Idemo dalje.
Na član 50. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Rokvić.
Reč ima Ivana Rokvić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, kod ovog člana 50. on uređuje Komisiju koja odlučuje o prigovoru i zato je ovaj član predloga zakona izuzetno važan. Tu se vidi koliko ova vlast zapravo želi da zadrži kontrolu nad celim sistemom. Predlog zakona kaže da Komisiju imenuje Vlada. Predloge za njene članove opet daju ministarstva. Dakle, izvršna vlast i predlaže, izvršna vlast i bira, izvršna vlast i na kraju kontroliše, a onda se od nas očekuje da verujemo da će takva komisija zaista biti nezavisna.

23/1 TĐ/LjL 13.45 – 13.55

Nije nezavisnost kad vlast sama sebi bira kontrolora, to je samo jedan zatvoren krug moći.

Naš amandman zato traži da komisiju bira Narodna skupština na predlog nadležnog odbora i da se brišu odredbe po kojima članove praktično raspoređuju ministarstva, zato što odlučivanje o statusu i pravima žrtve trgovine ljudima mora da bude dalje od političke subordinacije i što bliže nezavisnom, stručnom i javno odgovornom postupku.

Ovde nije u pitanju nikakav ideološki sukob, ovde je pitanje elementarnog poverenja u institucije. Ako žrtva zna da o njenom prigovoru odlučuje telo kog je postavila ista vlast koja upravlja sistemom protiv kog se ona praktično žali, kako da veruje da će biti postignuta pravičnost?

Predlagač u tekstu koristi reč: "nezavisna", ali nezavisnost se ne proglašava, ona se gradi, a gradi se načinom izbora, sastavom, odgovornošću i distancom od političke moći.

Zato je ovaj amandman važan i za struku i za građane. Struka zna da bez institucionalne distance nema stvarne drugostepenosti, a građani vrlo dobro razumeju jednu prostu stvar, kada vlast bira i prvog i drugog sudiju, onda je mali čovek unapred sumnjiv, sumnjivo mu je da je igra nameštena.

Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića zato ovim amandmanom napada upravo to, želju da se i zaštita žrtava stavi pod političku kontrolu. Zakon o trgovini ljudima mora da štiti žrtvu od moći, a ne da je ponovo uvodi u sistem u kom moć o svemu odlučuje. Hvala.

Hvala vam.
Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA - PDD.
Niko nije tu.
Na član 55. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Nestorović.
Ovaj amandman je prihvaćen, pa ću ga pročitati: "U članu 55. stav 4. menja se i glasi: "pomoć i podrška detetu obuhvata medicinsku, psiho-socijalnu, pravnu i obrazovnu pomoć, specijalizovane usluge smeštaja i druge vidove pomoći i podrške".
Dakle, ovaj tekst je postao sastavni deo zakona.
Na član 57. amandman je takođe podnela narodni poslanik Danijela Nestorović: "U članu 57. stav 2. menja se i glasi: "Nadležni organi ostvaruju međunarodnu saradnju u oblasti sprečavanja i suzbijanja trgovine ljudima i zaštite i pomoći žrtvama u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i zakonom".
I ovaj amandman je prihvaćen.
Ja ne znam da li je ovo neka nova najava koalicije sa Ekološkim ustankom, sve amandmane je praktično prihvatila Vlada.
Na član 58. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Reč ima Ana Eraković. Izvolite.

Poštovani građani, Narodni pokret Srbije ovim amandmanom predlaže veći stepen digitalne zaštite Centralne evidencije. Osoba koja je žrtva trgovine ljudima za ostatak sveta i dalje treba da ostane običan građanin, a za državu mora da ostane kao osoba kojoj je potrebna zaštita.

Slučajevi poput "Linglonga", dečije prostitucije, prošnje, nisu samo krivični predmeti, već su u neku ruku to uništeni životi. Ako i ovim zakonom ne garantujemo najviši stepen diskrecije i dugoročnu brigu, onda ova evidencija ne služi ničemu, osim da se pošalje statistički izveštaj u Strazbur.

23/2 TĐ/LjL

Zbog toga je Narodni pokret Srbije predložio veći stepen zaštite, kao i da pristup ličnim podacima žrtve dozvoljen je isključivo ovlašćenim licima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Hvala.

Hvala vam.
Na član 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar – SRCE.
Reč ima Petar Bošković. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

U članu 59. nakon stava 4. dodaju se novi st. od 5 do 8, koji glase:

"Podaci u Centralnoj evidenciji razmenjuju se u pseudonimizovanom obliku, uz primenu tehničkih i organizacijskih mera zaštite, osim kada je identifikacija neophodna radi pružanja hitne pomoći ili postupanja po nalogu suda.

Svaki pristup podacima mora biti automatizovano evidentiran sa podacima o licu, vremenu i pravnom osnovu pristupa.

Evidencija pristupa čuva se najmanje 10 godina i podložna je nadzoru nadležnog nezavisnog organa.

Žrtva ima pravo da bude informisana o pristupu svojim podacima, osim ako bi to ugrozilo krivični postupak".

Hteo bih da kažem da je ovo tehnički najrazrađeniji amandman i neposredno štiti život i bezbednost žrtava.

Vidim da često opominjete moje kolege iz opozicije za prisustvo ili neprisustvo, pa bih hteo samo da podsetim građane Srbije da ministarstvo gospodina Macuta ima 30 članova, 24 resorna ministara i pet ministara bez portfelja. U sali ovih dana jedva tri do pet ministara. Hvala najlepše.

Hvala vama.
Nije ministarstvo gospodina Macuta, neko kabinet gospodina Macuta, pošto je Macut predsednik Vlade.
Reč ima ministar Nenad Vujić.
Meni se čini da su ministri koji su prisutni bili prilično aktivni. Nisam sigurna da svi ministri treba da budu prisutni za sve zakone. Ministar Vujić i ministar Selaković i ministar Glamočić prilično su aktivni bili, učestvovali i odgovarali, kao što i treba da bude.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.
Napominjem još jednom da ovaj predlog zakona je u potpunosti usaglašen sa svim direktivama EU. Takođe, uvek moramo da vodimo računa kod zakona da je on uklopljen u pravni sistem i da postoje drugi zakoni koji regulišu određene specifične oblasti, recimo, kao što je Zakon o obradi podataka i zaštiti podataka o ličnosti koji isto tako i ovde mora da se primenjuje. Isto tako u drugim zakonima, odnosno Zakonom o čuvanju i obradi podataka imamo vrlo jasno propisano ko ima pristup određenim podacima i ko može da ih obrađuje. Tako da ovo osetljivo pitanje evidencije podataka o žrtvama apsolutno i pratimo i naše domaće zakone koji su, kao i ovaj zakon, prošli i određena mišljenja relevantnih tela EU i Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija.
Takođe, ponavljam da je Republika Srbija ocenjena u svim izveštajima relevantnih međunarodnih tela da se aktivno bori protiv trgovine ljudima. Vidi se i napredak koji je zabeležen u izveštajima ovih relevantnih tela koja su javno dostupna.
24/1 AL/JG 13.55 – 14.00
To se vidi i po pokazatelju, i zato i u izveštajima, recimo, GRETE se govori o procentu povećanja slučajeva, ali u tom izveštaju relevantne institucije za praćenje i borbu protiv trgovine ljudima, to povećanje se, naravno, tumači da sistem još bolje radi, da sistem prepoznaje blagovremeno određene pojave. I ponavljam, praksa Evropskog suda ne poznaje trgovinu ljudima kao nešto što je poseban pojam, nego podvlačimo, i to je ono što se ispravno, takođe, i u javnosti iznosi, da je to moderno ropstvo. I mi možemo i slobodno nazvati i ovaj zakon – zakon protiv modernog ropstva jer nemamo ni u Evropskoj konvenciji, ali ga podvodimo pod član 4. Evropske konvencije i praksa Evropskog suda govori o tome.
Tako da, Republika Srbija prati i međunarodne standarde, kao i praksu Međunarodnog suda, odnosno Evropskog suda za ljudska prava koji govori o modernom ropstvu, i gde Srbija zauzima značajno mesto među zemljama koje se aktivno bore i sukobljavaju sa organizovanim kriminalom u oblasti modernog ropstva, odnosno trgovine ljudima.
Na kraju krajeva, i kada smo imali, recimo, u Španiji radnike koji su bili žrtve trgovine ljudima u radnoj eksploataciji, govorilo se u stvari o modernim robovima koji su dolazili iz Rumunije, Bugarske i zemalja Zapadnog Balkana.
Tako da, pozivam Narodnu skupštinu, u ime Vlade Republike Srbije, da podrži ovaj zakon koji dalje unapređuje borbu Republike Srbije protiv modernog ropstva, odnosno trgovine ljudima. Hvala predsednici Narodne skupštine i narodnim poslanicima.

Hvala ministre.
Ovim zaključujem pretres Predloga zakona o pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona o načelu i pojedinostima, i u celini.
Sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta, pa prelazimo na Šestu tačku dnevnog reda. Hvala vam.
25/1 MV/VZ 15.00 – 15.10
(Posle pauze.)

Nastavljamo rad.
Šesta tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O NAKNADAMA ZA KORIŠĆENjE JAVNIH DOBARA.
Otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Nije tu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Uroš Đokić.
Izvolite.