Reč ima Marija Zdravković.

Poštovana predsednice, uvažene koleginice i kolege, ovaj govor poslanika Aleksića je uneo i sigurno će uneti nemir, među ljude koji nisu pročitali zakon i koji nisu tumačili sve članove zakona, i zato molim sve poslanike da pročitaju zakon i da znaju o čemu govore, i to bi bilo veoma bitno jer smo sami svedoci da raznim teorijama, stanovništvo može dosta da se uznemiri od svega toga, zaista se stvara jedna pometnja i dobija se kontra rezultat, i ja prosto ne želim da verujem da u ovoj sali postoji bilo ko ko je protiv transplantacije u Srbiji i u što većem obimu i čuli smo kolege preko puta koji su apelovali na to da bude više transplantacija da ih nije bilo dovoljno i njih zaista ima mnogo više, šest puta više, i to su javno dostupne činjenice koje svako od nas može da vidi.

Međutim, ja kao lekar i neko ko svaki dan radi sa pacijentima, skoro 30 godina, veoma poštujem svoje kolege i koleginice i ne bih mogla da kažem da u etičkim odborima sede ljudi koji se bave nečasnim stvarima. U etičkim odborima sede veoma moralni i kompetentni ljudi koji se na jedan poseban način, veoma časno i dostojno u te odbore se biraju ljudi koji su na predlog svojih kolega veoma transparentnim procesom, zaista zalažu za ono što je veoma bitno, najbitnije za pacijente.

Međutim ovde je došlo do jedne zamene teza, ukoliko sam ja dobro čula i razumela. Ukoliko neko želi da bude donator, ja moram da pojasnim kako sam pročitala u zakonu i verujem da je tako, jer tako piše u predlogu zakona.

4/2 VS/CG

Ko želi da bude donator, on se upiše u registar donora, a ko ne želi da bude donator, on se upiše u registar onih koji ne žele da budu donori i mislim da veća sloboda i veće poštovanje i želje bilo koga od ljudi ne može ni da bude, jer svako ima pravo da pod punom svešću odluči za života da li želi ili ne želi. Ukoliko neko ima donorsku karticu, on naravno može da se upiše čim zakon postane aktivan i on podrazumeva registar, i on može da se upiše i ja sam tako shvatila i evo ja sam osoba koja želi da se upiše u registar donora i ja pozivam sve one koji nas danas gledaju, sve naše građane ko zaista ima altruistički stav, da o tome i ko oseća potrebu da se upiše. Sigurno poštujem želju i država je pokazala da poštuje želju i stav nekih ljudi koji ne žele da se upišu u registar donora, i isključivo ne žele da budu donori organa, da se upišu u registar onih koji ne žele, nikuda i nikada i ni u kojoj situaciji da budu donori organa.

Što se tiče porodice, ona odlučuje onda kada neko se nije odlučio i kada postoji situacija, kada se porodica pita i mislim da je ljudski humano najviša tekovina civilazije da se i porodice koja je u teškoj situaciji, jer zna da donor može da bude samo onaj kod koga je ustanovljeno, da objasnimo svima koji nas slušaju i koji će o ovoj temi razmišljati, možda i sa strahom, posle izlaganja mog kolege preko puta.

Donori nisu ljudi koji imaju moždanu aktivnost, to su ljudi koji imaju moždanu smrt, a to znači da oni na žalost nikada više neće biti u stanju sa članovima svoje porodice. Ono što , o tome najbolje znaju i izuzetno težak i izuzetno posvećen posao rade kolege koje se godinama bave transplantacijama u našoj zemlji i koji sami znaju koje su to teške odluke kada se pita porodica i ona može da se odluči, da se saglasi, a može i da se ne saglasi i takve slučajeve imamo veoma često i mi poštujemo odluku svakog iz porodice i jako bitno je ispoštovati ljude i to je jedna od najtežih odluka u životu koja se donosi za člana porodice najbližeg kome znate da više ne možete ništa da pomognete, niti se može pomoći svim mogućim sredstvima jer se radi o moždanoj smrti.

Etički odbori je samo krajnja instanca, koju sam sigurna da će se veoma retko koristiti, ali je to u potpunosti pravno uređeno, a i veoma moralno uređeno, jer se etički odbor sastoji iz jednog ozbiljnog broja ljudi i ja još jednom ponavljam, tu se biraju ljudi najčasniji, profesionacli koji godinama rade taj posao i nemojte molim vas da ponižavamo na ovakav način zdravstvene radnike i da se daju neke sumnje, u njihov častan rad, jer radimo i dane i noći i dežurstva i preko dežurstva i sve moje kolege znaju i ja ih pozdravljam ovom prilikom, koliko ostaju i kada se bude kada dođe termin za transplantaciju, a da vam kažem ljudi koji dobiju organ i produže život, oni su srećni, a najsrećniji su članovi njihove porodice da imaju nekoga koga bi izgubili pored sebe još da provedu koliko je Gospod Bog rekao. Hvala vam puno.

Replika, Miroslav Aleksić.

Gospođo Zdravković, meni je žao što vi, verujem da razumete jako dobro o čemu ste govorili, ali svesno obmanjujete građane Srbije, i u zakonu jasno stoji da se menjaju odredbe da se ljudski organi sa umrlog lica mogu uzeti radi presađivanja ako se umrlo lice za života saglasilo sa darivanjem i to je amandman Narodnog pokreta Srbije i mi tražimo da to tako stoji, i vi ako želite da se upišete i ja i bilo ko drugi, to uradimo za života, zaveštamo svoje organe i nema problem.

5/1 JD/VZ 10.40 - 10.50

Ovim zakonom vrlo jasno vi stavljate to van snage. Zašto? Pod jedan, zato što član porodice ili etički odbor, zdravstvena komisija neka može i bez saglasnosti da uzme organe od pokojnika, bez njegove saglasnosti za života. Isto tako, ili familija ili članovi te etičke zdravstvene komisije mogu da opozovu njegovu odluku da i ukoliko je zaveštao organe da se organi ne uzmu. Da li vi shvatate šta radite? To što ćete se vi prijaviti ne znači ništa. Apsolutno ništa ne znači.

Dakle, ovde se prenosi odlučivanje na treća lica, u tome je suština. I mi sada u ovoj situaciji treba da imamo poverenje u neki etički odbor neke zdravstvene ustanove ili u neke članove porodice, uže ili šire, koji mogu biti u različitom stanju socijalnih kategorija, ekonomskih kategorija i ostalih stvari.

Dakle, ozbiljnu stvar radite i jako lošu stvar. Nemojte da pričate ovde o zdravstvu. Pa, vi liste čekanja niste uspeli da rešite. Vaš Vučić vam je to naložio, pa niste to rešili i on sam govori da to nije rešeno, a sada nam pričate kako će ovo sve da funkcioniše. Hajte molim vas, uozbiljite se.

Ja vam sada ovo ne govorim kao političar, govorim i kao političar ali govorim, pre svega, kao neko ko živi ovde i ovo je ozbiljna stvar. Ovo govorim zbog brige za građane Srbije, ono šta može da se dogodi. Svašta smo preživeli, ne samo za vreme ove sada ere vaše vladavine, nego i mnogo ranije.

Zaista vas molim da ovo shvatite jako ozbiljno što vam govorim. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Marija Zdravković. Replika.
Molim vas da se ne oslovljavate direktno i ne adresirate narodne poslanike, zato što ovako možemo do sutra.
Izvolite.

Izvinjavam se, ja moram kratko da odgovorim i neću se dalje nastavljati.

Postoje razlike u odredbama, u transplantaciji organa i transplantaciji krvi i ćelija. Molim da se to ima na umu kada se diskutuje. To nije isto i ni u jednoj zemlji nije isto, i u ostalom ovaj zakon je upravo usklađen sa odredbama određenih pravilnika Eurotransplanta i trebalo bi to ipak da se zna kada se komentariše.

Sa druge strane, ne mogu da ne odgovorim na rečenicu da liste čekanja nisu rešene zato što znam da veliki broj ustanova u Srbiji je rešio liste čekanja, ali ja mogu da kažem ono apsolutno što znam za svoju ustanovu i veoma mi je ružno kada neko kaže paušalno, bez podataka.

Ali, evo da vam dam podatke da na Bežanijskoj kosi ne postoje liste čekanja za koronarografije, da ne postoje liste čekanja za skener i magnetnu rezonancu i ne postoji lista čekanja, postoji lista zakazanih operacija za kuk i koleno, ali to nije samo na Bežanijskoj kosi.

Nisam ovlašćena da dajem podatke za druge ustanove, kao direktor Bežanijske koje ali kao narodni poslanik apsolutno imam pravo da kažem da se ovakve paušalne stvari, koje su bez podataka i konkretnih dokumenata, nije u redu govoriti i zbunjivati narod u Srbiji koji najbolje zna koliko je zdravstvo unapređeno u poslednjih nekoliko godina koliko su bila velika ulaganja.

Uostalom, svako ko je pacijent i odlazi na kontrole, zna kakva je situacija bila. Nesporno je da ulaganje u zdravstvo kontinuirani proces i da neprekidno mora da se radi na poboljšanju uslova lečenja, dijagnostike.

Uostalom, Beograd je jedan veliki grad koji neprekidno raste, povećava se broj stanovnika, Beograd je postao megapolid, između ostalog i ulaganjem u Beograd i u stvaranjem novih naselja, novih zgrada, novih škola itd, ali mi imamo i veliki broj

5/2 JD/VZ

stanovnika i imamo veliki broj nešto starije populacije, jer ukoliko poredite populaciju u Beogradu zaista je to veliki broj, zapravo i u Srbiji.

Međutim, svi smo mi zajedno tu da zauzmemo jedan konstruktivni odnos i da nešto učinimo za ovu zemlju i pomognemo.

Mislim da su rezultati u zdravstvu ogromni. To kažem kao osoba koja radi u zdravstvu 30 godina i koja je prošla sve stadijume. Verujem da su sve vlasti trudile, to je nesporno, verujem da su svi imali dobre namere, ali najbolje rezultate ima, upravo sadašnje Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije. Verujem da će ti rezultati biti još bolji u godinama koje dolaze. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Aleksić. Po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Znate, gospođo Zdravković, kada pričate o investicijama i šta je sve izgrađeno i urađeno, trebali bi prvo da pogledate vaš Novi Beograd, gde imate dva doma zdravlja na 220.000 stanovnika.

Drugo, i ove klinične centre koje ste uradili po Srbiji, pozdravljam, neću da kažem da je loše da se grade klinički centri, ali pitanje je ko radi tu, jer lekari odlaze.

Vi ste u vašim organizacijama, poput nacionalne službe za zapošljavanja stavljali uputstvo kako lekari lako mogu da odu u Nemačku. Znate, i svako, nažalost, verujem da nema ni jedne porodice u Srbiji koja nema dodira sa zdravstvom, bolnicama, domovima zdravlja. Da li verujete da su ljudi zadovoljni time što mogu da vide? Da li mislite da mogu da se leče? Mislite da je zdravstvo dostupno? Pa, i ti lekari su u katastrofalnoj situaciji, bedne plate, katastrofalni uslovi rada, zato i odlaze iz države Srbije.

Zdravstvo je jedno od najvažnijih tema za građane ove zemlje i ne trebate da govorite paušalno o ovakvim stvarima, a vi govorite. Sa teme transplantacije, ste otišli na investicije u zdravstvu, kako je sve super, sjajno i bajno.

Znate šta je jedino dobro? Dobro je to što naši građani dobijaju, kako sam informisan, najkvalitetnije veštačke kukove, kolena i ostale stvari. Najkvalitetnije i najskuplje, bolje nego u Nemačkoj, bolje nego u Švajcarskoj, bolje nego u Švedskoj, bilo gde.

Da li znate zašto? Zato što se tu najveći procenat uzima, jer što je skuplji kuk koji se ugrađuje to je veći procenat za one koji trguju time.

Vi sada nas ubeđujete da će izmene ovog zakona da ne budu zloupotrebljene za neku korupciju, za neke nečasne radnje, kao da mi ne živimo u Srbiji i da ne vidimo šta se dešava u zdravstvu, ne shvatamo kolika je korupcija, koji nivo korupcije. Da li ste vi ljudi normalni. Probudite se.

Reč ima narodni poslanik Marija Zdravković.
Izvolite.

Veoma kratko.

Moram da kažem da nema mesta za pominjanje korupcije u zdravstvu. Jako mi je žao što vi mislite da kvalitetni osteosintetski materijil predstavlja korupciju u zdravstvu, ali meni je drago da ljudi koji su operisani i koji su došli na red, koji su rešili svoj životni problem.

Jer, mnogi od njih su imali izuzetno loš kvalitet života, svi su imali problem sa nemogućnosti spavanja, sa teškim bolovima, da su to ljudi koji su rešili svoj zdravstveni problem. Tačno je da se u Nemačkoj i nekim drugim zemljama čeka i duže.

5/3 JD/VZ

To je potpuno tačno, to ste dobro rekli, ali kod nas u našoj zemlji i zbog toga što je to stavljeno kao prioritet, ja sam veoma srećna što radim u zemlji gde je Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije i predsednik ove države je rekao – da, nama je prioritet zdravstvo naših građana, da, mi treba da im obezbedimo i uložimo sredstva, da obezbedimo i kukove i kolena, i da obezbedimo dodatnu stimulaciju i za ortopede, i za instrumentarke, i za anestetičare, i za anesteziologe, i za medicinske sestre i svi oni zajedno, verujte, to su divni ljudi, mnogo je ružno što pominjete korupciju, to su divni ljudi koji pomažu bolesnicima. Žao mi je što niko od vas nikada nije doneo želju da volontira u nekoj zdravstvenoj ustanovi.

6/1 GD/MO 10.50 – 11.00

U koroni niko od vas ni iz jedne političke partije se nije javio da dođe da pomogne, nego ste bili zatvoreni, a zdravstveni radnici su radili i pokazali da vrede i da država i narod ove zemlje ima veliko poverenje u zdravstvene radnike, u lekare i medicinske sestre, narod ove zemlje veoma dobro zna kako je primljen, kako dobija adekvatnu zdravstvenu negu.

Da vam kažem, možete da pričate šta god želite, ali mi znamo šta nam kažu naši pacijenti koji su veoma zadovoljni i koji jako podržavaju upravo ovu politiku Vlade Srbije, predsednika Aleksandra Vučića koju sprovodi Ministarstvo zdravlja i zdravstvene ustanove. Ne bih dalje o tome pričala. Možete slobodno da nastavite da iznosite stvari koje uopšte nisu utemeljene, kao što govorite o odlasku lekara i medicinskih sestara u inostranstvo, a to zaista nije tačno, jer vi o tome nemate dobre podatke. Najbolje podatke imaju ljudi koji rade u zdravstvenim ustanovama. Uostalom, postoji specijalna kancelarija u Ministarstvu zdravlja i možete da vidite, javno su dostupni podaci koliko je zdravstvenih radnika došlo iz Nemačke, koliko je zdravstvenih radnika došlo iz Austrije. Mi imamo ljude iz Švedske koji se vraćaju.

Trenutno vodim razgovor sa koleginicom iz Švedske koja želi da se vrati i kako da vam kažem, postoje objektivni parametri i postoje prazne priče. Tako da bi bilo dobro da se u narednim obraćanjima što se tiče zdravstva, jer jako dobro mi u zdravstvu znamo objektivne parametre, vi koji se baš ne bavite zdravstvom uopšte, držite se parametara objektivnih, da vam to neko pripremi ko se time bavi, jer vidim da vi prosto nemate informacije i moram da kažem da nije dobro da izlazite u Skupštini i diskutujete bez pravih informacija.

Što se tiče kancelarije koju ste pomenuli, odnosno Radne grupe za mentalno zdravlje, ne bavim se time, ali znam da je ta Radna grupa institucionalizovana i da institucionalizovanjem te Radne grupe osnovana je Vladina Kancelarija za mentalno zdravlje mladih, pokazala je ova zemlja da u njoj institucije funkcionišu i da se institucije prilagogađavaju građanima zemlje shodno potrebama zemlje, odnosno potrebama u društvu koja se menjaju, a koje se ni malo ne razlikuju od onih u celom svetu, jer je prosto situacija takva da je promenjiva i da idemo ka nekim neočekivanim stvarima, ali sve to na kraju, svaka istina izađe na videlo i to je jako bitno da građani znaju, kao što su i videli u prethodnim danima, da svaka istina izađe na videlo.