To je ono što je privreda proizvela plus ono što su naprednjaci ukrali, a onda to veliki mađioničar gospodin Mali predstavi na papiru kao da je to sve BDP i onda mi imamo manji procenat zaduženja.

Zašto je to moguće? To je veoma moguće zato što se investicije preplaćuju, uzimaju se skupi krediti da bi bilo mesta korupciji.

Ako pričate o uporednim podacima, evo reći ću vam, na primer, da u Severnoj Makedoniji auto-put na deonici Miladinovci – Štip, koštao je 4,8 miliona po kilometru. Nešto zahtevnija deonica gde postoje klisure, gde je reka, gde su mostovi, kod Demir kapije 9,3 miliona po kilometru. U toliko zahtevnom Moravskom koridoru koji ide preko plodne ravnice, trenutno 22 miliona do 25 miliona po kilometru.

Pa, lako je onda napisati da je sve to BDP, i da sve to naša privreda proizvela. Nije privreda proizvela, privreda je uradila, razliku ste vi ukrali. Ne kritikujemo mi zaduživanje, kritikujemo kleptomaniju na račun građana Srbije.

Jer, gospodo, od 2012. godine do danas svakako dana zadužili ste Srbiju za 4,6 miliona evra, svakoga dana ukradete i zadužite jedan vrtić za 200 dece. Kada samo 20 dana ne biste krali bilo bi dovoljno da sva deca, ne samo deca Beograda, imaju besplatne udžbenike cele godine. Ne, nije majka klela sina što se kockao, već zato što se vadio. Sram vas bilo.

Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Dobro, ovo je sad već…

Ono što je bitno za građane, prosto da znaju, dakle, kada ne možete da kažete da se putevi ne grade, kada ne možete da kažete da se na infrastrukturi ne radi, onda pokušate to da na svaki mogući način devalvirate time što ćete da kažete – jeste, prave oni puteve, ali znate koliko se oni ugrade u te puteve. Pa, što se vi niste ugrađivali?

(Uroš Đokić: Nisam ja bio na vlasti.)

19/3 JD/JG

Ni Verica Kalanović nije bila, je li? Nije bila ministarka za NIP? Pa, što se niste ugrađivali? Da ste napravili ljudima i ovom narodu metar puta, bre. Niste napravili poljski WC. I, onda vi sada nekome držite pridike o tome šta se radi i kako se radi. Ne radi se tako.

Drugo, poredite babe i žabe. Možete da poredite isti put, pa da kažete – ovaj put je rađen za toliko, a mi smo isti taj put radili za ovoliko, pa ako uzmete razliku… Vi poredite dve zemlje, dve potpuno različite priče. E, tamo je ovako geografsko područje, pa je tamo vidi ovako, a kod vas je ovako, pa je ovako. Pa, otkud vi znate? Pozovite nekoga iz puteva, pa neka vam objašnjava zašto, šta i kako. Na šta se naišlo i šta je obilaženo i tako dalje. Nemam pojma o čemu pričate.

Vrh svega, kaže ja pričam o procentima, a ne o apsolutnim brojevima zato što hoću, valjda nekoga prevarim. Pa, ceo svet priča o procentima kada je BDP u pitanju i kada je javni dug u pitanju. Ceo svet osim vas. Svi osim vas pričaju o procentima samo vi pričate o apsolutnim brojevima zato što tako izgleda strašnije.

Evo, sad mi recite ovu strahotu – 2,66 hiljade milijardi evra nemačke, kako ta država funkcioniše, od čega ti ljudi žive? Objasnite mi tu magiju. Kako nisu dosad bankrotirali, propali i tako dalje. Muče se. Teško je. U svakom slučaju, dajte, uozbiljite se.

Dakle, jasno mi je ovo što radite i to radite stalno i za sve. Kad se napravi škola, kažete – e, jeste škola, jeste nova ali tu su oni ukrali pare. Kada se napravi put – jeste put ali tu su oni ukrali pare. Sada kada je gas - jeste to…

I, onda, kada kažemo – hajde da vidimo kako da pojačamo delovanje države u smislu donacije organa, oni kažu – e, pa vi ćete da kradete organe. I to vam je to. Šta god da je, to je.

Sve je u redu, sve smo vas razumeli. Samo znate, kada pričate o korupciji treba da kažete ko je korumpiran, koliko je korumpiran, koliko je para uzeo, na čemu je para uzeo, konkretno o imanima da pričate.

Znate, ja kada sam pričao vašim liderima, ja sam pričao konkretno o imenima i konkretno o nazivima nevladinih organizacija, transakcija, datumima, šta je ono što je opravdano, šta je ono što nije opravdano. Ovde, kada je direktor DRI-a govorio, govorio je čovek vrlo konkretno.

Dajte, konkretno kažete ko je korumpiran na putu tom i tom, taj i taj, toliko i toliko, tu je zapravo toliko, vi ste povećali izdatke toliko, da bi neko uzeo ne znam ni ja šta.

20/1 GD/MJ 13.10 – 13.20

Pritom, pričamo sada o gasifikaciji, gde vi nećete da dozvolite da se gasifikuju određeni delovi Srbije i to je zapravo vaša ideja, jer vi ovim niste rekli šta tražite. Evo, sad da mi usvojimo sve vaše amandmane, „Srbijagas“ može da zaboravi gasifikaciju Pčinjskog okruga. To to znači.

Cela ova priča koju vi pričate kada se prevede na jezik koje građane zanima jeste da vi sada time što hoćete da ovaj zakon oborite u Skupštini zapravo kažete građanima Pčinjskog okruga – strpite se vi da mi dođemo na vlast, pa kad mi dođemo, mi ćemo da vas gasifikujemo, a do tada – drva, to je poruka koju vi šaljete, zato što mi mislimo da je ovo preveliko zaduživanje, iako svi pokazatelji kažu suprotno i zato što ne verujemo i oni će sve da pokradu. Okej, samo onda kažite sledeći put građanima dole kad odete - mi smo bili protiv toga da vi dobijete gas i to je to. Budite fer, budite iskreni - mislimo da je za vas bolje da nemate gas, nego da omogućimo ovima iz vlasti da nastave da kradu. Tako im kažite, ja mislim da će super da vas razumeju.

Ja pre mislim da će narod da kaže – ma, baš me briga šta rade, dajte mi gas, a ne radimo ništa, hoćemo samo da napravimo gasifikaciju jednog dela Srbije koji gas nema i to je sve.

Lako je vama iz Beograda da popujete ljudima po Srbiji da li treba ili ne treba da dobiju gas. Lako je vama jer vi sa tim problem nemate. Možda ste nekada davno u prošlosti imali da morate u šumu, pa sečete drva, pa dovlačite drva, pa cepkate, pa ustajete ujutru da založite, pa sve ostalo.

Dakle, lako je iz Beograda pametovati ljudima po Srbiji - ne treba vam gas, strpite se još malo. Nemojte to da radite, nego idite dole kod njih, pa im kažete - ne treba vam gas, ja mislim da vam ne treba gas, šta će vam to, bolje vam je bez gasa. Tako im recite i verujem da će vas razumeti i podržati, kao i što su vas do sad razumeli i podržavali. Hvala.