Hvala vam.
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Zeleno-levi front – Ne davimo Beograd.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Rastislav Dinić.
Izvolite.

U članu 36. stav 3. menja se i glasi: „Ako se postupak ne vodi na jeziku koji razume, žrtva trgovine ljudima ima pravo na besplatno prevođenje, odnosno tumačenje, odnosno, u slučajevima nemogućnosti angažovanja prevodioca ili tumača, ima prava korišćenja aplikacija na mobilnim uređajima koje omogućavaju prevođenje sa jezika kojim žrtva govori, znakovnog jezika ili upotrebu programa koji čita elektronski dokument“. Potrebno je omogućiti žrtvama trgovine ljudima, ovo je obrazloženje, nesmetanu komunikaciju nezavisno od mogućnosti institucija da obezbede prevodioca, odnosno tumača.

Zašto je ovo važno? Dakle, izvestilac o oblasti trgovine ljudima koji se takođe imenuje ovim zakonom Zoran Pašalić, inače u svojstvu Zaštitnika građana, prethodno se nije izjasnio na odgovarajući način vezano za istragu u fabrici „Linglong“, u kojoj, nakon što je odlukom američke službe za carinu i zaštitu granica, nakon što su uvedene sankcije ovoj fabrici u Zrenjaninu u Srbiji zbog sumnje na prinudni rad... Pošiljke iz Srbije tada su zadržane zbog dokaza koje ukazuju na postojanje devet indikatora prinudnog rada u proizvodnji, a ništa od navedenog Zaštitnik građana nije mogao da pronađe, ništa mu nije bilo sumnjivo, iako je nekoliko godina ranije bio i na terenu da ovo istražuje. Možda je problem bio u prevođenju, pa hajde da ubuduće pomognemo izvestiocu na ove teme, možda će mu koristi, možda je u njegovom zatvorenom noćnom klubu „Poš“, u kome se, kako se u javnosti navodi, organizuje druženje važnih ličnosti sa damama, različitim damama, možda će i tada jednog dana biti korisno kada budemo razgovarali sa zaposlenima u ovom klubu.

Hvala.
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima narodni poslanik Uroš Đokić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Evo, poštovani građani Republike Srbije, iz svih ovih diskusija ovih dana i debata, iz odgovora koje nama predstavnici vlasti, a naročito predstavnici ministarstava daju, potvrđuje se teza da je vama, gospodo, ovo samo prilika da štiklirate jednu obavezu iz nekakvih tabela, da kažete Evropi – evo, mi smo spremni da baštinimo evropske vrednosti, a što se tiče primene zakona potpuna nula.

Evo, ministre, gospodine Vujiću, zarad istine i zarad informisanja građana, da li se možemo složiti da su glavne dve osobine bilo kakvih zakona koji predviđaju nekakve kazne prevencija i retribucija i da je za građane mnogo važnija prevencija, da ne dođe do vršenja neželjenih dela, do prekršaja krivičnih dela? U ovom zakonu, Zakonu o prevenciji trgovine ljudima i sprečavanju, vi u materijalu koji nam dostavljate, odnosno MUP kaže – dva su glavna, kaže, postulata u sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima, izdvajaju se dva prioritetna cilja, a to su pružanje pomoći, podrške i zaštite žrtvama trgovine ljudima i efikasno otkrivanje, krivično gonjenje i kažnjavanje.

17/2 MZ/JG

Ako ja dobro razumem, ovo je sve retribucija. Vi u svemu vidite način da se država sveti nekome. Država treba da ima i drugu funkciju, treba da bude partner, treba da bude garant ljudskih prava, ne da reaguje kada su prekršena, nego da nađe način i snagu da ne budu prekršena. Gde tačno ovde vidimo vaš napor da ne dođe do trgovine ljudima? Gde to vidimo? Nigde. Vi nalazite mehanizme i načine kako da kažnjavate i šta da radite sa ovim. To niti je u duhu onoga što treba građanima, niti je u duhu evropskih standarda, ali jeste jako zgodno da se kaže – evo, mi smo svoje zakonodavstvo usaglasili. Džabe. Deda je mrtav, politički mrtvac ne može da se našminka i ne može da postane Evropejac. To vam je garantovano.

Reč ima ministar Nenad Vujić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.
Ponavljam, ovo je zakon o prevenciji i baziran je na mehanizmima prevencije, zato što sve ostalo imamo i već regulisano i, kažem, mi radimo na unapređenju tog okvira kojim se reguliše borba protiv trgovine ljudima. Ovde je prevencija i zato i fokus jeste i na dodatnoj prevenciji u okviru digitalnog okruženja i sprečavanja kroz digitalno okruženje, kroz društvene mreže da neko postaje žrtva trgovine ljudima.
Što se tiče same svrhe kažnjavanja, naravno, svaka kazna ima svoj element a to je generalna prevencija, a to je da zaprećenom kaznom imamo generalnu prevenciju i gde je vrlo jasno da će onaj ko je počinilac ili učinilac krivičnog dela trgovine ljudima biti vrlo oštro kažnjen i da će taj postupak biti vrlo brzo okončan. To je u smislu generalne prevencije, kako bi poslali jasnu poruku, s jedne strane, kroz ovaj zakon, da imamo unapređeni mehanizam zaštite žrtava trgovine ljudima, ali takođe i da trgovci ljudima neće proći nekažnjeno i da će zbog tog krivičnog dela biti teško kažnjeni, ako govorimo o teškim i lakim kaznama.
Tako da, ovde kada govorimo o generalnoj prevenciji, naravno da taj element postoji. Možda treba, ali to nije opredeljenje Republike Srbije, a to je da se učinioci krivičnog dela trgovine ljudima kažnjavaju oštrim kaznama i da se to u Republici Srbiji neće tolerisati, i kroz samu kaznenu politiku šaljemo jasnu poruku svima onima koji bi želeli da čine ta krivična dela. To je stav Republike Srbije. Hvala.

Hvala, ministre.
Na član 38. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Rokvić.
Da li želite reč?
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, ovaj predlog zakona je izuzetno važan, a između ostalog je izuzetno osetljiv jer govori o najranjivijima u našem društvu i vidi se ideja od samog starta da je ovaj predlog zakona krenuo u nekom dobrom smeru da se približava standardima evropskim.

Međutim, isto tako ima dosta rupa u ovom zakonu. Na prvom mestu, ne štiti dovoljno one koji su najranjiviji odmah, u prvom kontaktu sa sistemom. Strane žrtve praktično uslovljava zakonitim boravkom, ne obezbeđuje dovoljno jaku hitnu finansijsku pomoć, previše toga ostavlja podzakonskim aktima, nema dovoljno čvrstih rokova, žalbeni mehanizam nije dovoljno nezavisan i komisija za prigovor nije dovoljno odvojena od izvršne vlasti.

Što se tiče konkretno ovog člana 38. Predloga zakona, Narodni pokret Srbije je podneo ovaj predlog jer kaže da žrtva trgovine ljudima ima pravo na radnu inkluziju, ali samo ako zakonito boravi u Republici Srbiji. E sad, kako je moguće da neko ko je žrtva trgovine prvo mora da dokazuje da ima uredan boravišni status, da bi

17/3 MZ/JG

dobio šansu da stane na svoje noge? Upravo su te osobe često dovedene u Srbiju prevarom, bez dokumenata, pod prisilom, pod kontrolom drugih ljudi. Dakle, sistem im najpre ne spreči eksploataciju, a onda im posle kaže da ne može da pomogne jer papiri nisu dovoljno čisti.

Amandman Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića briše taj uslov i tražimo da pravo na radnu inkluziju mora da postoji, bez obzira na državljanstvo, a za strane državljane mora da postoji pristupni program ili pristup programima radne inkluzije i stručnog osposobljavanja od trenutka pokretanja postupka identifikacije. Hvala.

Hvala vama.
Na član 39. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Rokvić.
Da li želite reč?
Izvolite.

Hvala.

Ponovo smo ovde kod ovog problema sa zakonitim boravkom u Republici Srbiji, tako da u ovom članu 39, drugim rečima, da vam prevedem, otprilike kaže – ako ste žrtva, ali vam status boravka nije čist, država vam praktično poručuje da za vas neće biti pune zaštite.

Šta to znači u stvarnom životu? Znači da žena koja je dovedena preko granice prevarom, dete koje je iskorišćavano ili muškarac koji je bio u radnoj eksploataciji mogu da ostanu bez pune socijalne zaštite baš u onom trenutku kada im je ta zaštita i najpotrebnija. To znači da imaju manje pristupa pomoći, manje institucionalne sigurnosti, manje šanse za zaštitu odnosa u porodici, starateljstvu, u roditeljskim pravima ili drugim statusnim pitanjima.

Narodni pokret Srbije je podneo ovaj amandman zato što on uvodi jasno i jedno civilizacijsko pravo na socijalnu i porodičnu pravnu zaštitu, da mora da postoji bez obzira na nacionalnost, državljanstvo ili status boravka, jer žrtva je žrtva. Hvala.

18/1 MT/IR 12.55 – 13.05