Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 28 narodnih poslanika, ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslani, prof. dr Dragan Delić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o lekarima.
Da li želite reč? Izvolite.
13/3 JJ/LjL

Stranka Srbija centar – SRCE predlaže jedan zakon koji Srbija nema od 1946. godine, imala ga je 1931. godine. Taj zakon postoji u susednim zemljama, postoji u evropskim zemljama, nema ga u Srbiji.

S obzirom na značaj lekarske profesije, ali govorim bez elitizma, s obzirom na upliv naše profesije i našeg rada, kvaliteta, kvantiteta, efikasnosti, bezbednosti, zaista svi ostali sistemi u našem društvu ističemo značaj te profesije i pokušavamo da ovim zakonom, a to je 102 člana u tom zakonu postoje, da regulišemo u potpunosti status naše lekarske profesije, po pitanju obaveza i po pitanju prava. Po pitanju odnos lekar – pacijent, lekar – lekar, lekar – porodica pacijenta, lekar – učitelj njegov. Znači, tamo gde postoje problemi, mi smo ih skenirali i pokušali sa tim zakonom da to uvedemo u neke normalne tokove.

Drugo, što je veoma bitno u svemu tome, mi smo u ovom zakonu podigli značaj Srpskog lekarskog društva, starog 154 godine, a koji polako zbog nekih stvari, polako se gubi sa naše scene što je nedopustivo, a pokušali smo da Lekarsku komoru Srbije uvedemo u neke demokratske tokove i proaktivne tokove.

14/1 JD/JG 12.10 – 12.20

Pokušali smo da rešimo sve te probleme sa tri cilja. Znači, želimo sa ovim Zakonom, sa ta 102. člana Zakona da poboljšamo efektivnost, efikasnost i ono što je veoma bitno bezbednost zdravstvenog sistema Srbije.

Drugo, želimo da lekar bude siguran, obezbeđen sa svih strana i da ima maksimalnu satisfakciju za svoj posao, za ono što uradi.

Treće, ono što je veoma bitno, a što se oseća u svakodnevnom radu lekara i zdravstvenog sistema, a to je gubitak poverenja i poštovanja između lekara i pacijenata. Sa ovim Zakonom želimo polako korak po korak da vratimo to izgubljeno poverenje i poštovanje između lekara i pacijenata.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za - 34 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik prof. dr Dragan Delić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Delić.
Izvolite.

Prijavio sam se više puta.

Stranka Srbija Centar – SRCE, tj. Odbor za zdravlje stranke predložilo je novu zdravstvenu politiku Republike Srbije. U toj novoj zdravstvenoj politici Republike Srbije izneli smo oko 200 mogućih rešenja za poboljšanje funkcionisanja zdravstvenog sistema.

I u oblasti finansiranja, i u oblasti potrošnje, i u oblasti organizacije zdravstvenog sistema, rukovođenja zdravstvenim sistemom, sadržaja rada zdravstvenog sistema i kadrovske politike, od upisne politike na fakultete do odlaska u penziju.

Elem, da bismo sve te ideje, predloge, rešenja mogli da realizujemo neophodne su neke promene. Naravno, potrebna je politička volja sa vaše strane, koja ne postoji, nažalost ali potrebna je i promena Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Zakona o osiguranju.

Zato ćemo mi u narednom periodu da predlažemo neke izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji stvaraju preduslove za primenu ovih mogućih rešenja u zdravstvenom sistemu Srbije.

Ono što prvo predlažemo, to je da se u zdravstvenom sistemu Srbije uvede potpuno nova zdravstvena ustanova. To je banjsko-klimatsko lečilište. Banjsko-klimatsko lečilište ne samo kao ustanova za lečenje i rehabilitaciju, nego pre svega za promociju zdravlja i za prevenciju.

Verovali ili ne 85% smrtnih ishoda u Srbiji vezano je hronične nezarazne bolesti koje su manje-više preventabilne. Jedna trećina oboljenja u Srbiji vezano je za uslove radne i životne sredine, preko 20% - 25% naših stanovnika uzima lekove za smirenje, mi smo 10% u Evropi.

Sa druge strane, mi imamo oko 300 različitih lekovitih voda, imamo lekovite gasove, imamo lekovita blata – peloide, imamo lekovite klimate. To nedovoljno, stručno koristimo.

Znači, mi predlažemo da se stvori ta nova zdravstvena ustanova, da se postojeće specijalne bolnice koje imaju odličan kadar i dobre uslove nerasprodaju, nego da te bolnice pređu u banjsko-klimatsko lečilište, da ostanu u zdravstvenom sistemu Srbije i da budu dostupne svakom građaninu ove države.

14/2 JD/JG

Drugo, ono što mi predlažemo i znamo da je funkcija ustoličena, praksa v.d. direktora u zdravstvenom sistemu Srbije je elementarna nepogoda. Mi predlažemo da na svakom konkursu, svaki kandidat se pojavi sa planom i programom rada u narednom mandatnom periodu. Da taj plan i program, tačno ćemo definisati šta on mora da sadrži, a to je potpuno jasno, mora da se iznese i da se obrazloži stručnom kolegijumu te zdravstvene ustanove, šefovima, načelnicima odeljenja, pa zašto da ne i glavnoj sestri, te recimo klinike itd.

Tek tada stručni kolegijum predlaže Upravnom odboru jedan do tri predloga za direktora. Znači, mora struka da stane, ne samo zbog stručnih kapaciteta, nego i zbog procene socijalne kompetentnosti te osobe da bude direktor. Veoma je teško biti danas direktor u bilo kojoj ustanovi, pogotovo u zdravstvenoj ustanovi.

Ono što treće predlažemo i time završavam, predlažemo promene Zdravstvenog saveta Srbije.

Zdravstveni savet Srbije je najviše stručno i savetovano telo u sistemu zdravstva Srbije, čine ga akademici, čine ga profesori, čine ga primarijusi.

Najveći problem koji sam ja imao kao predsednik Zdravstvenog saveta Srbije od 2009. do 2014. godine, to je što smo mi naše ideje, a bilo ih je mnogo, razne elaborate slali Ministarstvu zdravlja, a Ministarstvo zdravlja nam nije odgovaralo zbog toga što u zakonu ne stoji koga savetuje Zdravstveni savet.

Mi predlažemo da to bude Vlada Srbije, a da se predlozi, elaborati, ideje šalju Ministarstvu zdravlja i Vladi Srbije, a da oni imaju obavezu da na to odgovore u roku od mesec dana. Hvala.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 31 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Petar Bošković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o Vojsci Srbije.
Da li želite reč?
Reč ima narodni poslanik Petar Bošković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Srbija centar ima svoje resorne odbore ne samo za zdravstvo nego njih 17, i zaista u njima rade vrhunski profesionalci, ljudi dokazani u svojim profesijama, a naročito kada je reč o Vojsci.

Naše izmene i dopune su zaista u interesu profesionalnih vojnih lica, vojnika i uopšte ljudi zaposlenih u sistemu odbrane.

Naravno, ono što meni nije jasno, a to je da vi to ne vidite i da propuštate jednu priliku da to usvojite, jer istini za volju ne bi se to nama pripisalo nego vama koji donosite to ali vaše prilike su kao i uvek propuštene.

Ovom prilikom mi smo govorili o aktivnoj rezervi.

Da vam objasnim. Ukoliko bi aktivirali aktivnu rezervu, o pasivnoj ne bih želeo sada da govorim, i omogućili im da imaju socijalno osiguranje i siguran povratak na posao za razliku od naprednih zemalja koji im daju niz benefita, jer ću vas takođe podsetiti, Vojska ne živi od plata nego od benefita, kada im omogućite povratak na posao, kada im omogućite dobar ugovor, kada im omogućite da pored toga što ste ih angažovali u mirovnoj misiji čeka ih sigurni posao pravnika i inženjera kada se vrate ne bi imali problem sa pobunom Vojske.

14/3 JD/JG

Takođe, vi govorite o robotima, vi govorite o dronovima, svesni smo rata u Ukrajini i tog silnog angažovanja. Bezbednost nije više u fizičkom prostoru, gospodo, ona je i u sajber prostoru i informacionom prostoru.

Vi, čak ne želite da u Vojsci uvedete ni te specijalne službe koje bi bile posebno plaćene i imale poseban benefit, jer ću vam reći da i vaš sajt Vlade i sajte predsednika obezbeđuje 24 sata Vojska, pa platite, ljudi, za to što rade, a to ste sada imali priliku.

Na kraju da kažem još jedan detalj, a to je jačanje demokratske i civilne kontrole. Mi smo nekada u početku dvehiljaditih godina, zaista imali civilnu kontrolu, priznaću, sve do dolaska gospodina Vulina koji kada je shvatio i koji kada mu je prvi general capnuo i rekao – razumem, gospodine ministre, to je sve otišlo dođavola.

Mi smo ovoga puta tražili da uvedemo i Zaštitnika građana u civilnu kontrolu i da uvedemo DRI da bi znali gde se troše pare i koliko ti rafali koštaju.

Hvala najlepše.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 26 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Natalija Stojmenović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o zakupu stanova i kuća za stanovanje i kontrolisanoj zakupnini.
Da li želite reč?
Reč ima Natalija Stojmenović.
Izvolite.
15/1 TĐ/IR 12.20 – 12.30

Hvala.

Ovo je 2015. godina. Tada je ova vlast obećavala da će graditi jeftine stanove koji koštaju 380 evra po kvadratu. Od jeftinih stanova koji koštaju 380 evra po kvadratu nismo dobili, da smo milijarde novca građana, ne samo Beograda već iz Srbije, uložili smo u projekat „Beograd na vodi“, gde sada kvadrat košta 10.000 evra, kao da se cela Srbija gradila za neke druge građane koji lagano mogu sebi da priušte da žive i da kupe kuću i vilu na Dedinju. Osim što su cene kvadrata nenormalno skočile, dok mi danas ovde sedimo, u proseku se osobi desi da dođe njen zakupac stana i da joj kaže – danas ti je kirija porasla sa 300 na 700 evra. To se desilo mnogim građanima, recimo, 2022. godine i niko na to nije reagovao; kirije su se povećale za više od 100%; plata se nije povećala. Danas mnogi u Srbiji rade samo da bi platili kiriju.

Niko ne može da mi kaže da je to normalno. Zato što smatram da to nije normalno i mislim da nije normalno da radite da bi vam jedna kirija pojela celu platu, da radite da ne biste imali ne da platite ratu za kredit nego da nemate za desetinu toga, mi smo predložili Zakon o kontrolisanoj zakupnini. Zakon o kontrolisanoj kiriji rešava tri glavna problema koje danas vidimo kada iznajmljujete stanove.

Prvo je da zakupnina tj. kirija ne može da se povećava nekontrolisano, već mora da bude vezana za prosečnu platu, maksimalna cena kirije ne može da prelazi prosečnu platu, jer nije normalno da vam kirija pojede platu.

Druga stvar, danas je iznajmljivanje stanova siva zona. Ja iznajmljujem stan. Kada iznajmite stan niti potpisujete ugovor, niti znate kada neko može da vas izbaci iz stana, niti taj koji vam iznajmljuje je zaštićen načinom na koji vi u stanu živite, kako taj prostor koristite. Zato uvodimo ugovor koji je obavezan da se potpiše između stanodavca i zakupca kako bi svi bili sigurni i kako bi radili u sistemu koji je uređen i gde ne moramo svaki dan da živimo od neizvesnosti da li će neko polupati nečiji stan ili da li će nas neko izbaciti na ulicu?

Treća stvar, zato što smatramo da je ograničena cena kirije progresivna mera, smatramo da oni koji žele da iznajmljuju stanove po ograničenoj ceni kirije treba da budu oslobođeni plaćanja poreza na to. Kirija ne sme da pojede platu, a ova država ne sme da ćuti na to da građani danas de fakto ne mogu sebi da obezbede stan ni kada kupuju nekretninu, ni kada je iznajmljuju, jer nemamo svi novca za vilu na Dedinju.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 26 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Šaip Kamberi predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za ispitivanje navoda, činjenice i okolnosti pogibije 135 vojnika albanske nacionalnosti pripadnika bivše Jugoslovenske narodne armije tokom osamdesetih godina.
Da li poslanik Kamberi želi reč?
Izvolite.

Hvala.

U Republici Srbiji je već pokrenuta inicijativa i uveliko se odvijaju pripreme za uvođenje obaveznog vojnog roka. U vezi ove inicijative kod albanske zajednice u Preševskoj dolini postoji zabrinutost zbog toga što prošlost i njene posledice i dalje utiču na kolektivnu svest Albanaca. Albanci koji su kao građani SFRJ bili obavezni da odsluže vojni rok u JNA često su se suočavali sa etničkom diskriminacijom, političkom stigmatizacijom i kulturnom represijom unutar vojske.

15/2 TĐ/IR

Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina zabeležen je značajan broj smrti albanskih vojnika pod sumnjivim okolnostima, koje su vlasti često klasifikovale kao samoubistva, nesreće ili kršenja vojne discipline. Porodice žrtava često nisu verovale zvaničnim verzijama i prijavljivali su tragove nasilja nad telima koja su im vraćena. Nedostatak nezavisnih istraga i transparentnosti dodatno je podstakao sumnje da je reč o ubistvima iz etničkih i političkih motiva.

Mnogi istoričari, novinari, aktivisti za ljudska prava sugerišu da su albanski vojnici ciljano bili izloženi nasilju zbog svoje etničke pripadnosti, naročito u kontekstu rastućeg srpskog nacionalizma i antialbanskog stava. Albanci su se često doživljavali kao nepouzdani ili čak kao pretnja za federalnu strukturu države.

Tokom tog perioda 135 mladih Albanaca je doživelo smrt dok su bili na odsluženju vojnog roka u JNA. Ovaj fenomen je ostavio duboku ranu u kolektivnom sećanju Albanaca na Kosovu i u Preševskoj dolini. U različitim periodima su postojali pokušaji da se svi ovi slučajevi dokumentuju i da se traži pravda za žrtve, ali nikada nisu sprovedene sveobuhvatne zvanične istrage. Državne vlasti u Srbiji nikada nisu zvanično priznale da su Albanci ubijani iz etničkih motiva tokom služenja vojnog roka u JNA. Pojedinačni slučajevi su tretirani kao samoubistva, nesreće ili kao izolovani incidenti bez političke i diskriminatorne pozadine. Nijedna zvanična istraga nije pokrenuta ni od strane vojnih, ni od pravosudnih institucija o sumnjivim smrtima vojnika. Vojni arhivi iz jugoslovenskog perioda su zatvoreni naročito oni koji se tiču JNA i bezbednosnih službi.

U javnom diskursu i srpskoj istoriografiji ova tema se uglavnom zaobilazi. Kada se pomene to je obično u širokom kontekstu patnje svih naroda Jugoslavije. Glavni mediji na srpskom jeziku ne izveštavaju o ovoj temi. Javno mnjenje u Srbiji nema široko znanje o ovom fenomenu, a često izostaje interesovanje za kritičko suočavanje sa prošlošću, posebno kada su u pitanju zločini ili diskriminacija prema Albancima. Obzirom da je u Srbiji ova tema prećutana, nedokumentovana, ne zastupljena ni u zvaničnim ni u javnim narativima, što odražava ozbiljan nedostatak suočavanja sa prošlošću i institucionalne diskriminacije prema Albancima u jugoslovenskom periodu, u skladu sa članom 40. stav 6. Poslovnika Narodna skupštine podnosim ovaj predlog za formiranje posebne komisije radi utvrđivanja istine u slučajevima smrti 135 Albanaca u redovima JNA tokom sedamdesetih i osamdesetih godina. Hvala.