Znate, da vaša poslanička grupa ima neko poverenje u vas bili bi ovlašćeni da pričate o ovome, onda bi mogli da pričate o načelu, ali pošto dobijate da pričate po amandmanu koji ste vi podneli, onda poštovanje prema ovom domu i prema građanima Republike Srbije da pričate po amandmanu, zato što ovo nije rasprava u načelu.
Vaš amandman glasi: „U članu 3. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi: „pre započinjanja razgovora sa članovima porodice“, ne sa Eurotransplantom, sa članovima porodice, „zdravstvena ustanova je dužna da izvrši proveru podataka u registru lica koji žele da daruju organe i registru lica koja ne žele da daruju organe“.
Ako imate amandman verovatno je važan, onda obrazložite zašto treba da se prihvati vaš amandman, a ne da pričate u načelu.
Tako da, pokazujete nepoštovanje prema kolegama narodnim poslanicima, prema građanima Republike Srbije, prema Narodnoj skupštini Republike Srbije. I, vi politizujete, zato što samo čekate da o nekom kažete da je neko kriv za nečije izgubljen život. Ali, dobro, to je vaša politika. Na kraju krajeva, vi ćete dobiti ocenu građana o tome uskoro.
Reč ima Marija Zdravković, po amandmanu.

Uvažena predsednice Skupštine, poštovani gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, veoma mi je drago da u ovom sazivu Skupštine govorimo o jednom zakonu koji je izuzetno važan za sve naše građane i građanke, radi se o Zakonu o transplantaciji organa, i da time pokažemo našu socijalnu i društvenu zrelost da zaista razmišljamo o našim građanima, o pacijentima, za koje transplantacija i novi organ znače novi život.

Što se tiče ovog zakona, imajući upravo vezu za ovim predlogom amandmana, jako je dobro što je u ovom zakonu traženo i pomenuto kao zakonsko rešenje da postoje registri, koji su već utvrđeni, onih koji žele da daju organe, a naravno biće i registri onih koji ne žele da budu davaoci.

2/2 MT/MJ

Na nama ostaje veli rad da svi zajedno, složno, baš onako kao što smo bili složni na Odboru za zdravlje, kolege lekari i sa naših stanovišta, ali ovo nije samo pitanje za lekare, medicinske radnike, ovo je pitanje za celo društvo, mi moramo biti složni u našim naporima da što više prosvetimo naš narod, da shvate koliko je bitno donorstvo i koliko je bitna nesebičnost pomaganja onima koji zaista nemaju ni jedno drugo rešenje.

Što se tiče ovog zakona, veoma je bitna stvar što je ovde pomenuto uključivanje porodice, o kome smo slušali, jer porodica i te kako treba da razume, i porodica davaoca i porodica primaoca, koliko je važna ta potpora. To su veoma teški momenti u životu svakog i bolesnika i onog ko dolazi do kraja, a porodica ima potrebu da davanjem saglasnosti, ukoliko je to slučaj da se porodica izjašnjava, što je jako lepo definisano u zakonu, ima mogućnost da pomogne, na neki način, još nekom drugom da živi kroz člana njihove porodice.

Takođe je bitno, moram da naglasim kao lekar, što je uvedena kategorija odlučivanja etičkog odbora. Etički odbori postoje u svakoj ustanovi i bave se upravo tim osetljivim etičkim pitanjima koja su veoma bitna kako za pacijente, ali tako i za zdravstvene radnike.

Posebno je važno što je takođe navedena i komunikacija i standardi komunikacije. U tom smislu postoji jedna velika podrška ogromnog broja zdravstvenih radnika koji su upoznati sa ovim izmenama i veoma su zahvalni što nam je data pomoć prilikom komunikacije sa pacijentima.

Tako da, taj zakon daje, u stvari, pravnu sigurnost ne samo za pacijente, već i za lekare, medicinske sestre i ceo tim, jer transplantaciju rade timovi. Ono što želim da kažem na kraju, u našoj zemlji su formirani timovi koji su veoma dobro obučeni za komunikaciju sa pacijentima.

Takođe, da napomenem da je u Srbiji pre dve godine bilo 30 transplantacija. Imali smo veliki teret Kovid pandemije. U Kovid pandemiji transplantirani bolesnici su bili u posebnom riziku jer su primali imunosupresivnu terapiju koja je njima izuzetno pogoršavala klinički tok Kovida. Tako da je razumljivo da je tada bio manji broj transplantacija jer je u celom svetu bio manji broj transplantacija, ali već prošle godine broj sa 30 je došao do 102, a ove godine samo u prvih šest meseci mi imamo 70 transplantacija. Tako da, ukoliko budemo išli ovim tokom imaćemo šest puta više, dakle 600% skok broja transplantacija za naše pacijente, prevashodno za pacijente bubrežne bolesnike koji su na hroničnom programu hemodijalize. Onda, takođe, transplantacije srca, kojih je prošle godine bilo 17, transplantacije jetre.

Nešto što svi znamo, ali je veoma bitno da kažemo, ogromnim naporima Ministarstva zdravlja i medicinske struke je uspostavljena prva transplantacija pluća u Srbiji, što zaista Srbiju stavlja u red zemalja sa visokim standardima transplantacione tehnike i velikim uspehom.

Na kraju da zaključim. Ja sam ne samo lekar i poslanik, ja sam ćerka žene koja je bila transplantirana 2007. godine i dobila organ koji joj je pomogao da živi narednih 13 godina, dok nije došla era Kovida.

Sam put je veoma izazovan, ne samo za pacijenta, već i za članove porodice. Neophodna je podrška tim članovima porodice.

Ono što mene raduje je da pacijenti koji budu sada transplantirani će imati mnogo bolje uslove u našoj zemlji nego te 2007. godine, jer sam ja to sve lično videla i prošla, a sada imamo odeljenja za transplantaciju koja su sređena, koja su izvanrednih tehničkih mogućnosti, koja su u rangu najboljih svetskih bolnica.

2/3 MT/MJ

Ono što je jako bitno, mi imao obučen kadar, jer kadar se ne može preko noći izvesti. Trebalo je vremena da se izvede taj kadar, ali pored hirurga koji to rade jako su bitni lekari koji prate pacijente, koji paze da ne dođe do odbacivanja organa, kao i veoma obučene i specijalizovane medicinske sestre i ceo tim koji u tome učestvuje.

Hvala vam najlepše.

3/1 MZ/MP 10.20–10.30

Hvala.
Reč ima Mirka Lukić Šarkanović.
Izvolite.

Hvala.

Ja sam o ovom zakonu juče sam govorila, pa ko je slušao mislim da nema potrebe da ponavljam ono što sam već pričala, ali bih htela da naglasim, da ne bi bilo neke nedoumice, jer vidim da postoje. Dakle, mi u Odboru zdravlja koji smo 90% lekari smo se složili da je ovo jedan izuzetno važan zakon i nismo imali nikakvih sporova niti različitih mišljenja po tom pitanju. Ono što mislim upravo je rekla i profesorka Zdravković sada, a misle i naše sve kolege. Dakle, mi nemamo dilemu da treba ovaj zakon, nemamo dilemu da nam transplantacije trebaju i nemamo dilemu da li treba ili ne treba ući u Eurotransplant.

Mislim da je važno kada pričamo o medicinskim zakonima i kada pričamo o medicini da to malo bolje svi slušamo i malo pažljivije, jer mislim da su to zakoni koji su važni za sve nas. Mi i ne znamo šta život nosi sutra, nama ili nekom od naših članova naše porodice. Mislim da svi ovi zakoni su doneti upravo na dobrobit naših pacijenata. Dakle, kao što i Zakon o transplantaciji i mi kao lekari tu nemamo dileme i savršeno se slažemo.

Dakle, naš plan, naš cilj jeste ulazak u Eurotransplant. Zašto? Zato što mi kao zemlja sa otprilike 6,5 miliona stanovnika nemamo dovoljno davalaca. Imamo potrebe za organima, ali nemamo dovoljno davalaca. Dakle, nama je potreban veliki Eurotransplant, potreban nam je veliki broj tih davalaca, veliki broj ljudi koji će… Ali očekuju reciprocitet. To sam i juče rekla. Očekuju da kada se urade testovi, da se zna da i kod nas postoji organ koji se može, recimo, dati nekome u Portugaliji. To nije ništa protivzakonito, to nije ništa neetički, to je zapravo sve savršeno jasno i prema etičkim zakonima i prema svim drugim zakonima u Republici Srbiji, ali i u Evropi i svetu regulisano.

Dakle, naš cilj jeste ulazak u Eurotransplant. Mi pokušavamo na sve načine, pa i ovim zakonom da uđemo u tu veliku zajednicu i na taj način obezbedimo našim pacijentima organe koji dugo čekaju, obezbedimo kvalitet života, obezbedimo konačno život. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Aleksandar Jovanović.
Izvolite.

Zdravo živo svima.

Pre dve-tri nedelje Ekološki ustanak uputio je na mejl adrese svim poslaničkim grupama Narodne skupštine inicijativu da voda uđe u Ustav Srbije. Dakle, da pijaća voda postane ustavna kategorija.

Dakle, Ustav Republike Srbije ne prepoznaje vodu kao ustavnu kategoriju. U situaciji kad je svima jasno da je milion građana Srbije trenutno žedno jer nema pristup čistoj pijaćoj vodi, kad je jasno da nam slede klimatske promene, da nam sledi žeđ, treba da pokažemo brigu o nečemu bez čega ne može niko u ovoj zemlji, kojoj god političkoj partiji pripada.

Dakle, za nas ovo nije političko pitanje. Za nas je ovo pitanje opstanka. Dakle, milion ljudi u Srbiji je trenutno žedno, a tek će da bude. Dakle, zato pozivam sve, pre svega…

Milenko, da li se čujemo, Milenko? Dobili ste mejl na koji ne odgovarate. Dakle, razmatrajte. Dok vi to razmatrate…

3/2 MZ/MP

Gospodine Jovanoviću, član 106, morate da se držite makar tačke dnevnog reda, ali u vašem slučaju samo teme dnevnog reda koja je iz oblasti zdravstva.

Gospođo Brnabić, ne postoji važnija tema od vode. Ostaćemo žedni.

Vinjak, je l'? Dobro, okej. Vi se zezajte.

Dakle, da voda uđe u Ustav Republike Srbije, da pokažete da vam je stalo. Govorite – opozicija nema nikakav predlog, konkretan plan. Ovaj predlog podržale su kolege iz opozicije i hvala im na tome. Uputili smo ga i na mejl studentske organizacije. Ljudi, ovo nije pitanje politike. Ovo je pitanje budućnosti. Ostaćemo žedni, ljudi. Zato vas pozivam sve da uradimo isto što su uradili Slovenci. Oni su pre četiri godine raspisali referendum. Mi znamo koliko oni brinu o svojoj životnoj sredini. I postavljaju jedno jedino pitanje građanima – da li ste za to da voda pripada podjednako svakom građaninu Slovenije i da ne može biti predmet bilo kakve trgovine. Devedeset posto građana Slovenije reklo je – da.

Znam da su to pravne procedure. Znam da je komplikovano, ali hajde da uradimo to, da oladimo ove političke usijane glave, kojima je stalo samo do fotelja. Da pokažemo, ljudi, da nam je stalo. Ostaćemo žedni. Očekujem od vas da se odredite po tom pitanju, pre svega vladajuća stranka. Opozicija se većinom odredila. Onaj koga je baš briga za pijaću vodu, neka objasni narodu zašto nije za ovaj predlog. Hvala lepo.

Pustila sam da govorite, gospodine Jovanoviću. Prekršila sam član 106. Poslovnika.
Dakle, morate da pričate o tački dnevnog reda. Vi niste pričali čak ni o istoj temi. Vi niste pričali o zdravstvu, pričali ste o nečemu drugom, što je svakako važno, ali ne možete da pričate o čemu god želite. Možete, evo, da pustim i u načelu da pričate, ali nemojte to da radite u pojedinostima. Ali važna je tema, te sam vas pustila, ali samo da zamolim još jednom sve da se držimo tačke dnevnog reda.
Reč ima Miroslav Aleksić, po amandmanu, pretpostavljam.
Izvolite.

Koristiću vreme ovlašćenog.

Poštovani građani Srbije, mislim da je ovo možda i najvažnija tačka na ovoj sednici i razumem vaše pokušaje da na neki način motivišete građane Srbije da budu donatori organa kako bi se spasili životi ljudima kojima je zdravlje ugroženo. Ali, znate, to se ne radi na način na koji vi to želite da uradite. I zato smo i uložili ove amandmane i mi iz Narodnog pokreta Srbije, ali i druge kolege iz opozicije.

Ovim zakonom koji vi predlažete sada vi stavljate van snage donorske kartice, to je suština. Dakle, ono što je praksa u evropskim zemljama, što je praksa kod nas bila do ovog zakona vi to stavljate van snage. Jer čemu služi donorska kartica ukoliko etički odbor zdravstvene ustanove ili član porodice uže, šire itd. može da opozove odluku onoga koji ima donorsku karticu ili može da njegove organe da bez saglasnosti, odnosno bez da je taj pokojnik imamo donorsku karticu. Onda ona nema nikakvog smisla. Ona ostaje čista forma, a odluku o tome će donositi nekakvi etički organi.

Dakle, otvarate prostor za zloupotrebe, otvarate prostor za manipulacije. U Srbiji smo svesni toga da ako se napravi pukotina u zakonu gde će moći da se iskoristi za nekakve nečasne radnje, da se to po pravilu i radi. Pogotovo što se to odnosi na poverenje građana prema zdravstvenom sistemu, prema ljudima koji vrše vlast, prema institucijama u ovoj zemlji. Dakle, ovo je ozbiljna stvar.

3/3 MZ/MP

Da bi se ljudi motivisali da zaveštaju svoje organe, na tome treba da se radi. Ali vi na tome ne radite, nego pokušavate zakonski da napravite neke anomalije koje mogu biti zloupotrebljene. Pa pogledajte šta se u svetu dešava. U afričkim zemljama postoji tiha pandemija prodaje organa, epidemija. Sirotinja prodaje bogatašima. Juče sam vam govorio – nismo videli šta se događalo u „žutoj kući“. Ozbiljna tema i ja vas zaista molim, ne znam zašto nema ovde ministra Lončara, jer on je taj koji treba da govori o ovome kao predlagač zakona. Nema nama šta ministar Starović ovde da govori o ovome niti Vujović nego on lično, jer ovo je važna tema.

4/1 VS/CG 10.30–10.40

Poverenje u zdravstvo ne postoji, raspada se. Kada čujem priče kako je super i bajno. Ljubi pa jel vi živite u Srbiji, jeste li otišli u neki dom zdravlja, da li ste otišli u neku bolnicu, da li vidite da lekari odlaze, nema nigde nikoga više. Znate zašto? Evo premijer nam je lekar. Da li je tako? Doduše on je honorarni premijer. Ovako izgleda njegova državna klinika prof. dr Đure Macuta, ovako izgleda privatno gde on radi.

Dakle, oni koji imaju novac možda i mogu da se leče u državi Srbiji, oni koji nemaju, nažalost su osuđeni da se snalaze kako znaju i umeju. Nedostupno zdravstvo. U Smederevu bio sam pre nekoliko dana, imate dva vozila hitne pomoći. U jednom od ta dva zaposleni su pravili rođendanske žurke, bilo je na mrežama svuda. Tako funkcioniše zdravstveni sistem.

Šta ste uradili, govorite ovde o etičkoj komisiji o poverenju u zdravstvo? Šta se dogodilo sa Radnom grupom za mentalno zdravlje posle tragedije u Ribnikaru? Da li to radi? Da li funkcioniše? Ne pominje niko ništa. O tome se ovde radi. Ja vas zato pozivam da se urazumite i da se ne igrate sa ovim zakonom. Bogatašima ništa nije sveto, a kada ostavite mogućnost u zakonu da mi treba da verujemo nekome iz neke etičke komisije da će da se pridržava moralnih načela, pogotovo kada se radi o licima koja nemaju poslovnu sposobnost i licima koja imaju staratelje.

Šta mislite da li će biti zloupotrebe, pošto u Srbiji sve funkcioniše maltene kao u Švajcarskoj, nema nikakvih problema? Pa naravno. Nemojte se igrati. Ne znam ko vam je dao ideju da ovo radite? Da vi dajete pravo nekome da odlučuje u tuđe ime da uzima njegove organe. Ne daj bože sa njima sutradan trguje. Zato vas pozivam da prihvatite ove amandmane Narodnog pokreta Srbije koje smo uložili. Pozivam vas da povučete ove skandalozne odredbe zakona.

Ljudi, neka mi odgovori Lončar, vi gospođa Brnabić, bilo ko. Zašto ovo radite? Ovo nije način da se ljudi motivišu. Ovo je način gde vi otvarate mogućnost zloupotreba za trgovinu organima. Ne smemo to da radimo. Zahvaljujem.