Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Mirka Lukić Šarkanović.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Poštovani, amandman koleginice Rokvić koji je zapravo sadržan u ovom zakonu, tako da ćemo mi i poslanička grupa Ivica Dačić – SPS, podržati stav Vlade u vezi sa ovim amandmanom.

Ja bih htela da još jednom i naravno, toga nikad nije dovoljno ni dosta, iskoristim priliku da potenciram na ovoj trgovini ljudima. Trgovina ljudima predstavlja globalni problem i naravno, gde god ima ljudska zajednica, gde god ima ljudi, tu postoji i ova trgovina ljudima, zbog toga što je to jedan izuzetno unosan posao za neke ljude, organizovane grupe, gde oni zarađuju ogromne svote novca.

Međutim, ono što je specifično za trgovinu ljudima, jeste zapravo što oni svoje žrtve, odnosno ljude mogu da iskoriste više godina, odnosno na različite načine u smislu prosjačenja, prostitucije, radnog ropstva, uzimanje organa za ilegalnu transplantaciju organa i još na mnogo različitih načina.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je tu na prvoj liniji i ono otkriva i sprečava, odnosno prekida ove lance trgovine ljudima. Međutim, mi od ovih ljudi, od ovih organizovanih grupa ne možemo očekivati nikakvu svest ni savest, ni apatiju prema svojim žrtvama, pa u tom smislu mislim da bi kaznena politika trebala da bude značajno bolja i da kazne za ovaj vid kriminala, trebaju biti drakonske.

S jedne strane, pošto je to tako moramo sprovoditi adekvatnu prevenciju u smislu edukacije, pre svega, dece kao vulnerabilne grupe, takođe, tinejdžera, ali ne samo njih, već i njihovih porodica, njihovog okruženja, u smislu šta ih očekuje, šta mogu, ko predstavlja potencijalnu opasnost, a naravno u tom smislu je potrebno i podržati, odnosno osnažiti samu porodicu.

Ono što bih ja ovog puta htela da naglasim, to jeste zapravo ono što su žrtve trgovine ljudima, a to su, pre svega, ljudi koji su uspeli da se spasu i živi izađu iz tog pakla i koji su zapravo sa brojnim mentalnim i fizičkim posledicama, odnosno oboljenjima od kojih su neke ireverzibilni i koje se ne mogu lečiti, ali većina njih upornim radom i upornom terapijom, mogu dovesti do toga da se žrtve resocijalizuju, da se njihov mentalni status, fizičko stanje popravi da postanu funkcionalni i da postanu aktivni, odnosno korisni članovi zajednice.

Nekako je još uvek takva situacija da su ove žrtve nasilja, odnosno trgovine ljudima su zapravo stigmatizovani i prepuštene same sebi, odbačene od zajednice, uvek nađemo neki razlog ili nešto zbog čega ne treba da im se posvetimo. Da li je to neko narkoman ili je neko tako želeo i hteo, izazivao, ili pripada nekoj socijalnoj kategoriji koja, eto tako bi trebala da bude žrtva?

11/2 VS/IR

Međutim, niko ne gleda uzroke, svi gledamo posledice, a posledice su takve kakve su, pa niko baš i ne želi da se mnogo udubljuje u ovakve probleme. Međutim, njihovo zdravlje i njihov život je značajno ugrožen, oni žive stalno u strahu, znači ceo život preostali u strahu, nefunkcionalni, emotivno oslabljeni, traumatizovani i na svemu ovom treba raditi da se ovi ljudi osnaže i vrate u zajednicu i postanu neki korisni članovi zajednice tim pre, što je naše društvo već spada u starije, mi smo prosečno stari 43 godine, to znači da moramo obratiti pažnju na svakog člana naše zajednice.

Ono što se ovim zakonom posebno potencira, a to zapravo i jeste ovo o čemu ja govorim, a to jeste zapravo poseban akcenat na zbrinjavanje žrtava nasilja, odnosno trgovine ljudima i potenciranje, odnosno jačanje timskog i kordinisanog rada svih subjekata nacionalnog mehanizma kojim se očekuje adekvatan odgovor države na ovaj globalni problem trgovine ljudima.

Na kraju želim da se zahvalim ministru unutrašnjih poslova i njegovom timu. Hvala vam.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Srbija centar SRCE.
Reč ima Petar Bošković.

Hvala predsedavajuća. Evo, slušajući kolege ipak bih nekako rekao da je zakon kao neka vrsta kompozicija amandmanima i onda mu dođu kao „fajnt uning“, odnosno fino podešavanje, ili da citiram vašeg ministra Dačića – barem je pokušano da se uredi.

Zato mi predlažemo da se u članu 14. nakon stava 5. doda novi stav 6. koji glasi „Savet ima dva kopredsednika, ministra nadležnog za unutrašnje poslove i ministra nadležnog za socijalna pitanja ili ljudska prava. U radu Saveta, sa pravom glasa učestvuju i dva predstavnika udruženja, koja poseduju licencu za pružanje usluga žrtvama trgovine. U slučaju jednakog broja glasova, odlučujući glas kopredsedavajućeg iz socijalne zaštite ili ljudskih prava.“

Da obrazložim, institucionalna ravnoteža između bezbednosnog i zaštitnog pristupa uvodi efektivni mehanizam kontrole. Član 14. važećeg predloga predviđa da je predsednik Saveta isključivo ministar unutrašnjih poslova, a član 15. o kojem ću takođe govoriti potvrđuje da je to nacionalni koordinator, ujedno i rukovodilac organizacijske jedinice u direkciji policije.

To je konkretna i proverljiva koncentracija moći, a ne politička interpretacija. Jedan od problema ovog zakona je koncentracija moći bez protiv teže, a ovo nije slučajnost i to je koncentracija i to znači da sistem koji treba da štiti žrtvu, može vrlo lako da štiti sebe.

Da vas podsetim kako to u praksi izgleda. Primera radi, prekjuče je bila završna reč odbrane u slučaju Banjska, za četvoricu mučenih Srba, Dušana Maksimovića, Blagoja Spasojevića, ranjenog Vladimira Tolića i nedavno uhapšenog Stefana Radulovića, za čiju sudbinu vaš sistem koji ih je gurnuo u sve to, ne haje, jer štiti sebe i Radojičića. Hvala.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Ana Eraković.
Izvolite.

Ovim amandmanom Narodni pokret Srbije, predlaže da nacionalni koordinator je dužan da omogući učešće predstavnika organizacije civilnog društva i žrtava sa iskustvom eksploatacije u procesu kreiranja i evaluacije javnih politika.

11/3 VS/IR

Ono što smo zahtevali i tražimo jeste da u rad ovih institucija treba da uđu i žrtve koje su prošle kroz ovaj sistem i videle šta ne funkcioniše i šta bi trebalo ispraviti i popraviti, jer oni najbolje mogu da nam prenesu kako je to kada u negde pola noći zakucate na neka vrata pa imate neljubazne službenike i kako ih prihvataju i iz tog razlog, predložili smo ovaj amandman.

Hvala vam.
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović.
Nije tu.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Poslaničke grupe Srbija centar SRCE.
Reč ima narodni poslanik Petar Bošković. Izvolite.
12/1 JD/MP 11.55 – 12.05

Zahvaljujem, predsedavajuća.

U članu 15. nakon stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi – Nacionalni koordinator obavlja poslove uz obavezno pribavljanje obrazloženo mišljenje stručnog tela koje čine predstavnici Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i licenciranih udruženja.

Mišljenja stručnog tela je javno dostupno u delu koji ne sadrži poverljive podatke. U slučaju neslaganja konačnu odluku donosi Savet.

Da obrazložim, sprečava koncentraciju odlučivanja i uvodi stručnu i transparentnu kontrolu nad radom Nacionalnog koordinatora.

Da napomenem, ovde je reč o stručnjacima sa iskustvom i licencama, diplomama, a ne o lojalistima. Nažalost, to nije bio vaš manir kada birate kadar, jer da je tako ne bi Banjskoj dali da vam organizuje kriminalac, pa da vam poginu trojica Srba koje i ne pominjete, Bojan Mijailović, Nedeljković i Igor Milenković od kojih ste se institucionalno i statusno ogradili. Zato vam u toj istoj srpskoj Banjskoj poginuli Afrim Bunjaku, dobija ulicu, kako vi to kažete – pa, šta. Hvala najlepše.

Hvala.
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović.
Nije tu.
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović.
Nije tu.
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar – SRCE.
Da li neko želi reč iz poslaničke grupe? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Sanja Ćalović. Po amandmanu.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege poslanici i građani Republike Srbije, sigurna sam da ćemo se svi složiti o važnosti ovog zakona o kome danas razgovaramo u pojedinostima.

Zbog toga bih se osvrnula na amandman na član 17. koleginice Nestorović koja nije bila tu da obrazloži ovaj amandman, a on se odnosi na policijske službenike i na njihova znanja iz oblasti sprečavanja i suzbijanja trgovine ljudima.

Vlada je odbila ovaj amandman, što je stav i naše poslaničke grupe.

U vezi sa stručnošću policijskih službenika da se bave problemom trgovine ljudima smatram da naša policija i sada veoma organizovano radi na ovom problemu. Sada postoji u MUP-u otvorena linija za prijavu sumnji ili konkretnih slučajeva.

Takođe, u Ministarstvu unutrašnjih poslova postoji i Kancelarija za koordinaciju aktivnosti za sprečavanje trgovine ljudima i do sada je otkriven veliki broj organizovanih lanaca krijumčarenja i trgovine ljudima.

U sprovođenju ovog zakona posebnu ulogu, takođe će imati MUP na čelu sa ministrom Ivicom Dačićem koji i ovih dana, iako posle ozbiljnih zdravstvenih poteškoća pokazuje snagu i spremnost da opšte dobro stavi ispred svih ličnih pitanja.

Ministar Dačić i cela srpska policija su dokazali i da mogu i da umeju da odgovore na sve bezbednosne izazove. On je poštovan među svojim kolegama, među policajcima i građanima, a poštovanje koje mu ukazuje resor kojim rukovodi pre desetak dana ga je i krunisalo najvećim priznanjem, a to je nagrada za životno delo, statua general potpukovnika Obrada Stevanovića, komandanta posebnih jedinica policije. Ja mu ovom prilikom na tome čestitam.

12/2 JD/MP

Sigurna sam da će takođe i u drugim lokalnim samoupravama biti veliko interesovanje kada je ovaj zakon u pitanju i htela bih, pošto dolazim iz Čačka da kažem da u mom gradu zaista postoji velika zainteresovanost i vlasti i opozicije za donošenje i sprovođenje ovog zakona, naročito zbog činjenice da će se u gradovima i opštinama osnivati ti lokalni timovi koji će služiti upravo za sprečavanje i suzbijanje trgovine ljudima.

Dakle, od ovog zakona se dosta očekuje zato što će u njegovoj realizaciji učestvovati svi relevantni faktori društva koji mogu doprineti suzbijanju društven pošasti kakva je trgovina ljudima.

Ovom prilikom još jednom želim da istaknem značaj stvaranja kvalitetnog zakonskog okvira usklađenog sa međunarodnim i evropskim standardima koji treba da obezbedi sve aspekte društvene i državne reakcije na trgovinu ljudima, jer ovaj vid kriminala nažalost ne poznaje granice.

Hvala.