Po amandmanu, kao izvestilac Odbora.
U vezi ovih amandmana koje je jedan od podnosioca branio, gospođo Brnabić, u Beogradu je bila jedna profesorka latinskog, zvala se Mirjana Maskareli i na ovakve diskusije podnosilaca amandmana ona je imala običaj da kaže – lupeto, lupetare, lupetatum ili u prevodu – lupetati. Jer, kako drugačije ovakve diskusije tumačiti?
Ovde je reč o Carinskom zakonu, koji se usklađuje sa Zakonom o nameštenicima i zaposlenim u drugim državnim organima. Ja potpuno mogu da razumem ljutnju jednog od podnosilaca amandmana, zato što nije mogao da prođe lekarski pregled. Ali, ne zato što fizički nije zdrav, imali smo priliku da vidimo da je dovoljno zdrav da i volu rep iščupa, nego zato što nije zdrav u mozak.
Verovatno specijalizanti koji specijaliziraju za lečenje mentalnih bolesti posmatraju ovu sednicu Skupštine. Da li će oni u nekom trenutku da uspostave dijagnozu, ne znam. Da li će to da bude neka poznata bolest, ni to ne znam. Da li će da bude neka nova bolest? Ako bude nova bolest, treba da se zove po njemu, da zasluži svoje mesto u istoriji, ali medicinskoj.
Kad preti nekom lisicama, prvo treba da razmisli da li će da mu obuku belu košulju, samo ne znam gde će da mu stave ruke, da li napred ili pozadi. Jer, drugačije ne mogu da objasnim ovakve diskusije i ovakvo ponašanje.
Zamislite da jedan od podnosilaca amandmana ispunjava sledeći uslov. Čitam novi Predlog zakona – U zvanju carinskog savetnika i carinskog inspektora obavljaju se složeni poslovi. Jel može on da obavlja neki složen posao? Dalje – koji su najčešće precizno određeni i podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika sa jasnim okvirom delovanja, uz povremeni nadzor pretpostavljenog. Ovakav, ne može ni ulicom da ide bez nadzora više. I ne samo što je opasan po okolinu, on je opasan po sebe.
Danima trpimo ovde uvrede od jednog čoveka kome mesto nije u Narodnoj skupštini. Ja nisam lekar, ali valjda laički mogu da vidim da je neko mentalno bolestan. I takvi nam ovde ulaze, pa još sa maliganima, i drže predavanja i prete i vređaju.
Dobro, ne može da uvredi, on može samo da pokuša. Nije vredan on da bilo koga od nas uvredi. Izvinite, i na bolest da mu oprostimo, ali ne moramo sve ovo da trpimo. Ovo je poniženje Narodne skupštine.
Sad ja i vidim zašto nije mogao da prođe lekarski pregled, u onom psihološkom delu. Zamislite, da obavlja on složene poslove, i to uz povremeni nadzor. Zamislite tek samostalno da obavlja složene poslove. Pa, nije ni čudo što su od svih amandmana jedino znao da napiše dve reči na svih šest članova zakona – briše se. Pa, ni to nije valjda znao sam, neko je morao da mu pomogne. I nije ni čudo što nisu prihvaćeni. Hvala.
