Dakle, te nebuloze Šolakovog propagandno, terorističkog smeća i ovih aveti iz otvorenog parlamenta CRTA-e itd., to vama neka služi kao razonoda. Ja pretio nikome nisam, jedina pretnja je nama izrečena – da nam nema života kada se vlast promeni. Kako to doživljavate? To je želja za napretkom, itd.
Dakle, rekao sa juče i ponoviću danas – mi ovde nismo ovde džak za udaranje, niti ćemo da trpimo da budemo džak za udaranje. Na pristojnu diskusiju odgovaram pristojno svakome. Niko nije dobio tešku reč, a da prethodno to nije zaslužio. I, nije trebala da bude jedan opomena, trebalo je da bude isključenje sa sednice. Tako da i ja imam zamerku na vođenje i rukovođenje sednicom. Jer, ono što je juče izrečeno nama nije rečeno jednom nego se ponavlja stalno.
Drugo – nisam ni ja juče reagovao posle prvog obraćanja, nego posle četvrtog.
Znači, pustim zato što znam šta je ideja, da napravi materijal za svoje video klipove, da napravi materijal za svoje „jutjubove“, da napravi materijal za svoje „Instagram“ stranice. Jednom, pa drugi put, pa treći put, pa četvrti put, e a četvrti put izvređa Sašku Tomić. To vam nije smetalo takođe, jel tako? Te uvrede vam ne smetaju?
Hajde da se ostavimo licemerja. Nemam ja problem da odgovaram za ono što sam rekao, ali krenete od onoga što ste vi radili, pa onda u isti koš stavite i jednu i drugu. Iako je moje bio odgovor mogu da prihvatim da nije trebalo da bude takav, ali to da razgovarate o posledici ne vodeći računa o uzroku, to je licemerje kojim neću da se bavim i baš me briga.
Što se tiče Šolakovog terorističkog, propagandno-terorističkog smeća, a oni mogu da napišu šta god hoće mene to stvarno ne dotiče. Ne postoji stvar koju već o meni nisu napisali, tako da me jedna ili više, nova, apsolutno ne dotiče. Apsolutno me ne interesuje, šta god da pišu. Ti ljudi kada napišu prvi put istinu to će biti već promena neke uređivačke politike ili ne znam ni ja bilo čega. A, ovo da oni pokušavaju da stvore narativ da sam ja, ne znam, mizogeno komentarisao nečije suknje i nemam pojma ni ja šta…
Zar nismo ovde imali dan ranije priču o tome kako ministar dolazi i ne krši kodeks? Šta je to sad? Proganjanje muškaraca zbog oblačenja? To ne postoji. I, to mi govore isti oni koji su na Konferenciji za novinare mene pitali – zašto poslanice Srpske napredne stranke nose sandale sa otvorenim prstima. To im ništa nije smetalo, to je u redu.
Dakle, ja sam prvi za to da se svi držimo standarda i da se držimo okvira koji je dogovoren i nemam nikakav problem, i to sam rekao juče, da budem i baba, i strina, i baba strina i šta god hoćete, ja, ali da to radite ovim ljudima, ni krivim, ni dužnima, da govorite tako što uđete u salu, pa na koga vam pogled padne, vi ga uvredite. Pa, kada
12/2 MT/JG
pogleda Natašu Jovanović izvređa nju, kada ugleda Marijana izvređa njega, kada ugleda, ne znam, Uglješu izvređa njega. Pa, šta smo mi?
I, mi ćemo da ćutimo zato što vam je neko nekad rekao u tim „Endžio“ sektorima, ne znam ni ja gde, ovim ludacima iz otvorenog parlamenta i drugima – znate, opozicija je tu da kritikuje vlast i da ćuti. Pa, ovo nije kritika. Da je ovo kritika… Ovo je kritika što ovi ljudi rade već dva dana. Tu je ministar, pa neka odgovora.
Kao što vidite i ne uključujem se u najvećoj meri.
To je kritika, kritika predloga zakona, priča o nekoj politici, itd., a to da neko dođe sa ulice, da ne zna ni šta je na dnevnom redu, da ga ne interesuje tačka dnevnog reda, da bi snimio svoje klipove, čak mu i to pustim četiri puta, pa ja da nisam reagovao mi bismo ceo dan bili vređani ovde i bila bi tišina i mi bismo bili, ovako, kao glineni golubovi. Pa, neću to da dozvolim, ne zbog sebe, nego i zbog ovih ljudi. Prekinite sa tim.
Nemam nikakav problem da izlažete svoju politiku. Kad ste vi dobili od mene odgovor tog tipa? Nikada. Nikada, vi lično. Nikada. Zašto? Pa, zato što nije bilo potrebe nikada. Apsolutno nikakve potrebe za tim jer se držite okvira nekog normalno. Ali, ovo, izvinite, ali to da tolerišemo nećemo.
I, mene baš briga za te „endi aj“ školice, ja sam to davno prošao, još u svojim počecima, početkom 2000. Znam ja sve te igrice, i kako se izvuče iz konteksta i od toga pravi priča i kako ovo i kako ono. Sve je to meni poznato. I, znam da je uvek bolje staviti se u poziciju žrtve i da ja sad ovde se savijem. Evo ovako, jadan ja, vidite kako me vređaju. Nisam ja taj tip. Nije mi takav karakter. Ja i kad sam žrtva trudim se da ne budem žrtva i neću da budem žrtva. Da ja budem svesno žrtva nečijeg maltretiranja, pa šta sam ja? Što bih to radio? Jel biste to vi prihvatili?
Ono što me raduje to je da primećujete šta je ono što je loše. I ja se slažem, i moja diskusija je bila loša i ružno je bilo ono sve u Skupštini juče, samo nemojte da mešate uzroke i posledice. Samo nemojte da mešate ono kako smo do toga došli. Samo nemojte da bude da sam ja došao posle tri dana zasedanja, upao unutra i krenuo da vređam svakoga na kog mi je pogled pao jer se to nije desilo, desilo se obrnuto i moja je bila reakcija. I svaki put će reakcija biti takva zato što jednostavno neki ljudi…
Kao što ste videli, posle toga se sve stišalo i sednica se nastavila normalno, nažalost. A, ja samo odavde mogu da pozovem i da molim na striktnu primenu Poslovnika. Prva opomena, druga opomena, oduzimanje reči i da završimo sa tim da ne bismo dolazi u situaciju da ja moram da štitim i sebe i svoje kolege na onakav način na koji sam to juče radio.
Hvala.
